aktuelno-m.gif (3720 bytes)

06. maj 2002. godine

STENOGRAM

 

početak dana

____________:

....u periodu u kome mi možemo reagovati znači nekom hormonskom terapijom jer

SUDIJA:

            Gospodine Milošević izvolite.

MILOŠEVIĆ:

            Pa da nastavimo gde smo stali u petak. Dakle, demonstracije 81. koje ste opisali označile su početak novog talasa nasilja protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Da li je to tačno?

RUGOVA:

            Ja nisam slučajno spomenuo te demonstracije. Ja sam to uradio zato što je to pokrenuo optuženi i nije tačno da je došlo do talasa nasilja protiv Srba ili ostalih, između ostalog. Istina je da je došlo do novog talasa nasilja protiv Albanaca na Kosovu. I protiv Albanaca u bivšim republikama federacije ali ne protiv drugih nacionalnosti i naroda. Nikakvi, nikakva dela nisu počinjena protiv ostalih etničkih grupa. Ovo su demonstracije koje su organizovali studenti i bile su nasilno ugušene od strane vojske i policije. Koliko se sećam 8 ljudi je ubijeno na stotine uhapšeno i od tada na Kosovu je proglašeno vanredno stanje. Vojska bivše Jugoslavije je bila razmeštena i od tada specijalne policijske snage iz svih bivših republika su bile postavljene u Kosovu kao i iz Vojvodine i situacija je da je njihovo prisustvo tu trajalo sve do 1990. kao što sam rekao u petak kada su održani izbori u nekadašnjim republikama, a ti slobodni izbori nisu dozvoljeni u Kosovu, na Kosovu. Onda su policijske snage takođe došle iz Makedonije i iz Bosne i Hercegovine.

KVON:

            Čini mi se da je greška u transkriptu. Ime ovog svedoka se pojavljuje kao Mehmed Aliju ali možemo da nastavimo.

SUDIJA:

            Gospodine Rugova mi pokušavamo da vaše svedočenje završimo što brže danas tako da vas molim da vaši odgovori budu kratki. Možda je to teško ali ako možete to bi bilo odlično.

RUGOVA:

            Da slažem se. Pokušaću da dajem kraće odgovore.

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ja tvrdim da je to obeležilo novi talas nasilja protiv Srba

MEJ:

            Ne, ne gospodine Milošević. Upravo zbog toga ovaj predmet tako sporo se razvija. Nakon što je svedok dao odgovor u kome poriče vaše pitanje vi ponavljate pitanje i nema svrhe u tome. Samo ulazimo u  jedan kružni argument koji se nastavlja. Ako vi ne dobijete odgovor koji želite nema svrhe raspravljati se o tome samo jednostavno pređite na nešto drugo.

MILOŠEVIĆ:

            Šta je onda odgovor pošto od 81. do 90. kako kaže svedok je bila represija nad Albancima, a ja tvrdim suprotno. Šta je onda odgovor na ovo što je 87. godine o tome pisao Njujork tajms. Pročitaću vam vrlo kratak pasus: etnički Albanci u vladi su manipulisali javnim sredstvima i takođe pokušali da preuzmu zemljište koje pripada Srbima. Crkve su napadnute i zastave su pocepane i sela su napadnuta.

RUGOVA:

            Molim vas to nije tačno. Tačno je da zemlja koja je pripadala Srbima ili Albancima nije bila

MILOŠEVIĆ:

            Molim vas dozvolite mi da završim

RUGOVA:

            Ja mislim da to nije tačno. Molim da časni sud nešto o tome kaže.

MEJ:

            Molim vas dajte  nam prvo datum ovog članka. Kažete da je to članak iz Njujork tajmsa. Koji je datum?

MILOŠEVIĆ:

            Ovo je datum 1. novembar 1987. godine i dozvolite da završim citat: slovenske pravoslavne crkve su napadnute, zastave su pocepane, bunari su otrovani i žetva spaljena. Slovenski dečaci ili mladići su nožem izbodeni, a neki su takođe rekli da su pokušali da siluju srpske devojke dok Sloveni beže Kosovo postaje mesto gde albanski nacionalisti traže već godinama. To je etnički čisto albansko područje.

MEJ:

            Ko je napisao taj članak?

MILOŠEVIĆ:

            To je napisao Dejvid bajner u Njujork tajmsu 87. godine. To je bilo vreme kada još nije počela medijska satanizacija Srbije i kad se još pisalo objektivno. dakle, ta decenija označena vašim demonstracijama 81. godine bila je decenija nasilja u kome je još 50.000 Srba pod ovakvim

MEJ:

            Ako ćete vi da iznosite ove jakoozbiljne tvrdnje, radi se o ozbiljnim tvrdnjama morate dozvoliti svedoku da na to odgovori. Gospodine Rugova tvrdi se da su spaljene žito i da su otrovani potoci. Da li je to tačno, bunari, da li je to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Ne, ne to uopšte nije tačno. Kao što sam ranije rekao tada nije bilo nasilja od strane Albanaca protiv drugih etničkih grupa. Drugo nije tačno da su otrovani bunari. Nažalost, to je učinjeno od strane beogradskog režima na čijem čelu je bio optuženi 1989. godine. Ljude su bacali u te bunare, to je istina.

ROBINSON:

            Doktore Rugova da li je možda bilo izolovanih dela nasilja protiv Srba za razliku od nečega što je bilo rasprostranjeno.

RUGOVA:

            U to vreme ne, nije bilo čak ni pojedinačnih slučajeva niti organizovane kampanje.

MEJ:

            A u vezi drugih tvrdnji navoda ovde. U vezi toga da su mladići bili izbodeni nožem i da su nekim mladićima rekli da siluju devojke.

RUGOVA:

            Ne, ne to nije tačno.

MEJ:

            Izvolite.

MILOŠEVIĆ:

            To znači da sve ovo što je opisano u Njujork tajmsu nije tačno. Je li tako?

RUGOVA:

            Ne, nije tačno.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste rekli u petak da UČK nije teroristička organizacija pa moje pitanje glasi: ako UČK nije bila teroristička organizacija što ste došli kod mene da molite da vas prebacim u inostranstvo i spasim vas i vašu porodicu.

RUGOVA:

            Ja sam već rekao da to nije teroristička organizacija i nijedna državna institucija ga nije proglasila kao takvom. To je jedna organizacija koju su organizovali ljudi kada je počeo vojni napad na Kosovo, to su osnovale patriote koje su htele da brane Kosovo, da se bore za slobodu Kosova, au vezi onoga što vi kažete ja nisam molim ni za šta. Ja sam vas u stvari tada zamolio da napustite Kosovo. Kosovo je tada bilo prazno, tamo nije bilo naroda, moji saradnici nisu bili tu. Ja sam tražio da napustim Kosovom, ja sam želeo da napustim Kosovo da me ne bi ubili nekad u nekom incidentu ili da ne bi došlo do nekakve zavere od strane režima.

MILOŠEVIĆ:

            Pa ovo što smo videli da je čak i zapadna štampa pisala o toj deceniji pokazuje u stvari da je genocid vršen nad Srbima a ne nad Albancima. Je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Molim vas, molim vas nemojte da mešate stvari. Vi ste govorili o istoriji, onda ste govorili o krajem 90. godina, onda ste govorili o vremenu kada je izbio rat. To je ono što ja u stvari kažem nije počinjen nikakav genocid protiv Srba, suprotno je tačno. Naročito za vreme rata. Bilo je represije, ljudi su svakodnevno ubijani a za vreme rata mogu da kažem da je došlo do genocida protiv većine Albanaca na Kosovu. Došlo je do nanošenja ogromne štete. Ne znamo tačno koliko je ljudi ubijeno, 4.000 ljudi nedostaje, je nestalo. Mi nemamo nikakvu evidenciju o tome. Privatne kuće na hiljade takvih kuća je uništeno, na hiljade istorijskih i kulturnih dobara je uništeno, kao i škole. Ja sam pokušao da odgovorim na vaše pitanje.

MEJ:

            Jedan po jedan molim vas. Da li imate neka pitanja koja imaju malo uži fokus.

MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas razumeo, da li imam pitanja koja imaju

MEJ:

            Nastavite i postavljajte pitanja o onome što je svedok govorio za vreme glavnog ispitivanja.

MILOŠEVIĆ:

            Ja i postavljam ta pitanja jer je pominjao 81. naravno tada ja nisam bio ni na kakvoj političkoj funkciji kao što on tvrdi ali to nije bitno, to su samo još dodatni fakti koji govore o neistinitosti tvrdnje. Međutim, pitao sam dakle zašto ste tražili da vas prebacim i rekli ste da ste se bojali da vas ne pobiju. Da li je tačno da su već bili pokušali atentat

MEJ:

            Ne, ne. Nemojte pogrešno da prikazujete odgovore. Svedok je rekao sledeće da je u to vreme zemlja bila prazna, nijedan od njegovih saradnika tada nije bio tu. Možete nastaviti ali postavite pitanje. Mnogo brže bi pokrili sve to ako ne bi vi ponavljali odgovor, naročito ako ne dobijete odgovor koji vam odgovara. vi ste hteli da postavite pitanje o pokušaju atentata, to jeste ispravno pitanje. izvolite.

MILOŠEVIĆ:

            Naravno ne znam zašto je potrebno da mi se oduzima vreme. Dakle, pitao sam da li je tačno da su već bili pokušali atentat, da je policija koja vas je čuvala ubila atentaora na vašem zidu, na zidu vaše kuće. Je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Već sam rekao tada da se nije znalo ko će koga ubiti, da li će to učiniti policija, vojska, dobrovoljci, paravojne snage. U svakom slučaju mi smo živeli u strahu da će doći da nas ubiju. Kada je policija i vojska bila u mojoj kući ja sam posle toga čuo da je ubijena jedna osoba koji je bio moj nekadašnji vozač i još neko. Oni su mislili da je jednostavno doći da me oslobode. Ja se nikada nisam plašio da će me ubiti Albanci.

ROBINSON:

            Gospodine Milošević kad kažete oni na koga mislite u vašem pitanju. Vi ste rekli da li je tačno da ste plašili, plašite da će doći da vas ubiju. Ko je to oni?

RUGOVA:

            Ne, ne to nije tako.

ROBINSON:

            U redu, dobili smo direktan odgovor na to pitanje.

MILOŠEVIĆ:

            Od mene da tražite da vas i vašu porodicu spasem od mogućeg ubistva od strane UČK. Pogledajte me u oči i odgovorite je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            To nije tačno, to nije tačno. Ne želim da ovde koristim bilo kakve uvrede ali hoću da kažem da je ovo čista laž.

MILOŠEVIĆ:

            Po vašoj izjavi proizilazi dakle da ste vi  mene naterali da vas pošaljem u inostranstvo, vas i vašu porodicu. Kako ste me vi to naterali molim vas?

RUGOVA:

            Ovo je smešno časni sude. Ja sam tražio, zamolio sam vas, niste me pustili mesec dana takođe i međunarodna zajednica je tražila da ja odem sa Kosova. Želeo sam da odem sa Kosova gde je bilo prazno, sve je bilo pusto, moj kraj je bio pust, moji saradnici nisu bili tamo. neki su ubijeni, neki su napustili zemlju, neki drugi su bili u Prištini. Nismo znali šta će im se desiti. Možda će biti ubijeni kao što je bio slučaj sa profesorom Fehmijem Aganijem. Ja sam tražio od policije tog dana kad su me uhapsili i kasnije kad sam se sreo sa optuženim i sa ostalima da me puste  da napustim Kosovo, to je jedino što sam tražio.

MILOŠEVIĆ:

            Kao što znate vama je  policija spasila život i sve vreme vas čuvala, a ne hapsila. Vi nikad niste bili uhapšeni, je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Ja sam bio u kućnom pritvoru. Nije mi trebala zaštita.

MILOŠEVIĆ:

            ...prijatelji, novinari itd., policija vas je štitila, je li tako ili nije?

RUGOVA:

            Na Kosovu tada nije bilo novinara. Vi ste sami doveli novinare te večeri kad sam ja uhapšen. Bili su to srpski novinari i desilo se da je tu bilo i nekih turskih i grčkih novinara. Ja nisam bio taj koji je tražio tu pres konferenciju i sve do 31. marta kada sam ja napustio Kosovo niko nije mogao da dođe i da me poseti u mojoj kući. Neko iz snaga bezbednosti od mojih snaga bezbednosti gospodin Nikšin je pokušao da dođe da me poseti, međutim nisu mu dozvolili da dođe do moje kuće, čak mu nisu dozvolili da dođe ni do mog susedstva. to je istina.

MILOŠEVIĆ:

            A vaš sekretar Merosije je dovodio koga je god hteo u vašu kuću da sa vama razgovara. Da li je to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Ne, ne, to nije tačno.

MILOŠEVIĆ:

            Tražili da idete osim što ste mene zamolili da vas pošaljem sa porodicom u inostranstvo pa vas oni nisu pustili. Gde vas o nisu pustili?

RUGOVA:

            Bio sam uhapšen, nije mi bilo dozvoljeno da napustim svoju kuću. Treba da znate da je bio rat, grad je bio blokiran, ja sam tražio, ja nisam tražio sastanak sa optuženim, on je tražio da se sastane sa mnom i ja sam tu priliku iskoristio da ga zamolim da mi dozvoli da napustim Kosovo. Hteo sam da odem, da odem u Makedoniju koja je bila najbliža i onda odatle da odem negde drugde. To je istina.

MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Rugova sami ste opisali sastanak, sami ste rekli da nismo sastavljali nikakvo saopštenje, da se nismo ni fotografisali niti bilo šta, jednostavno došli ste da me zamolite da vas i vašu porodicu pošaljem izvan zemlje. Je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Što se tiče fotografija vi ste slikali koliko god ste hteli, koristili ste televiziju itd., tokom prvog i poslednjeg sastanka koji smo imali ja sam vas zamolio da mi date da odem, da odem u inostranstvo i vi ste se složili. Prvo ste rekli ne, a onda ste to odobrili. To je istina.

MILOŠEVIĆ:

            Istina je gospodine Rugova da sam prihvatio vašu molbu, poslao po vašu porodicu, da je vaša porodica ujutru stigla, da sam u međuvremenu razgovarao sa ministrom italijanskim Lambertom Dinijem da pošalje po vas avion i da ste otputovali. Je li tako ili nije?

RUGOVA:

            Da ja sam rekao tog dana i sada to govorim. Tačno je da sam otišao.

MILOŠEVIĆ:

            Pa to ne može niko poreći ali da je pokušaj da vas ubiju bio jasan proizvod borbe za vlast unutar ove albanske kriminalne strukture na Kosovu. Da ili ne?

RUGOVA:

            Molim vas ja sam već rekao da se nikada nisam plašio Albanaca, nikad se nisam bojao da će me oni ubiti, nije bilo nikakve borbe za vlast među Albancima. Za optuženog naše strukture su uvek bile kriminalne, ali ja se nikada nisam plašio njih, tj. da će me ikada ubiti neki Albanci.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, jasno mi je zašto to sada govorite. S drugim ste zahtevima došli kod mene i ja sam izašao u susret tim vašim zahtevima. Jedino kao što se sećate sugerirao sam vam da ne idete u Makedoniju jer će vas i tamo ubiti i sugerirao sam vam da idete u Italiju jer tamo postoji red i zaštita i da vas tamo mogu zaštiti. Je li tako bilo ili ne? Da li je bilo tako ili nije?

RUGOVA:

            Ja sam vas samo tražio da me oslobodite, nije tačno to što vi govorite da sam ja došao tamo i rekao da neko može da me ubije. Ja sam već izneo svoje razloge na samom početku. Hteo sam da napustim Kosovo zato što je Kosovo bilo pusto.

MILOŠEVIĆ:

            Pa  i maločas ste rekli da ste hteli da idete  u Makedoniju. Zašto sam vam rekao da ne idete u Makedoniju jer će vas i tamo ubiti, je li  tako bilo ili nije , pa ste otišli u Italiju. Je li tako ili nije?

RUGOVA:

            Na vama je bilo da odlučite gde mogu da idem, vi ste rekli tamo i ja sam to prihvatio. Zašto da ne, ja sam samo hteo da napustim Prištinu i da odem u Makedoniju zato što sam mislio da je to najbliže mesto. To je bilo to.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, maločas ste rekli da nije bilo političkih obračuna u ovome vrhu koji samo ja po vašem mišljenju smatram kriminalizovanim. Kako onda objašnjavate ono što se kasnije dešavalo dakle kad nije bilo na Kosovu više ni Srba ni vojsjke ni policije, citiraću vam samo jednu, dve rečenice: do maja 2000. godine 23 komandanta OVK su streljani od strane drugih elemenata u OVK. Najmanje tuce tih ubistava navodno naredio vođa OVK Hašim Tači.

MILOŠEVIĆ:

            Po ovome o ubistvima dakle, posle rata i to kao što vidite veoma brojnim možete da nađete takođe u Njujork tajmsu 12. maja  2000. i u Gardian viku od 1 do 7. jula 1999. godine. Je li to tačno ili nije? Samo kažite da ili ne.

RUGOVA:

            Ne znam o tome ništa.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ne znate dakle

RUGOVA:

            Ubistva koja su se odigrala nakon rata mi smo započeli istragu o tim ubistvima. Kada je reč o ubistvima koja su se odigrala nakon rata UNMIK i zajednička vlada koju smo formirali, mi smo sproveli istragu, uhapsili  ljude, ljudi su u zatvoru i biće kažnjeni. Naravno još uvek se radi na tome institucije Kosova zajednom sa UNMIK-om i  KAFOR-om i kosovskom policijom koja sada ima 5.000 pripadnika što obuhvata i Srbe i druge nacionalnosti i sa policijom UNMIK-a. Prema tome, ti ljudi biće uhapšeni i odgovaraće pred licem pravde. Već su uhapšeni.

MILOŠEVIĆ:

            Pošto ne znate ništa o tim ubistvima, da li je tačno  šta se događalo sa ljudima iz vaše partije. Evo ja ću vam pomenuti neke iz vaše partije koji su takođe ubijeni kad nije bilo tamo ni srpske vojske, ni srpske policije, ni Srba uopšte. Na primer, Haki Imeri iz turićevca kod Srbice, predsednik vaše Partije za Srbicu ubijen je 2. novembra 99. godine. Je li to tačno? Samo kažite da ili ne, je li to tačno?

RUGOVA:

            On je ubijen, drugi su takođe ubijeni i kao što sam rekao mi smo uhapsili ljude i za druga ubistva i oni će odgovarati pred licem pravde. neka suđenja su već počela na Kosovu.

MILOŠEVIĆ:

            Molim vas. Sejdo Koči, član vaše partije izjavio je za list Kohaditore 8. novembra 99. godine da su sedišta DSK, znači sedišta vaše partije u Dečanima, Suvoj Reci i Mališevu izložena napadima, a aktivnost DSK pretnjama, maltretiranjima i ubistvima. Je li on to tačno izjavio ili ne?

RUGOVA:

            Oprostite, rekao sam da oni koji su počinili ta dela da su uhapšeni, da ćemo ih nastaviti hapsiti i da ćemo ih osuditi.

MILOŠEVIĆ:

            Pa poenta mog pitanja su brojna ubistva vaših funkcionera i tzv. komandanata UČK između vas. Dakle, između elemenata tog tzv. vojnog i političkog vrha na Kosovu. Je li to tačno ili nije?

MEJ:

            Svedok je već odgovorio na to. Meni se čini da to uopšte nije relevantno za optužnicu.

MILOŠEVIĆ:

            A da li imate predstavu o tome ko je ubio, koja frakcija je ubila Fehmija Aganija.

MEJ:

            Ne. Možete li odgovoriti na to pitanje?

RUGOVA:

            Oprostite. Nakon rata nekih tri dana ili tri meseca kasnije rečeno nam je jedna zadužbina iz Beograda je prenela informaciju o tome ko je  ubio Fehmija Aganija. Po svemu sudeći radi se o nekom čoveku Đelatović, ne znamo da li je bio policajac ili vojnik ili nešto treće, no on je osoba koja je ubila Fehmija Aganija 6. maja 99.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro je što ste našli neko srpsko ime za ova druga kad  nije bilo nijednog Srbina tamo kažete da pravite te istrage

MEJ:

            Ovo je čisti komentar. Idemo dalje.

MILOŠEVIĆ:

            Ovakva aktivnost znači ova čitava lepeza ubistava koja se događala, da li je ovakva aktivnost UČK 97, 98 i 99. akt terorističke organizacije ili nije.

MEJ:

            Već smo prošli kroz to. Vi ne možete ovaj sud koristiti kao neku vrstu političke platforme. Ili ćete postavljati propisna pitanja ili ćemo vas zaustaviti.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da se za ovu organizaciju tzv. UČK prvi put čulo prvih dana decembra 94. godine kada je na jednu adresu u Prištinu stiglo anonimno pismo sledeće sadržine: Oslobodilačka vojska Kosova saopštenje: upoznajemo javnost da je atentat na Ljutni Ajvazija, bivšeg inspektora u Srbici izvršen po naređenju naše komande OVK i raniji slučajevi atentata vršile su naše oružane jedinice. 11.11.1994. godine, je li to tačno ili nije?

RUGOVA:

            Ne znam ništa o tome, to nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate da su vaše novine o ovom vašem svedočenju u petak kao glavnu vest stavili da ste rekli kako ste imali dobre odnose sa UČK.

SUDIJA:

            To nema veze, nema veze šta su neke novine rekle. Idemo na sledeće pitanje, ili ćemo ovo ispitivanje završiti istog časa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, da se pozabavimo ukratko vašim svedočenjem u vezi sa Rambujeom. Da li je tačno da se za te tri nedelje navodnih pregovora nikada nisu sastale delegacije Srbije i vaša delegacija osim u jednom slučaju kada vam je Madlen Olbrajt rekla to što ste ovde ispričali, da vam je rekla i jednim i drugima. Je li tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To je bio stav Konferencije da se radi na principu ... diplomatije. Dakle da radimo na Sporazumu i da srpska delegacija radi istu stvar i kad zato dođe vreme da se sastanemo. Međutim, nisu ponuđeni nikakvi rezultati srpska delegacija nije uspela napredovati u tom smeru. Sporazum je bio takav da se sastajemo putem pregovarača. Ne zbog toga jer se neko nije želeo sastati. Međutim, kad su se razgovori iskomplikovali Olbrajtova je se sastala sa obe strane i rekla ono što sam ispričao u petak to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆE:

            Dakle, Olbrajtova je rekla skupila i jednu i drugu delegaciju i rekla vama nema podrške, ako ne potpišete bićete izolovani a Srbima ako ne potpišete, bićete bombardovani. Je li tako, to ste rekli u petak. Da li se to može nazvati pregovorima dve delegacije.

SUDIJA:

            Ovde se radi o komentaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je suština razlika bila u tome što je srpska delegacija insistirala na ravnopravnosti nacionalnih zajednica na Kosovu a vaša koncepcija albanskog Kosova. Je li to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije i u vašoj izjavi zajedničkoj sa Milutinovićem napisano: ravnopravnost nacionalnih zajednica, je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Oprostite, kratko ću odgovoriti optuženom. Niko nije mogao osporiti tu ravnopravnost u Rambujeu ... nacionalne manjine dobile su posebno mesto. Dobro je poznato da sam ja privržen pravima manjine na Kosovu i delegacija u Rambujeu je takođe podržala ravnopravnost i jednaka prava ne tačno je da je ta delegacija tražila samo neke stvari samo za albansku većinu. Taj dokument je bio sveobuhvatan i veoma pozitivan dokument koji je naša strana prihvatila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto onda niste prihvatili formulu koju je nudila srpska delegacija da Skupština Kosova ima dva Veća jedno veće građana, birano po principu jedan čovek jedan glas, a drugo veće nacionalnih zajednica u koje će svaka nacionalna zajednica imenovati paritetan broj delegata. Zašto ste to onda odbili, ako ste bili za ravnopravnost.

ODGOVOR:

            Ja ne znam čemu služe ova pitanja. Međutim, to nije istina na Konferenciji je rečeno da treba osnovati Skupštinu Kosova na kojoj će Srbi imati svoja rezervisana mesta. Tako da čak i u koliko nisu prisutni oni će imati svoje stolice koje će biti prazne i čekati na njih. To je ono što se dogodilo i 2000 i 2001. godine. Mi smo dodelili mesta za Srbe i 10 za druge nacionalne grupe i plus ona mesta koja dolaze tokom glasanja. Međutim, princip i stav Konferencije bio je da se na jedan praktičniji i funkcionalniji pristup zauzme prilikom kreiranja Skupštine Kosova i mi smo i tada predvideli da Srbi trebaju imati jedan svoj zaseban broj mesta povrh onih mesta koje će dobiti u izborima i čak ukoliko ne učestvuju u izborima oni moraju imati ta mesta. To je i slučaj sada u Vladi, mi smo im dali mesta u Vladi u ministarstvima koji oni i danas imaju i koja dakle imaju od formiranja provizorne vlade Kosova od prošle godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne pitam samo o srpskim mestima. Govorim o formuli da budu ravnopravne nacionalne zajednice dakle, formula koju je predlagala delegacija Srbije je bila ravnopravnost nacionalnih zajednica, a to znači i Srba i Albanaca i Turaka i Muslimana i Roma i cigana i Egipćana. Je li tačno ili ne. Recite samo da ili ne molim vas.

ODGOVOR:

            Ja ne znam ništa o tom predlogu. Kad smo odlučili da svako treba biti tamo. Da svako treba biti zasupljen ne samo Srbi, nego i drugi. Mi smo zauzeli stav da treba postojati jedna Skupština za Kosovo sa jednim domom koji bi predstavljao svakoga. To je bio stav zauzet na Konferenciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi ste imali pismeni predlog delegacije Srbije, a da li se sećate da je delegacija Srbije bila sastavljena i od Srba, Albanaca, Turaka i Muslimana i Goranaca i Roma i Egipćana. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Ja sam razmotrio razne grupe koje su radile na tom pitanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste pročitali šta je o tom Rambujeu napisano u časopisu Nju stejtmen maja 99. godine, .. je napisao svako ko dobro pogleda dokument iz Rambujea ima malo sumnje da su izgovori za bombardovanje bili ....

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, zaustaviću vas ovo je tek mišljenje gospodina ... to nije od nikakve pomoći ovom sudu. To što mi znamo kakvo je njegovo mišljenje o tom pitanju to nama ne koristi. Šta želite pitati svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Može vam koristiti da procenite kad budete čitali taj dokument da li je tačno ono što je u svojoj knjizi Ronald .. sumirao u vezi sa Rambujeom kratko ga definišući to je bila objava rata zaogrnuta u plašnju jednog sporazuma. Da li je to tačno ili nije gospodine Rugova.

ODGOVOR.

            Ne, to je nešto lažno to je nešto krivo, to je nešto što je postigla međunarodna zajednica na toj Konferenciji. To je bio sveobuhvatan sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako može da se govori o Sporazumu u kome strane koje treba da su navodno u tom sporazumu nisu nikad ni sele da razgovaraju.

ODGOVOR:

            Ponovo ću objasniti. Sporazum je trebalo postići posredovanjem između dve delegacije. Svaka delegacija imala isti dokument, iste predloge i donosila je onda svoje odluke o tome. Kad su se stvari iskomlikovale onda smo se sastali i to je bio Sporazum do kojeg su došle obe grupe ... znači advokati i diplomati znaju na koji način ta stvar funkcioniše. To je sasvim normalna stvar koju poznaje međunarodno pravo i to je bio naš metod rada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tvrdite da su Srbi, Albanci, Turci, Romi, Muslimani svi ostali koji su bili članovi delegacije Republike Srbije učestvovali u pisanju tog Sporazuma koji im je ponuđen, koji je Olbrajtova rekla da moraju da potpišu. Da li tvrdite da su oni učestvovali u pisanju toga.

ODGOVOR:

            Vi znate kakva je bila procedura ponuđen je nacrt Sporazuma, svi smo dobili taj tekst imali smo pravo na njega iznositi svoje primedbe razmenjivali smo te primedbe, ... su iznosili između dve delegacije mi smo ga prihvatili druga strana ga nije prihvatila i to je to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, druga strana nije prihvatila Sporazum koji su napisali ti strani advokati kako vi kažete. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            To je bila jedna međunarodna Konferencija i na njoj smo svi radili zajedno. Ne možemo tu sad govoriti o nekim stranim advokatima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi tvrdite da su članovi srpske delegacije dakle, delegacije Srbije u kojoj su učestvovale sve nacionalnosti učestvovale u pisanju tog dokumenta ili ne. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Svi su učestvovali u izradi nacrta dokumenta u finalnoj verziji i oni koji su se se s njima slagali, i oni koji su s njima nisu slagale. Logika to dihtira i to je bio slučaj u praksi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, vi dakle ste pozitivno odgovorili na moje pitanje znači, vi tvrdite da su članovi delegacije Srbije učestvovali u pisanju tog dokumenta. Je li tako da to ste rekli, ako sam vas dobro razumeo.

ODGOVOR:

            Molim vas dokument je napisan, neki se s njime jesu složili neki se s njime nisu složili, ne znam o čemu sad tu s njime govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam samo postavio pitanje ko je napisao dokument.

ODGOVOR:

            Molim vas odgovorio sam vam i ponoviću to.

SUDIJA:

            Mislim da smo svatili. Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi spominjete specijalne mere jugoslovenske vlade na Kosovu od 80 do 90-te. Da li znate prvo da nije jugoslovenska vlada već da je Predsedništvo SFRJ kao najviši organ federalne države uvela specijalne mere i to ne zbog političkih nemira kako vi kažete već zbog toga što su utvrdili i proglasili da su na Kosmetu ugroženi poredak, integritet i suverenitet zemlje. Da li je to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To nije tačno, politički nemiri bili su uzrok tome. Kada je Kosovo sspendovano iz Federacije. Dakle, radilo se o nemirima i u to vreme ljudi su reagovali zato jer je Kosovo bilo suspendovano iz Federacije. To je bio uvod u razaranje političkih, ekonomskih i građanskih institucija Kosova a stanovništvo to nije željelo i to je istina i zato su uvedene prinudne mere.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li se sećate da te mere koje je uvelo Predsedništvo SFRJ da je na čelu Predsedništva u to vreme bio ... Dizdarević član predsedništva iz Bosne i Hercegovine, musliman. Je li tačno ili nije.

ODGOVOR:

            Ne znam oni bi se menjali svake godine. Bilo je 8 članova Predsedništva, 8 saveznih jedinica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da nije kako vi kažete srpski parlament ukinuo autonomni status Kosmeta i da su pre usvajanja ustavnih amandmana delegati Skupštine Kosova većinom Albanci glasali za amandmane 23. marta 89. godine je li to tačno ili nije.

ODGOVOR.

            Stvari nisu takve kakvim ih vi prikazujete. Srpska skupština je izglasala da se poništi savezni status Kosova, to nije odlučeno u Savenoj skupštini. Zastupnici Kosova u Skupštini Kosova dobili su zahtev i to pod velikim pritiskom da doneu takvu odluku, kao što sam već rekao u mom svedočenju to je napravljeno silom uz nasilje toga dana kada je održana Skupština u hodnicima je bilo mnogo policajaca u civilnom odelu, okolo zgrade kosovske skupštine je bilo dosta tenkova i to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad bi to bila istina, to što vi kažete gospodine Rugova kako objašnjavate da je na Skupštini Srbije koja je održana 5 dana nakon Skupštine Kosova 89. godine sedelo celo jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa predsednikom tadašnjeg predsedništva Jugoslavije koji je bio Albanac i koji se zvao kao što znate Sinan Hasani.

ODGOVOR:

            Sve to bilo je obezbeđeno. Prvo je to proglasila Skupština Kosova pod pretnjom sile. Zatim, je to išlo gore na srpsku Skupštinu međutim, savezna skupština o tome nikad nije raspravljala.

SUDIJA:

            Dr Rugova koje je oblasti Kosovo izgubilo poništenjem Autonomije.

SVEDOK:

            Izgubilo je savezni status bilo je deo Skupštine i Predsedništva izgubio je ovlasti na smenama sigurnosti teritorijalne odbrane, policijskim snagama sve federalne jedinice imale su svoje vlastite ... za narodnu odbranu kao i mnoge druge ... kao što su vanjski poslovi pravo ovladanja veta i tako dalje. Međutim, od toga dana na dalje sve o Kosovu odlučivano je u Beogradu, odlučivala je Srbija. Kao što sam već rekao dakle, policijske snage obrazovanje sve to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je donet i savezni Ustav pošto ste rekli da ništa nije odlučivala Skupština Jugoslavije da je donet i savezni Ustav koji je potpuno bio u skladu sa ovim što je promenjeno amandmanima na Ustav Republike Srbije. Da li je to tačno ili ne? Samo kažite da ili ne?

ODGOVOR:

            Ne, ne rekao sam Skupština ne radi se tu o Ustavu. Rekao sam da savezna Skupština nije donosila nikakve odluke o tom pitanju. Ne smemo zaboraviti da je od 1989 do 1993. godine donešen od 37 zakona o ... stanju koja je donela srpska Skupština i više od tri stotine drugih propisa upravnih i drugih su takođe donešeni kojim je Kosovo diskriminirano.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Skupština Srbije je donosila propise u skladu sa Ustavom Srbije i u skladu sa sa saveznim Ustavom koji je takođe bio potpuno u skladu sa ovim što vi tvrdite da je učinjeno neustavno. A sad vas pitam da li znate da ustavnim amandmanima koje je donela Skupština Srbije a prethodno Skupština Kosova nije ukinut autonomni status pokrajine Kosmet niti pokrajine Vojvodine. Evo pročitaću vam: član 6 stoji u Republici Srbiji to je član 6 Ustava Srbije u Republici Srbiji postoje autonomna pokrajina Vojvodina i autonomna pokrajina Kosovo i Metohija kao oblici teritorijalne autonomije. Da li to piše ili ne? Da li vam je to poznato gospodine Rugova? Samo recite da ili ne da ne gubimo vreme.

ODGOVOR:

            To je bila suspenzija saveznog statusa Kosova. Srpska Skupština radila je što je htela sa Ustavom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ona je radila u skladu sa ustavom gospodine Rugova, a vi ste spomenuli vašu ustavnu Deklaraciju. Moje pitanje glasi da li vam je poznato da je Ustavni sud Jugoslavije poništio tu takozvanu ustavnu Deklaraciju u celini, utvrdio da nije u skladu sa Ustavom SFRJ te po svom ukupnom pravnom značaju Deklaracija predstavlja akt usmeren na otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije. Je li to tačno ili ne gospodine Rugova?

ODGOVOR:

            To je prezentovano u Saveznom sudu ali nije razmatrano ne znam da li je taj sud doneo bilo kakvu odluku zato što su sudije učestvovale u toj sednici ali neke sudije iz bivših republika Jugoslavije nisu i tako dalje. Znači s tim sudom je bilo problema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li vam je poznato da je Savezni ustavni sud doneo odluku kojom je ta vaša takozvana Deklaracija proglašena neustavnom. Je li ne možete da date odgovor na to pitanje?

ODGOVOR:

            Ne znam da je doneo bilo kakvu odluku. Prvo je bilo potrebno da Savezna Skupština raspravlja o tome a čak i da jeste onda je to urađeno institucija iz Beograda, saveznih insituticija iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro to su već špekulacije a da li vam je poznato da je Republika Srbija po Ustavu od 90 godine definisana kao demokratska država svih građana koji u njoj žive to je član 1 Ustava, a u članu 4 određeno da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i neotuđiva i da o promeni granica Republike Srbije odlučuju građani referendumom. Da li vam je to poznato?

ODGOVOR:

            Kakve to ime veze da li mi je to poznato ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ima veze zbog toga što ovo što vi sad pokušavate da izvedete je neustavno. Dakle, da li vam je poznato da od tako važnom pitanju moraju da odlučuju svi građani Republike Srbije sa cele teritorije Republike Srbije a ne samo pripadnici albanske nacionalnosti i ne samo onih koji žive na delu teritorije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Da li vam je to jasno?

ODGOVOR:

            Gospodine časni sude molim dozvolu da intervenišem.

Predsedavajući sudija.

            Izvolite.

MEJ:

            Gospodine Rugova samo trenutak. Kakva je relevantnost ovoga gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Relevantnost je više nego velika jer opcija o nezavisnosti Kosova na bazi jedno nacionalnog izjašnjavanja nacionalne manjine je na kojoj insistira gospodin Rugova je suprotna Povelji Ujedinjenih nacija koja poznaje samo.

MEJ.

            Ovo je politička poenta optužnica se bavi događajima 1998 i 1999.g . glavno svedočenje svedoka se bavilo i nekim stvarima pre toga kao što sam rekao u petak vaše unakrsno ispitivanje treba da se ograniči na to a nije poenta da vi dobijate političke poene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ovde istina treba da dobije poene a pošto ste me pitali što je relevantno moje pitanje glasi: da li znate koliko bi evropskih država trebalo da se raspadne po toj šemi kada bi ona mogla da bude primenjena da svaka.

MEJ:

            Ne, ne, ne, ono što možete je da pitate pretpostavljam sledeće da li mislite da se situacija na Kosovu može na neki način rešiti ili o njoj odlučiti uz pomoć jednog širokog referenduma to je možda relevantno pitanje. Možda možete, možda ne možete na to da odgovorite.

ODGOVOR.

            Po Ustavu bivše federacije kao i bilo koje savezne jedinice Kosovo je imalo pravo da održava referendume po raznim pitanjima koje mu je uskraćeno 28 i 29. marta od strane srpske Skupštine i od tada mi živimo u jednom neustavnom stanju na Kosovu, kome je oduzeta njegova savezna pozicija. To je moj odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Taj smo odgovor čuli već mnogo puta ali ovde je reč o jednoj drugoj politici i tendenciji. Gospodine Rugova ja moram da preskačem pitanja jer, mi mnogo vremena uzimate  da li vam je poznato vezano za to što govorite memorandum foruma albanskih intelektualaca Kosova upućen Međunarodnim faktorima 28.10.95.g. Da li vam je poznat taj memorandum. Evo ja ga imam u rukama. Samo mi odgovorite da ili ne?

ODGOVOR: 

            Bilo je mnogo memoranduma koji su bili upućeni međunarodnim institucijama koje su sačinjavale grupe intelektualaca političke partije i mnogi drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U ovom memorandumu koji ima priličan broj stranica ja ću citirati samo tri i po reda.

MEJ.

            Izvolite gospodine Naj.

NAJS:

            Ja mislim da dokumente treba staviti na raspolaganje svedoku nisu dati na raspolaganje svedoku, a imali smo dosta unakrsnog ispitivanja van konktesta. Ako svedok ne može da se seti nekog dokumenta nema svrhe onda da ga optuženi o tome pita.

MEJ:

            On može da postavi svedoku pitanje da bi ga posetio o čemu se radi. Ako svedok ne zna on može da kaže a nećemo da stavljamo dokumenta na grafoskop da bi uštedeli na vremenu.

SVEDOK.

            Ja ne mogu da govorim o ovom dokumentu, bilo je mnogo dokumenata memoranduma kao što sam rekao možda je to jedan od njih ja se ne sećam.

MEJ.

            Molim da se taj dokument stavi na grafoskop.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Ja ću samo pročitati staviću drugu stvar na grafoskop. Može se tvrditi kaže da pravedno rešenje albanskog pitanja zahteva pomeranje granica između Albanije i susednih zemalja koji ih razdvaja ... pojasa apsolutno albanskom većinom. Granice nisu tako svete da se ne mogu pomeriti. E, sad molim vas stavite ovo na grafoskop da vidite kako izgledaju te granice koje treba pomeriti. Videćete jugoistočnu Crnu Goru, južnu Srbiju, zapadnu Makedoniju i severnu Grčku u granicama velike Albanije. To je to što se traži i to je ta koizstentna politika koja se vodi sve ove godine.

MEJ.

            Odakle vam ta karta, da li je to iz memoranduma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            To je karta koju su napravili albanski nacionalisti i koja je opšte poznata i na Balkanu i u Evropi i u svetu. Kao što vidite ovde je jugoistočna Crna Gora, južna Srbija, zapadna Makedonija i severna Grčka uključujući i Janjinu. To je dovoljno da ne uzimamo više vremena. Samo da nastavim ovde imate Platformu za rešavanje albanskog nacionalnog pitanja, albanske akademije nauka objavljene u Tirani 1998. godine dakle, albanska Akademija nauka platforma za rešavanje albanskog nacionalnog pitanja takođe, vrlo veliki dokument ali citiraću samo jednu rečenicu: u zaključku kaže zaključak i prva rečenica kaže kao što je rečeno još u prošlom veku tokom našeg preporoda određena je glavna aspiracija svih Alabanaca ujedinjenje svih albanskih etičkih područja  jednu samostalnu nacionalnu državu.

            Moje pitanje glasi, moje pitanje glasi gospodine Rugova, pošto se ovde očigledno radi o jednom zakasnelom nacionalnom romatizmu 19. veka poznatom u Evropi nacionalnom romantizmu 19. veka koji je zakasnio jedan i po vek da li vam je jasno da se takav zakasneli nacionalni romantizam 19. veka na pragu 3 milenijuma pojavio kao slika Dorijana Greja kao nakaza.

MEJ:

            To nije pitanje na koje svedok može da odgovori. To je bio govor koja je svrha ovoga, kakva je relevantnost ovog dokumenta. Ostavite dokument na grafoskopu molim vas. U čemu je poenta svega ovoga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Najveća relevantnost je u onome što se upravo sada događa potpuno etničko čišćenje.

MEJ:

            Ne, ne, ne želim govor ovaj svedok je ovde da svedoči i on je to učinio. Vi ga ispitujete dosta široko. Kažite nam kakva je poenta ovog dokumenta i to da se on stavi na grafoskop u odnosu na ovog svedoka i njegovog svedočenja. Kakvo je pitanje tu za njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pitanje da li se radi o ostvarenju politike velike Albanije.

ODGOVOR:

            Ako mi dozvolite časni sude ja bi dao jedan kratak komentar. Bilo je mnogo takvih karata koje su cirkulisale, a u vezi zakasnelog nacionalnog romantizma i Srbi su imali svoj udeo u pravljenju takvih karata na kraju milenijuma, mnoge grupe su pravile takve političke i etničke karte, i kao što vidite te granice su nacrtane tako kako jesu. Ja kao što sam rekao ranije naš stav i stav ostalih stav demokratskog saveza Kosova i ostalih političkih stranaka na Kosovu je da stremimo za nezavisno Kosovo. To je bio naš moto, a što se tiče etničkih teritorija to mi ne možemo da promenimo. Prema tome, ja to vidim više kao jednu optužbu koja je usmerena uopšte na Albance i Kosovo posebno. Možda se optuženi seća da je bilo grupa koje su htele da osnuju veliku Srbiju počevši od Jadrana, preko Hrvatske Dalmacije, uključujući i Mađarsku, tako da ja uključujući Kosovo, Makedoniju i tako dalje. Ja ne želim sada o tome da razgovaram mogu da kažem da je bilo mnogo programa a da dođemo do pitanja optuženog da svrha poenta etničkog čišćenja to nije tačno. Bilo je srpskih nažalost, programa koji su počeli od kraja poslednjeg veka između dva svetska rata i tako dalje.

MEJ:

            dr Rugova mislim da ću morati ovde da vas zaustavim.

SVEDOK:

            Hvala vam časni sude. Moja poenta je da to nije tačno. Naš zvanični stav je da imamo nezavisno Kosovo a to je počelo, kada je počela da se raspada Jugoslavija bivša federacija. Naravno, Albanci u Makedoniji oni čine jedan veliki deo stanovništva, oni treba da imaju svoja prava u toj zemlji. Albanci u Južnoj Srbiji kao što je kraj u Preševu i na drugim mestima kao što je to u Crnoj Gori takođe, trea da imaju svoja prava to je naša zvanična alternativa za koju radimo, i nije samo stvar u tome da se menjaju granice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li vas ovo

MEJ:

            U redu možemo li sada da uklonimo kartu vratite optuženom molim vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da vas demantuje ovo što ću vam sad pročitati a što je obelodanilo Tužilaštvo dakle, što ne može da se odbije kao nerelevantno. U dokumentu koje je Tužilaštvo obelodanilo kao dodatak izjavi svedoka. To je broj dokumenta u desnom uglu srpska verzija 0303636 pasus 4 i 5 engleska verzija K0214092 pasus 4 i 5 stoji da ste povodom nagrade fondacije za ljudska prava Kongresa SAD dodeljene Rugovi i Sali Beriši na pitanje izvesnog ... da li se može nagrada svatiti kao zeleno svetlo za ujedinjenje Albanije i Kosova, rekli, naravno.  Da li vas ta vaša izjava demantuje s obzirom na ovo što ste maločas rekli. Da li ta izjava demantuje ovo što ste maločas rekli.

ODGOVOR:

            Molim vas ja se ne sećam takve izjave. Imali smo izjavu sa tri opcije koju smo odobrili 91. godine. Niko nije isključivao buduću integraciju, a ja ne znam o kojoj se izjavi ovde radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas odgovarajte mi sa da i ne,  na ovih nekoliko pitanja koja još imam vremena da vam postavim. Da li ste nekad pozvali stanovništvo Kosova da napusti teritoriju i ide u Albaniju i Makedoniju.

ODGOVOR:

            Ne, ne, jedan letak je bio izrađen na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je to radio OVK.

ODGOVOR:

            Ne, ne to ne znam, ne znam ništa o tome da je to uradio OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E pa dobro, onda vaš letak u njemu stoji drugčije stavite ga na grafoskop.

MEJ:

            U redu molim da se to stavi na grafoskop.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi pozivate stanovništvo Kosova da ide u Albaniju i Makedoniju.

ODGOVOR:

            Ovo nije tačno, ovo je izdato prvih dana bombardovanja i kao što se vidi u dokumentu tu je pečat OVK i potpis predsednika Kosova, ali to nije moj dokument i očigledno je to nije dokument OVK. Ja ne znam ko je napravio taj dokument ali on je kružio po Prištini to je neka vrsta falsifikovanog dokumenta da li je to uradila policija ili Beograd, ili grupe ili drugi ljudi ne znam.

MEJ:

            dr Rugova možete li da nam kažete ukratko šta u dokumentu stoji ne morate glasno da ga celog pročitate. Ali kažite nam otprilike šta tu stoji.

ODGOVOR:

            On je na albanskom i dokument sadržaj je sledeći ako želite da pročitam dokument.

MEJ:

            Ne, ne samo nam dajte rezime tog dokumenta.

ODGOVOR:

            To je jedan letak i kaže navodno u moje ime, u njemu ja kao predsednik Kosova tražim da ljudi sa Kosova idu u Albaniju ili Makedoniju navodno da OVK nije u položaju da zaštiti narod to je glavna sadržina tog dokumenta navodno, da sam ja pozvao narod Kosova da napuste Kosovo, što nije tačno i to nije dokument koji sam ja potpisao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je, ja moram da pročitam prevod zbog toga što će biti jasnije. Poštovani sunarodnici obaveštavamo vas da se evakuišete sa rizičnih teritorija Republike Kosovo. Dakle, sa rizičnih teritorija Republike Kosovo zato što u nastavku borbi nastavljena je velika ofanziva srpskog okupatora u našoj Republici Kosovo. Mi vas ne možemo braniti, to ne može da uradi ni OVK treba da spasam naš narod i njihove živote. Zato odmah se uputite u pravcu Albanije i Makedonije. Tražili smo od NATO da zaustavi srpskog okupatora od te pomoći mi smo pobedili. Međutim, snage srpskog okupatora su na celoj teritoriji Kosova krenuli u veliku ofanzivu. Snage OVK nisu u mogućnosti da im se suprotstave i da brane albanski narod. Obaveštavamo sve Albance koji su u opasnosti pred naletom srpskog okupatora da se evakuišu pre svega u pravcu Makedonije i Albanije, i potpisano je vašim imenom.

            Vi dakle tvrdite da u tome niste učestvovali. Da li tvrdite da to nije letak koji je dala OVK?

 

SVEDOK:

            Ja nisam pripremio ovaj dokument, a mislim da ga nije pripremio ni OVK-a. Ovaj potpis moj, ja nisam dao svoj potpis.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Da li ima ikakvih naznaka o datumu ovog letka, da li na letku ima bilo kakav datum kad je letak objavljen?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na letku, koliko vidimo, nema datuma ali svako zna ...... i da ovde u sali ima novinara koji su svojim rukama skupljali takve letke po raznim mestima na Kosovu i Metohiji koji su noću razbacivani od pripadnika UČK-a i aktivista DSK-a.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Vi ne svedočite sada, ili ima datum ili nema, gospodine Miloševiću imate još 5 minuta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ja znam da je ovaj način da mi se onemogući da napravim unakrsno ispitivanje, verovatno najefikasniji. Imam da vas pitam, upravo u potvrdi ovoga što ste sa ovim letkom nastojali da uradite, da li se sećate da ste vi ljude iz vaše partije još 93. godine vodili razgovor sa američkim kongresmenom Eliotom Mingelom, to je bilo u aprilu 93.? Da li se sećate tog razgovora?

 

SVEDOK:

            Imao sam mnogo razgovora sa američkim kongresmenima, sa gospodinom Mengelom i drugim, kao i sa mnogim evropskim članovima Parlamenta i članovima Parlamenta van Evrope. Mnogo sam razgovora imao u to doba.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da identifikujemo malo bolje taj razgovor. Sada je bio iznet plan da se isceniraju dve stvari. Jedna, da se isceniraju akcije koje će izazvati upotebu vojske i policije od strane države i druga, da se preduzme kolektivno iseljavanje sa Kosova da bi se dao razlog za ulazak stranih trupa na Kosovo. Da li je tako ili ne, da li se sećate sada tog razgovora?

            Potsetiću vas još na neke detalje. Tada je na razgovor ......

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Samo trenutak, samo trenutak. Prvo, možemo da sklonimo letak sa grafoskopa i molim da nam se pokaže, a da se onda pokaže tužilaštvu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Neko je napisao prevod na poleđini letka.

 

SUDIJA:

            Izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li je tada na razgovorima sa Ingelom upravo Redžep Ćosija, jedan od potpisnika ovih dokumenata koje sam malopre citirao u Ujedinjenju svih Albanaca. Dakle, Redžep Ćosija bio taj koji je zagovarao isceniranje akcija koje će dovesti do reakcija policije i vojske, a da je Ali Aliju, član vašeg predsedništva rekao doslovce da će sačekati rasplet situacije u Rusiji, dakle to je 13. april 93. godine i da će SAD dati signal da Albanci krenu u kolektivno iseljavanje sa Kosova da bi za navodno samo dva dana strane trupe ušle na Kosovo. Da li se sećate tog razgovora?

 

SVEDOK:

            Nikad nisam imao takve razgovore i sve to nije tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate, dakle, da je stara ideja bila da Albanci napuštaju Kosovo, da za to okrive Srbe, a da onda daju time povod za stranu vojnu intervenciju. Da li je to tačno ili ne?

 

SVEDOK:

            Ne, mi nikada nismo tako nešto pokušavali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su i za ovu agresiju na Jugoslaviju uzeta, upravo, takva objašnjenja o nekakvom masovnom deportovanju Albanaca sa Kosova iako je do masovnog odlaska došlo tek posle agresije a ne pre toga. Da li vam je to poznato?

 

SVEDOK:

            Kao što sam rekao ne. Nije postojala politika da se tako nešto desi. Naša politika nikada nije bila ta da Albanci napuste Kosovo. To je nešto što su izvršile snage iz Beograda.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            .....za vojnu intervenciju o kojoj ........

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, on je rekao da to nije bila politika, da nije postojala takva politika, nema svrhte nastavljati onda sa raspravom. Imate pravo da postavite još jedno pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo još jedno pitanje? Ako je samo još jedno onda ću evo postaviti jedno. Kada vam je pretila opasnost od ubistva vas i vaše porodice pobegli ste u Italiju. Da li ste razmislili gde ćete pobeći sada kada prestane okupacija Kosova?

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            To nije ispravno pitanje. Gospodine Vladimirov, ne, ne, ne. Upravo ste postavili jedno potpuno nepropisno pitanje. Gospodine Vladimirov, da li vi imate pitanja za svedoka, možda ćemo to onda uraditi nakon pauze.

 

TUŽILAC:

            Časni sude molim da ovaj osporavani dokument zadržimo kao, bilo kao dokazni predmet ili kao, na neki drugi način, ali u skladu sa onim što je normalna praksa za dokumente za koje se tvrdi da su falsifikati. I molim vas da obe strane se kopiraju i da se podele svim stranama.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            U redu, sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

Posle pauze

 

________________
            ........... zasebno od skupštine cele Republike Srbije do godine 1989. Da li je to tačno?

 

ODGOVOR:

            Kosovo je imalo svoju skupštinu.

 

PITANjE:

            Zasebnu od skupštine u Beogradu koja je predstavljala celu Republiku Srbiju, zar ne?

 

ODGOVOR:

            Da, to je bila zasebna skupština, svaka savezna jedinica imala je svoju skupštinu, svoju vladu, svoje predsedništvo.

 

PITANjE:

            Hvala. Da li ste vi bili član te skupštine Kosova, godine 1988. i 1989.?

 

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

 

PITANjE:

            Idemo sada sa 1988. na 89. Kosovo nije bilo nezavisna republika u jugoslovenskoj federaciji u tim godina, poput Srbije ili Crne Gore, nego je ono bilo deo Republike Srbije, zar ne?

 

ODGOVOR:

            Oprostite, mi smo proglasili nezavisnost Kosova 1991. i nastavili smo graditi našu državu sa svim institucijama uprkos represiji i nasilju. I ona je funkcionisala i to je društvo bilo priznato kao jedna paralelna država. Nakon suspenzije Kosova iz federacije Kosovo više nije imalo nikakav status.

 

PITANjE:

            Doktore Rugova, želim vas pitati sledeće. Postavljaću vam pitanja o ustavnom sistemu. Onom ustavnom sistemu koji je funkcionisao po Ustavu jugoslovenske federacije i po Ustavu Srbije i pitanja koja se tiču, takođe, i neformalnog paralenog sistema, dakle trebamo razlikovati te dve stvari. Da li me razumete?

ODGOVOR:

            Oprostite, paralelni sistem, to je naš sistem, naša država, je funkcionisala na nezavistan način. Bivša federacija nije funkcionisala na Kosovu nakon što je Beograd uništio staru federaciju i držao nas putem sile i nasilja van svojih institucija. Sva uprava bila je srpska i nju je nametnuo Beograd. Ono što je funcionisalo nakon tog vremena bili su policija i vojska, ne mnogo više od toga.

PITANjE:

            Ja razumem ovo što govorite, ali hajde da pokušamo razdvojiti ta dva pitanja. Ja ću vam postaviti nekoliko pitanja u tom cilju. Kosovo nije bilo nezavisna republika u jugoslovenskoj federaciji godine 1988. i 89. poput Srbije ili Crne Gore nego je bilo deo Republike Srbije. Sada ne govorimo o paralelnom sistemu. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Molim vas, Srbija i Crna Gora su stvorile tu federaciju nakon kolapsa SRJ. A sada je i ta federacija sama suočena s propašću.

PITANjE:

            To nije moje pitanje. Bojim se da to nije bilo moje pitanje doktore Rugova.

SUDIJA ROBINSON:

            Doktore Rugova, slušajte pažljivo pitanja. Ja razumem šta gospodin Vladimirov pokušava učiniti i ja smatram da on radi jedan veoma važan posao.

SVEDOK:

            Ali, molim vas, oni su napravili tu federaciju a da nikoga za to nisu pitali. Dakle, federacija Crne Gore i Srbije. To je moj odgovor. I da nas je neko pitao mi se ne bi složili sa tom federacijom.

PITANjE:

            Doktore Rugova, nemojmo sada razgovarati o tome koje su bili vaši apsiracije u to vreme ili kakvi danas. Hajde da pokušamo razjasniti kakva je bila sitacija u stvarnosti godine 1998. i 99. Ponovo ću vam postaviti pitanje. Kosovo nije bilo nezavinsa republika u jugoslovenskoj federaciji godine 1998. i 99. poput Srbije i Crne Gore nego je bilo deo Republike Srbije. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Ja sam vam već odgovorio, nemam drugog odgovora. To, taj je sistem održavan nasiljem.

PITANjE:

            Doktore Rugova, moje sledeće pitanje je iste vrste. Molim vas lepo da ne odgovorite kao i ranije i da govorite o razlozima. Ja vas samo pitam kakva je situacija bila tada. Dakle, ustavno gledano, Kosovo i uža Srbija stvorile su jednu republiku u federaciji i imale su jedan ustav godine 1998. i 99. a to je bio Ustav Republike Srbije, da ili ne?

ODGOVOR:

            Oni su taj ustav napisali za sebe. Mi s tim nismo imali veze.

PITANjE:

            Još jedanput. Ustavno gledano. Republika Srbija, što uključuje i Kosovo, imala je samo jednu skupštinu 1998. i 99. i to je bila skupština u Beogradu, ne govorim sada o paralelnom sistemu, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Skupština Kosova suspendovana je 1990., to sam već objasnio, to je bilo 5. jula.

PITANjE:

            Dakle, hoćete li onda odgovoriti sa da ako vas ponovo pitam, da li je ustavno gledano Republika Srbija obuhvatajući i Kosovo imala samo jednu skupštinu?

ODGOVOR:

            Molim vas, ne razumem pitanje i ne znam zašto ga postavljate. Skupština Kosova bila je suspendovana i mi smo nastavili raditi u našem sistemu i imali smo skupštinu koja je radila.

PITANjE:

            Doktore Rugova, godine 1998. i 99. ustavno gledano, ne govorim sada o paralelnom sistemu, nego o ustavnom, Srbija je imala jednu vladu i jednog predsednika za celu republiku što je uključivalo i užu Srbiju i Kosovo, da ili ne?

ODGOVOR:

            Već sam odgovorio na to pitanje nekoliko puta, ne vidim da je ono relevantno.

PITANjE:

            Na sudu je da odlučuje o tome da li je to relevantno ili ne, ja to vas sada pitam.

SUDIJA:

            Doktore Rugova, možda je to za vas teško, međutim, nama je važno da znamo kakav je bio ustavni sistem bez obzira na to kakve poglede neko ima o tome. Da li je to bilo dobro ili loše, pravedno ili nepravedno, to nema veze, amikus vam sada postavlja ta pitanja kako bi sud razumeo ustavni sistem, to je sve.

SVEDOK:

            Molim vas, već sam vam objasnio. Kosovo je bilo suspendovano, skupština, vlada, predsedništvo, sve je to oduzeto Kosovo i ono je držano nasiljem.

SUDIJA:

            Doktore Rugova, mi smo sve to čuli, međutim, postojao je ustavni sistem, da li je to ustavni sistem koji je neko odobravao ili ne, to je druga stvar. Međutim, u tom ustavnom sistemu vama sada amikus postavlja pitanja. Gospodine Vladimirov, pitam se da li ima mnogo smisla nastaviti s time. Možda ćemo o tome čuti i druge iskaze.

AMIKUS:

            Dobro. Doktore Rugova, jeste li ikada bili izabrani u neko ustavno telo na opštinskom, pokrajinskom ili republičkom nivou? Tu ne mislim sada na paralelne sisteme, a pre godine 2000.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Jeste li ikada bili izabrani u nekom neformalnom paralelnom delu na opštinskom ili pokrajinskom nivou pre godine 2000.?

ODGOVOR:

            Molim vas, kao što sam već rekao u svojoj izjavi, izabran sam 1992. na opštim izborima na Kosovu, u našem sistemu izabran sam za predsednika Kosova direktnim glasanjem, a 22. marta 1998. ponovo sam izabran na taj položaj.

PITANjE:

            To sam shvatio iz vašeg iskaza, zato vas i pitam, jeste li vi ikada u neformalnom paralelnom sistemu ikada bili izabrani u neko telo na opštinskom ili provincijskom pokrajinskom nivou pre godine 2000.?

ODGOVOR:

            Rekao sam da su me izabrali, naime Kosovo se tada nazivalo republikom, prema tome dva puta sam bio izabran na nivou republike.

PITANjE:

            Da li to znači da je vaš odgovor ne, da nikada niste bili izabrani na neki položaj na opštinskom ili pokrajinskom nivou?

ODGOVOR:

            Pa, molim vas, ako govorite o našem paralelnom sistemu tamo sam bio izabran, u drugim sistemima ne.

PITANjE:

            Doktore Rugova, jeste li ikada bili član neke ustavne institucije, dakle, ne govorim tu o paralelnom sistemu nego o službenom sistemu. Jeste li ikada bili u vladi pre godine 2000. u tom ustavnom sistemu?

ODGOVOR:

            Ne, nisam. Nikada nisam bio niti u jednoj instituciji, niti lokalnoj, niti nacionalnoj, niti na nivou Kosova.

PITANjE:

            Da li je onda tačno, da kada vi u vašem iskazu kažete da kosovska skupština, da kosovska vlada i kosovski predsednik, kada spominjete te reči, da vi onda govorite o neformalnom paralelnom sistemu vlasti koja je postojala na Kosovu u tim danima godine 98., 99?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Nikada niste bili član ustavne skupštine ili ustavne vlade Kosova pre godine 2000. što znači da su vaše funkcije bile ograničene na funkcije u neformalnom paralelnom sistemu i na funkcije u vašoj stranci, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Ja sam se bavio funkcionisanjem paralelnog sistema, bio sam predsednik, bio sam direktno izabran, nisam bio član skupštine u paralelnom sistemu.

PITANjE:

            Hvala. A, sada ću vam postaviti nekoliko pitanja o vašoj stranci, LDK-a, i o vašem radu u toj stranci. U vašem iskazu, rekli ste da ste od samog početka bili predsednik LDK-a odnosno DSK-a, Demokratskog saveza Kosova?

ODGOVOR:

            Tako je. Od godine 1989.          

PITANjE:

            Pretpostavljam da vi niste jedini zvaničnik u toj stranci. Da li postoji nekakav odbor ili veće i jeste li vi predsednik tog odbora ili veća?

ODGOVOR:

            Da. Stranka ima svoju skupštinu ili kongres, zatim ima opšti odbor od 16 članova i, ispravka od 60 članova i predsedništvo. Ja sam bio pripadnik skupštine i opšteg odbora i predsedništva moje stranke. Ti izbori održavaju se svake četiri godine. Sada se održavaju svake dve godine.

PITANjE:

            Pretpostavljam doktore Rugova da sve političke stranke na Kosovu funkcionišu na neki sličan način, da imaju skupštinu, veće i predsednika?

ODGOVOR:

            Da, da. I druge stranke su organizovane u skladu sa zakonom na takav način.

PITANjE:

            Godine 1998. i 99. da li je bilo kontakata između nesrpskih stranaka na Kosovu?

ODGOVOR:

            Mi smo imali kontakte i funkcionisali smo kao političke stranke, albanske političke stranke. Tu su, tu je bila Hrišćansko demokratska stranka, Liberalna stranka, Socijalno-demokratska stranka, Skupštinska stranka i druge. I imali smo kontakte i sa drugim strankama. Bosanskim, turskim strankama koje su postojale u to vreme.

PITANjE:

            Da li je bilo redovnih komunikacija, sastanaka ili drugih oblika razmene informacija između veća odnosno odbora u tim strankama?

ODGOVOR:

            Da, prema potrebi i prema zahtevima ljudi.

PITANjE:

            Da li su to bili redovni, regularni sastanci odnosno komunikacije?

ODGOVOR:

            Obično se to održavalo u obliku sastanaka, zajedničkih sastanaka na kojima su razmenjivane informacije.

PITANjE:

            Da li je OVK-a sudelovala u tim kontaktima?

ODGOVOR:

            U to vreme OVK-a nije sudelovala u tim političkim razgovorima. Ona je, čini mi se, imala vlastitu političku stranku u Prištini.

PITANjE:

            Koja je politička stranka predstavlja političke ideje OVK-a u to vreme, godine 98. i 99.?

ODGOVOR:

            Oni nisu imali stranku, ali su imali političke predstavnike, tako se to meni čini. Imali su političke predstavnike koji su govorili u ime OVK-a. Ja mislim da je politički predstavnik OVK-a bio gospodin Demaći.

PITANjE:

            Da li je taj predstvnik, takođe, sudelovao na redovnim sastancima i kontaktima između političkih stranaka na Kosovu?

ODGOVOR:

            Ne, on nije sudelovao u tome, on je radio svoj posao.

PITANjE:

            Da li je sudelovao na tim sastancima, da li je prisustvovao tim sastancima?

ODGOVOR:

            Ne, nije bio prisutan.

PITANjE:

            Da li su članovi vašeg veća komunicirali sa pripadnicima veća OVK-a?

ODGOVOR:

            Imali su kontakta na terenu.

PITANjE:

            To je tačno, u vašem iskazu vi kažete da su postojali neki neslužbeni kontakti sa lokalnim ljudima OVK-a zato jer su se mnogi od vaših ljudi na terenu pridružili oružanom pokretu, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, imali su kontakte.

PITANjE:

            Da li su to bili kontakti, da li je bilo kontakta na nivou veća odnosno odbora vaše stranke i njihovog ...... u OVK-a?

ODGOVOR:

            Nije bilo kontakta na nivou veća odnosno odbora.

PITANjE:

            Da li su ljudi na terenu, da tako kažem, koji su dobili neke informacije, te informacije o OVK-a prosleđivali vama na vaš nivo?

ODGOVOR:

            Molim vas, rekao sam da je bilo kontakata, i mi smo primali informacije isto tako i putem medija i putem drugih oblika kontakata.

PITANjE:

            Gospodine Rugova, moje pitanje je bilo da li su bilo kakve informacije koje se tiču OVK-a, a koje su dobili vaši ljudi na terenu bile prosleđene vama gore, odnosno vašem veću?

ODGOVOR:

            Informacije su primane na najnižem nivou na terenu i dolazile su do nas.

PITANjE:

            Da li je postojao sistem po kojim je to funkcionisalo ili se to dešavalo slučajno?

ODGOVOR:

            Ti su kontakti bili tek .... na vreme jer bilo je teško komunicirati.

PITANjE:

            Možete li sudu biti od pomoći i objasniti koji su bili vaši izvori informacija godine 98. i 99. putem kojih ste vi saznavali šta se sve dešavalo na Kosovu tih godina?

ODGOVOR:

            Imali smo kosovsko-informacijski centar koji je izveštavao situacije i na Kosovu i to stalno. Bilo je i novina koje su povremeno izlazile, bio je jedan program satelitske televizije, emitiran iz Albanije, kao što sam već rekao u mom iskazu. I odatle smo, takođe, imali pristup američkim, evropskim i svetskim medijima. To je bio komletni sistem informacija koji smo uspostavili u našem paralelnom sistemu na Kosovu.

PITANjE: 

            Da li je kosovski informacijski centar bio nešto što je organizovala DSK-a ili sve zainteresovane političke stranke?

ODGOVOR:

            To je organizovala DSK-a, organizovao DSK-a i vlada Kosova. No, taj je centar predstavljao nezavisne stavove svih političkih stranaka.

PITANjE:

            Da li ste se godine 98. i 99. smatrali dobro informisanim čovekom?

ODGOVOR:

            Imajući u vidu tadašnje uslove, rekao bih da, jesam.

PITANjE:

            Šta znate o delovanju OVK-a tokom te dve godine?

ODGOVOR:

            Aktivnost OVK-a je bila opisivana u javnim medijima. Sukobi između beogradske policije i vojske i OVK-a i posledice tih sukoba, svi smo mi to mogli videti.

PITANjE:

            Da li su  te informacije dolazile pre ili pos.........?

ODGOVOR:

            Najviše postfakto jer je bilo teško komunirati.

PITANjE:

            I konačno imam nekoliko pitanja o srpskoj vladi i optuženom. Iz vašeg iskaza proizilazi da ste se vi sa optuženim sastali samo tri puta, godine 1998. i 99. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Godine 98. 15. maja, kao što sam već to rekao u svom iskazu. Zatim, za vreme rata, kao što sam to rekao u svom iskazu.

PITANjE:

            Znači, dva puta godine 99. Prvog aprila i 4. maja?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Hvala. Tokom ta dva zadnja sastanka trajalo je bombardovanje NATO pakta koje ste vi otvoreno pozdravili. Da li ste se bojali tokom vaša dva sastanka sa optuženim?

ODGOVOR:

            Da, ja sam pozdravio bombardovanje NATO pakta, a isto tako sam se i bojao. Morao sam biti pažljiv što sam tada radio u tim okolnostima.

PITANjE:

            Da li sam onda u pravu ako pretpostavim da vi niste mogli govoriti detaljno i otvoreno o vašim bojaznima i zabrinutostima u vezi toga šta srpske snage sigurnosti rade srpskom stanovništvu i to mislim na vaš drugi sastanak.

ODGOVOR:

            Da to je tačno.

PITANjE:

            Vaš treći sastanak bavio se samo vašim nastojanjem da sa vašom porodicom otputujete u Italiju, jer kao što ste rekli Kosovo je bilo prazno. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da tako je, to je tačno. To je bio glavni fokus našeg razgovora, moj odlazak sa Kosova.

PITANjE:

            I nije razgovarano ni o kakvim drugim relevantnim pitanjima?

ODOGOVOR:

            Ne, nije.

PITANjE:

             Doktore Rugova, u vašem iskazu spominjete u nekoliko navrata formulacije kao što su "Beograd je učinio to i to" i sada me zanima da nam kažete šta vi znate o procesu donešenja odluka o Beogradu. Ne tražim da mi kažete nešto iz druge ruke.

ODGOVOR:

            Ne znam mnogo zato što nisam bio deo tih krugova, odnosno deo tog sistema. Međutim znamo ko je tada bio na čelu u Beogradu. Znači optuženi i drugi su tada bili na vlasti.

PITANjE:

            Dobro, konačno. Dr Rugova, šta vi lično znate o navodnoj ulozi optuženog u vezi sa deportacijama, ubijanjima, silovanjima, pljački i progonu. Šta vi lično znate na činjeničnoj osnovi?

ODGOVOR:

            Kad govorimo o činjenicama onda znam ono što sam video i što se dogodilo. Mi znamo na kom je položaju bio optuženi. On je bio predsednik i vrhovni zapovednik oružanih snaga i policijskih snaga. Ja mislim da ne moram tu dalje nešto komentarisati.

AMIKUS:

            Hvala, to su bila sva moja pitanja.

OPTUŽBA:

            Jedna ili dve stvari. Prvo, ustavna pitanja. Kao što pretpostavljate, kao što znate ja ću kada za to dođe vreme pozvati ustavnog stručnjaka i možda bi bilo najbolje da neke detalje o ustavnim pitanjima odložimo do tada. Međutim, ja imam ovde ukoliko vi želite razmotriti, relevantni ustav i na enegleskom i na srpskom.

SUDIJA:

            Da.

OPTUŽBA:

            Dobro, idemo onda na to. To su malo oveći dokumenti. Prvo Savezni ustav i Ustav Srbije o kome je optuženi dosta govorio jutros. Mislim da je on spominjao član 6 tog Ustava. Dakle, molim da se ti dokumenti podele i da im se dodele odgovarajući dokazni brojevi. Međutim, to ne znači da ću ja ovom svedoku postavljati pitanja o tim dokumentima.

            Ustav SFRJ nosiće dokazni broj 131.

SVEDOK:

            Ako mi dopustite časni sude želeo bih reći nekoliko stvari.

SUDIJA:

            Dopustite samo da završimo ove proceduralne stvari, a naravno nakon toga možete dodati nešto što želite, samo da sredimo ovo.

OPTUŽBA:

            Srpski Ustav nosiće broj 132.

SUDIJA:

            Recite nam koji su datumi ta dva ustava.

OPTUŽBA:

            Datum stoji na jednom ustavu, ali ne i na drugom.

            Kao što vidite na drugoj strani srpskog dokumenta stoji Copdžright godine 1994, a na trećoj strani u uvodnim napomenama stoji da je Ustav Republike Srbije donesen 28. septembra 1990.

Ako pogledate ovaj drugi dokument, Savezni ustav i potražite otprilike prvu stranicu verzije na ćirilici, videćete da ovde na ćirilici piše 21. februar 1974.

SUDIJA:

            U redu, kad se već bavimo time, možda bismo se trebali pozabaviti i posterom.

OPTUŽBA:

            Nisam još dobio natrag taj poster, odnosno letak.

SUDIJA:

            Da li to sekretarijat ima?

PREDSTAVNICA SEKRETARIJATA:

            Časni sude upravo se rade kopije i mi ćemo to označiti kao dokazni predmet odbrane broj 1, ali to nećemo uvrstiti u spis.

SUDIJA:

            Mislim da bismo to trebali prodiskutovati.

            U redu, D 1.

            Dr Rugova je nešto želeo reći.

SVEDOK:

            Samo sam želeo reći da ako uzmete u obzir Ustav Kosova iz 1990. iz 1974, to je znači Ustav bivše SFRJ. U to vreme je Kosovo imalo svoj vlastiti ustav. To sam želeo reći.

OPTUŽBA:

            Imam jedno pitanje koje se tiče ustavnih pitanja. Možda možemo podeliti u par delova. To nam prizilazi iz unakrsnog ispitivanja. Prvo, dr Rugova da li imate neko pravno obrazovanje? Da ili ne?

SVEDOK:

            Mislite da li sam ja po zanimanju? Ja sam po zanimanju književni kritičar, ali nikada nisam imao nikakvo pravno obrazovanje.

PITANjE:

            Gospodin Vladimirov vam je postavio nekoliko pitanja o ustavnim temama i o paralelnim institucijama. Recite nam ovo, koliko je vama poznato da li je ukidanje autonomije Kosova bilo zakonito ili protivzakonito?

SVEDOK:

            Bilo je protivzakonito. Prema Ustavu bivše Federacije, znači bivše SFRJ, ukidanje autonomije bilo je protivzakonito i prema Ustavu Kosova i prema Ustavu Srbije u to vreme.

PITANjE:

            Vi ste sudijama prošle nedelje objasnili na koji je način novi ustav donesen na Kosovu, uz tenkove itd. Dakle, nakon onoga što vi smatrate neustavnim ukidanjem vaše autonomije, da li ste vi smatrali da i dalje iz Srbije funkcioniše nekakva zakonita vlada koja ima pravo kontrolisati situaciju na Kosovu.

SVEDOK:

            Nakon ukidanja autonomije ili Ustava Kosova, Srbija odnosno Beograd odlučili su na Kosovu postaviti svoju vladu koja je opisana kao reprezentativna, odgovorna za Kosovu, ne znam kako bih to opisao, ali dakle mi nismo imali neku vladu kao takvu. Tako su stvari funkcionisale.

OPTUŽBA:

            Hvala. Dakle možemo da se sad pozabavimo dokaznim predmetom D 1. Ovo je letak koji smo vam pokazali, koji ste nam vi saželi, a koji vam je optuženi pročitao. Da li ste taj letak ikada ranije videli?

SVEDOK:

            Ne, nisam taj letak nikada ranije video.

PITANjE:

            Jeste li vi ikada videli neke letke slične tom letku?

SVEDOK:

            Video sam kopiju tog letka koji je bačen pred moju kuću kao što su bacali mnoge druge letke, ali tekst mi nikada nije bio poznat i ja to nikada ranije nisam video.

PITANjE:

            Kada su oni takve letke bacali pred vašu kuću?

SVEDOK:

            Ne mogu vam reći kada je to tačno bilo, ali mislim da je to bilo negde pred 31. mart ili blizu tog datuma. Ja ne znam ko je to radio, bilo je vrlo teško da neko ide i deli takve letke, tako da ne znam ko je to mogao učiniti. Možda grupa policajaca ili neke druge grupe, ne mogu to tačno reći.

PITANjE:

            U vreme kada ste videli da se slični leci bačaju pred vašu kuću, da li je bilo praktično moguće da kosovski Albanci distribuiraju takve letke?

SVEDOK:

            To bi bilo veoma teško. Deliti takve letke po celom gradu bilo bi veoma teško, jer bilo je veoma teško kretati se po gradu, pogotovo noću. To je bilo veoma opasno.

PITANjE:

            U vreme kada su se delili ti leci, ko je imao slobodu kretanja po vašem delu grada?

SVEDOK:

            Takvi leci delili su se u više delova grada, a oni koji su se u to vreme mogli slobodno kretati bili su samo vojska, policija i paravojne grupe.

OPTUŽBA:

            Evo, mislim da se letak vratio, dobili smo ga iskopiranog u koloru. Pre nego što završimo sa ovim letkom, dr Rugova uzmite letak, pročitajte ga za sebe. Nemojte glasno da ga pročitate, uzmite vremena koliko vam je potrebno.

SVEDOK:

            Da li želite da ga pročitam naglas?

OPTUŽBA:

            Ne, pročitajte ga za sebe da vidite da li postoji išta u tom tekstu što bi vam pomoglo da odredite ko je možda napisao taj letak ili ko je odgovoran za taj letak. Uzmite koliko vam je vremena potrebno.

SVEDOK:

            Teško je reći ko je napisao ovaj letak, ali vidim neke lingvističke greške koje mi obično ne pravimo na albanskom.

PITANjE:

            Možete li da nam ukažete koje su to greške? Kažite nam u kojem je redu greška i ako možete taj deo da pročitate molim vas?

SVEDOK:

            Ima grešaka u kucanju, u načinu kako se reči pišu.

SUDIJA:

            Molim da se letak stavi na grafoskop i da nam svedok onda pokaže greške.

TUŽILAC:

            Molim vas dr Rugova stavite letak na grafoskop. On sada obeležava te pasuse.

Možda obeležena verzija može takođe da bude u dokazni materijal i trebaće onda broj dokaznog predmeta, tu će onda trebati broj odbrane.

MEJ:

            U redu onda će biti D-1A.

TUŽILAC:

            Dr Rugova, vi ste sada obeližili te greške, nekoliko pasusa ste obeležili. Da li se radi o greškama u spelovanju ili o gramatičkim greškama?

SVEDOK:

            Više se radi o ortografskim greškama.

TUŽILAC:

            Pomoći će vam sudski poslužitelj da dokument stavite na grafoskop.

SVEDOK:

            Da, vidite ovde u prvom redu, naslov, "sugrađani", tu nedostaje jedno "e" sa dve tačke. Onda u prvom redu jedna reč "privremeno" (perkohefišt), potrebno je takođe tu da bude slovo "e" sa dve tačke, znači ista stvar. Onda u prvom redu u trećem pasusu imamo ovu reč "sređivanje računa", "razračunavanje", tu nedostaje takođe jedno "e" sa dve tačke, a ova reč ovde "u poziciji", tu ne treba "e". Znači to su neke greške u pisanju.

PITANjE:

            Takođe ste spomenuli potpis dole na dnu. Da li ste imali ikakve veze sa ovim dokumentom ili sa bilo kakvim sličnim dokumentom?

SVEDOK:

            Ne, ne, nisam imao nikakve veze sa ovim dokumentom niti sa sličnim dokumentima. Ovaj dokument nisam ja objavio niti sam ga video. To je napisao neko ko ne zna albanski tako dobro, to nisam uradio ja i ja ovaj dokument pre nisam video.

ROBINSON:

            Dr Rugova vi ste gospodinu Najsu rekli da ste videli kopiju sličnog dokumenta koja je bila bačena u blizini vaše kuće. Da li ste vi pokupili taj dokument, podigli ga i pročitali ga?

SVEDOK:

            Ne, rekao sam da ovaj dokument nisam video niti sam ga sročio. Neko mi je takav dokument doneo nakon što ga je našao u blizini moje kuće, nakon što je slična jedna verzija bila razdeljena.

ROBINSON:

            Ali da li ste ga onda pročitali kada je donesen dokument vašoj kući?

SVEDOK:

            Da jesam. Pročitao sam ga ja kao i mnogi drugi građani koji su zbog toga bili zabrinuti.

ROBINSON:

            Da li ste uradili bilo šta u vezi tog dokumenta, da li ste preduzeli bilo kakve korake vezano za ovaj dokument koji je navodno izdat, koga ste navodno vi izdali?

SVEDOK:

            Ne, ja nisam mogao da preduzmem nikakve korake, nikakve mere. Neko je možda dokument napisao i stavio moje ime dole, ali ja nisam mogao ništa da uradim u vezi toga, kao i znak OVK-a koji stoji na zaglavlju dokumenta. Da sam ja izdao takav dokument ja bih koristio svoj sopstveni znak, svoj logo. Ja imam svoj logo kao predsednik Republike Kosova.

ROBINSON:

            U redu hvala vam.

SVEDOK:

            Hvala i vama.

TUŽILAC:

            I možda poslednje pitanje o ovom dokumentu dr Rugova. Kad ste vi videli taj dokument ili nešto slično, mislim da je to već bio 30. mart, znači bombardovanje je već uveliko trajalo. Možete li vi na osnovu poznavanja vaših sunarodnika da izračunate kakav bi bio uticaj takvog dokumenta na Albance na Kosovu u to vreme.

SVEDOK:

            Rekao sam da se to desilo pre 31. marta i mislim da to nije imalo nikakav veliki uticaj na stanovništvo Kosova, iako je među njima izazvao brigu, zabrinutost i davao im je upozorenje. Ja sam u petak objasnio razloge zašto je proterano stavnovništvo i ja mislim da to jeste stvorilo probleme, zabrinulo je mnoge ljude.

PITANjE:

            Još jedno pitanje koje proizilazi od pitanja gospodina Vladimirova. Upitali su vas o neposrednim saznanjima koja imate u vezi optuženog. Pitali su vas o njegovoj odgovornosti ili po vašem znanju kolika je njegova odgovornost i vi ste dali odgovor u kome ste objasnili koji je bio njegov položaj. Kada ste ga vi pitali na tom prvom sastanku ili na sastancima posle toga kada ste se suočili s njim, da li je bila prisutna bilo koja druga ličnost ili da li je identifikovana neka druga ličnost kao ličnost koja snosi odgovornost za ono što srpske snage rade na Kosovu osim optuženog?

SVEDOK:

            Što se tiče ličnosti ja sam rekao da mi što se tiče cifara, ja sam rekao da mi nemamo definitivne cifre. Oko 10.000 ubijenih i 4.000 nestalih lica.

PITANjE:

            Moja greška je što nisam postavio pitanje jasno. Gospodin Vladimirov vas je pitao o odgovornosti ili koliko je vama poznato kolika je odgovornost optuženog, da li je bilo ko drugi identifikovan kao neko ko je odgovoran?

SVEDOK:

            Da naravno, optuženi je znao šta se dešava.

PITANjE:

            U redu, nećemo dalje da se bavimo tom temom. Ima jedan dokument koji bih želeo da pogledate, ustvari ima par dokumenata, ali jedan posebno. Taj dokument je spomenuo optuženi. Sud će imati u vidu, sud će se setiti da je optuženi pitao svedoka u jednom dokuemntu, za koga je optuženi rekao da nosi broj 03066 i to je prevod na VHS dokumenta koji je originalno bio na engleskom jeziku. Tako da mislim da bi bilo dobro da pogledamo englesku verziju i da je stavimo na grafoskop i da deo tog dokumenta uvedemo. Radi se o jednom dugačkom razgovoru, ali bavićemo se jednim delom da bi se pozabavili pitanjima koja je optuženi postavio. Treba da pogledamo dva pasusa.

MEJ:

            To je znači intervju koji je navodno dao optuženi.

NAJS:

            Da, sada je na engleskom. Dr Rugova u tom dokumentu se opisuje kako vi, predsednik Republike Kosova, ustvari šta govorite o izborima na Kosovu srpskom režimu, opoziciji, ujedinjenjem sa Albanijom, južnim frontom.

Nadam se da prevodioci imaju ovaj dokument u kabini.

Fondacija za ljudska prava američkog Kongresa je svoju najveću počast ove godine dodelila albanskoj demokratiji. Nagradu će primiti dr Ibrahim Rugova, sadašnji predsednik Republike Kosovo. Do sada ova nagrada je dodeljena Dalaj Lami i kineskom studentskom pokretu.

SVEDOK:

            Ja se ne sećam baš ovog dokumenta i tog intervjua.

PITANjE:

            U nekadašnjim prostorijama Udruženja pisaca Kosova, gde sada privremeno boravi Demokratski savez Kosova, Ibrahim Rugova nakon što su ga posetile razne delegacije novinara, pokazao mi je faks koji je stigao za predsednika Kosova. To je za njega iz Vašingtona. Dodao je da je ta nagrada veoma važna za Albance i da albansko ime sada ulazi u Evropu i svet nakon kompletne izolacije u kojoj je Albanija živela i bez obzira na represiju koja je još uvek prisutna na Kosovu. Onda tu imamo ime osobe koja je obavila ovaj intervju sa vama, Lebare. Da li se sećate vi tog intervjua?

SVEDOK:

            Ne sećam se tog intervjua, ja mogu to da saznam i da vas obavestim, ja se sećam nagrade, mislim obavešten sam o toj nagradi. Ne sećam se intervjua, stvarno se ne sećam, možda me neko pitao o toj nagradi, ali ne sećam se baš nekog konkretnog intervjua u vezi toga.

PITANjE:

            Mogu li onda da pročitam četiri odgova, dva na ovoj strani, onda da tražim vaše komentare o tim odgovorima.

            Da li možemo da protumačimo nagradu koju ste nedavno primili kao intermeđunarodno odobravanje ideje da se Kosovo ujedini sa Albanijom. Ja mislim da je ovo to o čemu vas je optuženi pitao. Navodno ste odbili, "naravno mi računamo na to, ali naša želja je primarno da unapređujemo sebe kao albanski narod, da ojačamo poolitičku integraciju i da uđemo u Evropu. Granica koja nas deli od Albanije je toliko duga bila kao berlinski zid". Pitali ste koliko je neprirodna granica sa Albanijom, to su vas pitali. Vi ste rekli "Potpuno je neprirodna, to je granica koja razdvaja Albance. Mi vrlo često kažemo da su Albanci i Albanija jedina država koja se graniči sa teritorijom sopstvenog naroda". Onda se dalje tu govori o predviđanjima o tome da će Srbija i Albanija podeliti Kosovo.

            Sada prelazimo na drugu stranu i osoba koja vodi intervju vas je pitala: "Da li je postojanje Kosova između granica Srbije u konfederaciji još uvek nešto što je moguće", na šta ste vi odgovorili: "To već dugo nije naš program, mi gledamo na Republiku Kosovo kao na neutralnu državu između Srbije i Albanije i to bi bil9o najbolje rešenje za jedan odrešeni period. Svrha izbora takođe je bila da se dobiju legitimni predstavnici za Kosovo koje će biti mala država kao i sve ostale države koje su nastale iz nekadašnjih republika bivše Jugoslavije". Ne želim dalje da trošim vreme čitajući druge delove ovog intervjua.

Da li odgovori koje sam ja pročitao da ste vi dali odgovaraju mišljenjima koje ste vi tada izrazili u to vreme?

SVEDOK:

            Molim vas, ovaj pasus tačno odražava moj zvanični stav da smo mi hteli nezavisno Kosovo kao neutralnu državu između Srbije i Albanije, ali u drugim delovima ima elemenata koji se možda podudaraju sa mojim mišljenjem, ali su možda ih na neki način novinari uzeli i zajedno sklopili tako da ustvari ovde je osoba koja je napravila taj članak, skupila razne delove koje sam ja nekad negde rekao i nazvala to intervju i ja bih onda morao to da verifikujem. Naravno ja sam govorio o Albancima i o granici i tom pasusu to jeste moj zvanični stav.

TUŽILAC:

            Možda bi bilo dobro kad bi ovom dokumentu onda dali broj dokaznog predmeta ako se optuženi s tim slaže. Tehnički bi to trebalo da bude dokazni predmet odbrane, ali to može takođe da bude i dokazni predmet tužilaštva.

MEJ:

            Bilo bi lakše da to bude dokazni predmet tužilaštva pošto ste ga vi uveli. Možete li nam reći koji je to datum?

NAJS:

            Bojim se da ne znam datum, tražili smo ali nismo uspeli. Svedok može da odredi koje godine je on dobio tu nagradu. Možete li dr Rugova?

SVEDOK:

            Nesumnjivo to je bilo 93-će ili 94-te godine, ali mogu da vam kažem nešto o tome.

PITANjE:

            Da nam kažete nešto o dokumentu ili o nagradi?

SVEDOK:

            I o nagradi i o dokumentu. Ja ću da pogledam to, to je bilo negde između 93-će i 95-te godine. Sećam se da sam to primio dosta rano.

TUŽILAC:

            Uredu časni sude, ako dobijemo dodatne informacije mi ćemo o tome obavestiti sud.

SEKRETAR:

            Časni sude ovo će biti dokazni predmet tužilaštva 133.

PITANjE:

            Za vreme vašeg glavnog ispitivanja, doktore Rugova, mi smo govorili o Deklaraciji iz oktobra 1991. godine. To je pasus 10 sažetka. Tada nismo imali verziju na raspolaganju, stavova koje je svedok izneo, a mi sada imamo jedan dokument samo na engleskom do koga smo došli i tu se iznose tri opcije o kojima je svedok govorio u svom svedočenju. I donekle to prati sam stav iz intervjua i stav dr Rugove. Možemo li da uvedemo i ovaj dokument, čisto da bi sve bilo kompletno. Mislim da bi nam to pomoglo. To je dokument od jedne i po stranice na engleskom, a ja ću pokušati da nađem verziju i na drugom jeziku, ako postoji.

            Izvod je iz originala, a to je jedan letak DSK, tako da molim da to uđe kao dokazni predmet, a onda ćemo izvod videti posle toga.

ODGOVOR:

            Da, radi se o letku DSK.

SEKRETAR:

            Časni sude, ovo će biti dokazni predmet tužilaštva 134.

NAJS:

            Molim da se to stavi na grafoskop. Mi na dnu vidimo, a ovo će podsetiti veće na svedočenje vaše, dr Rugova, ovo je dokument o 21. oktobru 1991. godine. To je predzadnji pasus: "albanske političke stranke u Jugoslaviji koje su odlučne da slede miroljubivo i demokratsko rešenje svih pitanja na osnovu prava naroda na samoopredeljenje u skladu sa principima OEBS-a i Pariske konferencije, nude sledeće opcije za rešenje albanskog pitanja u Jugoslaviji, kao i rešenje jugoslovenske krize uopšte".

U sledećem pasusu smo se podsetili na ono što ste mi rekli prošle nedelje. Ako spoljne i unutrašnje granice ostanu nepromenjene onda Kosovo mora da ima status Republike kao suverene i nezavisne države sa pravom da se udružuje sa drugim suverenim državama u Jugoslaviji. A na najgornjem pasusu se onda iznosi stastav albanskog stanovništva i kaže se što se tiče pitanja Srba, Crnogoraca i drugih etničkih grupa u Kosovu mi naravno garantujemo sva prava Albanci u Makedoniji kojih ima 40 posto ukupnog stanovništva kao i u Srbiji i Crnoj Gori treba da imaju status državotvornog elementa i treba da uživaju sva nacionalana i građanska prava. Onda dalje se navodi u dokumentu ako unutrašnje granice između Republika treba da se menjaju zahtev Albanaca u Jugoslaviji je za albanskom republikom u Jugoslaviji na osnovu etničkih i drugih principa koji važe za Srbe, Hrvate, Slovence, i druge narode Jugoslavije i onda se navodi treća alternativa ako spoljne granice Jugoslavije treba da se menjaju Albanci u Jugoslaviji traže da odluke o ... Kosova i drugih albanskih teritorija u Jugoslaviji sa Albanijom  budu donešene putem plebiscita pod međunarodnim pokroviteljstvom, i onda se dalje navode neke istorijske činjenice i daje se vaše ime i identifikuju se političke stranke koje su tada bile prisutne. Da li imate drugih komentara o osim onoga što ste nam rekli prošle nedelje kad ste svedočili dr Rugova.

ODGOVOR:

            Nemam daljih komentara.Ovo je dokument koji su odobrile albanske političke stranke Kosova, Makedonije, Južne Srbije, Crne Gore, ja nemam šta da dodam na ono što sam rekao neki dan. Ovo je jedan važeći dokument.

PITANjE:

            Optuženi je tokom unakrsnog ispitivanja pokrenuo to što nema srpske verzije sporazuma iz Rambujea mi sada to imamo. Ako optuženi to želi kopiju toga ili prijatelji suda takođe i veće mi im to možemo dostaviti ako žele.

MEJ:

            Molim da se to raspodeli.

OPTUŽBA:

            Da bismo uštedeli vreme dok traje raspodela dokumenata Sud sigurno zna da smo mi uzeli verzije ovog izveštaja, i izveštaja o obrazovanju na engleskom i ove knjige koju sada držim u rukama, a to je Sukob na Kosovu, Diplomatska povest kroz dokumente. Imamo nažalost, samo jednu kopiju.

ROBINSON:

            Gospodine Najs, dr Rugova je ranije govorio o dva Ustava Kosova. Mislim da je bilo korisno da dobijemo kopije i tih dokumenata. Svedok nije uključio mikrofon.

SVEDOK:

            Ja sam takođe poslao kopiju Ustava Republike Kosovo koje imam sa sobom i kopiju Ustava iz 1974.g. imam ih ovde mogu vam ih dati.

OPTUŽBA:

            U redu, mi ćemo to iskopirati i sutra ... veću. Ali ajde da pogledamo još jedan dokument tiče se Sporazuma o obrazovanju. Imamo tu i .. prevod. Časni sude nismo uspeli pronaći celovitu verziju Sporazuma na srpskom. Možda je tome razlog to što taj Sporazum nikada u celosti nije objavljen u Službenom listu. Možda ćemo uspeti nabaviti kopiju tog sporazuma negde drugde ali on se ne može naći u Službenom listu. Prema našem istraživanjima ovaj se Sporazum ujedno i veoma ograničenoj meri spominje u dokumentu koji se upravo deli svedoku, prijateljima suda i optuženom. A prevod dela ovog Službenog lista molim da se sada stavi na grafoskop.

            Mislim da pri dnu strane na levo piše 973, ili 33 da evo ovo 933 no niže ispod ovoga, a sad molim da stavimo engleski prevod na grafoskop. To je .. iz Službenog lista Republike Srbije od 12.09.1996.g., i on na sledeći način odražava Sporazum o obrazovanju na osnovu člana 29 Zakona o Vladi Republike Srbije, Vlada Republike Srbije donela je odluku, i zatim se kaže sledeća osoba imenuju se kao članovi grupe za sprovođenje Sporazuma o povratku albanskih učenika i profesora u škole u atonomnoj pokrajini Kosova i Metohija, i pod brojem dva piše da se ta odluka mora objaviti u Službenom listu.

            dr Rugova da li vi znate da li je kompletan tekst Sporazuma o obrazovanju ikada objavljen u Službenom listu.

ODGOVOR:

            Ne znam da li je objavljen u Službenom listu Srbije ili ne. Ovde vidite imena za radnu grupu no mi smo u to vreme u svim medijima na Kosovu objavili taj sporazum. Ja nisam primio ovaj primerak Službenog lista

OPTUŽBA:

            Još par pitanja.

SUDIJA:

            Molim dokazni broj.

Sekretarijat:

            Budući da se radi o ... mi ćemo ovo označiti kao dokazni predmet optužbe 127 A

OPTUŽBA:

            Časni sude nismo uspeli pribaviti originale niti jednog od novinskih članaka po kojima je ispitivao unakrsno ispitivao optuženi. Ja sam uspeo dobiti deo članka Devida ... iz novembra, 1987. godine i želeo bi da mi svedok nešto kaže o jednom ... iz tog članka. Imam naravno ... ukoliko SUD to bude želeo. Sećate se da vam je postavljeno pitanje u članku koji je napisao Dejvid ... da li ga poznajete kao novinara.

ODGOVOR:

            Da, poznajem znam za Devida Bajdnera on je često pisao o Kosovu. Napisao je neke dobre članke i neke druge.

PITANjE:

            Kakav je bio njegov opšti stav da li je on imao neki ...stvari da li  se nešto tako moglo ...

ODGOVOR:

            Na osnovu mojih kontakata sa njime ja mogu reći da je on bio veoma zabrinut za situaciju na Kosovu. Pisao je o nasilju  i o stvarima koje su se dešavale Albancima. Ja se sećam jednog slučaja godine 90 kad su održane demonstracije na Kosovu kad je ubijeno oko 50 ljudi. On je otišao posetiti jednu porodicu blizu Prištine u kojoj je ubijena jedna devojčica od 15 godina Fatima ... on je bio izuzetno uzrujan. Da znam Bajdnera.

OPTUŽBA:

            ... koje vam je optuženi dao i pročitao su izgleda bili ono što su drugi ljudi rekli a ne ono što je taj novinar reko. Izgleda da je stav tog novinara sledeći. Molim vas da komentarišete. U ovom trenutku čini se da gospodin Milošević i njegove pristalice nastavljaju svoje karijere putem strategije sukoba sa kosovskim albancima. Da li želite nešto reći o tome. Da li to prihvatate ili odbijate.

ODGOVOR:

            Ne, nemam komentara nato. To je tako bilo, to što je on rekao stoji.

SUDIJA:

            Mislim da što više budemo imali mišljenja raznih novinara, to će nam biti od manje koristi ja vas naravno ne ... ispitujete jer je to spomenuto u unakrsnom ispitivanju međutim, to su tek mišljenja ljudi koji su bili tamo u to vreme i koji su ta mišljenja napisali u člancima. Dokazi koji se mogu ... ovom raspravnom veću su uobičajeni dokazi ukoliko oni žele doći ovamo i svedočiti oni to mogu. Mi smo dozvolili optuženom da nakrsno ispituje svedoka o tome. Međutim, mora se jasno dati do znanja da su dokazi samo ono što daju svedoci, iskazi svedoka. Ukoliko se svedok složi sa nekim stavom onda to naravno postaje deo ... i postaje deo iskaza i dokaza. Međutim, inače su to tek komentari.

OPTUŽBA:

            Časni sude drago mi je da to čujem jer se mi često brinemo što se neke stvari vade iz konteksta.

SUDIJA.

            U redu ako imate još, ako se o tome unakrsno ispituje onda naravno možete o tome i dodatno ispitivati.

OPTUŽBA:

            Još nekoliko stvari o vašem odlasku u Italiju. Primetio sam da nije osporeno to da vam je prvo rečeno da biste vi trebali vašu porodicu ostaviti na Kosovu. Vi niste želeli ići u Italiju, nego u Makedoniju. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Ja sam tražio da idem u Makedoniju, Makedonija je bila bliža. No, optuženi je odlučio da ja idem u Italiju. On je o tome odlučio on je tada o takvim stvarima mogao odlučivati. Kao što sam već rekao u svom iskazu ja se nisam složio sa time da ja odem bez moje porodice.

PITANjE:

            I u to vreme da ste otišli u Makedoniju, da li bi tamo bilo kosovskih albanaca koji su vama lojalni. Da li je bilo takvih kosovskih albanaca i u Italiji, odnosno da li ih je bilo mnogo.

ODGOVOR:

            U Makedoniji ne bih imao nikakvih problema, 19. maja 1990 godine sam posetio izbeglički logor u Stankovcu, a u Italiji ima Albanaca lokalnih albanaca, ima ih u Rimu.

OPTUŽBA:

            I konačno moje predzadnje pitanje. Postavljeno vam je pitanje o Sinanu Hasaniu i njegovoj ulozi u događajima. Vi ste govorili o Saveznoj skupštini i rekli ste da je sve bilo sređeno. Na šta ste to tačno misli šta je to bilo sređeno kad smo govorili o Hasaniju.

ODGOVOR:

            U to vreme godine 1987 ili 1988. na osnovu sistema prethodne Federacije svaka savezna jedinica je imala u okviru rotacije svoj red, i kad je na njega došao red on je stajao na čelu godinu dana. Isto tako postojali su i zamenici predsednika i to je bio jedan sistem rotacije komunističkog rukovodstva. Bio je tu Fadil Hodža, bili su tu Mahmut Bakali.

OPTUŽBA:

            Moram vas prekinuti. Možda je optuženi pokušao reći da je taj čovek delovao na način kojim se odobravaju ustavne promene. Ako je to bila namera optuženog da to kaže, kakav je vaš komentar.

ODGOVOR:

                 Nažalost, on se zbunio ja moram reći na negativan način da se on s time složio, da je on bio umešan u to. Tako se ja toga sećam. No, bivša savezna Skupština trebala je donositi odluke o tome.

PITANjE:

             I konačno o vama je na jedan ... način postavljeno pitanje o mogućnosti da SAD i vi zauzmete zajednički stav o egzodusu ljudi iz Kosova i da se to onda poveže sa ranim ulaskom trupa na Kosovo. Da li je ikada došlo do bilo kakvog sporazuma između vas i bilo kog amerikanca da bi odlazak ljudi sa Kosova trebao biti povezan sa ulaskom američkih trupa.

ODGOVOR:

            Ne, ne molim vas to je čista fabrikacija. To je neistina to je laž. Nikada nije tako nešto uopšte diskutovano.

OPTUŽBA:

            Nemam više pitanja.

SVEDOK:

            Hvala.

SUDIJA:

            dr Rugova time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli na Međunarodni sud da svedočite sada možete ići. Sada idemo na pauzu i rasprava se nastavlja za 20 minuta.

            Ne, nema više pitanja.

SVEDOK:

 

            Hvala vam mnogo časni sude.

pauza

 

MEJ:

            Imamo jednoga sa svake strane koji želi govoriti. Samo trenutak oćete li brzo završiti ovo što imate.

OPTUŽBA:

            Da, mislim da ću biti zaista brz.

            Ustav Kosova iz 1990 imamo već iskopiran, raspodeljen i mislim da ćemo dati isti dokazni broj koji je bio dan ranije Ustavu koji je dao dr Rugova. Druga stvar je ova. Da se vratimo na trenutak na pitanje registratora za razne lokalitete. Amikusi su se složili da koriste registratore koje su dobili i da jednostavno iz njih izvade relevantni materijal. Ukupno postoji 36 takvih registratora. Optuženi sada ima na raspolaganju pomoć advokata koji poštuju ovaj sud i koji sarađuju sa ovim sudom. Sav taj materijal svih tih 36 registratora uručeno je optuženom. Oni koji ga zastupaju sada moraju biti u situaciji da mu pomognu prilikom sortiranja ovog materijala. Mi jednsotavno više ne možemo nastaviti sa praksom dvostrukog kopiranja kompletnog materijala kako bismo bili od pomoći optuženom. Samo zato jer on ne želi neke stvari sam raditi. Ja bi zato želeo pozvati Sud da pozove ili da ... prinudi advokate da stupe u kontakt sa mnom i mojim timom kako bi smo uspeli poboljšati vođenje ovog predmeta i kako bi smo kratkoročno gledajući barem uspeli omogućiti da sud relevantne da optužene relevantne registratoe može koristiti ovde na sudu. Jer, ako budemo kopirali još 36 registratora to je nešto što će potrošiti mnogo novca i vremena i mi to ne treba da radimo.

SUDIJA:

             Razmislićemo o tome.

OPTUŽBA:

            I još nešto drugo, zamoljen sam pre nego što dođe do problema da se raspitamo sledeće, zakoni bilo koje zemlje se obično nemoraju uvrstiti u dokazni materijal kao dokazni predmeti jer oni jednostavno postoje može ih ... u ovom rpedmetu mogli bismo pokušati predvideti sve relevantne zakone kojima ćemo se koristiti i onda ih možemo uvrstiti u spis ili bi Veće moglo reći zakon je zakon, ako vam treba neki zakon bivše Jugoslavije on postoji možete se ... bilo bi nam od pomoći da znamo da li sve zakone treba objediniti na jedno mesto, ili su zakoni jednostavno stvari koje se mogu ... kad zato se ukaže potreba.

SUDIJA:

            Pa jedan je problem u tome da mi na neki način moramo imati pristup tim zakonima, na ovaj ili onaj način. Ako vi imate kopiju nekog zakona onda je to puno bolje. Vi bi ste možda mogli te zakone složiti u neku vrstu fascikla kako bi nam to stajalo na raspolaganju. Ali u svakom slučaju razmislićemo o tome.

SEKRETAR:

            Časni sude za potrebe zapisnika želim reći da je prevod Sporazuma iz Rambujea dokazni predmet 128 Ter.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Najpre, u vezi sa ovim što je malo pre rekao gospodin Najs, pa onda ću da pitam ovo što sam ja imao. Prvo, mene ne zastupa niko. To što je meni odobreno da komuniciram sa svoja dva saradnika ne znači da su oni moji zastupnici nego znači da su oni moji saradnici. Te prema tome smatram da treba da se omogući cirkulacija materijala koja meni odgovara.

            Drugo, s obzirom da je gospodin Najs tražio da se ovde uvede Ustav SFRJ od 1974. smatram da mora da se uvede ne Ustav od 74 koji nije važio u kritično vreme o kome se ovde raspravlja. Nego da se uvede i poslednji Ustav Savezne Republike Jugoslavije pre nego što je došlo do njenog nasilnog razbijanja. To su te dve napomene. A sada želim da vas pitam za jedno razjašnjenje proceduralne prirode. Naime, vi ste gospodine Mej na suđenju ovde 24.4.2000 konstatovali na strani 3701 u redu 22 pa citiram što ste rekli praksa je da dodaci iskazu svedoka prihvatljivi zajedno sa iskazom. To ste konstatovali. E zbog toga ja zahtevam da se dodaci iskazu ovog svedoka koji je otišao, ko je obelodanilo Tužilaštvo uvedu takođe kao dokazni predmeti.

            Pod tim mislim na dodatke u dokumentu koje je tužilac obelodanio kao dodatak izjave pod naslovom Rugova o Platformi demokratskog saveza Kosova. To je broj dokumenta u srpskoj verziji 03037052 a u engleskoj verziji K021410.

            Dalje, to je dokument takođe koji je gospodin Najs obelodanio kao dodatak izjavi svedoka, pod naslovom Rugova upozorava na radikalizaciju totalni rat, to je broj dokumenta srpska verzija 03036489, a engleska K0214097.

            I dalje, takođe dokument gospodina Najsa, Rugova govori o poseti Italiji i Papi, broj dokumenta u desnom uglu, to je srpska verzija 03037120.

SUDIJA:

            Malo sporije brojke da čitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle ovaj poslednji je u srpskoj verziji 03037120, engleski broj nemam i konačno dokument takođe gospodina Najsa koji je obeležen 03036508 u srpskoj, a u engleskoj K02141118. Dakle, po toj istoj osnovi koju ste vi objasnili ja tražim da se i to uvede uz izjavu svedoka. Po praksi kako sam je ja razumeo iz vašeg objašnjenja gospodine Mej.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Najs izvolite.

TUŽILAC:

            Materijal jeste dat optuženom bilo po pravilu 66 ili 68 da se njime koristi tokom unakrsnog ispitivanja. I on je hteo da se osloni na jedan dokument tokom unakrsnog ispitivanja, ali pošto to nije uradio kako treba, ja sam se pozabavio tim dokumentom prilikom dodatnog ispitivanja, tako da je onda postao očigledan stav svedoka, drugi dokumenti, mislim da ih nemam sve ovde, saopštenja za štampu ili izjave raznih vrsta. Potrebni su komentari svedoka da bi ti dokumenti bili, imali bilo kakvu vrednost za sud, a ako se na osnovu njih nije vršilo unakrsno ispitivanje, oni ne trebaju onda ni da se stavljaju u spis.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Dajte da vidimo dokumente. Imamo ovde jednog optuženog koji sam sebe zastupa, a činjenica je da naravno dokumenta treba predočiti svedoku pre nego što se oni uvrste u spis, ali možda ćemo naći način da to rešimo imajući u vidu da se radi o veću profesionalnih sudija.

            Možete li da nam date dokumenta kada vi budete našli te dokumente.

GOSPODIN NAJS:

            Da možemo da ih nađemo. To će biti kasnije danas.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            U redu mi ćemo onda tada da razmotrimo taj stav. Molim da se pozove naredni svedok.

            Gospodin Sakson.

            Dobar dan časni sude.

            Tužilaštvo poziva gospodina Sejdija Lamija.

SUDIJA MEJ:

            Da li je to svedok koji je hteo, trebalo da svedoči pre neki dan, ali to nije učinio.

SAKSON:

            Ne časni sude. Radi se o drugom svedoku.

SUDIJA MEJ:

            Da, ali u svakom slučaju trebalo bi da završimo sa njegovim svedočenjem pre pauze.

SAKSON:

            Apsolutno časni sude.

SUDIJA MEJ:

            Neka svedok kaže svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

SUDIJA MEJ:

            Izvolite sedite.

            Gospodine, da li se zovete ... Lami.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospodine Lami da li ste rođeni 08. avgusta 1950. godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste rođeni u zaseoku Lama u .... u opštini Kačanik na Kosovu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je taj zaselak vama u selu ... oko 5-6 km. severozapadno od grada Kačanika.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            14. jula 2000. godine da li ste vi dali izjavu predstavnicima tužilaštva o događajima koje ste vi videli i iskusili na Kosovu 1999. godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            30. januara o.g. 2002. u opštini Kačanik na Kosovu da li vam je data kopija izjave koju ste dali u julu 2000. godine u prisustvu predstavnika tužilaštva kao i predsedavajućeg službenika koga je imenovao sekretarijat ovog suda.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste tada potvrdili da je kopija izjave koju ste dobili tačna i ispravna.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Časni sude, tu izjavu sada podnosim kao dokazni predmet u skladu sa pravilom 92.

SVEDOK:

            Da.

            Časni sude, biće to dokazni predmet tužilaštva broj 135.

            Časni sude, gospodin Sejdi Lami je muškarac star 51 godinu, Musliman, Albanac sa Kosova iz zaseoka Lama iz sela ... u opštini Kačanik. Oženjen je, ima tri ćerke koje su 99. godine imale od 4-7 godina. Izjava gospodina Lamija opisuje akcije srpskih snaga u selu ... u Kačaniku 13. aprila 1999. godine. On će opisati da nije bilo redovnog prirustva OVK u selu za vreme sukoba. Međutim, oko nedelju dana pre napada od strane srpskih snaga 20 vojnika OVK je boravilo u jednoj kući u selu gde je živeo svedok. Vojnici OVK su napustili selo pre napada na selu ... od strane srpskih snaga. Svedok će opisati kako je 13. aprila 1999. godine oko 5. ujutro video četiri ... i šest vojnih kamiona na kojima je bilo oko 100 vojnika vojske Jugoslavije kako ulaze u njegovo selo. Stanovništvo je shvatilo da je vojska opkolila i okolno selo Slatina u opštini Kačanik i da su drugi stigli iz pravca Broda. Negde oko petnaest do šest ujutru počela je pucnjava iz ... i iz ručnog naoružanja. Kkao posledica toga veliki broj stanovništva, negde oko 300 ljudi je krenulo peške prema brdima. Neprekidno se pucalo u njihovom pravcu ali tada niko nije povređen.

Svedok i njegova porodica su se sakrili u jednom klancu pored potoka i odatle nije mogao da vidi vojnike. Kasnije je od drugih čuo da su četvorica muškaraca sela zarobljena. Pucnjava se zaustavila i vojnici su napustili selo negde oko 16.00 časova. Svedok i njegova braća su otišli duž klanca i pronašli tela četiri nenaoružana civila Mahmuta Čake, ... Lame, Ramana Lame i Ibrahima ... koji su ranije tog dana zarobili vojnici vojske Jugoslavije. Oni su tela doveli u jednu kuću u selu, istog tog dana sedam još leševa je dovedeno u selo iz različitih delova u okolini ... većina kuća u tim... je spaljena. 14. i 15. aprila 1999. godine kompletno stanovništvo sela je pobeglo. Svedok i njegova porodica su otišli u Makedoniju. Na putu do Makedonije zaustavili su iz vojnici vojske Jugoslavije i tražili o njih novac da bi ih pustili da prođu. Meštani su vojnicima platili oko 500 nemačkih maraka. Kada se gospodin Lami vratio u svoje selo 17. jula 99. godine njegova kuća je bila potpuno opljačkana. Isto se desilo u ostalim kućama u selu. Od 11 leševa koji su prvobitno sahranjeni na groblju leš Ramadana Šoklija je ponovo sahranjen na groblju OVK zato što je on bio aktivan član i pripadnik OVK u vreme kad je umro. Međutim, sve ostale žrtve su bili civili. Hvala vam.

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Miloševiću izvolite.

MILOŠEVIĆ:

            ... izjavi govorite o napadu srpskih snaga na vaše selo i napuštanju sela. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da. Tačno je. 13. aprila.

MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno kako proizilazi iz vaše izjave da do tog dana, dakle, do 13. aprila da ste mirno živeli u selu.

ODGOVOR:

            Do 13. aprila smo živeli u strahu, krili smo se po brdima zbog srpskih oružanih snaga i zbog tenkova. Oni su spalili sve kuće u našem selu.                             

MILOŠEVIĆ:

            A kad su to spalili kuće u vašem selu. Vi kažete da su vas napali 13. aprila. Kad su spalili kuće.

ODGOVOR:

            Oni su opkolili kuće u selu 13, a onda su kuće spaljene. U Slatini je samo jedna kuća spaljena.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi govorite o događaju koji se navodno desio 13. aprila. A ja vas pitam zašto ste ženu i decu poslali u Uroševac mnogo ranije. Pošto do 13. aprila po vašoj izjavi niko vas nije dirao.

ODGOVOR:

            Mi smo decu sklonili iz sela poslali smo ih u Uroševac zato što je srpska vojska stalno nas granatirala koga god bi uhvatila zlostavljala ih je.

MILOŠEVIĆ:

            Ne znam da li se razumemo. Rekli ste da vas je granatirala 13. aprila. Zbog čega ste vi sklonili njih pre toga kad vas do 13. aprila niko nije dirao. Sami kažete da ste živeli mirno.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Vi ste ga to pitali i njegov odgovor je bio sledeći: poslali su ih zato što je srpska vojska stalno granatirala. I ako bi bilo ko bio uhvaćen maltretirali bi ga. To je bio njegov odgovor i on kaže da je to bilo pre 13. aprila.

MILOŠEVIĆ:

            Granatirala je vojska 13. aprila. Ja ga pitam što su ih poslali u januaru. Ja ga pitam što su ih poslali u januaru. Između januara i aprila ima prilično vremena.

ODGOVOR:

            Da li ja mogu nešto da kažem.

SUDIJA MEJ:

            Molim vas da odgovorite na sledeće pitanje. Da li je od januara do 13. aprila bilo granatiranja.

ODGOVOR:

            Bilo je granatiranja širom Kosova. Granatiralo se po pet, šest, sedam sela, Srbi su palili kuće, počinili zločine, ubijali ljude, ranjavali ljude i zlostavljali ih.

SUDIJA MEJ:

            To je bilo pre 13. aprila, da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da. Tako je.

MILOŠEVIĆ:

            Malo čas ste rekli da nije bilo ništa pre 13. aprila.

ODGOVOR:

            Rekao sam da se ništa nije desilo u mom selu, ali od mog sela ... i .......

ima samo 3 km. od tih sela do moje kuće. Sva su ta sela spaljena tri-četiri dana ranije.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, kažete da je bilo dejstava tri-četiri dana pre 13. aprila. Znači 10. aprila. A što 13. nije bilo u vašem selu, znači do 10. nije bila ni u okolini vašeg sela. Moje pitanje glasi: zašto ste onda sklonili stanovništvo još u januaru kad ni u okolini vašeg sela pre 10. aprila nije bilo nikakvih dejstava.

ODGOVOR:

            Želim da vam kažem da ja ovde govorim o 13. aprilu, o onome što sam svojim očima video, ono što su  učinili, pokolj koji je izvršila srpska policija i vojska.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a ja vas pitam zašto ste u januaru poslali žene i decuu Uroševac kad do 10 čak ni u okolini vašeg sela, po vašem sad iskazu, nije bilo nikakvih sukoba.

ODGOVOR:

            Decu smo poslali iz sela zato što smo mislili da je u gradu mirnije. 23. marta smo decu doveli iz Uroševca u selo zato što smo čuli da će  srpska vojska da napadne Uroševac.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Očigledno nećemo nigde doći sa ovim pitanjem. Odgovorite mi na drugo onda pitanje. Zbog čega ste vi ostali u selu. Poslali ste ženu i decu još u januaru, a zbog čega ste vi ostali u selu.

ODGOVOR:

            Ostali smo u selu zato što smo poslali decu, zato što je nama bilo lakše da se sakrijemo i da nađemo utočište po brdima ili u klancima. Ali ako imate malu decu, neki su imali decu od 2-3 meseca ili 5-6 godina. Nama je bilo teško da nosimo decu i zbog toga smo iz poslali u ...

MILOŠEVIĆ:

            A koliko je muškaraca ostalo.

ODGOVOR:

            Naše selo nije veliko. Ima oko 12. kuća. Bilo je 2-3 muškarca koji su ostali da bi vodili računa o stoci i o našim imanjima. Ali tada nije bilo OVK u našem selu.

MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, a koliko dugo su vojnici OVK boravili u vašem selu.

ODGOVOR:

            U mom selu nije bilo OVK, ali u blizini 200-300 metara daleko u mestu koje se zvalo Sopotnica ih je bilo.

MILOŠEVIĆ:

            Znači bili su 200-300 metara od vašeg sela. Vi kažete da su se smestili u jednu kuću, je li tako.

ODGOVOR:

            Da. Tako je. U jednoj kući, u kući Emina Kastratija.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko ih je bilo.

ODGOVOR:

            Bilo ih je oko 20, pola ih je bilo u uniformi, a pola ih je bilo u običnoj odeći.

MILOŠEVIĆ:

            A šta su nosili od oružja.

ODGOVOR:

            Nisam video oružje. Samo sam znao u kojoj su kući, ali ništa drugo nisam video. Nisam ih video sa nekim pravim oružjem.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko dugo su oni boravili tamo gde kažete da su boravili 200-300 metara od vas.

ODGOVOR:

            Ostali su 2-3 dana. A onda su otišli, a onda su sledećeg dana napale srpske snage.

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate koja je to bila jedinica UČK.

ODGOVOR:

            Ništa neznam o tome, takve stvari me nisu zanimale.

MILOŠEVIĆ:

            Da li ste možda znali kako im se zvao komandant.

ODGOVOR:

            Ne.

MILOŠEVIĆ:

            Da li ste te pripadnike UČK poznavali od ranije.

ODGOVOR:

            Ne.

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, niko među njima nije bio iz vašeg sela. Je li tako.

ODGOVOR:

            Iz mog sela nije bilo pripadnika OVK.

MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su oni u vašem selu kopali rovove.

ODGOVOR:

            Da. To je tačno. Iznad mog sela.

MILOŠEVIĆ:

            Kako kažete, iznad sela. Nisam vas dobro razumeo. Iznad u brdu iznad sela.

ODGOVOR:

            Da. Tačno je. Iznad sela.

MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega su ti rovovi bili kopani.

ODGOVOR:

            Iskopali su ih da bi branili to mesto, da bi branili albanski narod.

MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi videli kada su oni sa tih svojih položaja otvarali vatru na vojsku i policiju.

ODGOVOR:

            Kad su srpske snage počele na sreću nije tamo bilo pripadnika OVK,  zato što bi onda došlo do goreg pokolja nego u Račku zato što je tu bilo stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:

            A šta vi znate o Račku.

SUDIJA:

            To je sporedna stvar.

MILOŠEVIĆ:

            Pomenuo je svedok pitanje Račka - rekao je da bi bilo gore nego u Račku. Znači poznaje...

SUDIJA:

            Da jeste, ali to što on zna nije relevantno.

MILOŠEVIĆ:

            A da li mogu da vam kažem zašto je relevantno.

SUDIJA:

            Izvolite.

MILOŠEVIĆ:

            Bilo bi gore nego u Račku jer je ovde bilo i stanovništvo, to znači da mu je poznato da u Račku nije bilo stanovništvo nego samo UČK.

SUDIJA:

            Mi ćemo da čujemo svedočenja o Račku od ljudi koji su bili tamo kad za to dođe vreme, a nećemo da o tome slušamo nekoga ko je bio dosta daleko.

            Možemo sada da pređemo na stvari na koje on može da odgovori.

MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je 24. marta NATO počeo sa bombardovanjem.

ODGOVOR:

            Da. tako je.

MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da su bombardovali samo noću. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da. Tako je. I to je istina.

MILOŠEVIĆ:

            Kakvog su intenziteta bile te eksplozije koje ste vi slušali noću.

ODGOVOR:

            Eksplozije su bile jake kada su srpske snage granatirale sa pozicija iz sela ... gde je bilo razmešteno više od 200-300 vojnika sa oklopnim vozilima - tenkovima i drugim oružjem.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste rekli da su dane od početka bombardovanja NATO većina seljaka i njihovih porodica proveli krijući se po šumama zbog srpskog granatiranja. Je li tako ili ne.

ODGOVOR:

            Zbog srpskog bombardovanja i granatiranja smo se sklonili u šumi, ali se uopšte nisu plašili bombardovanja NATO zato što NATO nije gađao civile.

MILOŠEVIĆ:

            A dobro, recite mi pošto ste provodili to vreme u šumi, slušali ste eksplozije NATO 24. od kakvog ste se vi granatiranja sklanjali u šume, a sami kažete da je granatiranje počelo tek 13. aprila. Kakvog ste se granatiranja sklanjali punih 20 dana od kad je počelo bombardovanje NATO. Od 24. marta pa do 13. aprila.

ODGOVOR:

            Od 24.  marta bili smo u selu. Sve do 13. aprila. Od 13. aprila kada je započela ofanziva na sela ... i ... neznam koliko je bilo žrtava. Pokopali smo ih 14. aprila i zatim pobegli iz sela. Jer, videli smo kuće kako gore, videli smo ranjene ljude i morali smo pobeći u Makedoniju.

MILOŠEVIĆ:

            Ali molim vas, skoncentrišite se na odgovor. Vi ste rekli da ste se krili po šumama sve ovo vreme do 13. aprila od kad je počelo bombardovanje NATO. Ili tako ili nije.

ODGOVOR:

            Krili smo se u šumi zbog straha pred srpskim snagama koje su ušle u selo i opljačkale kuće.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi ste rekli da su srpske snage ušle 13. aprila. Ja vas pitam za vreme do 13. aprila od čega ste se krili od  24. marta do 13. aprila.

ODGOVOR:

            Od 24. marta do 13. aprila krili smo se jer smo se bojali jugoslovenske vojske.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li sam ja vas pravilno shvatio. Seljaci nisu napuštali selo zbog NATO bombardovanja, već su to činili  zbog srpskog granatiranja. Je li tako. To vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Možete li ponoviti pitanje, nije mi baš sasvim jasno.

MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam iz ovoga što ste objasnili da seljaci nisu napuštali selo zbog NATO bombardovanja nego što su se bojali srpskog granatiranja. Jeste li tako objasnili.

ODGOVOR:

            Da. Bojali smo se srpske vojske, ali ne i NATO pakta.

MILOŠEVIĆ:

            Čega ste se bojali pre granatiranja.

ODGOVOR:

            Rekao sam da smo se bojali i da smo se ...

SUDIJA:

            Gospodine Lami da li su srpske snage granatirale i pre 13. aprila, a nakon početka bombardovanja NATO pakta.

ODGOVOR:

            Da. Oni su granatirali okolna brda, a i selo. Selo Pritez tamo su spaljene mnoge kuće u selu ...

SUDIJA:

            Znači u vašoj izjavi na strani 2. u drugom paragrafu kažete NATO je bombardovao noću, a  Srbi su granatirali selo danju. Da li s time mislite reći da se to odnosi na granatiranje od strane srpskih snaga .... došlo pre ofanzive od 13. aprila.

ODGOVOR:

            Da. Mislim na pre 13. aprila. Oni su tada granatirali druga sela. Zato smo se bojali i zato smo se krili u brdima.

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Milošević.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na početku ste rekli da to ranije granatiranje pre 13. da je moglo biti tri-četiri dana pre toga -  znači najranije 10. aprila. A vi ste se krili u brdima sve vreme, od kada je počelo bombardovanje. Je li to tako.

ODGOVOR:

            Da. Tako je. Mi smo bili između sela koja su granatirana i zbog toga smo se uplašili i morali smo otići, a naše su selo napali 13. aprila u pet časova ujutro. Srpska vojska blokirala je tri ili četiri dela sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            Dobro maločas ste rekli da su vojnici UČK kako ih vi zovete bili na 200 metara od vas sve do dana uoči 13. aprila. Rekli ste, oni su pobegli jedan dan, a sledeći dan je počelo granatiranje.

SVEDOK:

            Da tako je, oni su otišli dan prije nego što smo napadnuti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto ste se vi onda krili do toga dana kada su oni otišli, kada su oni bili prisutni sve to vreme. Zar vam nije bila dovoljna njihova zaštita. Zašto ste vi bežali u šume 20 dana od kada je počela NATO agresija.

SVEDOK:

            Neznam zašto su otišli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            Vi ste izjavili da je vaša porodica na od prilike nedelju dana kako vi kažete srpski napad na vaše selo, pokušala da ode u Makedoniju, da li je to tačno?

SVEDOK

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            A zbog čega ste se nato odlučili kada je OVK tada bila tu pored vas na 200 metara kako kažete.

SVEDOK

            Moja porodica je otišla nakon što je OVK napustila selo, nakon ofanzive itokom teofanzive kao što sam veš rekao tamo nije bilo OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas gospodine Laimi, dajte da pokušamo da složimo ova vremena. Vi ste maločas ovde danas rekli OVK je napustila selo dan pre početka ofanzive. Je li tako?

SVEDOK:

            OVK nije znala da će doći do ofanzive na naše selo. Ali ja neznam zašto je OVK otišla, oni nisu bili redovne snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije ni bitno, jasno je zašto je pobegla, nego je pitanje da li je to bilo vremenski dan uoči napada. Tako ste rekli, je li tako ili ne? Otišli su dan uoči napada. To vi tvrdite.

SVEDOK:

            Da prije nego što smo napadnuti oni su otišli, a mi smo otišli nakon ofanzive.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi kažete da je vaša porodica na od prilike nedelju dana pred napad na selo pokušala da ode u Makedoniju, je li tako?

SVEDOK:

            Tako je, a zatim su nas vratili. Jer granica je bila zatvorena, granica sa Makedonijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a zbog čega su se oni odlučili da idu u Makedoniju nedelju dana pre toga, kada je za to vreme UČK bila u vašem selu. Bila tu na 200 metara?

SVEDOK:

            Prvi put kada smo pokušali otići u Makedoniju, i vratili se tamo smo zatekli OVK, drugi put sam išao u Makedoniju nakon ofanzive.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, recite mi molim vas, da li je vaša porodica pokušala da ode u Makedoniju iz straha od sukoba srpskih snaga sa UČK koje su bile tu na 200 metara?

SVEDOK:

            Ne nismo se toga bojali, nismo se bojali OVK, bojali smo se srpskih snaga, i ničega drugog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da li ste očekivali da će srpske snage da se sukobe sa OVK tu na 200 metara od vas?

SVEDOK:

            Srpske snage su pokušale ustanoviti gde se nalaze snage OVK i napasti ih. No toga dana tamo nije bilo OVK i nije došlo do nikakvog incidenta između OVK i srpskih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vi niste mogli znati nedelju dana ranije da će OVK da pobegne dan ranije.

SVEDOK:

            Rekao sam vam, neznam zašto, neznam nisam znao da li ćemo biti napadnuti ili ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li ste očekivali tu nedelju dana pre nego što je došlo do napada da će biti sukoba između srpskih snaga i UČK koji su bili tu 200 metara od vas.

SVEDOK:

            Ne nismo to očekivali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa što ste onda pokušali da odete u Makedoniju?

SUDIJA:

            Već je rekao u više navrata, da su se bojali srpskih snaga i da su zato otišli. To je njegov odgovor i ne možete se sada vrteti oko toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno u tom pokušaju da ode porodica u Makedoniju, da su vas tom prilikom vojnici upozorili da makedonske vlasti više ne primaju izbeglice i da ste zbog toga morali da se vratite u selo. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da to je tačno. Zatvorili su granicu i vratili nas natrag.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle na samo nedelju dana pred napad na vaše selo kako kažete vojnici vas nisu maltretirali nego su vas čak savetovali i informisali da ne primaju makedonske vlasti pa su se vratili u selo, a kasnije kako vi tvrdite su vas bez ikakvog razloga napali. Je li to vaš iskaz?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz ovoga što vi tvrdite, ako ja mogu to sada da sklopim, znači vojska je sačekala da OVK iskopa rovove u blizini vašeg sela a onda da ode iz sela, a da onda napadne nevine seljake, je li tako, sa 300 ljudi.

SUDIJA:

            Ovo su sve komentari. On kaže da se to dogodilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pokušavam da sklopim tu njegovu priču i da ga pitam da li je to ta njegova priča. Je li to tako?

SUDIJA:

            Da to nam je on rekao, nema potrebe da to ponavljamo. Zbog čega ste u danima koji su prethodili ovome što vi nazivate napadom na selo pripremali skloništa u klancu pored potoka?

SVEDOK:

            O kojem mostu sada govorite?

            Tamo nema mosta, da bio je neki potok. Krili smo se u brdima i tamo je bio taj potok.

SUDIJA:

            Postavljeno vam je pitanje. Zašto ste pripremili utočište?

SVEDOK:

            Bilo je to utočite za decu, to smo pripremali, jer bi njih mogao pogoditi metak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, decu ste poslali ranije u grad, to ste rekli.

SUDIJA:

            Odveli su ih nazad, to je rekao.

SVEDOK:

            Odveli smo ih nazad 23. marta. Nakon toga počeli smo pripremati skloništa, utočišta gore u brdima kako bi se mogli zaštititi pred granatiranje srpskih snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko su deca ostala s vama u selu.

SVEDOK:

            Neznam koliko je dece tamo bilo, mislim da ih je bilo nekih 150.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas pitao koliko je bilo dece, nego koliko su dugo deca ostala sa vama u selu kada ste ih vratili natrag?

SVEDOK:

            Ostali su tamo sve do ofanzive.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je na dan pred napad Aldi Bajgora, inače komandir stanice policije u Kačaniku bio na sastanku u vašem selu.

SVEDOK:

            Tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači OVK je još uvek tada bio u selu.

SVEDOK:

            OVK je napustila selo te noći, dakle noći pre napada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to posle sastanka sa Bajgorom ili pre nego što je on došao u selo na sastanak?

SVEDOK:

            Bajgora je došao u selo i tamo pribavio informacije i sledećeg jutra napale su nas srpske snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je on došao u selo pre nego što se UČK povuka ili pošto se povukao UČK.

SVEDOK:

            On je bio predstavnik srpske policije. On se često kretao među seljanima i kontrolisao ih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on video, tada pošto je bio dan pre toga, je li on video UČK u selu ili nije?

SVEDOK:

            On ih nije mogao videti jer je on došao noću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bila noć kada su oni već napustili selo ili pre toga?

SVEDOK:

            Nisam ih video, neznam kada su otišli, ali to je bila odluka OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je on bio tada kada je OVK još bio u selu u poseti, došao da poseti vaše selo.

SVEDOK:

            Bajgora je došao navečer, a OVK je navečer bila u svojoj kući. To jej bilo nekih kilometar daleko, tako da se oni međusobno nisu mogli videti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako je moguće da bude kilometar, kada ste rekli da su bili samo 200 metara od sela.

SVEDOK:

            Bajgora je od jedne osobe u selu dobio informacije i on je tada morao biti nekih 1500 metara daleko, a ova kuća je nekih 200-300 metara od moje kuće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro očigledno nećemo nigde doći sa ovim pitanjima. Ko su bila ta četiri muškarca koji su vojnici zarobili u vašem selu onda.

SVEDOK:

            Ta četvorica su bili moji nećak, 16 godina, moj rođak 20 godina student, i još jedan moj rođak 56 godina i jedan moj sused. I on je spaljen. Moj rođak je pomogao nekima o seljana. Jedan od njih koji je bio u selu njemu je pomogao da pronađe utočište.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su oni poginuli u borbi?

ODGOVOR:

            Nisu ubijeni u borbi. Oni su zarobljeni i ubijeni izmasakrirani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste vi videli kad su oni ubijeni.

ODGOVOR:

            Moja žena ih je videla. Moja žena je čula pucnjeve, krikove kad je on povređen i kad su mu iskopali oči.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vaša žena je videla kako mu neko kopa oči ...

ODGOVOR:

            Ona nije videla kako mu kopaju oči. Čula je krikove i čula je kad su ubijeni automatskom paljbom, nakon tri sata ja sam tamo otišao sa moja dva brata i tamo smo ih zatekli ubijene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi niste videli ni kad su ubijeni, ni ko ih je ubio.

ODGOVOR:

            Nisam to mogao videti jer, sam se krio u jednoj klisuri odakle to nisam mogao videti. Mi smo se tamo nalazili sa decom ali na svu sreću na nas nisu pucali. Oni su samo uhvatili tu 4 Ibrahima ... Mahmuta dakle, tu četvoricu koju sam spomenuo onda su ih ranili i onda sam ja nakon 4 sata otišao s mojom braćom i tamo smo ih zatekli i stavili smo im kape preko lica zatim je grozno bilo videti njihove iskopane oči.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto niste videli kako su ubijeni i kada su ubijeni, otkud znate da nisu poginuli u borbi.

SUDIJA:

            On je dao svoj iskaz onog što je čuo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, odakle je bio Ramadan Đokli.

ODGOVOR:

            Ramadan Đokli se krio zajedno sa svojom porodicom u selu Sakaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on bio pripadnik UČK?

ODGOVOR:

            Bio je pripadnik OVK, ali on je bio zadužen za hranu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on ubijen u vašem selu.

ODGOVOR:

            Ubijen je u selu Sakaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kolko je to daleko od vašeg sela.

ODGOVOR:

            1,5 km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad je on ubijen, je li to bilo 13. aprila kad je bio napad na vaše selo.

ODGOVOR:

            Uvijen je 13. aprila, čuo sam da je ubijen u jedan sat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako je ubijen 13. aprila kad vi kažete da se UČK povukao dan pre napada na vaše selo.

ODGOVOR:

            On nije otišao s njima toga dana, on je ostao sa svojom porodicom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su još neki članovi UČK ostali u selu ili su se povukli. Vi ste prvo rekli da su se svi povukli, ili je samo Ramadan Đokli osto.

ODGOVOR:

            Ramadan Đokli nije išao s njima on je imao malo dete i ženu sa njim su bili i otac i majka. On nije otišao sa OVK ostao je kako bi pomogao svojoj deci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vama s obzirom na bliskost i mesto stanovanja poznati događaji u Kačaniku, osim u vašem selu.

ODGOVOR.

            Ne znam ništa o tome šta se dogodilo u Kačaniku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je vaše selo daleko od Kačanika?

ODGOVOR:

            Naše selo je 6 km od Kačanika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za događaj kada je 12. februara 99. godine kidnapovan i izveden bos iz svoje kuće Selim Topoljani, koji je bio predsednik političke stranke Albanske demokratske inicijative.

SUDIJA.

            Kaže da ne zna šta se dogodilo u Kačaniku, nema smisla da ga to pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ništa ne znate ni o kakvim zločinima UČK na području vaše opštine Kačanik. Je li tako.

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda da ne trošimo vreme i ovako smo došli do kraja rada neću da vas pitam kažete da sve ne znate unapred.

SUDIJA:

            Gospodine Vladimirov.

VLADIMIROV:

            Nemam pitanja časni sude.

OPTUŽBA:

            Časni sude da li mi dozvoljavate 2 minute.

            Gospodine Lami, molim vas da se ... na moje pitanje da samo na to pitanje odgovorite, pa ćemo to brzo završiti. Spomenuli ste da su 13 aprila ubijena četvorica ljudi u vašem selu Mahmut ... Hebi ... , .... Rama ... Ibrahim ... da li ste vi poznavali svu četvoricu, da ili ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su vam to sve bili komšije ili rođaci.

ODGOVOR:

            Trojica su mi bili rođaci Rahman Hebi i Ibrahim a Mahmut Saka je bio komšija.

PITANjE:

            Kad ste videli tela tih muškaraca da li je u blizini tela bilo ikakvog vatrenog oružja.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Kako su ti ljudi bili obučeni kad ste videli tela.

ODGOVOR.

            U civilnu odeću.

PITANjE:

            Koliko vam je poznato da li je jedan od ovih muškaraca bio pripadnik OVK.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Rekli ste da je jedan od ovih ljudi bio invalid. Ko je to bio.

ODGOVOR:

            Brahim Lami je bio invalid.

PITANjE:

            Po čemu je bio invalid.

ODGOVOR:

            Jedna noga mu je bila 10 cm kraća od samog rođenja.

PITANjE:

             Da li je Ibrahim Lami mogao da trči.

ODGOVOR.

            Ne.

PITANjE:

            Da li je Ibrahim Lami bio u stanju da se bori.

ODGOVOR.

            Ne.

PITANjE:

            Gospodin Milošević vas je pitao o tome kad ste vi i vaša porodica prvi put pokušali da odete u Makedoniju oko nedelju dana pre 13. aprila, tada kad ste prvi put napustili selo i pokušali da odete u Makedoniju da li je tih 20 vojnika OVK već bilo u vašem selu.

ODGOVOR:

            Kad smo krenuli za Makedoniju nije bilo pripadnika OVK nije bilo seljana kad smo se vratili sa granice zatekli smo ih u jednoj kući u selu ...

PITANjE:

            Znači kad ste krenuli prvi put prema granici u selu nije bilo vojnika OVK.

ODGOVOR:

            Ne, nije bilo to je tačno.

TUŽILAC:

            Hvala vam nemam više pitanja.

MEJ:

            Gospodine Lami ovim se završava vaše svedočenje.

Hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, sada ste slobodni i možete da idete.

SVEDOK.

            Hvala vam.

MEJ:

            Rasprava se prekida do 9,00 sati sutra ujutro.

            Molim ustanite.

 

Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest