aktuelno-m.gif (3720 bytes)

03. maj .2002.

STENOGRAM

 

 

SUDIJA MEJ:

            Molim da kažete svečanu izjavu.

SVEDOK: IBRAHIM RUGOVA

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

SUDIJA MEJ:

            Izvolite sedite.

PITANjE:

            Da li je vaše puno ime Ibrahim Uke Rukvova?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vi ste doktor Rugova, zar ne?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Doktore Rugova vi ste Albanac sa Kosova, rođeni ste u selu Cerce, u Opštini Istok 1994. godine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Završili ste osnovnu školu u Istoku, srednju školu u Peći, onda ste išli na fakutet u Prištini, gde ste diplomirali albansku književnost i na kraju ste se specijalizovali i uradili doktorat iz književne kritike albanske književnosti.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            1988. godine ste postali predsednik Udruženja pisaca Kosova, a decembru 1989. ste osnovali jednu grupu Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Da li je ta grupa bila jedna od prvih grupa za ljudska prava na Kosovu?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            1989. godine da li je formirana politička stranka koja se zvala Demokratski savez Kosova?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kakvu ste vi ulogu igrali u stvranju te stranke i koja je bila vaša funkcija?

ODGOVOR:

            Ja sam bio jedan od osnivača ove stranke koju smo mi osnovali 23. decembra 1989. godine. Na prvom sastanku su mene izabrali za predsednika Demokratskog saveza Kosova, ja sam bio predsedavajući stranke, a to je bila prva demokratska stranka koja je osnovana na Kosovu, i rekao bih u istočnom delu toga seta.

 

PITANjE:

            Izabrani ste kao predsednik, da li ste od tada i dalje ostali na toj funkciji?

 

ODGOVOR:

            Da. Ja sam nastavio da budem predsednik te partije, poslednjih godina tj. 98. godine sam ponovo izabran za predsednika, u februaru, a nedavno, u stvari mi se uskoro spremamo da održimo 4. kongres ove stranke.

PITANjE:

            Molim vas dr Rugova da napravite pauzu između pitanjea i odgovora da bi prevodioci imali vremena da prevedu sve.

            Mi ćemo kasnije još da govorimo o izborima koji su održani 90-tih godina na osnovu kojih ste vi izabrani na određene funkcije, ali vaš najnoviji položaj je to da ste vi izabrani za predsednika Kosova, a to je funkcija na koje ste vi od marta ove godine, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Ja sam izabran za predsednika od parlamenta Kosova u martu ove godine, a to je parlament koji je formiran nakon poslednjih izbora koji su održani 17. novembra prošle godine.

PITANjE:

            Hvala vam. Sada ćemo se vratiti na relvantne istorijske događaje počevši od jednog događaja iz 1989. godine. Te godine da li je jugoslovenska vlada uvela specijalne mere na Kosovu zbog onoga kako je to opisano poliitičkih nemira?

ODGOVOR:

            Da. Ove nasilne mere su nametnute još 1981. kada je došlo do studentskih demonstracija.

PITANjE:

            Ali, ako možete da govorimo sada o 1989. godini.

ODGOVOR:

            Da. 1989. godine su uvedene vanredne mere, tako su se one zvale. U to vreme bilo je demonstracija zato što je Kosovu uskraćen njegov status u martu 1989. godine. To sje uradila Skupština Srbije 28. marta, a ta situacija je nastavila da se pogoršava.

PITANjE:

Da li su održani izbori 23. marta 1989. godine u parlamentu na Kosovu? Molim vas da nam nešto kažete o tome ali samo u par rečenica.

ODGOVOR:

            Da. Skupština na Kosovu je morala da raspravlja o suspenziji autonomnog statusa Kosova od strane federacije i veliki pritisak je izvšen na članove Skupštine da glasaju u prilog te mere, ali javnost je bila protiv toga, narod. Koristila su pritisak, nasilje, sećam se da je bilo tenkova oko zgrade Skupštine, a u zgradi Skupštine bilo je tajne policije koji su bili obučeni u civilnu odeću tako da su članovi morali da glasaju pod pritiskom. Neki članovi su glasali.

PITANjE:

            Koliko ih je glasalo protiv, šta se desilo s njima?

ODGOVOR:

            Sećam se da je deset članova glasalo protiv i ti članovi su bili osuđeni, kažnjeni, neki su bili poslani u zatvor, neki su bili otpušteni, znači imali su posledice zbog toga.

PITANjE:

            A te demonstracije koje ste vi spomenuli tada 1989. godine, da li je bilo žrtava među demonstrantima?

ODGOVOR:

            Da. Neki su bili ranjeni, povređeni a oko 20 je ubijeno. Ove demonstracije su organizovane u nekoliko gradova na Kosovu.

 

PITANjE:

            Kakva je vlast bila na Kosovu 1989. i 1988. po vašem mišljenju?

ODGOVOR:

            Nakon što je Kosovu ukinut status autonomne pokrajine osnovana je srpska vlast i nekoliko je institucija je suspendovano i stavljeno pod kontrolu policije. Nad Kosovom je uspostavljena policijska kontrola. Ministarstvo unutranjih poslova na Kosovu i kosovska policija posle toga nije imala nikakva prava oni su bili stavljeni pod direktna naređenj Beograda. I srpska policija je raspoređena na Kosovu.

PITANjE:

            Da li je povećan broj srpske policije koji je radio na Kosovu i ako jeste odakle su došli ti policajci?

ODGOVOR:

            Od 89. godine, kao što sam rekao, srpska policija je došla na Kosovo. Tada je još uvek bilo policije iz ostalih nekadašnjih bivših republika kao što je Hrvatska, Makedonija,  Bosna, Slovenija, Vojvodina.

PITANjE:

            A šta se desilo sa drugim policajcima, naročito sa albanskom policijom?

ODGOVOR:

            Albanska policija na Kosovu je počela da dobija otkaz. To se završilo 90, 91. godine kada su svi dobili otkaz.

PITANjE:

            Da sada malo razgovaramo o istoriji i filozofiji vaše stranke, DSK. Koji su prvobitni ciljevi te stranke dr Rugova?

ODGOVOR:

            Prvi cilj ove stranke je bio da se na Kosovu uspostavi demokratija i da svi građani Kosov imaju demokratski život.

            Drugo, hteli smo da imamo Republiko Kosovo, koja bi bila jedna kao ostalim republikama u federaciji, jer kao što sam rekao Kosovu je  oduzeta autonomija i to je bio naš glavni cilj.

            Mi smo nastojali da izgradimo nezavisno Kosovo gde bi svi građani imali svoja prava. To je bio prvi i početni cilj, ali glavni cilj je, takođe bio da se brane kosovski ljudi koji su bili ugroženi. Filozofija naše stranke je vrlo sveobuhvatna, obuhvata ekonomski, kulturni i opšti razvoj na Kosovu.

TUŽILAC:

            To je pasus 8, rezimea, da bi pomogli sudu.

            U juli 1999. da li je došlo do jednog proglasa u Skupštini parlamenta i možete li da nam objasnite kako se to uklapalo u Zakon i strukturu na Kosovu u to vreme?

ODGOVOR:

            2. jula pripremljena je jedna izjava koju su podržali članovi Skupštine Kosova. Članovi Skupštine nisu mogli da uđu salu Skupštine, bilo im je zabranjeno da uđu u nju, ali su oni održali sastanak napolju, u blizini zgrade Skupštine i oni su podržali izjavu koju mi nazivamo izjava za nezavisnost ili ustavotvornom izjavom u kojoj se tražilo da Kosovo postane nezavisna država, nezavisna republika koja bi bila jednaka drugim republikama u bivšoj federaciji. I isto tako se tu navelo da mi ne priznajemo amandmane koje je odobrila srpska Skupština od 8. marta i da mi Kosovo nazivamo Kosova. Ovo je bio ključni dokument koji je odobren tog dana, a posle toga su usledile druge mere.

 

PITANjE:

            Druge mere su u stvri bile i koraci koje su srpske vlasti preduzele u odnosu na vašu skupštinu?

ODGOVOR:

            Mi smo tada bili u početnoj fazi izgradnje naše stranke i jesu koraci preduzeti protiv aktivista partije, odmazda, tri dana kasnije, 5. jula televizija i radio na Kosovu su nasilno zatvoreni. Mi imamo filmske snimke na kojima se to vidi. Jedine novine na albanskom jeziku "Rilindja" su takođe suspendovane, tako da više nije bilo programa na albanskom jeziku. Onda su usledile još oštrije mere protiv ostalih institucija na Kosovu.

PITANjE:

            Kasnije te godine da li je održan sastanak u Kačaniku?

ODGOVOR:

            Da, da. Održan je sastanak u Kačaniku, sastanak članova kosovske Skupštine koji su odobrili izjavu o nezavisnosti i koji su usvojili Ustav Republike Kosovo. To je ta skupština u Kačaniku. To je bio jedan važan dokument za budući razvoj Kosova. A isto tako jedan demokratski dokument.

PITANjE:

            Sada prelazimo na 91. godinu, septembar te godine, tog meseca 91. da li je održan referendum? I možete li da nam kažete kako je to organizovano i kakav je bio rezultat tog referenduma?

ODGOVOR:

            U septembru 91. godine u Kosovu je održan referendum o nezavisnosti i taj referendum je bio jako dobro organizovan i dobro nadgledan. Pitanje je bilo da li ste za nezavisnost Kosova ili niste? I 98% ili 99% glasača su bili za, tako da su rezultati referenduma bili pozitivni, a kao što vam je poznato tada je održano mnogo referenduma za nezavisnost u drugim bivšim republikama Jugoslavije, tako da je i na Kosovu bio održan takav referendum koji je bio jako dobro organizovan. Naravno, bilo je jako puno represija, represivnih mera protiv aktivista, ali bez obzira na to referendum je održan.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na stav DSK posle referenduma samo da se vratimo na neke pojedinosti iz 89. godine.

            Da li su Albanci gubili svoje poslove zbog teškoća i problema između Kosova i Srbije?

ODGOVOR:

            Da. To je počelo 1989. godine, a posle se intenziviralo 90. godine i nastavilo se sve dok većina ljudi nije bila otpuštena s posla, do 93. Znači to se nastavljalo. U tom periodu oko 150 hiljada albanskih radnika je otpušteno s posla. I tada je bilo oko 240 hiljada ljudi koji su radili na Kosovu, ukupno, to je bio ukupan broj, tako da je 150 hiljada dobilo otkaz a 70 do 80 hiljada je ostalo na svojim radnim mestima, to su uglavnom bili Srbi sa Kosova i pripadnici drugih nacionalnosti. Bili su otpušteni iz ekonomskog sektora, javnog sektora, upravnog sektora i drugih sektora. Neki Albanci iz elektro-energetske industrije  u blizini Prištine i Obilića koji su takođe radili na proizvodnji električne energije su ostali tada na svojim poslovima.

PITANjE:

            Od održavanja referenduma pa nadalje da li je DSK jasno bio za i stramio ka nezavisnošću?

ODGOVOR:

            Posle referenduma da, i to je bila glavna opcija DSK, kao izbor drugih političkih partija na Kosovu, zato što su tada osnovane i neke manje partije zbog rezultata referenduma. I kao što znate ostale republike su proglasile svoju nezavisnost od bivše Jugoslavije i nekadašnja federacija u stvari je defakto počela da se raspada. Mi smo razmišljali o svojoj budućnosti, o svojoj sudbini na Kosovu.

PITANjE:

            Kako je DSK gledao na mogućnost koja se manifestovala na drugim mestima da nezavisnost može doći samo putem nasilja i rata, kako je DSK gledao na taj problem?

ODGOVOR:

            Naš stav je bio da nezavisnost treba postići miroljubivim demokratskim i diplomatskim metodama, a da nasilje ne treba koristiti, zato što je to bilo pravo naroda na Kosovu i mi smo u tom pravcu i delovali.

PITANjE:

            Imajući to na umu možete li da nam kažete nešto o dokumentu koji je pripremljen 11. oktobra 1991. godine?

ODGOVOR:

            Da, to je dokument koji je nazvan izjava sa tri opcije, to je pripremio DSK, zajedno sa ostalim kosovskim političkim partijama, albanskim partijama u Makedoniji i južnoj Srbiji i Crnoj Gori. To je dokument koji iznosi tri opcije.

 Ako se unutrašnje granice bivše Jugoslavije budu menjale treba da postoji republika Albanaca, Republika Kosova.

            Druga opcija je nezavisnost za Republiku Kosovo.

Treća  opcija je bila,  ako se  spoljne granice bivše Jugoslavije budu menjale i ako drug zemlje traže da se promene granice nekadašnje federacije, onda Albanci iz Kosova kao i drugih delvoa bivše federacije imaju pravo da se ujedine i da imaju svoju sopstvenu državu na Balkanu. Tako da se ovde više radilo o nekakvoj viziji i pripremi za nešto što se može desiti tada kada se nekadašnja federacija počela raspradati.

PITANjE:

            Vaša stranka je bila najzainteresovanija za koju opciju?

ODGOVOR:

            Mi smo najviše bili zainteresovani za nezavisnost Kosova tj. Kosova kao nezavisne zemlje, zemlje sa dobrim susedskim odnosima sa okolnim zemljama.

 

PITANjE:

            Pre nego što pređemo ovaj dokument ili taj sporazum, kakav je bio pristup ili stav po tom dokumentu bez obzira na koju se opciju odlučimo prema manjinama koje bi se onda našle u državi koja je imala većinu druge nacionalnosti. U svakom slučaju imala je pozitivan stav da se obezbede i zaštite prava. To je sadržano i u Ustavu iz Kačanika. Znači, oni bi bili građani jednaki, ravnopravni građani u rpublici Kosova ili na teritorijama gde bi Albanci sačinjavali većinu.

PITANjE:

            Pasus 12, iz rezimea.

            Počevši sa 1990. godinom ljudi su počeli da gube poslove kažite nam nešto o albanskoj radio-televiziji i šta se s njom desilo?

ODGOVOR:

            Da, 5. jula 1990. godine kosovski radio i televizija kao i novine "Rilindja" su nasilno zatvorene od strane policije, a nesumnjivo i vojske. Novinare su izbacili iz kancelarija silom, to je snimljeno, ja nisam poneo taj filmski materijal, ali kancelarije su zatvorene i radio i televizija na albanskom jeziku su bii zatvoreni.

PITANjE:

            Koju su onda mogućnost onda imali ljudi sa Kosova da primaju emisije na albanskom jeziku? Ili iz same Albanije?

ODGOVOR:

            Više nije bilo albanskog radija i televizije na Kosovu, a Radio Tirana ili drugi kanali koji su bili na albanskom jeziku su blokirani uz pomoć određene vojne elektronske opreme, ja sam to sam video bilo je nekih vozila koji su imali aparate koji su mogli da blokiraju ili da ometaju te talase i to se dešavalo non-stop.

PITANjE:

            Vaša stranka, da li se ona organizovala samo u većim gradovima ili i šire?

ODGOVOR:

            To je bila veoma rasprostranjena organizacija koja je postojala u svim selima Kosova i u svim četvrtima gradova na Kosovu. To  nije bila samo stranka to je bio pokret, to je bilo nešto više od političke stranke. Imali smo veoma dobru organizaciju i veliku građansku volju, građani su se organizovali, nastavili da rade i to je bila veoma dobra i kompaktna organizacija.

PITANjE:

            Da li možete da nam date neke primere praktičnih aktivnosti koje ste vodili kao i nešto u vezi sa političkim fokusom? Ako možete?

ODGOVOR:

            Već sam malo govorio o političkom fokusu i demokratizaciji Kosova, o nezavisnosti Kosova, a u praksi ta stranka je otpočela akcije solidarnosti da se pomogne ljudima koji su otpušteni sa posla kao i organizovanje društva u celini, u smislu obrazovanja, zdravstva, kulture pa čak i sporta. U to vreme, takođe, smo počeli da prikupljamo određena sredstva kroz jednu taksu, to nije bila obavezna taksa ali nešto što smo nazivali taksa solidarnosti i uglavnom smo bili usredsređeni na to da pomognemo ljudima putem hrane, odeće i drugih stvari koje su im bile potrebne. Jel možete da pretpostavite da ljudi koji su radili  su radili godinama već da su bili na ulicama sada i da nisu mogli da sastave kraj s krajem. Dakle, to su bili naši prvi konkretni koraci.

PITANjE:

            Što se tiče obrazovanja, koliko je to bilo bitno, da se to radilo samo o praktičnim merama ili ste preduzeli i neke političke akcije na planu obrazovanja.

ODGOVOR:

            To je više imalo praktičan aspekt, jer u to vreme, dakle, posle 90. godine, a posebno 91. godine sve škole su počele da se zatvaraju, osnovne škole, gimnazije pa i univerziteti.  Dakle, mi so pokušali da omogućimo ljudima da nastave sa obrazovanjem u javni ustanovama međutim, to je bilo veoma teško. Sećam se, 91. godine, nekoliko puta su đaci i studenti otišli u javne ustanove u svoje škole, međutim nije i dozvoljeno da uđu zato što je policija čuvala te ustanove i da bi se izbegao sukob i radi dobrobiti te dece prestalo se sa odlaženjem u te javne institucije i  organizovan je jedan sistem gde su ljudi mogli da studiraju i uče u privatnim prostorijama i zgradama, od osnovne škole preko gimnazije do nivoa univeziteta. I to se nastavilo do 1999. godine.

Dakle, mi smo bili primorani da stvorimo jedan sistem koji je kasnije svet nazivao paralelni sistem da ne bi smo imali decu koja bi ostala bez obrazovanja. Jer, zamislite, čitave generacije koje ne bi stekle obrazovanje.

PITANjE:

            Da se sada pozabavimo paragrafom 11, u vezi sa paralelnim institucijama.

            U oktobru 1991. godine, da li je formirana vlada koja je operisala unutar Kosova i izvan Kosova?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tokom tog meseca uspostavljena je koaliciona vlada u kojoj je bio premijer iz DSK kao i brojni drugi ministri iz drugih stranaka, takođe i iz građanskih udruženja. Vlada je uglavnom operisala u inostranstvu, jer na Kosovu je to bilo veoma teško, međutim, postojale su različita veća koja su operisala na Kosovu već za finansije, obrazovanje, za kulturu, sport itd. i oni su organizovali život društva i život građana.

PITANjE:

            Kažete da su operisali u inostranstvu. Što se tog dela tiče da li možete da nam kažete u kojim zemljama uglavnom se nalazilo sedište?

ODGOVOR:

            Vlada je uglavnom funkcionisala u Nemačkoj, ponekad u Švajcarskoj, a takođe smo imali značajnu organizaciju DSK u inostranstvu, u mnogim evropskim zemljama, u Americi,Kanaci, Australiji jer ljudi sa Kosova su imali volju da zadrže svoje veze sa Kosovom putem te stranke i oni su pomagali putem takse solidarnosti u nivou tri procenta njihovih prihoda. Dakle, to je bila jedna veoma rasprostranjena stranka i tada su prvi put ljudi sa kosova u Inostranstvu imali sopstvenu stranku i sopstvenu organizaciju.

PITANjE:

            1992 godine da li su održani izbori, mislim da je to bilo 92. godine izbori za predsednika onoga što se može opisati rečima Republike Kosovo. Možete li nam nešto reći o tome.

ODGOVOR:

            Ti izbori su održani 24. maja 1992. godine i političke grupe na Kosovu su odlučile da se održe izbori u skladu sa demokratskom procedurom je izabran Parlament i predsednik Kosova. DSK je odnela većinu glasova i ja sam izabran na mesto predsednika Kosova, apsolutnom većinom glasova. Naravno, ti izbori su takođe bili propraćeni represijom međutim, čitavo stanovništvo je stalo iza njih. Dakle, izbori su održani a posle izbora dvojica aktivista su ubijeni blizu grada Peć. međutim, ono što je bitno jeste da su održani ti izbori da bi se uspostavilo demokratsko ustrojstvo na Kosovu i to je postignuto.

PITANjE:

            Dakle, izbori su bili 92 godine a posle 6 godina su ponovo održani izbori za isti položaj u martu 98 da li je to tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno, 22 marta 1998. godine iako je situacija bila veoma ozbiljna na Kosovu, vojni napadi su već otpočeli na Kosovu kao i određeni sukobi. Međutim, odlučili smo da održimo izbore jer je bilo vreme za njih, a takođe, treba znati da su brojne političke stranke učestvovale na tim izborima DSK je odnela većinu. Zatim to je bila hrišćansko demokratsksa stranka kao i druge stranke i ponovo sam ja izabran na mesto predsednika Kosova apsolutnom većinom glasova.

PITANjE:

            Hvala, doktore Rugova što se tiče sledećih tema pokušaću da se pozabavim njima što je brže moguće, i cenio bih ako biste mogli da mi odgovorite što je češće moguće sa da ili ne. Što se tiče paragrafa 15 kažite nam da li je DSK učestvovala u organizovanju satelitskog televizijskog programa iz Albanije i da li je uspostavila informacioni centar na Kosovu. Recite molim vas da ili ne ako je moguće.

ODGOVOR:

            Da, DSK i vlada.

PITANjE:

            Da li je došlo do nekakvih poremećaja u odnosu na satelitske diskove i šta ste vi učinili da bi se obezbedilo informisanje.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta se desilo s tim diskovima.

ODGOVOR:

            Nažalost, to se zaista dogodilo mi smo morali da pružimo ljudima informacije na albanskom jeziku i često je policija pretila ljudima da se reše svojih satelitskih antena i neki od njih su kažnjeni zbog toga ali ljudi su i dalje nastavili da zadržavaju svoje antene uprkos tome, tako da je bilo i dalje ... puno antena i danas ih čak ima puno na Kosovu.

PITANjE.

            Što se tiče međunarodnih organizacija bilo je puno nevladinih organizacija koje su počele da rade na Kosovu. Među njima su bili i Crveni krst lekari bez granice i druge slične organizacije.

ODGOVOR:

            Da, 1992 godine.

PITANjE.

            DSK je uspostavila veze sa vladama u inostranstvu pre svega u Americi međutim, održavale i dobre odnose sa evropskim zemljama poput Nemačke, Francuske, i Velike Britanije.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sa vaše tačke gledišta šta možete da kažete o stavu Amerike u odnosu na ono što ste vi činili na Kosovu radi razvoja demokratije i ostvarivanja demokratskih prava tamo.

ODGOVOR:

            Amerika je imala pozitivan stav oni su podržavali demokratiju ljudska prava i imali su razumevanja prema našem miroljubivom pokretu isto je važilo za evropske zemlje. Ja moram da kažem da su Kongres SAD i evropski parlament bile prve institucije koje su zauzele stav u odnosu na nasilje i represiju na Kosovu i one su zadržali takav pozitivan stav i nastavili da pokazuju razumevanje prema nama.

PITANjE:

            Ja mislim da je Vašington otvorio kancelariju u prištini 1996. godine a ubrzo posle njih je bila tu i kancelarija evropske unije.

ODGOVOR:

            Da, to je za nas bilo veoma bitno jer smo hteli da oni budu prisutni na Kosovu i da imamo odnose sa njima.

PITANjE:

            DSK kao što ste nam rekli je nastavila da sprovodi miroljubive akcije. Da li ste se plašili šta će se ipak možda dogoditi kao rezultat političkih razvoja razvoja političke situacije.

ODGOVOR.

            Da, kao što sam rekao mi smo se zalagali za miroljubiva rešenja. Ali smo bili i dalje zastrašeni jer, ako bi se situacija previše dugo nastavila postojala je mogućnost da građani reaguju s obzirom na svakodnevnu represiju čija su bili meta. Dakle, zbog toga smo mi pokušavali da reagujemo i da nađemo politička rešenja za tu situaciju.

 

PITANjE:

            Vi govorite o svakodnevnoj represiji. Kažite nam u jednoj rečenici ako možete šta se dešavalo tokom 90 godina, kakva je bila represija. Da li je bilo žrtava.

ODGOVOR:

            1990 godine održane su demonstracije na njima je ubijeno nekih 40 ljudi. Što se tiče svakodnevne represije ljudi su maltretirani aktivisti, građani su maltretirani, zaustavljani često na kontrolnim punktovima na Kosovu ili su možda kažnjavani radi sitnijih prekršaja. Na primer, ako bi se našlo da nose pri sebi, nose sa dobom neke dokumente na albanskom jeziku, ili pisma na albanskom jeziku moglo im se desiti da budu osuđeni na 30 do 60 dana, hiljade ljudi su patile na taj način oni su bili osuđivani zbog veoma sitnih prekršaja rekao bi.

PITANjE:

            A što se vas tiče da li ste i vi bili žrtva takvih uticaja i ograničenja sada ću se osloniti na paragraf 23.

ODGOVOR:

            Ja sam bio veoma oprezan i nisam se mnogo kretao. Jer, sam želeo da izbegnem takvu represiju dakle, bio sam izuzetno oprezan. Međutim, mi smo 1990 godine uspostavili Demokratski savez i meni je rečeno da odustanem od politike da ne treba to radim, da to nema nikakvog smisla zatim, 93 godine sam bio uhapšen i zadržan u policijskoj stanici u Prištini. Tamo sam proveo više sati, to se dešavalo i u drugim prilikama. Međutim, kao što sam već rekao bio sam veoma oprezan nisam se puno kretao jer sam se plašio da će me uhapsiti a možda da će mi se desiti nešto gore.

PITANjE:

            Kada kažete da vam je rečeno da odustanete od politike, ko vam je to rekao.

ODGOVOR:

            Neko iz državne bezbednosti 1990. godine on je radio u Ministarstvu nutrašnjih poslova na Kosovui ja sam saznao da je on dobijao naređenje od nekog iz Beograda, ko je radio u tajnoj službi. Međutim, nikada nisam saznao kako se on zove.

PITANjE.

            U određenom trenutku OVK je oformljena. Kakav je bio stav srpskih vlasti prema OVK kada je, prema DSK nakon formiranja OVK da li se nešto promenilo u njihovom stavu.

ODGOVOR:

            Ja bi hteo nešto da dodam u odnosu na prethodno pitanje. Kada sam putovao u inostranstvo išao sam uglavnom preko Makedonije i na granici bi me policija držala tokom više sati. Što se tiče vašeg drugog pitanja ja mogu da kažem da se odnos nije promenio sa pojavljivanjem OVK, drugim rečima njihov stav prema nama je ostao isti bez obzira na pojavljivanje OVK.

PITANjE:

            A kakav je bio taj stav prema vama ukratko rečeno.

ODGOVOR:

            Oni su nastavili sa represijom protiv DSK i naših aktivnosti. A što se tiče članova pripadnika OVK prilikom konfrontacija imali su isti stav to se dešavalo od marta 98 godine, kada je sproveden napad na Drenicu i to se nastavilo kasnije. Dakle, taj stav je podrazumevao nasilje i otvoreni sukob to je preovlađivalo. Dakle, defakto je Beograd odlučio da uništi Kosovo kroz nasilje i rat.

PITANjE:

            Da li ste imali bilo kakve lične kontakte tokom prve polovine 90 godina sa optuženim.

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

PITANjE:

            Da li ste ikada čuli kako izražava interes ili nedostatak interesa ili podršku ili nešto drugo u odnosu na ono što ste vi činili na Kosovu u to vreme.

ODGOVOR:

            Ne, postojala je tendencija uspostavljanja kontakta postojali su takvi pokušaji, ali to je odbijeno. Ja se sećam još od Londonske konferencije međutim, ... imali kontakte i nisam video nikakvog interesa u tome.

ROBINSON:

            Pre nego što nastavite sa sledećim delom želim da nešto razjasni doktor Rugova,  1990. godine  Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost nutar Jugoslavije po principu ravnopravnosti sa drugim republikama, i taj status je različit od statusa pune nezavisnosti. Što se tiče Ustavnog aspekta kakav je bio odnos između Kosova kao nezavisnog entiteta i jugoslovenske vlade. Jugoslovenska vlada prema Ustavu je imala kakva ovlašćenja u odnosu na Kosovo kao nezavisnu jedinicu.

ODGOVOR:

            Mi smo proglasili Kosovo sa nazivom Kosova a u to vreme je jugoslovenska federacija i dalje postojala, i s obzirom na to Kosovo bilo da je Republika ili da je nezavisna država bi imalo odnose sa drugim republikama o tome se razgovaralo. Međutim, to se nije dogodilo. Što se beogradskih vlasti tiče one nikada nisu prihvatile izraz volje naroda. Smatrale su da je to nezakonito iskazana volja i nikada je nisu prihvatili. Dakle, to je bio kontekst a mi smo nastavili sa naporima da izgradimo državu i institucije uprkos srpskom nasilju i mi smo u inostranstvu priznati kao paralelna država a to je bio početak raspada federacije.

ROBINSON:

            Dakle, odnos Beograda je bio da nisu prihvatili, priznali taj status koji ste vi proglasili i da su nastavili da vas tretiraju na isti način kao i ranije.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno oni nas nisu priznali, nisu priznali republiku Kosovo. Ja sam rekao u martu 89. godine oni su čak suspendovali status koji je Kosovo imalo u federaciji dakle, nisu priznali volju napora i nastavili su sa svojom represijom, nasiljem i drugim sličnim akcijama.

PITANjE: Tužioca sada bi hteo da se pozabavimo ministarstvom odbrane ukratko, nam recite kako je ono uspostavljeno ko su bili članovi i ko je bila svrha.

ODGOVOR:

            1992 i 1993 godine mi smo mislili da policajci koji su otpušteni sa posla oni su se organizovali unutar sindikata i vodili su brigu o svojim porodicama i oni su mislili da treba da se uspostavi Ministarstvo unutrašnjih poslova gde će nezaposleni oficiri, ili policajci kosovski albanci moći da rade. Oni su smatrali da treba da postoji njihovi ministarstvo odbrane međutim, na operativno vojnom planu to telo nije odgiralo nikakvu ulogu jer to je bilo veoma teško, telo je više imalo konsultativni karakter pružali su se saveti građanima u slučaju napada poput napada koji je održan u Trenici na primer, 98. godine sa porodicom Jašari ili drugim porodicama 93. godine mnogi vojni eksperti su zatvoreni i osuđeni. Bilo je nekih 46 njih koji su bili u zatvorima do 99. godine. Mnogi kosovski policajci su ubijeni, mnogi su maltretirani oko 150 je osuđeno na zatvorsku kaznu. Oko 200 je uhapšeno i oni su izdržavali kazne negde do 98. do 99. godine. Dakle, to je uglavnom bio razlog uspostavljanja tog ministarstva kao konsultativnog tela koje treba da pruži određenu bezbednost građanima.

PITANjE:

            Da li su bivši policajci ikada priznati kao članovi ministarstva odbrane time što bi imali uniforme ili oznake ili tako nešto, ili da li su ikada bili naoružani.

ODGOVOR:

            Ne, nisu imali uniformu nije bilo moguće da imaju uniforme ni oznake. Međutim, kao što sam već rekao to je više bilo jedno konsultativno telo koje se bavilo građanima Kosova.

PITANjE:

            Hvala, sad bi hteo da govorimo o Sporazumu u vezi sa obrazovanjem. Međutim, već smo puno toga čuli od drugih svedoka i mislim da bi smo mogli ukratko da govorimo o tome dr Rugova, održani su pregovori u vezi sa sporazumom o obrazovanju 96. godine odnosno počeli su 96. godine. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Tačno, oni su počeli u leto 96. godine.

PITANjE:

            A organizacija ... je pomogla u organizovanju određenih diplomatskih aktivnosti da bi se olakšalo postizanje tog Sporazuma.

ODGOVOR.

            Da.

PITANjE:

            I u to vreme su takođe zapadne, druge zapadne vlade htele da se poboljša obrazovna situacija na Kosovu i mislim da je sporazum potpisan u Prištini 1. septembra 96. godine. Časni sude mi imamo jedan primerak ovog Sporazuma on je izvađen iz knjige to nije sporazum međutim, možemo da ga prikažemo sudu i u međuvremenu želim da objasnim da je knjiga sa naslovom Sukob na Kosovu diplomatska istorija kroz dokumente i izdavač je ... a objavljena je 2000 godine.

Predstavnik sekretarijata:

            To će biti dokazni predmet tužilaštva 127.

PITANjE:

            Molim da se verzija na engleskom stavi na grafoskop. Svedok dovoljno razume engleski i čita engleski da bi ja mogao da to jednostavno pročitam na engleskom. Možda to nije odgovarajući dokument. Izvinjavam se nisam proverio.

Predsedavajući sudija:

            Vi ćete tražiti da se taj dokument uvrsti u dokazni materijal.

TUŽILAC:

            Da.

Predsedavajući sudija:

            Možemo onda da ga zadržimo, zamolio bih da se sada iznese novi primerak.

TUŽILAC:

            Izvinjavam se, nisam vodio računa o tome šta se iznosi.

SEKRETAR:

            To će dakle biti dokazni predmet tužilaštva 127. To je dovoljno kratak dokument i možemo da ga u potpunosti pročitamo. Datum je 1. septembar 1996. godine piše da je original, da ste ga potpisali i vi i optuženi. Da li ste to učinili u prisustvu jedan drugog ili odvojeno dr Rugova.

ODGOVOR:

            Ovaj dokument je potpisan odvojeno. Ja sam ga potpisao u Prištini u prisustvu Senta ... dok je optuženi to potpisao u Beogradu. Ne znam da li je i on potpisao taj dokument u prisustvu Sant ... kao što sam već rekao radilo se o ... diplomatiji.

ROBINSON.

            U kom svojstvu ste ga potpisali dr Rugova.

ODGOVOR:

            To je bilo veom protiv rečno pitanje.Ja sam zapravo to morao da potpišem kao predsednik Republike Kosova, međutim, druga strana to nije privhatala i da bi smo preduzeli određene pozitivne korake ja sam prihvatio da to potpišem samo sa svojim imenom dakle kao Ibrahim Rugova bez opisa svojstva, samo da bi pokazao nekakvu dobru volju.

ROBINSON.

            Da, vidim mislim da ću se vratiti na to.

PITANjE:

            Vezano za ustavni odnos koji meni nije sasvim jasan jer, ... beogradske vlasti nisu priznavale vaš status, status koji ste sebi dodelili 90. godine jasno je da su imali različite oblike određenog odnosa sa vama uključujući i u oblasti obrazovanja kao što svedoči ovaj dokument. Međutim, kao što ste rekli postavilo se pitanje vašeg svojstva, svojstva u kojem pišete, potpisujete i potpisali ste kao dr Rugova. Nastavite.

            U Sporazumu stoji već nekoliko godina obrazovni sistem na Kosovu od osnovne škole do Univerziteta ne funkcioniše normalno. Zajedničkim sporazumom dole potpisani gospodin Slobodan Milošević predsednik Republike Srbije i dr Ibrahim Rugova su odlučili da rade na normaliozaciji obrzaovnog sistema za albansku omladinu na Kosovu. Po sporazumu se predviđa povratak albanskih đaka i nastavnika nazad u školu. Sadašnji sporazum zbog svog društvenog i humanitarnog načaja ne podleže političkoj debati. Zbog brige koju dole potpisani dele za budućnost albanske omladine i dece oni su zbog toga došli i sklopili ovaj Sporazum.

            Oba dole potpisana zahvaljuju svojim zajedničkim prijateljima i zajednici Sane Đidio za veliko angažovanje, pomoć i podršku koju su pružili za ovaj dijalog. Oboje dole potpisani su sigurni da će svi oni koji učestvuju u sprovođenju ovog sporazuma biti potpuno angažovani na normalizaciji obrazovnog sistema. Biće utvrđena mešovita grupa 3 plus tri koja će Sporazum sprovesti u stvarnost. Kada se omladina opredeli i angažuje sa voljom da se posveti svom obrazovnom i kulturnom poboljšavanju i tako postaju odgovorni građani onda pobeđuje civilizacija a ne pobeđuje jedna strana nad drugom. Doktore Rugova da li je ovaj Sporazum i sproveden.

ODGOVOR:

            Nažalost, nije bio sproveden i zbog toga smo imali demonstracije koje su organizovali studenti u oktobru 97. godine ponovo smo imali demonstracije 98. godine. Deo sporazuma je izvršen veoma kasno u martu ili aprilu 98. tad je već bilo kasno. Oslobođena je jedna fakultetska zgrada za albance kao što je i otvoren Institut za albanske studije i nacionalna biblioteka ali to je sve bilo kasno i ličilo je na farsu, tako da ovaj sporazum nije sproveden.

PITANjE:

            Da li ste se ikad nadali da će biti sproveden.

Predsedavajući sudija:

            Imamo prigovor. Izvolite gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sudije, smatram da je ovo trenutak u kome moram da ukažem. Izvođenjem ovog dokaza 127 uveden je taj dokaz trenutno u spise on nije preveden onako kako bi trebalo da bude urađeno. Vi još niste odlučili o tome da li dokumenti koji nisu prevedeni mogu da se uvrste u dokaz. Šta hoću da kažem. Tu odluku bi trebalo doneti jer, ako se ovakav dokaz uvodi, bilo je reči o tome da li optuženi poznaje dovoljno jezik tako dobro da može normalno da prati svu dokumentaciju. On je već vama izložio određeni stav. Nije ovde reč o običnom poznavanju jezika, tu ima kad su u pitanju pravni izrazi, terminologija pravna, kad su u pitanju veštaci takođe, stručni izrazi koji sasvim sigurno optuženi ne zna. Znači, ja mislim da bi sud trebo da odluči o tome da li jedan ovakav dokaz koji nije bio preveden može da bude uveden.

MEJ:

            Ovo je kratak dokument koji optuženi sasvim može da pročita ako je vama potrebna pomoć u vezi tog dokumenta, siguran sam da gospodin Vladimirov može da vam pomogne. Mi se sada ne bavimo principijelnim pitanjima. To možete pokrenuti kada zato bude vreme. Sada je važno da nastavimo sa iskazom ovog svedoka. Za ove okolnosti sasvim dobro možemo da napredujemo. Sačekajte kraj prevoda molim vas sa engleske verzije ovog dokumenta. Mi imamo pred sobom dokument o obrazovanju. Taj dokument se uvodi i ja mislim na taj dokument. Nismo se bavili bilo kojim drugim dokumentima kada to budemo uradili mi ćemo onda o tome razgovarati. Ali ne želimo da gubimo vreme sada, dok je svedok u sred svedočenja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Nije meni potrebna pomoć, ja ovaj dokument imam na srspkom jeziku. Ja imam i vrlo dobro ga znam ja sam ga odavno pročitao pre mnogo godina. Ja ga sasvim dobro znam. Nije meni potrebna pomoć, već se radi o tome da se mora odlučiti o zahtevu optuženog da mu se svaki dokument koji je na engleskom jeziku prevodi. Ja samo o tome govorim i ništa više.

MEJ:

            Na nama je da odlučimo kada ćemo o tome da donesemo odluku, sada se bavimo sporazumom o obrazovanju i nema potrebe da se donosi odluka. Dajte da nastavimo sa svedočenjem.

TUŽILAC:

            Da li ste ikada bili optimista u vezi toga da će se ovaj sporazum izvršiti.

ODGOVOR:

            Ja sam se nadao ali na osnovu stava koji je tada vladao prema obrazovanju a bilo je dobre volje, znači postojala je neka nada da će nešto biti od ovog sporazuma.

PITANjE:

            Ali na kraju kakav je bio stav srpske strane prema obrazovanju i njegovom uticaju na albance na Kosovu.

ODGOVOR:

            Kao što sam ranije rekao 90 i 91 godine zatvorene su škole kao i Univerziteti tako da nije bilo obrazovanja na albanskom jeziku, i mi smo se sami organizovali održavali nastavu po kućama. Tako da su oni imali negativan stav i smatrali da ne treba da postoji obrazovanje na Kosovu na albanskom jeziku. Mi smo smatrali da će se na osnovu ovog sporazuma situacija promeniti ili poboljšati međutim, ništa od toga nije ispalo, a bilo je u stvari nasilja protiv školskih đaka nastavnika i represije.

PITANjE:

            Možemo sada da pređemo na pregovore u kojima je učestvovala grupa koja se zove G5. Časni sude mislimo da nije sklop osnovnih ovih pregovora uopšte nije bio doveden u pitanje tako da ja mogu ovde da vodim svedoka. Nakon kosovskih parlamentarnih izbora 22. maja 98. godine da li je ispravka, 22. marta 98. da li je formirana grupa.

ODGOVOR:

            Da, formirana je grupa koja se prvo zvala G 15 i imala je 15 članova.

PITANjE:

            A svrha grupe je da se pokrene pregovarački proces zato što su se uslovi pogoršavali i postojala je zabrinutost zbog nasilja koje je počinjalo.

ODGOVOR:

            Da, naš stav je bio da treba nešto da se uradi, a Međunarodna zajednica je imala isto mišljenje zato što je situacija bila alarmantna tako da je formirana ta grpa od 15 osoba u kojoj su bili predstavnici raznih građanskih udruženja, političkih stranaka udruženja za ljudska prava i tako dalje. To je znači bila jedna vrlo solidna grupa koja je bila spremna da razgovara sa Beogradom.

PITANjE:

            Iz praktičnih razloga smanjena je na grupu od 5 G-5, a članovi su bili vi, Fehmi Agani, Veton Suroj, Džavet, ... Šala i ... i Mahmut Bakali.

ODGOVOR:

            Da, to je bila više savetodavna grupa koja se bavila raznim pitanjima. Takođe smo imali grupu od 5 članova kao što ste vi rekli koja je bila zadužena za direktne pregovore.

ODGOVOR:

            Bajazit ... da, da znači, to je bila praktična jedna grupa da, ... je bio iz grupe za ljudska prava.

PITANjE:

            Vi ste se 15. maja sreli sa optuženim u Beogradu, i mislim da ste vi bili vođa grupe. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sastanak je trajao oko sat vremena. Vi ste objasnili da ste bili zainteresovani za nezavisnost Kosova. Da li je to tačno.

ODGOVOR: 

            Da.

PITANjE:

            A ostali iz grupe su takođe učestvovali u razgovoru, a optuženi je između ostalog govorio i o događajima u Prekazu. Molim vas ukratko kažite nam šta je on rekao o događajima u Prekazu po vašem sećanju.

ODGOVOR:

            Sećam se da je znao za slučaj u Prekazu za porodicu Jašari, šta se s njom desilo nazvao ih je teroristima i takođe je rekao da država mora da reaguje na takve slučajeve. Mi smo bili tu da razgovaramo o situaciji na Kosovu ali on je to rekao.

PITANjE.

            Mi smo o tome čuli od drugih svedoka tako da ne moram da vas pitam o tome šta su drugi rekli. Ali da li je po vašem mišljenju taj sastanak imao pozitivan ishod.

ODGOVOR.

            Ne, ne nije imao nikakve pozitivne rezultate. Pokušali smo da organizujemo sastanke na visokom nivou i na drugim nivoima. Formirali smo dve radne grupe za razgovore oni su bile formirane kasnije.

PITANjE.

            Da li je bilo moguće da te radne grupe pregovaraju sa predstavnicima sa srpske strane ili ne.

ODGOVOR:

            Bilo je vrlo teško mi smo pokušali, pokušali smo.

PITANjE:

            Kad ste se vratili sa sastanka sa optuženim, ukratko da li ste granicu prešli kod Merdara i ako je to tako, šta ste videli da li ste videli neka vozila tamo i tako dalje.

ODGOVOR.

            Kad smo se vraćali iz Beograda zaustavila nas je policija, bilo je i vojnika bio je to kontrolni punkt na granici sa Kosovom. Policija nas je zaustavila oko 30 do 40 minuta, tražili su naše isprave i tako dalje i to je bio znak da su oni znali gde smo bili i zašto. Tamo su nas zaustavili i naravno bilo je vojnih vozila tamo, a kad smo ušli na Kosovo bilo je tenkova i vojska se kretala širom Kosova. Možda je tu čak bilo i pripadnika paravojnih snaga i drugih.

PITANjE:

            A posle da li je došlo do promene u snabdevanju hranom.

ODGOVOR:

            Ne, nije ali u stvari Beograd je odlučio da zaustavi kamione koji su iz Srbije dovozili hranu. Ti kamioni su pripadali raznim firmama koje su se bavile prehrambenim proizvodima. Međutim, to je bio loš znak tada to nije imalo nikakvog uticaja mi smo imali sopstvenu proizvodnju ali je bio zloslutan znak, i naravno mi takođe trgujemo sa Makedonijom. Međutim, ovo je bio vrlo negativan znak.

PITANjE:

            Ukratko, nakon ovog sastanka da li je došlo do nekakvog određenog događaja kod Dečana i možete li da nam ispričate nešto o tome, ako se toga sećate.

ODGOVOR:

            Posle toga ja mislim da je u jednom delu Dečana u selu Glođani na Đakovičkoj strani Dečana, došlo do sukoba i zbog toga ljudi su raseljeni, napustili su svoja sela, počeli su da prelaze granicu prema Albaniji i Crnoj Gori.

PITANjE:

            Trebalo je to da vas pitam i vratićemo se nato. Za vreme vašeg sastanka sa optuženim šta ste mu vi rekli u vezi nasilja i represije na Kosovu.

ODGOVOR:

            Rekli smo da je situacija na Kosovu loša da vlada nasilje, represija i on je to naravno opravdao time što je rekao da država mora da odgovori, zato što se radi o teroristima. Ja sam naravno takođe, spomenuo i pitanje nezavisnosti.

PITANjE:

            Da pređemo sada na Rambuje, i februar 99. godine to je naravno usledilo nakon pokolja u Račku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste vi učestvovali u pregovorima u Rambujeu.

ODGOVOR:

            Da, jesam bio sam predstavnik DSK.

PITANjE:

            Da li je delegacija DSK bila ozbiljna u naporima da pregovara ili ne.

ODGOVOR:

            Da, bili smo ozbiljni i otišli smo tamo s ubeđenjem da se mora sklopiti Sporazum. To je bio i stav Međunarodne zajednice nakon pokolja u Račku. Situacija se pogoršavala na Kosovu i naravno kosovska delegacija je uglavnom uključivala članove DSK uključujući i mene,  kao i druge političke grupe bio je pokret za demokratsko jedinstvo kao i OVK i druga građanska udruženja. Bilo je ukupno 15 članova u našoj grupi. Stav DSK je bio da treba da se sklopi sporazum a ostali članovi te grupe su delili to mišljenje.

PITANjE:

            A pristup srpske strane po vašoj proceni, kakav je on bio.

ODGOVOR.

            Većina njih nije bila ozbiljna. Meni se činilo da oni nisu tu da bi postigli nekakav Sporazum. To je bio naš utisak imajući u vidu način na koji su se održavali razgovori niti sam proces. Mi nismo imali nikakve kontakte na tim pregovorima. Pregovori su trajali tri nedelje i nismo s njihove strane videli nikakavu spremnost da se sklopi sporazum.

PITANjE:

            Ja ću da preskočim detalje oni se nalaze u pasusima 46 do 47 ako neko to želi da pregleda, ali preći ću na sledeće. Da li je došlo do sastanka sa Medlin Olbrajt. Mislim da su prisustvovala 3 Albaca i 3 Srbina zajedno.

ODGOVOR.

            Da, mi smo održali taj sastanak nakaon, dve nedelje ili tako nešto pregovora sa naše strane je bilo 3 člana i 3 srpske strane a gospođa Olbrajt je rekla komentarisala je na razvoj pregovora i vrlo otvoreno i eksplicitno je rekla bez mnogo diplomatije, da ako vi Albanci ne pristanete na ovaj Sporazum, mi ćemo vas izolovati nećemo hteti da imamo nikakve veze s vama, a isto tako je i srpskoj strani rekla da ako vi ne prihvatite sporazum bombardovaćemo vas i to je bio kraj sastanka.

PITANjE:

            Sporazum koji se predlagao a to je u stvari onaj dokument koji smo ranije podelili možda možemo da mu damo broj. Taj sporazum je bio dostupan i kažite nam šta je stajalo ukratko u tom sporazumu dr Rugova.

ODGOVOR:

            Ukratko, tu je stajalo da je u toku perioda od 3 godine, situacija na Kosovu treba da se poboljša. Status Kosova treba da se pokrene ponovo posle 3 godine, na osnovu političke volje naroda i ostalih faktora da srpske snage treba da se povuku, da treba da se osnuje policija na Kosovu i da OVK treba da se razoruža, i da se nakon razoružavanja transformiše, i da treba da se rasporede mirotvorne snage NATO-a, manje više je to stajalo u Sporazumu.

PITANjE:

            Da bi se postigla ta formulacija, da bi se formulisao taj Sporazum u Rambujeu d ali je srpska delegacija imala ovlašćenja stvarno da pregovara ili su povremeno morali da se vrate i da o tome nekoga izveštavaju, i ako jeste kome su morali da raportiraju.

ODGOVOR:

            Oni su morali da pitaju Beograd. U tom kontekstu ambasador Hil koji je bio jedan od pregovarača je 2 puta išao u Beograd. Jedanput se optuženi sastao s njim, a drugi put nije. Ali članovi srpske delegacije su stalno bili u vezi sa Beogradom da bi dobijali ovlašćenja za ono što su hteli da urade. To je bio naš utisak.

PITANjE:

            Da li znate da li su oni fizički putovali u Beograd za vreme pregovora.

ODGOVOR:

            Meni se čini da jesu, da.

PITANjE:

            Jedanput, ili više od jedanput ako znate.

ODGOVOR:

            Ne znam, ali neko jeste išao tamo to znam tokom tog tronedeljnog perioda dok smo bili u Rambujeu, tamo smo bili 21 dan.

PITANjE:

            Hvala vam, časni sude molim da se sporazumu da broj dokaznog predmeta.

SEKRETAR:

            Da časni sude to će biti dokazni predmet tužilaštva 128.

NAJS:

            Ne želim da se detaljno bavim samim sporazumom međutim, to je dokument koji može onda služiti da se strane na njega pozovu i poveremeno ćemo ga i mi koristiti. Naravno nadamo se da gospodin Tapušković ima verziju tog dokumenta na BHS i ako smatra da je to neophodno, on će nam tu kopiju staviti na raspolaganje.

MEJ:

            A ne sumnjam da je i optuženi upoznat s ovim dokumentom ali u principu treba da ima kopiju na BHS.

NAJS:

            Mi ćemo videti da li možemo da mu damo kopiju.

PITANjE.

            Kažite nam nešto u vezi odluke da se ovaj sporazum potpiše ili ne dr Rugova.

 

ODGOVOR:

            Posle 3 nedelje mi smo došli do jednog teksta uz pomoć ovakve vrste pregovaranja između jedne i druge strane putem posrednika. Toje bio definitivni tekst i svaka od delegacija je u određenom trenutku trebala da kaže da li se slaže ili ne sa sporazumom.Kosovska delegacija albanska delegacija uprkos određenih rezervacija unutar grupe mi smo odlučili unutar svoje delegacije da prihvatimo dokument, a srpska delegacija nije došla ni do kakvog stava. Imali smo 3 nedelje, pre nego što smo trebali ponovo da se sretnemo u Parizu, da potpišemo dokument. Međutim, dokument je bio u svojoj konačnoj verziji i pitanje je bilo da li će se prihvatiti ili ne. Znači, to je bio kraj pregovora u Rambujeu.

PITANjE:

            A srpska strana nikad nije potpisala zar ne.

ODGOVOR:

            Posle tri nedelje mi smo obelodanili sadržaj ovog dokumenta na Kosovu i posle tri nedelje smo otišli u Pariz i srpska strana je ponovo odbila da to potpiše. Mi jesmo dokument potpisali kao delegacija.

PITANjE:

            Vi ste se onda vratili na Kosovo znajući i plašeći se šta će se onda desiti.

ODGOVOR.

            Da, mi smo se vratili na Kosovo. Naravno bojali smo se šta će biti u budućnosti i naravno, nadali smo se da će doći do intervencije NATO-a imajući u vidu da je druga strana upozorena, da do toga može da dođe. Ali plašili smo se da se ne desi još nešto gore. Mi smo radili svoj deo posla. Mi smo svoje obavili, potpisali smo dogovor i to je nama bilo bitno.

PITANjE:

            Kad ste se vratili na Kosovo da li ste računali da ćete vi biti izloženi opasnosti, vi lično.

ODGOVOR.

            Da, ja sam se plašio da situacija na Kosovu može biti opasna ali sam ja svoju odluku da se vratim već doneo zato što je moja porodica bila u Prištini, i od Skoplja do Prištine ja sam video prve loše znake, neki gradovi i sela na Kosovu su bila pražnjena od stanovništva.

PITANjE:

            Kad ste se vratili da li ste dali izjavu za štampu.

ODGOVOR.

            Da, ja sam bio vrlo zabrinut onim što sam video od granice sa Makedonijom na putu do Prištine. Kao što sam rekao, video sam mnogo napuštenih, opustelih sela i gradova, general janković je na granici sa Makedonijom i dan danas se sećam dva mala psića koji su hodali po ulicama i ničeg drugog. Tako da sam ja onda ispred svoje kuće dao izjavu novinarima. Rekao sam im da je krajnje vreme da NATO preduzme neku akciju da nešto mora da se uradi. To je bilo 20 ili 21 marta 99. godine.

Predsedavajući sudija:

            Da li ste vi bili u vašoj kući kad je počelo bombardovanje.

Sudija:

            Ako prelazite sada na sledeću temu, možda je dobar trenutak da napravimo pauzu. Doktore Rugova mi sada pravimo pauzu od pola sata molim vas da za vreme pauze, dok vaše svedočenje traje ne razgovarate ni s kim o svom svedočenju, a to uključuje i predstavnike tužilaštva.

ODGOVOR:

            Da, u redu razumem, ja ću poštovati vaša pravila.

SUDIJA:

            Molim ustanite.

pauza

            Kancelarija SAD u Prištini

PITANjE:

            Da li je uzrok tome bilo bombardovanje ili nešto drugo.

ODOGOVOR:

            Ne, ne bombardovale odnosno spalile su ih srpske snage, različite srpske grupe ne znam tačno ko, međutim, to su u svakom slučaju bile grupe koje su pripadali vojsci ili paravojsci ili policiji bez sumnje iz osvete. A zatim je moja kancelarija ponovo spaljena jer se smatralo da to nije učinjeno dovoljno temeljno.

PITANjE.

            Da li ste saznali u jednom trenutku nešto o smrti advokata Bajrama Keljmendija.

ODGOVOR:

            Da, to sam saznao posle dva tri dana jer u to vreme je veoma bilo teško komunicirati i otprilike posle dva tri dana sam čuo vest o njegovom ubistvu. To se dogodilo prve noći bombardovanja i on je ubijen zajedno sa svoja dva sina.

PITANjE:

            Da li ste saznali bez obzira na teškoće komuniciranja, da li ste u jednom trenutku saznali da srpske snage dobijaju pojačanje širom Kosova sa područja izvan Kosova.

ODGOVOR:

            Da, to se moglo videti srpske snage su bile prisutne i došlo je do pojačanja za vreme perioda zatišja u toku od tri nedelje. Bilo je moguće ih videti na ulicama, videli su se ispred moje kuće takođe.

PITANjE:

            Da li su ti ljudi bili u uniformama, ili se jednostavno radilo o dobrovoljcima bez uniformi.

ODGOVOR:

            Neki od njih su imali uniforme, neki od njih su bili iz vojne policije. To su bili vojnici neki su bili u policijskim uniformama. Međutim, bilo je i dobrovoljaca bez uniformi i kasnije sam čuo da su oni došli iz Srbije i ostali po nekoliko dana, onda bi se vraćali nakon što bi obavili, šta su došli da obave.

PITANjE:

             A šta se činilo u tom periodu, šta su srpske snage sa ili bez dobrovoljaca činile.

ODGOVOR:

            Bez ikakve sumnje su oni sprovodili svoje akcije zajedno i na kordiniran način oni su izbacivali stanovništvo, maltretirali ga takođe, su i ubijali ljude. Nažalost, takođe je tu bilo i lokalnih Srba sa Kosova jer do tog trenutka lokalni Srbi nisu učestvovali u tome. Međutim, u tom trenutku počeli su da učestvuju u proterivanju ljudi iz kuća i tako dalje.

PITANjE:

            Vaša kuća nalazila se u četvrti Prištine koja se zove Velanija.

ODGOVOR:

            Tačno, da to je na istoku grada.

PITANjE:

            Da li je tamo bila prisutna policija i šta ste vi mogli da primetite.

ODGOVOR:

            Širom Prištine je bilo policije. Međutim, oni su takođe bili prisutni u mom kvartu.

 

PITANjE:

            Vaše komšije da li su oni mogli da ostanu kod kuće, ili su proterani i ako jeste tako gde su otišli.

ODGOVOR:

            Dva tri dana su ostali u kućama, niko nije izlazio. Međutim, posle tog vremena prećeno im je, i rečeno im je da moraju da izađu da napuste grad, a što se tiče nekih četvrti poput Dragodana u Zapadnoj Prištini, tamo im je prećeno i morali su ranije da odu. Tamo je živeo profesor Agani. Zatim to je počelo da se dešava i u našoj četvrti i ljudi su počeli da odlaze.

PITANjE:

            Gde su oni otišli i kako su putovali ti ljudi koji su proterani.

ODGOVOR:

            Uglavnom su išli u Makedoniju, preko graničenih prelaza general Janković, a takođe su se koristili i vozovi na liniji Priština Skoplje. Zatim, je takođe vojna policija naređivala ljudima da idu na stanicu i ukrcavali su ljude u vozove, a ti vozovi su odlazili prepuni ljudi.

PITANjE:

            Paragraf 59, da li je 31. marta došlo do upada 3 do 4 naoružana vojnika u vašu kuću i da li su oni držali puške uperene u vas i vašu porodicu, tokom nekog vremena.

ODGOVOR:

            Da, tog dana tri četvrti grada uključujući i moj je očišćeno i svi su ljudi proterani iz moje četvrti i najzad su neki vojnici 3 do 4 vojnika, čitava grupa zapravo došli u moju kuću i ušli su u kuću. Nisu sačekali da otvorim vrata, već su silom upali unutra.

PITANjE:

            Vaša zaova je ponovo bila tamo sa svojom porodicom zar ne, ja mislim da je  tu dakle bila jedna beba jedna novinarka De špigl kao i vaš šef obezbeđenja Adem ...

ODGOVOR:

            Da, ti ljudi su bili tamo.

PITANjE:

            Šta se desilo nakon što su ti naoružani vojnici ušli u vašu kuću, upali u vašu kuću.

ODGOVOR:

            To su bili vojni policajci i vojnici. Oni su nam rekli da siđemo dole. Ja imam jedan ulaz jedno predsoblje, svi ljudi koji su bili u kući uključujući i mene svi smo bili tamo, i oni su nas tamo držali 4 sata. Oni su bili smireni i pažljivi ali mi smo se plašili, šta nam se može desiti i ostali smo tamo do 4 sata.

PITANjE:

            Kako je bio obučen komandant?

ODGOVOR:

            On je bio u vojnoj uniformi, imao je crvenu kapu na glavi.

PITANjE.

            Da li možete da identifikujete jedinicu s kojom je moguće povezati njegovu uniformu.

ODGOVOR:

            Ne, znam o kojoj se jedinici radilo, a kasnije sam čuo da se radilo o nekakvoj Legiji. Međutim, ovako su izgledali naravno, imali su i šlemove i oružje poluautomatsko oružje.

PITANjE:

            Dok su ti ljudi bili tamo i držali vas pod stražom, da li ste tražili da negde odete, da napustite to mesto.

ODGOVOR:

            Kada su nam rekli nakon četri sata, da možemo da odemo na prvi sprt i da koristimo dnevnu sobu, oni su nam rekli da je to jedino mesto gde smo imali pravo da odemo. Ja sam im rekao pustite me da odem u Skoplje, hoću da idem u Makedoniju dakle,  inostranstvo. Oni su bili u raznim delovima kuće međutim, rekli su da nemaju nadležnost da mi dozvole da odem u Makedoniju.

PITANjE:

             U 6 sati posle podne, da li je neki novinar odnosno novinari, uglavnom Srbi, ali i Grci i Turci da li su oni stigli u vašu kuću zajedno sa direktorom prištinskog PRES centra.

ODGOVOR.

            Da, negde oko 6 sati posle podne, oni su stigli i rekli su mi da treba da održim Konferenciju za štampu. Ja sam rekao ne. Međutim, oni su insistirali i oficir zadužen za državnu bezbednost mislim, da se zvao Joksić on je bio tamo i ja sam održao tu Konferenciju za štampu tu je bilo novinara, uglavnom su to bili Srbi. Međutim, bilo je tu i nekih turskih i grčkih novinara. Jer, drugi međunarodni novinari su nekoliko dana pre toga bili proterani sa Kosova.

PITANjE:

            Da li se sećate detaljno ili uopšte nečega što ste rekli na toj Konferenciji za štampu.

ODGOVOR:

            Da, naravno. Oni su tražili od mene da se izrazim. Ja sam rekao da su ljudi iz srpskog obezbeđenja u mojoj kući. Zapravo tu su bili ljudi iz vojne policije kao i drugi. Naravno, tih dana se govorilo o tome da sam ja možda ubijen, ili da se skrivam. Međutim. Ja sam rekao evo me tu sam, i rekao sam da je situacija ozbiljna i tako dalje. To je veoma kratko trajalo, nije trajalo dugo. Međutim, bilo je bitno to što su oni hteli da se ja pojavim u javnosti i naravno oni su tu bili sa svojom vojnom opremom i tako dalje.

PITANjE:

            Posle nekoliko sati da li su došli neki drugi ljudi, i da li su vam oni tada rekli da vi treba da idete negde drugde.

ODGOVOR:

            Posle nekoliko sati šef srpske državne bezbednosti koga sam pomenuo je došao i rečeno mi je da moram da idem u Beograd, sutradan. Naravno, najpre sam rekao da, ali oni su insistirali i ja sam otišao. Dakle, otišao sam sutradan.

PITANjE:

            Ko vam je dao ta uputstva, konkretno govoreći dakle, kažete da je to oficir srpske državne bezbednosti. Je li to Joksić?

ODGOVOR:

            Da, Joksić on je bio zadužen za bezbednost u Prištini verujem, to je rekao i gospodin Joksić. On je rekao da se od mene traži da idem u Beograd.

PITANjE:

            Iako niste hteli da idete, mislim da vam nije rečeno zbog čega treba da idete. Da li ste ipak otišli?

ODGOVOR:

            Nije to bilo nešto što sam ja hteo, uopšte ja to nisam hteo. Međutim, optuženi je to zahtevao tako mi je preneto i da nisam otišao bilo bi posledica. Bile bi preduzete neke druge mere drugi koraci, i zato sam pristao da odem sutradan.

PITANjE:

            Otišli ste vojnim vozilom sa, policijskim vozilom sa vojnim osobljem i vozačem. Taj čovek Joksić je takođe bio prisutan kao i nekakvi drugi ljudi u zvaničnim kolima. Da li ste vi otišli oko 7 sati, i da li ste stigli u Palatu optuženog, Beli dvor negde oko podneva i da li ste se sreli sa optuženim?

ODGOVOR:

            Da, to se dogodilo mi smo krenuli ujutro u 7.

PITANjE:

            U redu, ali pređite sada na sledeće pitanje.

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sreli ste se sa optuženim koliko vremena ste proveli sa njim, i šta se dogodilo između vas?

ODGOVOR:

            Imam utisak da je bilo negde oko 12,00 sati i proveli smo zajedno nekih 40 minuta do sat vremena i naravno ja sam mu ispričao šta se dešava na Kosovu. Izneo sam zabrinutost u odnosu na neke ljude poput profesora Agamia, i optuženi me je slušao i on je predložio da objavimo saopštenje za javnost. Mene to nije mnogo zanimalo. Međutim, on je insistirao i to je bilo saopštenje za javnost koje na osnovu onoga što je on rekao je trebalo potpisati. Ja nisam video razloga zašto bi se to potpisivalo. Međutim, ipak sam rekao da mi to možemo da učinimo. Tu je bila televizija, oni su nas snimili.

PITANjE:

            Kažite nešto malo više o tome šta se dešavalo između vas i optuženog. Međutim, pre nego što se budemo time pozabavili recite nam da li je tu bio i Merosi.

ODGOVOR:

            Ne, na početku sam bio sam sa optuženim, a onda je ... došao kasnije, on nam se kasnije pridružio, kao i šef kabineta optuženog ili možda sekretar.

PITANjE:

            Da li se sećate kako se zvao.

ODGOVOR:

            Ne, ne sećam se.

PITANjE:

            Kakav je bio stav optuženog, u vezi onoga što se dešavalo u odnosu na bombardovanje NATO-a i tako dalje.

ODGOVOR:

            On je bio uzrujan naravno zbog bombardovanja, i ja sam mu rekao govorio ono što se dešava na Kosovu i on je zato okrivio Međunarodnu zajednicu.

PITANjE:

            Rekli ste mu šta se dešava na Kosovu. Šta ste mu u stvari rekli. Rekli ste nam za Aganija, da li ste spomenuli još neke druge ljude po imenu.

ODGOVOR:

            Spomenuo sam neka imena Agani, moj saradnik takođe, Mustafa Gaši, nismo znali šta se s njim dešava. Obavestio sam ga o onome šta se dešava na Kosovu da ljudi napuštaju Kosovo. Dao sam mu jednu opštu sliku događaja.

PITANjE:

Vi ste nam rekli koji su zločini bili počinjavani protiv naroda tamo. Da li ste išta od toga spomenuli i optuženom?

 

ODGOVOR:

            Jesam spomenuo neke stvari ali on je sigurno znao. Ja nisam zalazio u pojedinosti ali jesam spomenuo ono što se tih dana dešavalo.

PITANjE:

            Treba da znamo, interesuje nas šta ste vi konkretno njemu rekli, šta ste mu rekli da se dešava na Kosovu, šta čine srpske snage na Kosovu ili oni koji rade s njim?

ODGOVOR:

            Ja sam izrazio svoju zabrinutost, prvo za svoje saradnike. Rekao sam mu da ljude proteruju sa Kosova. Da to rade vojne i policijske snage i druge grupe. Tražio sam od njega da sazna šta se dešava. Da nešto uradi i on je mene saslušao.

PITANjE:

            Mislim da ste nam rekli da su ljude takođe i ubijali, da su ljudi umirali.

ODGOVOR:

            Da bilo je ubijenih, bilo je ranjenih, bilo je nekih koji su otišli.

PITANjE:

            Da li ste vi to sve ispričali optuženom.

ODGOVOR:

            Ja sam ih spomenuo. Nisam ulazio u pojedinosti.

PITANjE (advokat Kejmendi):

            Da li ste bilo šta znali za njega, tada kada ste se sastali sa optuženim?

ODGOVOR:

            Da, znao sam da je on kidnapovan i da je pogubljen. To sam saznao kasnije. Da, znao sam.

PITANjE:

            Da li ste njegovo ime spomenuli ili da li je njegovo ime spomenuto na ovom sastanku.

ODGOVOR:

            Činimi se da jeste, da.

PITANjE:

            Vi ste naveli imena određenih ljudi, Aganija i drugih svojih saradnika ili možda i Kenmendija. Da li je optuženi dao bilo kakav odgovor, da li je rekao da zna za to što se njima desilo ili da zna da im se ništa nije desilo?

ODGOVOR:

            On nije rekao da zna za to. Ja ne znam, ali je verujem da jeste znao. On mi je samo rekao videću, videću. Ali ja verujem da je on već o tome bio obavešten.

PITANjE:

            Sada pređimo na sporazum koji je on hteo da vi potpišete. Da li ste bili voljni da to potpišete?

KVON:

Samo trenutak gospodine Najs. Doktor Rugova, vi ste rekli da ste optuženom dali i nekakvu opštu sliku o tome šta se dešavalo, ali rekli ste ranije da niste dobijali nikakve informacije o tome šta se dešavalo. Kako ste onda dobili te informacije? Da li ste to dobili preko nekih konkretnih ljudi koje ste lično poznavli, kao što su Agani ili Kejmendi? Odakle ste dobili te informacije i kako ste vi to izneli optuženom tada?

ODGOVOR:

            Da, kao što sam rekao, zbog nedostatka veza. Nisu radile telefonske veze, nismo imali komunikacije. Onda su ljudi kod mene dolazili. Često su dolazili uz poteškoće i oni su mi pokazali šta se dešavalo. Isto tako preko radio stanica su se emitovale vesti, ja sam slušao radio. Sve do 31. a povremeno je radila i televizija, tako da sam pratio preko radija i televizije ono što se dešava. Isto tako uz pomoć ljudi, preko ljudi koji su dolazili kod mene da me obiđu. Tako da sam ja onda, na taj način saznao ono što se dešava u gradu.

 

SUDIJA KVON:

            Hvala vam.

TUŽILAC:

            Sporazum koji ste vi potpisali, možemo li da pogledamo jedan deo tog sporazuma? On je iz novina i to je takav dokazni predmet u vezi koga bi Veće zamolio da ne zadrži original, to je javni izvor informacija, to su novine, naslovna strana novina i želimo to samo da kaoristimo samo zbog jednog članka koji se nalazi na naslovnoj strani, a same novine, to je jedina verzija koju mi trenutno imamo u kancelariji. Nemamo kopiju tih novina i možda će nam trebati u nekim drugim istragama, tako da ćemo vam dati original da ga vidite ali želimo da ga zadržimo.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da stim što će biti dobro onda da novine budu na raspolaganju u bilo koje doba i da budu na raspolaganju dok svedok svedoči.

TUŽILAC:

            Da, svakako. Časni sude, to je dokazni predmet tužilaštva 129.

            Molim sudskog poslužitelja da fotokopiju naslovne stranice novina stavi na grafoskop. Tu se vidi fotografija optuženog i svdoka kao i tekst sporazuma sa potpisima.

MEJ:

            Koje su to novine?

TUŽILAC:

            Milim da se stranica malo pomeri. Ta fotografija, da li je ona uzeta tom prilikom, napravljena tom  prilikom na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Novine su politika. Ne znam možda je napravljena tog dana ali za vreme prethodnog sastanka 15. maja 1998. takođe je napravljena jedna fotografija, pa možda je od tada.

TUŽILAC:

            Molim da se engleski prevod srpskog teksta sada stavi na grafoskop i ja ću da pročitam taj prevod. Hvala vam.

            Sporazum, onako kako je prekopiran iz novina glasi: Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Miloševi primio je u Beogradu doktora Ibrahima Rugovu. U razgovoru koji je vođen o problemima Kosova i Metohije konstatovana je puna saglasnost da su zajednički opredeljeni za politički proces i da se problemi uspešno i trajno mogu rešiti samo političkim sredstvima. I onda se tu vide dva potpisa, vaš i potpis optuženog. Da li je to tačno?

            Vi niste imali priliku da vidite taj dokument pre nego što ste došli da svedočite zato što smo ga tek sada nabavili, ali da li vam to izgleda kao taj sporazum?

ODGOVOR:

            Ne mogu da kažem da se ovde radi o sporazumu, ovo je izjava za štampu i to je tako bilo. Ne znam kako da ga opišem, ali ustvari, to je ustvari samo izjava za štampu sa tog sastanka. To je manje, više isti tekst.

PITANjE:

            Posle tog sastanka sa optuženim, da li ste se sa vašim kolegom Meroksijem vratili u Prištinu te večeri?

 

ODGOVOR:

            Da, uveče smo se vratili negde oko 6-7 sati.

PITANjE:

            Da li ste očekivali da će javnost biti obaveštena o vašem sastanku sa optuženim ili ste mislili da će ostati sastanak privatan?

 

ODGOVOR:

            Rečeno mi je da će sastanak biti poverljiv ali optuženi je insistirao da se objavi to da je održan sastanak i onda je, kao što ste i videli, objavljena i ta izjava sa sastanka u medijima.

PITANjE:

            Da li je to objavljeno i na televiziji?

ODGOVOR:

            Verovatno jeste. Ja nisam imao priliku da to vidim, zato što mi je televizor bio pokvaren.

PITANjE:

            Da li su vas obavestili da li je to bilo na televiziji i da li su koristili snimke sa samog sastanka ili su koristili stare snimke?

ODGOVOR:

            Obavestili su me preko radija, tj. obavešten sam preko radija. Imao sam tranzistor kod kuće i preko radija sam čuo da su koristili jednu drugu fotografiju ali ja to nisam sam video na televiziji.

PITANjE:

            Uredu. 02. aprila rekli ste da su neki funkcioneri došli u vašu kuću i rekli da će vam obezbediti hranu ali vi ste ustvari imali svoje zalihe, zar ne? Da li je to tačno, sa da ili ne?

ODGOVOR:

            Da, tačno je.

PITANjE:

            I vi ste do tada mogli da popravite satelitsku antenu, tako da ste smogli da prtatite SNN a imali ste i mali radio, tako da ste mogli u određenoj meri da budete u toku. Međutim, povremeno vas je lokalna policija primorala da idete u podrum zbog rizika od NATO bombardovanja. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, tačno je. Stalno su nam govorili da siđemo dole. Da.

PITANjE:

            Nešto kasnije, a ja mislim da vi kažete da je to bilo 15. aprila, isti službenik DB-a Joksić je vama rekao da morate da idete u Srbiju, da se sretnete sa tadašnjim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem. Vi ste upočetku to odbili ali zbog stava Joksića vi ste se na kraju s tim složili i otišli ste u Beograd nedelju dana kasnije. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A onda vaš sradnike, vaš kolega Merorsi i policijska pratnja, vi ste otišli s njim. Joksić je bio prisutan. Sa Milutinovićem ste se sastali u njegovoj kancelariji. Onda su stigli i neki novinari, uključujući i međunarodne novinare i oni su vas fotografisali?

ODGOVOR:

            Da. Prvo sam rekao da ne želim da idem ali oni su insistirali. Postali su veoma agresivni kada sam prvi put odbio. Onda sam ja rekao uredu, možemo da idemo sutra ili neki drugi put. Onda smo otišli, bila je grupa, bila je ekipa, ustvari, sa srpske televizije i takođe su bili tu neki strani novinari kojima je bilo dozvoljeno tada da budu u Beogradu. Da.

PITANjE:

            Šta ste rekli Milutinoviću da se dešava na Kosovu?

ODGOVOR:

            Rekao sam mu to što se dešava. Da ljudi napuštaju, odlaze s Kosova. Da postoji represija, nasilje, da se zločini počinjavaju protiv naroda. A on je rekao to je rezultat Međunarodne zajednice, to je taj slogan koji su celo vreme koristile srpske vlasti, da to čini Međunarodna zajednica. Ali činjenica je ustvari da su njih proterivali iz srpske policije, vojnih snaga i paravojnih snaga, kao i drugih snaga.

PITANjE:

            Da li je na ovom sastanku bio prisutan i Nikola Šainović, potpredsednik Vlade Jugoslavije?

ODGOVOR:

            Da. Da, on je bio prisutan.

PITANjE:

            Mi još nismo ništa čuli o ovoj osobi i ako je on osoba koju ste vi videli i pre ovog sastanka. Mislim, u vašoj kući?

ODGOVOR:

            Da, on je par puta, jednom ili dva puta došao mojoj kući.

PITANjE:

            Kakav je bio Šainovićev stav, onako kako ste ga vi shvatili u to vreme na Kosovu?

ODGOVOR:

            On je bio na dužnosti koju ste spomenuli i  mislim da je takođe bio odgovoran za Kosovo. On je često dolazio i boravio na Kosovu, pre rata i za vreme bombardovanja. On je bio prisutan na Kosovu. Ne mogu da vam kažem tačno koja je bila njegova funkcija ali znam da je bio odgovoran za Kosovo.

PITANjE:

            Da li vam je poznato, da li je iko na Kosovu imao veća ovlašćenja od Šainovića?

ODGOVOR:

            Mislim da je imao više ovlašćenja, zajedno sa drugim srbima, ali on je bio tamo, ja mislim da je on bio najodgovornija osoba.

PITANjE:

            A kada vas je on posetio u vašoj kući, pre nego što ste se sastali sa Milutinovićem, o čemu su bile te posete, šta vam je rekao?

ODGOVOR:

            On je govorio o opštim stvarima. Nismo raspravljali o nekim konkretnim stvarima, zato što nije bilo lako razgovarati s njim. To je bio neki uopšteni razgovor. Čisto da bi se potrošilo vreme. Nije to bila neka sadržajna debata. On bi obično dolazio kasno uveče.

PITANjE:

            U svakom slučaju Šainović je bio na tom sastanku i kao što ste vi već objasnili, postojala je želja da se dođe do nekakvog sporazuma. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, on je bio prisutan. Međutim, mi smo ustvari izdali izjavu za štamu. Mislim da smo dali, izdali izjavu za  štampu ali je nismo potpisali. Ja sam rekao da Beograd mora da prihvati uslove Međunarodne zajednice i NATO-a, te uslove koji su oni izneli ali to je bilo saopštenje za štampu bez ikakvih potpisa.

PITANjE:

            Da li je kasnije Milutinović došao u Prištinu?

ODGOVOR:

            Da, jeste. Bilo je to krajem aprila.

PITANjE:

            Tom prilikom, da li jeste potpisan neki dokument?

ODGOVOR:

            Da, to je bio dokument koji smo sačinili na njegov zahtev, na zahtev Beograda. Potpisali smo taj dokument. Ja sam to uradio, ne svojom slobodnom voljom, ali nisam imao izbora, morao sam to da uradim.

PITANjE:

            Molim da se taj dokazni predmet uvede. Časni sude to će biti dokazni predmet tužilaštva broj 130.

TUŽILAC:

            Milim da se na grafoskop najpre stavi primerak na srpskom jeziku, dakle najpre na srpskom. Možemo da vidimo šta je u pitanju. Da li možemo sada da vidmo tekst na engleskom jeziku? To je dovoljno kratak tekst tako da mislim da možemo da ga pročitamo. Tu piše: Predsednik Republike Srbije Milan Milutinović i dr Ibrahim Rugova saglasili su se o sledećoj zajedničkoj izjavi:

            1. Potrebno je da se odmah obnove i intenziviraju započeti razgovori između Vlade Republike Srije i političkih lidera, političkih partija albanaca na Kosovu i Metohiji o političkom sporazumu kojim se Kosmetu daje široka samouprava uz puno poštovaanje ravnopravnosti svih građana i svih nacionalnih zajednica, suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i Jugoslavije.

            Konstatovano je da ovakav pristup predstavlja osnovu za trajno i pravedno rešenje problema na Kosmetu.

            Molim da objasnite tu reč Kosmet, dr Rugova.

ODGOVOR:

            Da, da. Mogu to da objasnim. Radi se o skraćenici ili kovanici, stvorne posebno posle II sv. rata za Kosovo. Jer u našoj istoriji uvek se koristio termin Kosova, međutim nakon II sv. rata stvoren je termin Kosmet. Kosovo se sastoji od dve visoravni, s jedne strane Kosovsko polje gde se nalazi i Priština i Metohija, kako to nazivaju srbi. To je u zapadnom delu, gde se nalazi ..., oni su namerno napravili tu kovanicu da bi se izgubio naziv Kosova koji su koristili albanci. Tako je to nastalo, iz političkih razloga.

PITANjE:

            Nastavlje se u zajedničkoj izjavi, obostrano je zaključeno da razgovori treba da budu direktni uz ravnopravno učešće svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji što je preduslov da se postignu prihvatljiva rešenja za sve koji žive na Kosovu i Metohiji. Direktni razgovori treba da budu potvrda jačanja međusobnog poverenja kao bitnog uslova za izlazak iz sadašnje situacije. Na osnovu obostrane saglasnosti razgovorima u svojstvu gosta mogu da prisustvuju predstavnici Međunarodne zajednice. Postignuta je saglasnost o neophodnosti skorog formiranja u promenjenim uslovima Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, koja bi vršila funkciju privremene vlade do konstituisanja organa na bazi osnovnog akta o samoupravi na Kosovu i Metohiji. Sastav Privremenog izvršnog veća i njegovo unutrašnja organizacija, posebno usklađivanje nove resorne podele organa uprave treba da uvažava sadašnje probleme na Kosovu i Metohiji.

            Kažete da se niste u potpunosti slagali s tim da potpišete tu izjavu. Da li ste učestvovali na neki način u pisanju delova te izjave?

ODGOVOR:

            Ne, nisam  učestvovao u tome. To mi je dato. Povremeno bih imao nekakvu sugestiju i to je bilo beskorisno. Dakle to nema nikakve veza sa mojom voljom. Vi ste pomenuli izraz Kosmet. Oni su hteli da se promeni naziv tako da su stavili taj nekadašnji naziv, koliko znam to se zvalo Tadanija u srednjem veku. Međutim, što se tiče samog teksta nisam imao nikakvog uticaja na njega.

 

PITANjE:

            Na sastanku je takođe bio prisutan čovek po imenu Zoran Anđelković. Da li možete da nam kažete koja je bila njegova uloga na Kosovu u to vreme?

ODGOVOR:

            Da, on je prisustvovao sastanku i mislim da je on bio predsednik Izvršnog veća srpske vlade na Kosovu. On je bio na neki način guverner tamo, tako nešto. Srpska vlada u to vreme funkcijonisala na Kosovu i on je bio prisutan.

PITANjE:

            U četvrtom pasusu zajedničke izjave govori se o formiranju Privremenog izvršnog veća kao i o resornoj podeli. Da li je to ikada ostvareno i da li je to nešto što ste zaista očekivali da se ostvari, recite nam nešto o tome.

ODGOVOR:

            To je uključeno u izjavu i tako je potpisano, međutim o tome se nisu vodili nikakvi razgovori.

 PITANjE:

Da, ovo je dakle izjava u celini.

            Tokom tog sastanka sa Milutinovićem, kakav stav ste vi izneli o vašoj poziciji? Da li ste rekli šta hoćete da radite, gde hoćete da budete, gde hoćete da odete?

ODGOVOR:

            Na tom sastanku, kao i na drugim sastancima, ja sam tražio od njih da mi dozvole da odem u inostranstvo preko Skoplja, Makedonije i ja sam i toga dana ponovio taj zahtev. Ja sam taj zahtev neprekidno ponavljao.

PITANjE:

            Zašto ste hteli da odete sa Kosova? Zašto vam se žurilo da odete?

ODGOVOR:

            Zato što u to doba Kosovo se praznilo, mnogi ljudi su otišli, uglavnom u Makedoniju ili Albaniju, prema statistikama nekih 700 - 800 hiljada ljudi. Priština je bila prazna. Ja sam hteo da odem u inostranstvo i da nastavim da se bavim svojim poslom i da činim nešto za Kosovo iz inostranstva, kao i da bi bio sa porodicom.

PITANjE:

            Osim toga što su va odvodili na sastanke i tražili da potpisujete izjave, da li ste vi bili u stanju da poltički bilo šta činite na Kosovu u to vreme ili ne?

ODGOVOR:

            Ne, to je bilo nemoguće. Bilo je nemoguće učiniti bilo šta na Kosovu. Ova izjava je postojala više na papiru nego što je imala neku praktičnu vrednost jer Vlada i institucije nisu funkcionisale u toj situaciji kada nije bilo ljudi u njima.

PITANjE:

            Osim toga da li ste vi lično bili slobodni da se krećete ili ste bili na neki način ograničeni u tome?

ODGOVOR:

            Molim vas, ja sam bio u kućnom pritvoru. To mi nije bilo rečeno, međutim ja nisam mogao da se krećem bez dozvole i jedino kada bi me ti ljudi odvodili i slali tamo gde hoću, ne bih bio kod kuće. Dakle, d faktor sam ja bio u kućnom pritvoru, bio sam ratni zarobljenik, ne znam tačno kakav je pravni izraz ali mislim da sam bio u kućnom pritvoru.

PITANjE:

            Mislim da je otprilike ovo isto vreme kada se izrađivao taj zajednički dokument. Vaš kolega Merovci je uspeo da ode u Makedoniju i tamo se sastao sa nekim diplomatama. Ja mislim da ste vi mogli da saznate da je on pokušavao, odnosno možda ste o tome i više čuli iz drugih izvora, međutim on je pokušavao da izvrši pritisak na beogradske vlasti da bi vas oslobodili. Da li je to bilo od pomoći?

ODGOVOR:

            Da, on je bio u Skoplju i sastao se sa diplomatama koji su izvršili pritisak na Beograd da bi me pustili da odem i posle dva do tri dana on se vratio u Prištinu. Nemam nikakve sumnje da je to imalo uticaja jer Evropska unija i SAD su počeli da iznose zahteve da mene treba osloboditi. Bilo je puno takvih zahteva.

PITANjE:

            Da li ste morali ponovo da odete u Beograd, ovaj put da bi ste se sastali sa ruskim partrijarhom Aleksejem?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste putovali policijskim vozilom u policijskoj pratnji i da li je Joskić ponovo učestvovao u tome?

ODGOVOR:

            Da. Sve je to bilo na isti način.

PITANjE:

            A, da li ste rekli partrijarhu da želite da napustite Kosovo.

ODGOVOR:

            Da, rekao sam i njemu da želim da odem. On se složio samnom, međutim on nije imao nikakva ovlašćenja da donosi odluke ali izrazio sam svoju želju.

PITANjE:

            I za kraj dr Rugova, možemo da govorimo o sastanku koji je ponovo u Beogradu održan 04. maja. Vi ste tamo odvedeni pod policijskom pratnjom da biste se sastali sa optuženim. Šta je optuženi vama predložio tada?

ODGOVOR:

            04. maja on je rekao da moram da budem tamo a ja sam tražio da odem u inostranstvo, tako da sam ponovio svoj zahtev od prvog sastanka od 02. aprila. On je rekao da ja mogu da odem, međutim da moja porodica treba da ostane na Kosovu. Dakle da ja mogu da odem i da se vratim, međutim ja se sa tim nisam složio.

PITANjE:

            Vaša porodica, on je rekao treba da ostane na Kosovu. Da li imate neko objašnjenje toga, da li je to bio uslov da vi dobijete dozvolu da odete na drugo mesto.

ODGOVOR:

            On je bez sumnje hteo da iznese uslov da moja porodica treba da ostane na Kosovu, međutim ja se nisam složio sa tim. Tada se optuženi predomislio i rekao je da moja porodica može da ide samnom u Italiju.

PITANjE:

            Da li je organizovano da vaša porodica najpre dođe u Beograd, da odande otputuje u Italiju 05. maja.

ODGOVOR:

            Da. Rečeno je da treba idućeg dana da dođe moja porodica, oni su došli i 05. maja poslepodne mi smo avionom otputovali u Italiju.

PITANjE:

            A otpirilike u to vreme, da li ste saznali za smrt vašeg kolege Fetmi Aganija.

ODGOVOR:

            Da. To je bilo 06. maja. 06. maja sam u Rimu saznao za to. Saznao sam da je on pogubljen, da su to učinili srpski vojnici ili paravojska. Tada smo čuli da je nekakva grupa Dželetović ili tako nešto, da su ga oni pogubili. To je za mene bila veoma vest. To smo saznali idućeg dana.

 

KVON:

            Dr Rugova, na tom sastanku osim problema vezanog za odlazak o čemu ste razgovarali sa optuženim, na poslednjem sastanku?

SVEDOK:

            Osim tih problema mi nismo govorili niočemu značajnom za Kosovo. Pomenuta su neka istorijska pitanja i slično ali ništa bitnije.

SUDIJA:

            Hvala.

TUŽILAC:

            Dr Rugova, koji je bio ili mogao da bude uticaj na vašu političku poziciju tog dokumenta koji su od vas tražili da potpišete?

ODGOVOR:

            Naravno, oni su mislili da mogu da me politički kompromituju i da me diskredituju pred kosovsko-albanskom javnošću, a takođe su hteli da izazovu sukob na albanskoj političkoj sceni među albancima. Bez sumnje to je bila svrha onoga šta su činili samonom.

PITANjE:

            Ako je to bila svrha, da li smatrate da su uspeli u tome ili ne.

ODGOVOR:

            Ne. Stvari se nisu tako odigrale. To se potvrdilo na lokalnim izborima 2000. godine na Kosovu kao i na opštim izborima prošle godine gde je moja stranka odnela većinu glasova. Dakle efekat nije bio takav. Naravno ovo je bilo ozbiljno pitanje međutim, to nije bio efekat zato što su ljudi doneli svoju odluku koju su izrazili svojim glasovima.

PITANjE:

            Mislim da možemo ovako da okončamo dr Rugova: Vi ste nastavili sa političkim radom u Italiji i u drugim evropsim zemljama. 05. i 06. juna vi ste se sastali sa Madlen Olbrajt, 10. juna ste potpisali NATO sporazum a 28. jula ste se vratili na Kosovo. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je sasvim tačno. Hvala.

TUŽILAC:

            Hvala vama. Nemam više pitanja.

SVEDOK:

            Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre nego što počnem ispitivanje, samo jednu stvar bih želeo da mi razjasnijete, maločas je gospodin Majs objasnio, imajući dokument, da je to javni izvor informacija i da prema tome nije nikakav problem da bude dostupan, bez obzira da li je dokazni predmet ili nije. I sporazum iz Rambujea je javni izvor informacija i ja ne mogu da znam da li je ovaj sporazum koji je dat na toliko stranica, kao što vidite čitava knjiga, upravo sporazum iz Rambujea. Sporazum iz Rambujea je javni izvor informacija, nalazi se u arhivama i Srbije i Jugoslavije i Privremenog izvršnog veća Kosova i Skupštine Srbije i tako dalje, prema tome ...

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Milimo da dobijemo primerak blagovremeno na jeziku originala, međutim za sada možemo da nastavimo sa radom sa onim što nam stoji na raspolaganju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno, hteo sam samo da stavim tu primedbu, da se ne bi neko sutra pozivao na to da je to autentičan sporazum, a ne znam da li je.

            Gospodine Rugova, da li smatrate da ste vi lično i kosovski albanci upotrebljeni kao sredstvo ostvarenja interesa velikih sila? Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne. Velike sile i Međunarodna zajednica nije nas upotrebila. Oni su došli u našu odbranu, u odbranu ljudskih prava, u odbranu ljudi, naroda, kao što je narod Kosova da bi spasao od pokolja koji je počinio Beograd i vi protiv njih. Nijedan narod ne može neko drugi da iskoristi, to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, istorija daje mnoge primere upravo suprotne ali kada govorite narod Kosova, u svim ovim svojim izjavama uključujući i današnje glavno ispitivanje, vi mislite samo na albance.

SVEDOK:

            Ne, ne. Izvinjavam se. Ja nisam mislio samo na albance, ja sam mislio na sve građane Kosova. Čak i u Ustav iz Kačanika iz 1990. godine predviđa se da i drugi koji žive na Kosovu, druge etničke grupe Srbi, Turci, Romi, Bošnjaci i ostali treba da imaju ista prava. To je obavezno po Ustavu kao i u drugim dokumentima. Isto važi i za izbore iz 1992. godine kada su uglavnom albanci glasali, ali bosanci, možda i neki srbi su takođe učestvovali na tim izborima. Ne mogu to da isključim. Tada je rečeno, ustvari čak imamo i 14 mesta u albanskoj skupštini koja ima 114 mesta ukupno. Mi smo ostavili ta mesta za srbe, da bi se oni integrisali i uživali u jednakim pravima i bili ravnopravni građani Kosova. I mi ta prava podržavamo i tri godine posle rata,  danas  mi takođe stojimo iza toga. Danas kada je Kosovo slobodno. I oni učestvuju u svim institucijama na Kosovu. Učestvovali su na izborima i to je ja mislim napredak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro dakle, na te ćemo stvari doći kasnije, ja ću dokazati da je suprotno ali pošto ste rekli maločas da je NATO došao da zaštiti albanski narod a sada ste definisali albanski narod kao i srbe, i turke i sve ostale koji žive na Kosovu, da li vi to tvrdite da je NATO došao na Kosovo da zaštiti i srbe i gorance i rome i turke i sve druge. Da li to tvrdite? Da je došao na Kosovo da zaštiti i srbe? Samo mi odgovorite da ili ne, da ne bi gubili vreme pošto imamo samo još ponedeljak a imam mnogo da vas pitam.

MEJ:

            Pustite svedoka da odgovori.

SVEDOK:

            NATO je došao da brani sve ali pošto su albanci naravno u većini oni su bili u najvećoj opasnosti, ali NATO je došao da brani sve i danas to radi, NATO i ostale mirotvorne trupe kao i nove institucije na Kosovu, i one to isto rade.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, pod tom odbranom koju sada vršite vi i ostale mirotvorne trupe, isterano je sa Kosova 360 hiljada srba i drugog nealbanskog stanovništva, pobijeno nekoliko hiljada, oteto nekoliko hiljada, upravo pod tom odbranom o kojoj vi govorite. Jel to tako ili nije?

SVEDOK:

            Molim vas časni sude ovo nije suština mog svedočenja.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da, mi se slažemo. Dajte da se koncentrišemo na događaje pre 1999. godine, to je vremenski period o kome govorimo. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi smatrate da ne treba da odgovori na moje pitanje svedok?

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da. Dajte da se bavimo događajima pre 1999. godine i događajima iz 1999. godine, naravno o tome možete da postavljate pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, ovaj svedok svedoči o celini političkih okolnosti i daje ocene koje se tiču vrlo kompleksnih i rekao bih najkompleksnijih pitanja od značaja za region Kosova i ne može se ograničavati moje unakrsno ispitivanje na neki period ili na neka pitanja na koja on može ili ne može da odgovara. Mislim da nema nikakvog smisla da ga štite od odgovora ovakvim odlukama. To je moja primedba a vi možete ostati pri svome, kao što ćete verovatno. Dakle, vi smatrate

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Neograničavate se u postavljanju pitanja o iskazu koji je on dao i tačno je da je on mnogo toga prešao i možete o svemu tome da ga pitate ali ne možete da svedočenje izvlačite van granica onoga što je relevantno. Ako to budete radili onda ćemo vas zaustaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je u svakom slučaju u svojoj izjavi pominjao ulogu NATO i ulogu onoga što on naziva Međunarodna zajednica. Prema tome, u vezi sa ulogom NATO i ulogom onoga što on naziva Međunarodna zajednica ja mogu da ga pitam bez ograničenja.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da, ali nemojte da se bavite tim događajima sada. Nas interesuju događaji neposredno pre i za vrme 1999. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, da li je svedok rekao da je NATO tamo da zaštiti sve građane? Ja upravo dovodim u pitanje takav njegov stav s obzirom da je pod tom navodnom zaštitom počinjen čitav niz najstravičnijih zločina protiv srba i drugog nealbanskog stanovništva. 360 hiljada isteranih ...

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Koja je relevantnost toga u odnosu na optužnicu. Nema svrhe da vičete. Zašto je to relevantno u odnosu na optužnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Relevantno je zato što se radi o aktu agresije protiv suverene zemlje, o aktu terorizma unutrašnjeg koji je podržan tom agresijom, o aktu podrške nelegalnim odlukama. Sudija Robinson je pitao svedoka o odnosima i okvirima Ustava Jugoslavije u kojima je formirana ta nelegalna Republika Kosovo, dobiće odgovore na to, imaće prilike svedok da na sve to odgovori. Prema tome, sva su ta pitanja pokrenuta u njegovom izlaganju. Dakle, pomenuta u njegovom izlaganju i ...

MEJ:

            Da, da. Ono što je spomenuto jeste relevantno i o tome možete postavljati pitanja ali nemojte da postavljate pitanja o onome što se dešava sada, to nije relevantno. Molim vas da nastavite sa ovim svedokom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas da se razumemo da to što se dešava sada ukazuje na stvarne namere povezane sa događajima koje su se dešavale onda. U tome je stvar. U politici je stvar i mere po posledicama. Posledice politike agresije na Jugoslaviju su ono što se dešava sada a ne ono što se dešavalo onda, pogotovo ne ono što se izjavljivalo onda.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Mi ćemo razmotriti vaše argumente a u međuvremenu ste ograničeni na ono što se desilo pre i tokom 1999. godine. A onda ćemo razmotriti vaš argument, kasnije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li verujete da će srbi dići ruke od Kosova i Metohije gospodine Rugova?

SVEDOK:

            Ja verujem da hoće i treba da dignu ruke od Kosova. Izvinjavam se ovom poštovanom veću, zato što ćemo se baviti suvim političkim debatama i frazama ali Kosovo pripada kosovarima tj. albanskoj većini, srbima sa Kosova, bosancima sa Kosova, turcima i ostalima koji tu žive. Kosovo jeste nekada bila jedinica koja je nekada bila deo federacije, tako da je ne znam o kojim srbima govorite kada govorite da srbi trebaju da dignu ruke od Kosova, ali ako mislite na Beograd, treba da digne ruke zato što Kosovo pripada ...

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ovo takođe se jako udaljava od optužnice.

            Gospodine Vladimirov, možda bi vi mogli da nam pomognete u vezi ovoga. Da li možete da razmotrite za vreme pauze argument koji je pokrenuo optuženi o tome kako treba da teče njegovo unakrsno ispitivanje. Mi ćemo onda da čujemo vaše mišljenje posle toga. Ako tužilaštvo želi da doda i to ćemo da čujemo. Jer očigledno se radi o principu o tome koliko estenzivna treba da bude relevantnost i šta je relevantno za ovu optužnicu. U međuvremenu gospodine Miloševiću, ograničeni ste na događaje pre i za vreme 1999. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja nisam pitao, pošto sam dobio sad ovaj odgovor, ja ne mogu da budem ograničen, postavljam pitanja vezana za odgovore.

MEJ:

            Vi ste uveli te potencijalno irelevantne teme, međutim pređite sada na ono što je relevantno ako želite da nastavite sa ovim ispitivanjem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja svakako imam nameru da ovim ispitivanjem pokažem upravo da stvari suprotno stoje gospodine Mej.

            Da li je tačno, evo sada ću da idem na teren onih godina, da li je tačno da je takozvana UČK u 1998. godini uglavnom bio skup nepovezanih grupa koje nisu imale jedinstvenu komandu?

ODGOVOR:

            OVK kao što sam rekao je nastao kao odgovor na nasilje koje se sprovodilo na Kosovu tokom jednog dugog perioda. Oni su upočetku počeli kao pojedinačne grupe ali onda su se ujedinili, dobili svoju komandu, zajedničku komandu, naročito 1998. godine, posebno krajem 1998. i početkom 1999. godine.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            A znači pre toga, smatrate da je tačno ovo što sam rekao ili ne?

SVEDOK:

            Već sam rekao da je to što ja govorim istina.

MEJ:

            Pitanje je bilo da li je OVK prvenstveno grupa nepovezanih grupa bez ujedinjene komande. Možete li da nam pomognete u vezi toga dr Rugova ili ne?

 

SVEDOK:

            U početku jesu bile nepovezane grupe, grupe koje su htele da zaštite narod i da im pruže bezbednost i bilo je vrlo teško za njih da imaju jedinstvenu komandu na samom početku ali kako je teklo vreme oni su se ujedinili i stekli zajedničku komandu. To je to što ja znam o tome, bili su mnogo organizovaniji kasnije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da su to bili kriminalci posejani, finansirani, obučavani i podržavani od stranih službi, a pre svega Nemačke tajne službe?

SVEDOK:

            Ne, ne. To nije tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je UČK bila teroristička organizacija?

SVEDOK:

            Ne, OVK nije bila teroristička organizacija. To je organizacija ljudi koji su odgovorili na nasilje i na represiju u cilju osvajanja slobode za narod, to je bio njihov cilj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto mene stalno upozoravate gospodine Mej da ne držim govore, molim vas da obezbedite da ni svedok ne drži govore već da odgovara na moja pitanja.

MEJ:

            On nije pravio govore, ako vaša pitanja budu kratka nesumnjivo je da ćemo dobijati kratke odgovore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na ovo pitanje je mogao da odgovori sa da ili ne, znači on kaže nije bila teroristička organizacija. Onaj govor o tome kako su oni oslobodioci je potpuno nepotreban.

            Sada ću da vam pročitam jedan citat pa ćete mi reći da li je on tačan: "Na početku OVK je bio jedan zbir grupica, uključujući gangstere, plaćenike, vlasnike javnih kuća, fašista, čak i nekih koji su tvrdili sledbenici bivšeg marsističkog vođe Albanije Envera Hodže".

MEJ:

            Koji je izvor vašeg citata?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izvor je Volt Strit žurnal iz 1998. godine i ime je Vojnici sreće.

ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, ko je napisao taj članak?

MEJ:

            Iz koje je godine?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            28. aprili, saću da vam kažem i koja je godina, 28. april 1999. godine, Gari Vilson.

ROBINSON:

            Molim vas ubuduće da nam date izvor za vaš materijal koji želite da predočite sudu. To je fer prema svedoku i to je ustvari i pravilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne razumem da je fer prema svedoku da u unakrsnom ispitivanju unapred ga obaveštavam šta ću da ga unakrsno ispitujem. Suština je unakrsnog ispitivanja da se pokaže, neću da definišem ono što sam mislio, podrazumeva se.

            Dakle da li je, niste mi odgovorili na pitanje da li je tačna ova konstatacija ili nije? Samo kažite jeste, nije?

SVEDOK

            Ne, to su stvari iz novina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Sada ću vam citirati ono što nije iz novina, ali je bilo naravno i u novinama. Pošto ste vi rekli da OVK nije bila teroristička organizacija. "Mi žestoko osuđujemo terorističke akcije na Kosovu, UČK - OVK je bez iakakve sumnje teroristička grupa".

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Odakle potiče to?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je, po celo štampi možete da nađete, a to je izjava Roberta Gelbarda, američkog izaslanika za Balkan u to vreme 1998. godine. Ja koristim, mogao sam da koristim bilo koje sredstvo informisanja, a koristim citate iz AMP-a agencije Frans Pres koja je citirala deo toga i to su citirale uostalom sve novine. Mogu da vam pošaljem ako hoćete.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Morate to da kažete, morate to da navedete, da identifikujete izvor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pitao da li je tačna ta izjava, a to je izjava Roberta Gelbarda američkog izaslanika za Balkan u to vreme? Doduše ja sam je citirao navodeći izvor u svojoj uvodnoj izjavi posle ove lažne tužbe koja mi je ovde servirana pa i tu možete naći ja se nadama u transkriptu.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Pustite svedoka da odgovori. Doktore Rugova da li se sećate koje vam je pitanje postavljeno u vezi sa navodnom izjavom gospodina Glebarda?

SVEDOK:

            Ne mislim tako. Možda je on izjavio tako nešto, možda nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A sada ću vam pročitati samo jedan mali deo upravo vezanih za ovo isto pitanje, pošto ste osporili da je OVK bila teroristička organizacija, izvor je gospodine Robinson, to vas interesuje kao što vidim, knjiga Majkl Parenta " ____________________". Ona je katalogizirana u kongresnoj biblioteci SAD u Vašingtonu i u Britišlajberi takođe, izdata 2000. godine u Londonu i Nju Jorku ali i izvore na koje se poziva.

            1995. godine savetnik iz američke administracije za borbu protiv droge je rekao sledeće: citat "Određeni pripadnici albanske etničke zajednice u srpskom regionu Kosovo počeli su da se bave trgovinom droge da bi finansirali svoje separatističke aktivnosti." ... citiram Franka Divijano, članak "_____________________" San Francisko, hronika, maj 1999. a onda Rodžer Bojs "____________________" Tajms, London 24. mart 1991. godine i 1999. OVK finansira rat novcem od heroina .

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

Dozvolite svedoku da odgovori ako mu predočavate te stvari.

SVEDOK:

            To nije istina. Ja imam informacije da su ljudi pomagali OVK, drugi ljudi su dolazili radi zaštite i ljudi su se borili protiv nasilja. Neki ljudi mogu imati različite stavove o tom pitanju, međutim uvek su albanci optuživani za takvu trgovinu. Međutim to se ne može reći uopšteno govoreći o OVK. Dakle, ja te stvari više vidim kao gestove optuženog da bismo izbegli da se bavimo istinom sa kojom smo suočeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi završili odgovor na pitanje?

SVEDOK:

            Izvinjavam se, završio sam i dao sam svoj odgovor časni sude.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada ću vam citirati takođe jedan pasus iz istog izvora pošto ovo što ja želim da ovde iznesem upravo predstavlja nastojanje da se dođe do istine, da javnost dođe do istine. A istinu znate i vi isto tako dobro kao i ja.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Nema potrebe da se drže govori. Koje pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitaću još jedan citat: "Događaji na Kosovu nalikuju tajnim operacijama CIJ-e u Indokini, Centralnoj Americ, Haitiju i Avganistanu gde su plaćenici i ubice finansirani delimično iz izvora vezanih za trgovinu drugom. U roku od godinu dana magično su pobunjenici OVK postali od terorista i trgovaca drogom, u očima zapadnih zvaničnika, postali su borci za slobodu koju su navodno predstavljali široke interese svih kosovskih albanaca. 1999. godine OVK je doživela ono što Nju Jor Tajms naziva izuzetnim proširenjem gde su brojni plaćenici iz Nemačke i SAD ponekad dolazili na rukovodeća mesta".

PREDSEDAVAJUĆI:

            To je sada dosta. Možete dopustiti svedoku da odgovori na te optužbe. Dakle vi ste pomenuli optužbe vezane za trgovinu drogom, rečeno je da je 1999. godine došlo do brzog proširenja OVK, takođe kroz veliki broj novih članova koji su bili plaćenici iz Nemačke i SAD. Da li možete dr Rugova da odgovorite na ovu optužbu?

SVEDOK:

            Izvinjavam se časni sude, ja zapravo nemam nikakav komentar na to. On može čitavog dana da čita ovakve stvari, to su raznorazne špekulacije. Činjenica je da većina ljudi u OVK su bili ljudi koji su došli da se brane, da brane svoje domove i ja mogu da vam ispričam jednu epizodu vezanu za napad na Prekaz, Drenicu. To je bio prvi napad a posle toga su usledili brojni drugi.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Dozvolite mu da završi. Vi ste izneli te optužebe gospodine Miloševiću i dozvolite mu priliku da odgovori na njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treba da odgovori a ne da priča epizode ...

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            On ima prava da da primer i on se sprema da to učini. Izvolite, hteli ste da nam kažete nešto o Drenici i Prekazu.

SVEDOK:

            U tom kontekstu, to nisu bili plaćenici niti ljudi poput onih kakvima ih zamišlja optuženi. To su bili ljudi koji su došli da bi se branili, govorim o običnim žiteljima sela, 200 - 300  ljudi koji bi organizovali svoju odbranu sa starim oružjem koje je bilo potpuno beskorisno protiv ogromnog naoružanja, s druge strane ljudi su pokušavali da se brane i ja se ne slažem sa onim što je rekao optuženi i to je moj komentar.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Miloševiću, bez sumnje vi možete da izvedete sopstvene svedoke u vezi sa takvim optužbama ako želite. Sada ćemo napraviti pauzu do 14:30 a onda ćemo čuti argumente.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... svedoku ne dopada to što ja citiram ove izvore i ove knjige, možete ih i vi i on slobodno smatrati mojim ...

PREDSEDAVAJUĆI:

            To je potpuno irelevantno. Vratićemo se u 14:30. Ustanite, molim vas.

Pauza

... tvrdnje protiv njega i navode protiv njega. Međutim, sudnica nije politička arena. S druge strane mi ne možemo da ignorišemo da se ovde radi navodno političkim krivičnim posledicama razlikama u političkom mišljenju. Nema sumnje da se ovde radi o jednom važnom svedoku tužilaštva u predmetu Kosova, a to je važan svedok i za optuženog, to jest svedok se bavio političkim razlikama između njega i optuženog koji se odnose na krivično ponašanje onako kako se to navodi u optužnici. Međutim, treba u ovom slučaju da se posetimo da Kosovo jeste predmet o Kosovu se tiče krivičnih posledica razlika u političkom mišljenju. Prema tome unakrsno ispitivanje treba kontrolisati da previše ne zalazi u političke teme. Ali isto tako protiv optuženog se ne iznosi to da je Jugoslavija gušila aspiracije kosovara da postanu nezavisni, i da žive na Kosovu kao u delu jugoslovenske federacije, i da nije,  to se ne navodi u opštužnici. Ono što je relevantno za ovo unakrsno ispitivanje ono što se navodi u optužnici to jest odgovornost optuženog za način na koji se Jugoslavija bavila kršenjima ljudskog prava, unutar tih političkih razlika a naročito u odnosu na OVK. Malo ili gotovo ništa svedok nije rekao o tim sredstvima i o ulozi koju je optuženi imao u odnosu na to. Svedočenje ovog svedoka se koncentriše na političku ulogu DSK na njegov lični život, i učešće u DSK zbog toga ja smatram da optuženom treba dati prostora da ispita opštije teme koje proizilaze iz uloge svedoka i koje se odnose na ... čak i ako prelaze datum juni 99.

            Svedočenje svedoka je jedna mešavina istorijskih i ... činjenica i težnji. Prema tome, optuženom treba dati prostora da se osvrne ili da dovede u pitanje ove stvari. Ovakav fleksibilan pristup bi možda bio ispravan, pošto optuženi ima pravo da iznese svoj stav putem unakrsnog ispitivanja. Možda ima stvari koje optuženi želi da pokrene, a koje mi ne znamo. Jasno je da optuženi smatra da svedok njegova stranka i druge kosovske političke grupe a naročito OVK jesu pokrenuli pitanja, koja su doveli do optužnice ili bar su dovela do toga da neka od tih pitanja dovedu do podizanja optužnice. Isto tako radi se ... odbrani kao olakšavajućim okolnostima.

            Meni se čini da bi bilo pravedno da se optuženom dozvoli da malo doblje vrši svoje unakrsno ispitivanje po pitanjima koja indirektno imaju veze sa glavnim iskazom, pod uslovom da se određena pitanja zadrže unutar tih okvira i navoda i da ne prelaze mnogo datumi juni 99.

Predsedavajući sudija:

            Hvala vam gospodine Vladimirov.

Gospodin .......

            Znači, domen, obim unakrsnog ispitivanja se određeuje opštim odredbama pravila 89 a naročito odredbama pravila 90 gde se kaže: da će unakrsno ispitivanje mora se ograničiti na predmet glavnog ispitivanja i pitanja koja se tiču verodostojnosti svedoka, te u slučaju da svedok može dati iskaz relevantan za navodne strane koje ga unakrsno ispituje za predmet tih navoda.

            Mi smatramo da dokazi koji su značajno van perioda koja obuhvata optužnica, možda jesu relevantni po pravilu 89 i mogu biti prihvatljivi po pravilu 90 ... ako se njima objašnjava ili pomaže u tumačenju događaja koji spadaju u rok koji obuhvata optužnica. Ako se to tiče kredibiliteta ovog svedoka, kao što se konkretno dozvoljava po pravilu 90.. i dalje ako je to materijal koji je možda koristan da bi se diskreditovali svedoci koji su već saslušani, ili koji se očekuju, a ta poslednja mogućnost postoji ako ja ne mogu da dam primera za to. Ali hipotetički se može desiti da dođe do suprotnih mišljenja o političkim događajima koje će svedoci iznositi pred sud. Ali po našem mišljenju to su jedini osnovi po kojima se može dozvoliti opširnije ili dublje unakrsno ispitivanje, ako izlazi van vremenskog perioda optužnice.

MEJ.

            Ali mi se bavimo periodom nakon onog perioda, koji obuhvata optužnica i pitanje je da li je to relevantno za stavove koje iznosi optuženi.

TUŽILAC:

            Ja nisam uspeo da vidim o kakvom se razlogu radi i radi se o izuzetku a ne o redovnim uslovima, i možda bi bilo prikladno da tražimo od optuženog da nam navede svrhu zašta on to radi.

MEJ:

            Ja mislim da je on  pokušao da to uradi, tako što je rekao da je to posledica političkih dela. Kako sam ja to svatio on kaže da postoji zavera i da je to rezultat te zavere.

NAJS:

            To je onda možda, može da se dopusti iako se radi o materijalu nakon podizanja optužnice. Znači ako će to da osvetli događaje koji su obuhvaćeni optužnicom.

MEJ:

            Ali se mora ograničiti obim toga.

NAJS:

            Apsolutno, i mi uz dužno poštovanje tražimo da onda veće traži objašnjenje kada osim ponekog pitanja dođe do šireg prekoračenja optužnice, materijala iz optužnice ako to na prvi pogled očigledno.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću da li želite vi da dodate nešto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde je, svako pitanje koje postavljam relevantno za ocenu ukupnog predmeta, o kome se rasprava vodi. Kosovski problem je star preko 100 godina, a na to se oslanja i svedok i u vođenju svoje politike i u nastupanju. Kako dakle u aktuelnim događajima, tako dakle i o istorijskim pitanjima na koja se oslanja. Prema tome, mislim da se ni na koji način moje unakrsno ispitivanje ne može ograničavati.

MEJ:

            Vi znate pitanje na koje nam je potreban odgovor, a to je sledeće pitanje. Koja je relevantnost sadašnjih događaja u odnosu na optužnicu koju vi odgovarate. Zašto je ono što se sada dešava relevantno za događaj kojima se bavi ovo suđenje, koji su se desili pre juna 99. godine. Kako, zašto je to relevantno, to je pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo, što se sada događaju veoma teški zločini nad Srbima na prostorima Jugoslavije i zato što su ti veoma teški zločini koji se događaju danas i na Kosovu, i na drugim područjima uključujući Bosnu i Hercegovinu, posebno republiku Srpsku i tako dalje, sad za ovu priliku ne širim taj predmet direktna posledica jedne antisrpske politike koja je vođena u čitavoj deceniji u nastojanju da se ponište i promene posedice i Prvog i Drugog svetskog rata, i reč je o

MEJ:

            Da ne zalazimo toliko daleko za sada. Ono što vi tvrdite je sledeće. Događaji koji su se dogodili pre perioda iz optužnice su rezultat jedne politike, i događaji u periodu koji obuhvata optužnica su politika koja je počela pre izvesnog vremena i nastavljena je tokom celog tog perioda. Znači vi tvrdite da se radi o jednoj konzistentnoj politici. Da li je to tačno. Možda možete da kažete da ili ne, kao što često prozivate svedoke da to učine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da tačno.

MEJ:

            U redu mi ćemo sada da razmotrimo taj stav.

            U redu mi ćemo dozvoliti određeni broj pitanja o sadašnjim događajima, da bi  optuženi imao priliku da iznese svoju odbranu. Ali biće postavljeno ograničenje takvom ispitivanju kao i vremenski rok za ovo unakrsno ispitivanje. Vreme koje smo proveli na pravnim argumentima naravno se neće uračunavati u vreme unakrsnog ispitivanja. Dr Rugova izvinjavam se što smo vas zadržali sada za vreme ovog argumenta, a sada ćemo nastaviti sa unakrsnim ispitivanjem. Gospodine Miloševiću izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li sam ja dobro razumeo da mislite da mi ograničite vreme unakrsnog ispitivanja.

MEJ:

            Da, to će biti učinjeno kao što se činilo tokom čitavog suđenja. Znate da postoje ograničenja na raspoloživo vreme. Tako da vas molim onda da odma pređete na relevantne stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Molim vas da imate u vidu kada o tom vremenu procenjujete, da je ovde više od pola dana trajalo glavno ispitivanje, plus što smo imali jedan sažeti materijal sa 85 tačaka, plus 10 strana pismene izjave svedoka. Dakle, to sve čini najmanje dva dana kad bi se sabralo, a iz prakse upravo ove vaše institucije može se videti da su za neuporedivo nebitnije slučajeve i po tri dana trajala ispitivanja pojedinih svedoka.

            Zato mislim da nema smisla govoriti o ograničavanju unakrsnog ispitivanja vremenskom.

MEJ:

            U ovom suđenju će biti vremenskih ograničenja da bi sprečili traćenje vremena. Molim vas nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ćete mi ukazati koje pitanje traćenje vremena onda. Nastaviću sa konkretnim jednim pitanjem, ili dva. Vi ste 12. marta 99. godine u Češkoj dobili humanitarnu nagradu Češke vlade kao ličnost 98 .. ugrožen čovek ili tako nešto 12. marta 99. Sećate se tog događaja. Da ili ne.

ODGOVOR:

            To nije bilo 12. marta, do je bilo u decembru 1998. godine kad sam dobio tu nagradu od Udruženja ... potrebi i to je jedno Češko udruženje iz Praga i to je bilo krajem decembra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne kažemo da je taj datum tako bitan, ali se nalazi u nekim ... okvirima.

            Da li je tačno da je na prijemu, koji je priređen vama u čast uhapšen, odnosno uhvaćen kralj ovih narko bosova Obroši i da ga je uhvatio šef Češke centrale za borbu protiv narkotika Ir... da li je to tačno ili ne.

ODGOVOR:

            Ne znam i to me ne interesuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste znali da je taj isti Dobroši zbog krijumčarenja opasnih droga uhapšen 93. u Skandinaviji u Norveškoj, gde je bio osuđen na 15 godina zatvora i uspeo da pobegne, pa je posle u Hrvatskoj izmenio lični opis, pa je ponovo uhapšen u operaciji kavez koji je organizovao interpol, da li to znate.

ODGOVOR:

            Ni to ne znam, nikadanisam imao veze s takvim stvarima to nije bilo nešto što je mene interesovalo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste ni čuli za tog čoveka, niti znate bilo šta o njegovoj ulozi u finansiranju UČK. Da li to tvrdite. Samo kažite da ili ne.

 

MEJ:

            Svedok je rekao da njega to ne zanima, i da ništa ne zna o tome. Tako da možemo da pređemo na nešto drugo umesto ovih veoma opštih optužbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ovo nije opšta optužba jer, nadam se demantuje tvrdnju o karakteru terorističke organizacije. Citiraću vam sada nastavak onoga gde me maločas gospodin Mej prekinuo.

MEJ:

            Šta citirate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Citiram deo o kome je na primer, piše ... iz oktobra 98. to je Majk ... Kosovo ... ima takođe ukazivanja takođe na slike .. pressa gde pripadnici KV nose oružje i nemačke uniforme i još poneki osnov, ali vi ćete mi reći samo da li vi smatrate, ja sam maločas rekao ako vam smeta citat možete to slobodno da smatrate mojim direktnim pitanjem. Dakle, ja ga uzimam i kao svoje.

            OVK je dobio obuku i dodatnu opremu kao i pomoć u naoružanju od strane Nemačke i SAD-a, Albanije i islamskih fundamentalističkih oranizacija, dovoljno toga da postane od toga improvizovane grupe jedna dobro opremljena i dobro finansirana snaga koja je imala neke od najsavremenijih komada naoružanja.

 

MEJ:

            dr Rugova da li znate bilo šta o tome, šta vam je upravo predočeno.        

ODGOVOR:

            Ne, ne znam ništa.

MEJ:

            Samo trenutak konsultovaćemo se.

            Gospodine Miloševiću mi smo razmatrali pitanje da li da smatramo da su ova pitanja ilerevantna što se tiče OVK svedok je rekao da ne zna ništa o OVK, da nema nikakve veze, da vi možete takva pitanja da postavljate nekome ko zna više o OVK. Ovaj svedok ne zna, on predstavlja političku stranku kao što ste čuli, moćićete da ga pitate nešto u vezi sa njegovim svedočenjem. Već smo potrošili mnogo vremena na ovakva pitanja, na osnovu vaših citata. Dakle, kasnije ukoliko hoćete da iznesete takve dokaze mi ćemo to uzeti u razmatranje.

            Međutim, ne možemo ovako nastaviti i predočavati svedoku ovakve citate, o nečemu o čemu on ništa nema. To nema nikakve svrhe i naša odluka je da je to ilerevantno.  

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne morate to da nazivate citatima to su moja pitanja. A drugo svedok sam ukoliko ja mogu da se setim u svojoj izjavi kaže, da su mnogi pripadnici njegove stranke pristupili UČK. Što znači da svedok koji je bio na čelu te stranke itekako imao veze sa UČK. Pretpostavljam da to nije sporno.

MEJ:

            Možemo sada da pređemo na drugu temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa upravo bi hteo da ga pitam da li je ovo što sada postavljam kao pitanje zaboravite dakle, da je citat u godini 2000.

MEJ:

            Ne, nećemo dozvoliti ovakva pitanja. Pređite na drugu temu, sada sigurno hoćete da postavite i neka druga pitanja ovom svedoku, posebno s obzirom šta je on rekao u svom glavnoms vedočenju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li to znači da vi meni ograničivate mogućnost da ga ispitujem o terorističkom karakteru UČK.

MEJ:

            No, vi to činite već nekih 20 minuta, možda i duže. Svedok je rekao da ne može da vam bude od pomoći nema smisla da nastavite s tim. Možete da pitate svedoke, možete da izvedete vaše dokaze o tome. Međutim, naša odluka je da u ovom unakrsnom ispitivanju to je ilerevantno sada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, evo to je pitanje upućeno vama gospodine Rugova da ovde uglavnom svedoče članovi UČK i osobe pod kontrolom UČK mislim na one koji sa Kosova dolaze.

MEJ:

            To nema apsolutno nikakve veze sa njim. Postavite neko drugo pitanje.

           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li ste vi svesni činjenice da ovo što se sada dešava dugoročno samo otvara put za nove sukobe a nikako za rešenje. Da li razmišljate o dugoročnim posledicama.

ODGOVOR:

            Ne znam na šta optuženi misli kad to kaže. Međutim, mi mislimo da je ovo pozitivan razvoj, ako mi dopustite ja ću reći nekoliko reči bez ulaska u previše detalja dolazi do napredka na Kosovu sa perspektivama da se okonča konflikt s obzirom na nove događaje na Kosovu, s obzirom na učišće svih etničkih grupa i građana i institucija u kosovskom životu. Mi mislimo da ćemo na taj način moći da privedemo kraj svaki konflikt. Ja to mislim. Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi znate da se Srbija nije uplašila ni dugoročnih sankcija, ni NATO agresije, pa da li pretpostavljate da se neće uplašiti ni deo suda koji je sredstvo rata.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, ako vi hoćete vaše pravo na unakrsno ispitivanje da zloupotrebite za političke govore, i komentare bićete zaustavljeni i vaše unakrsno ispitivanje biće okončano. Ako želite da unakrsno ispitujete ovog svedoka učinite to na prikladan način.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da je svako pitanje prikladno. Evo nastaviću vi ste dugo godina govorili da ste se sve vreme zalagali za miran put. Moje pitanje glasi. Zašto ste odustali od mirnog puta, da li su vas naterale sile ili možda nikad u to niste ni verovali. Šta je od toga tačno.

ODGOVOR:

            Ja sam radio i verovao u miroljubivo rešenje, to sam činio tokom više od 10 godina, a zatim postoje drge opcije ukoliko nema rezultata onda se bilo šta može desiti, neočekivani događaji mogu da se dese kao što je to bio slučaj u ovom slučaju kada se umešao Beograd, i nije Beograd se opredelio za političko rešenje. Oni su imali priliku da to učine, ali oni su nastavljali sa nasiljem i represijom da bi u krajnjoj liniji kao krajnji cilj ispraznili Kosovo od svog stanovništva i to se nastavilo tokom zadnjih 10 godina na miran način se sprovodilo čišćenje i to je bio slučaj u toku rata u toku konflikata i znam da se to dešavalo i šta se dešavalo 98 i 99. godine. To je šta sam hteo da kažem hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi ste upravo u toku današnjeg glavnog ispitivanja nastojali svaki put da objasnite kako praktično ni u jednom od susreta bilo sa mnom, bilo sa Milutinovićem, niste učestvovali po svojoj volji, niste smatrali da treba nešto zaključiti ali na to ćemo doći kasnije na način na koji ste vi to objasnili. Pa moje pitanje glasi: šta je u tim izjavama za koje kažete da ste naterani dugo pisalo, nego samo da se problemi moraju rešiti mirnim putem. Dakle, zašto se vi branite od potpisivanja tih izjava kad u njima ne stoji baš ništa drugo nego da se problemi treba da reše mirnim putem.

ODGOVOR:

            Izvinjavam se ali to nisu bili razgovori, ja sam bio zatvorenik. Ja sam došao protiv sopstvene volje to je sasvim izvesno, i kada je došao trenutak da se postigne Sporazum u Rambujeu vaša delegacija, delegacija iz Beograda nije pridavala nikakvu važnost tom Sporazumu to je bila druga faza, i to je bila faza u kojoj je kažnjavana strana koja ne prihvata Sporazum i jasno je tada još rečeno da, strana koja ne prihvati Sporazum će snositi posledice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na Rambuje ćemo doći kasnije ovde vas pitam šta vas u ovom trenutku motiviše da se pravdate što ste potpisali izjavu u kojoj piše samo jedna rečenica: dogovorili su se da se problemi na Kosovu reše mirnim sredstvima i političkim sredstvima. Zašto se pravdate, pred kim se vi to pravdate?

ODGOVOR:

            Ne radi se o pravdanju to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I na to ćemo doći kasnije. Recite mi kada ste počeli odnosno od kad datiraju vaši prvi susreti sa nemačkim političarima.

ODGOVOR:

            Ja sam imao brojne sastanke ne samo sa nemačkim političarima već i sa političarima iz drugih evropskih zemalja poput Francuske, Britanije zatim takođe iz SAD-a. Razgovarali smo o situaciji na Kosovu o tome kako se može poboljšati situacija tako da mislim da ovo nije relevantno pitanje vezano za moje svedočenje, ako mogu da iskoristim pravni termin.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja vas ne pitam za sve druge, ja vas pitam, niti vas pitam niti vas pitam za koliko ste imali kontakta nego pitam kada su počeli vaši kontakti sa nemačkim političarima.

ODGOVOR:

            Ako je to relevantno, mogu da kažem da sam počeo 1989. godine, 90. kada su sve te zemlje izrazile svoju zabrinutost povodom Kosova. Mi smo razgovarali o načinima na koji se može rešiti situacija. Ja ne patim od sklonosti prema teoriji zavere.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste u to vreme znači u ranim 90. i kada čuli i razumeli ideje pojedinih nemačkih politačara. Ideje o ukidanju versajske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Izvinjavam se časni sude, mi možemo da nastavimo nikada nisam čuo takve ideje vezane za uništenje versajskog mira. Mi govorimo o 90-im godinama o periodu nakon pada Berlinskog zida, nakon hladnog rata, posle početka demokratije na komunističkom istoku. To je jedna druga epoha. Epoha gde postoje ljudska prava i slobode koja su ranije kršena i mislim da ovo nije razumno pitanje i zaista ne bi ulazio u polemiku o pitanjima ove vrste.           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da li je tačno da je upravo posle pada Berlinskog zida, ujedinjenja Nemačke došlo do ponovnog povampirenja tih ideja koje sam maločas pomenuo. Da ili ne?

MEJ:

            .... mislim da se uopšte govorilo i bilo kakvim idejama dakle, govoriti o njihovom ponovnom pojavljivanju je besmisleno. Da li imate neka druga pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam kako da nemam a što se tiče da se ikada govorilo ima izjava pojedinih nemačkih predstavnika iz tog vremena da treba ukinuti versajsku Jugoslaviju i tako dalje, ali nije sad prilika da ih iznosim i da na njih trošim vreme. Koliko je po vašem mišljenju nemačkoj podršci vašem pokretu na kraju veka imao da zahvali veliko učešće albanskih formacija na strani Hitlera i Musolinija u Drugom svetskom ratu.

MEJ:

            Na osnovu prevoda možemo da kažemo da se ovo pitanje tiče podrške krajem prošlog veka odnosno da se ovo tiče, drugog Svetskog rata. To je nešto što prekoračuje po mom mišljenju.

SVEDOK:

            To nije istina.

Predsedavajući:

            U redu hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je istina, da je albanska fašistička milicija u zapadnom Kosovu za vreme drugog svetskog rata izbacila preko sto hiljada Srba i dovela otprilike toliki broj iz Albanije. Da li je istina ta činjenica.

MEJ:

            Koja je relevantnost ovoga, tih događaja koji su se desili pre 50 godina u  odnosu na na ovu optužnicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Relevantnost je što je ista ta svest na osnovu koje je iste te ideje, na osnovu koje je bila tada od kosovskih Albanaca formirana i nacistička 21. SS divizija, koja je učestvovala u

MEJ:

            Ja smatram da ovo nije relevantno za iskaz ovog svedoka.

            Dr Rugova ne moramo da idemo toliko daleko unazad.

Molim vas da se bavite pitanjima o kojima je on pre podne svedočio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A on je svedočio, između ostalog, i o podršci koju je dobijao iz inostranstva. Ja nastojim da odgovorim na pozadinu te podrške. Vi npr. kažete da to nije relevantno, a ja vam sugeriram da pročitate u

MEJ:

            Dajte da nastavimo sa unakrsnim ispitivanjem.

            Dr Rugova nećemo nastaviti sa ovom debatom. Molim vas da se bavite nečim što je relvantno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam samo ukazujem da je ..... za maj-jun 99. godine smatrao ta pitanja relevantnim, pročitajte članak Krisa Hedisa, u tom broju, pa ćete razumeti zašto se ta pitanja smatraju relevatnim, ali uvažavam da vi ne dozvoljavate da se o tome govori pa ću nastaviti dalje sa pitanjima koja ćete vi smatrati pretpostavljam, relevantnim. Jer, proizilazi da svi ti ljudi ne govore istinu, ko je god o tome nešto rekao, širom Evrope, a citiram samo zapadne izvore.

MEJ:

            Mi nećemo nastaviti sa sve-više i više mišljenja o istorijskim okolnostima. Ili ćete postavljati relevantna pitanja ili ćemo završiti unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ću da nastavim sa pitanjima za koja nećete moći da kažete da nisu relevantna, pošto se odnose na samog svedoka.

            Gospodine Rugova, da ne ponavljam podatke koje je gospodine Najs izneo o tome gde ste rođeni, gde ste se školovali itd., pretpostavljam da je on to tačno izneo, pitam vas, vi ste kad ste odrasli postavi član Saveza komunista Jugoslavije, zalagali se za bratstvo-jedinstvo sve do 1999. godine, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Izvinjavam se, ovo je takođe, pitanje koje je u stvari nije relevantno, naravno, ja sam se školovao i bio sam član Saveza komunista zato što je bilo potrebno raditi, imati posao, imati nekakvu zaštitu u društvu. Ja nisam bio komunista iz ubeđenja i nisam siguran zašto je optuženi zainteresovan za to, jer kao i mnogi drugi intelektualci na Kosovu i u bivšoj federaciji ako želimo da govorimo o komunizmu i idejama bratstva i jedinstva bio je to Beograd koji je podrio sve te stvari i uništio ih. Ali ja smatram da ovo nije relevntno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izgleda da vam se sviđa ova reč relevantno koju upotrebljava gospodin Mej ali mislim da je relevantno zbog toga što, ako ste pažljivo slušali imam pravo da vas ispitujem i o vašem krdibilitetu. To spada u relevantno pitanje.

            Dakle, sledeće pitanje glasi. Vi ste kao član Saveza komunista 1998. postali predsednik Udruženja književnika Kosova, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne kao član Saveza komunista, ja sam bio izabran kao pisac, to je jedno profesionalno udruženje kakva su postojala u svim delovima bivše federacije. Naravno, ja sam bio na čelu tog udruženja mnogo godina. To je bilo jedno od prvih udruženja koje se zalagalo za kulturne, nacionalne i demokratske vrednosti u društvu, jer optuženi će se setiti da je to bilo vreme tj. doba kada je on počeo svoju političku karijeru, ali ne želim da zalazim u to. I to je  bilo vreme kada su institucije na Kosovu bile uništene, kada je počeo ovaj proces. Ali, udruženje intelektualaca Kosova se nije predalo, ono su pokretali, tj. oni su svoje glasove podigli da bi branili vrednosti i ljudska prava građana Kosova koji su u većini bili Albanci.  Dobro se zna da su u to doba druga udruženja u Srbiji pokušala da zatvore udruženje pisaca na Kosovu. To je bilo vreme kada se govorilo o demokratiji, a pisci su najviše o njoj govorili, ali nažalost takođe je u to vreme bilo mnogo govora o tome da Beograd dominira nad ostalima, tako da je to bilo jedno drugo vreme koje je počelo posle događaja na kraju hladnog rata i na početku demokratije. To je sve što imam da kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je to tražio da se zatvori Udruženje književnika  Kosova, pošto ste maločas rekli?

SVEDOK:

            Nažalost, to su bile naše kolege iz Srbije. Ne želim da, u stvari se bavim argumentima i polemikom ove vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ja razumem da vi tvrdite da su pisci iz srbije tražili da se zatvori Udruženje pisaca čiji ste vi bili predsednik? Da li ste vi to tvrdili, samo kažite da ili ne!

SVEDOK:

            Da, da, kao što sam i pre rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, to što ste bili, da li vam je to, da li vam je, dakle, to što ste bili aktivni član Saveza komunista pomoglo u građenju vaše karijere npr. na Univerzitetu, na Albanološkom institutu u Prištini da postanete urednik studentskog časopisa "Botaere Biditurie", da li vam je to pomoglo ili ne?

SVEDOK:

            Izvinjavam se, to je bio moj sopstveni rad, ono što sam napisao to mi je omogućilo da ostvarim karijeru zato što ja nisam bio profesionalni komunistički političar od karijere, to je bio uslov da se dobije posao, govorim o Kosovu, gde je uvek bilo restrikcija. Ja sam svoju karijeru izgradio na svom sopstvenom radu i na svom moralnom liku. To je sve što imam da kažem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste rekli da ste postali član Saveza komunista iz svojih statusnih razloga da bi ste bili na neki način zaštićeni i imali neke privilegije, da li to što sada tvrdite znači da članstvo u Savezu komunista nije imalo uticaj na vaš izbor, na sve ove funcije koje sam pomenuo?

SVEDOK:

            Izvinjavam se časni sude, ali ja ovo smatram erelevantnim, ja nisam ovde u položaju đaka prema profesoru, mislim da treba da poštujemo jedni druge, rekao sam da sam svoju karijeru izgradio na osnovu svoga rada. Na Kosovu je bilo teško naći posao. U drugim delovima bivše federacije bilo je lakše ali na Kosovu situacija je bila jako teška tako da ne želim da se ovaj razgovor pretvori u ideološko pitanje što nikada nisam voleo da radim. Po mom mišljenju ovo nije relevantno i utiče na moju ličnost i na ulogu koju sam ja igrao. Ja nisam ovde na optuženičkoj klupi, ja sam ovde svedok.

MEJ:

            Naravno da niste na optuženičkoj klupi i naravno da ste svedok ali možda bi mogli da odgovorite na pitanja ako jesu relevantna.

SVEDOK:

Da, ja sam rekao to što sam hteo da kažem, nemam više šta da dodam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bili ste urednik studentskog lista "Bota e re" tj. novi svet, da li ste imali bilo kakvih problem i ometanja uređivačke politike od strane vlasti Srbije ili Jugoslavije u tom svom radu?**

SVEDOK:

            Ja ne razumem zašto je to bitno ovde, ja sam tamo radio, imao sam problema sa kosovskim vlastima zato što se radilo o novinama lebaralnih,naprednih ideja i kosovske institucije su bile odgovorne za to, ali izvinjavam se ja stvarno ne vidim relevantnost ovog pitanja.

SUDIJA ROBINSON:

            Mi smo ti koji ćemo da odlučujemo o relevntnosti, molim vas samo da odgovorite na pitanje, a mi ćemo procenjivati da li je nešto relevantno ili nije, molimo vas odgovorite na pitanje.

SVEDOK:

            Hvala vam, ja sam odgovorio na ovo pitanje, ako neko želi da pogleda moju biografiju onda je to u redu, ja mogu na osnovu toga da odgovaram, da-da, ne-ne itd.

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da ste imali problema, a da li je tačno da je uporedo sa listom na albanskom jeziku "Bota e re" čiji ste vi bili urednik da su studenti nastave na srpskom jeziku imali takođe, list koji se zvao "Novi svet" i da li je tačno da je studentski list na albanskom jeziku izlazio nedeljno, a listana srpskom samomesečno i na manjem broju strana nego što je to bio albanski, je li tačno ili ne? To dobro znate!

SVEDOK:

            Ne znam u čemu je ovo relevantno,to je bio časopis na albanskom i srpskohrvaskom jeziku, izlazio je kao i mnogi drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Bili ste urednik i lista "Diturija", da li vam je vlast ikada ometala u uređivanju i izdavanju tog lista? Da li ste u vezi s tim ikada imali probleme od strane vlasti?

SVEDOK:

            Već sam odgovorio na to pitanje. Bilo je problema kada su se uvodile nove ideje, ponekad su nas kritikovali, imali smo razne probleme koji mislim da nisu bitni za ovaj predmet.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            A da li su bili bitni za izlaženje vašeg lista?

SVEDOK:

            To je bio stručni, naučni časopis koga je izdavala jedna grupa studenata, zvao se "Diturija", izdavač je bio Univerzitet u Prištini. Mi smo nastavili da objavljujemo časopis bez obzira na probleme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1989. godine vi ste potpisali apel 215 kosovskih intelektualaca, mislim da ste to i pomenuli u svojoj izjavi, to je bilo protiv amandmana na Ustav Srbije, jel tako?

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj apel koji ste vi potpisali nazvali ste apelom kosovskih intelektualaca, dakle, apelom kosovskih intelektualaca, jel to tačno?

SVEDOK:

            Da, to je tačno, apel kosovskih intelektualaca. Mi tada nismo imali političku partiju, ali nakon što je suspendovan federalni savezni status Kosova mi smo objavili jedan apel da se to privede kraju. Nažalost, mislim da oko 240 intelektualaca, mislim da se radi o 240, oni su tajno krajem marta odvedeni negde u Srbiju, u Leskovac, ili na neko drugo mesto i tri dana nismo znali gde se oni nalaze, tri nedelje nismo znali o njima, o njihovoj sudbini niti gde se oni nalaze. Samo smo znali da su negde otišli. Onda su nam ljudi iz drugih republika rekli da su bili u Srbiji, da su ih maltretirali, neki su umrli. Oni su se bavili raznim profesijama, humanitarnim, bili su umetnici, naučnici, profesori i zahvaljujući intervenciji međunarodnih udruženja uspeli smo da saznamo nešto o tim ljudima. Neki su bili pušteni, ali tri meseca su oni bili držani u srpskim zatvorima uglavnom u Leskovcu, Beogradu, i još na nekim drugim mestima i bili su izvedeni arbitrarno pred sud.

MEJ:

            Udaljavamo se sada od pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na to ćemo posle doći, samo ne znam, pošto sam čuo ovde na prevodu na albanskom, tri dana, pa posle toga, tri nedelje, pa posle toga tri meseca, pa molim da se utvrdi, da bih znao šta je svedok rekao, da li tvrdi da su tri, tri nedelje ili tri meseca, jer možete na traci da vidite sve tri, kako bih rekao, veličine vremena.

 Ali poenta mog pitanja je bila, pošto prvi put čujem za ovakvu stvar, doduše onda to nisam ni mogao znati, ali moje pitanje je bilo to ste nazvali apelom kosovskih intelektualaca, to ste rekli da. Znači li to da je među potpisnicima bilo i intelektualaca pripadnika drugih naroda koji žive na Kosovu, Srba, Hvatava, Turaka, Roma, Muslimana, Goranaca ili su potpisnici bili samo Albanci?

 

SVEDOK:

            Ja sam rekao tri nedelje, tri nedelje nismo znali ništa, a onda posle tri meseca su počeli da ih puštaju, to je ono što sam rekao. Uglavnom se radilo o albanskim intelektualcima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za uglavnom nego vas pitam da li je uopšte među potpisnicima apela kosovskih intelektualaca, kako ih vi nazivate, bilo Srba, Hrvata, Turaka, Roma, Muslimana, Goranaca itd., da li je bilo ili nije?

SVEDOK:

            Da bili su Albanci zato što je vršen pritisak i represija nad albanskim intelektualcima, a oni su kao i stanovnici svoj glas digli protiv takvih stvari i mi smo onda, tu je bilo mnogo ljudi koji su bili nezadovoljni ali koji se nisu usudili da potpišu taj dokument.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas u jednom od ranijih pitanja pitao, da li kad kažete kosovski, da li mislite samo na Albance i vi ste odgovorili ne, sada ste na ovom konkretnom primeru pokazali da apelom kosovskih intelektualaca mislite dakle samo na Albance. Niko drugi nije taj apel potpisao, je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Nemojmo mešati molimo vas. Ja sam govorio o onome šta su uradili albanski intelektualci. Nažalost bilo je i drugih intelektualaca, Srba i drugih koji se nisu slagali sa tim, a optuženi vrlo dobro zna šta se tada dešavalo na Kosovu. U toku mog svedočenja ja sam rekao da Kosovo pripada svim nacionalnostima. Danas je realnost sasvim različita. U to vreme ulagali su se napori da bi se uništili odnosi koji su postojali između različitih nacionalnosti. Dakle ne treba mešati pojmove. Ja sam govorio o situaciji u to vreme.

            Sada govorim kao predsednik Kosova. Ja sam odgovoran za dobrobit i poštovanje prava svih građana zajedno sa UNMIK-om i KFOR-om.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste odgovorni za ovo isterivanje 360.000 Srba i drugog nealbanskog stanovništva?

SVEDOK:

            Ljubazno vas molim časni sude da kažete da li je relevantno ući u ovakvu raspravu, nije istina da je ovoliko mnogo Srba proterano. Sprovođena je velika propaganda od strane Beograda da dolazi NATO, da će ubijati Srbe itd. Nažalost, ja samo pokušavam da vam dam nekakvu predstavu o tome. Nažalost neki lokalni Srbi su počinili određene zločine, bilo je preko 100.000 pripadnika vojske, policije, paravojske. Tu su bili Srbi koji su bili na različitim položajima takođe i nije istina dakle da su oni otišli kao što neki pokušavaju da izmisle, da kažu da je pet stotina njih otišlo sa Kosova. Srbi nisu odlazili u tom broju i kao što sam već rekao naš glavni cilj je da zbrinemo sve prisutne i mogu vas uveriti da se postiže napredak, da je bezbednost uvećena za sve uključujući i za Srbe. Postoji veća sloboda kretanja i bezbednost kretanja širom čitave teritorije, ali ne treba zaboraviti da smo prošli kroz strahote i rat. Mnogo toga se desilo, ali stvari se brzo menjaju jer Kosovari su tolerantni ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije moje pitanje. Ja sam vas pitao da li se smatrate odgovornim pošto ste vi u prethodnom odgovoru rekli da ste vi predsednik ...

SUDIJA:

            On je odgovorio. Pređimo na nešto drugo. Dovoljno je što se tiče sadašnjeg trenutka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto tvrdite da to što sam rekao nije tačno, molim vas recite mi koliko je Srba i drugog nealbanskog stanovništva isterano sa Kosova? Recite vi ovde javno, koliko je Srba i drugog nealbanskog stanvoništva isterano sa Kosova?

SUDIJA:

            O kom periodu govorite i da li to ulazi u period pokriven optužnicom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U period od kada kao lider kosovskih Albanaca zajedno sa KFOR-om i UNMIK-om, kako je maločas rekao, snosi za to odgovornost. Koliko je znači od 10. juna 1999. do danas isterano Srba, Crnogoraca, Muslimana, Hrvata, Turaka ...

SUDIJA:

            Samo trenutak. Razmotriću sa kolegama da li je to relevantno.

(Posle dogovora sa kolegama)

            Da, čuli smo pitanja koja ste postavili o sadašnjoj situaciji. Njih je bilo dovoljno i ovim se prekoračuje. Da li imate neka pitanja u vezi sa svedočenjem ovog svedoka. Bilo ih je premalo do sada, a već neko vreme unakrsno ispitujete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam veoma mnogo pitanja gospodine  Mej. S obzirom da imam pravo da ispitujem kredibilitet svedoka, a pošto je svedok sam ukazao na svoju poziciju i odgovornost trebalo bi da svedok, pretpostavlja se da zna, koliko je Srba i drugog nealbanskog stanovništva ...

MEJ:

            Nije bitno, nećemo dozvoliti to pitanje. Čuli smo više nego što je dovoljno o tome i to se ne tiče ni na koji način kredibiliteta ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je dozvoljeno pitanje da li svedok zna koliko je Srba pobijeno za to vreme i oteto za to vreme? Da li može da odgovori na to pitanje ili je i to zabranjeno da odgovori?

MEJ:

            Mi ćemo da dozvolimo svedoku da odgovori na ta pitanja ako može, ali to će biti sve što se tiče ove teme. Da li možete da nam pomognete dr Rugova i da nam kažete nešto o proterivanju, ubijanju i otmicama Srba, kao što je upravo navedeno od 9. juna 1999. godine?

SVEDOK:

            Ja mislim da je ovo pitanje slično drugima, ali pokušaću ukrtko da odgovorim na njega. Posle 12. juna neki Srbi su otišli sa Kosova zbog velike propagande gde se tvrdilo da će ih NATO ubiti itd. dok su ih NATO i KFOR zapravo štitili, a mi zajedno sa UNMIK-om i KFOR-om pokušavamo da imamo potpunu evidenciju, a prema njoj se vidi da Crveni krst i druge institucije rade ne samo za Srbe, ali i za druge koji su nestali i koji još nisu nađeni. Postoje nekih tri stotine masovnih grobnica koje još nisu otkrivene na Kosovu, zatim postoje neke u Srbiji kao ono što je nađeno u Batajnici, u Dunavu. Dakle puno se posla obavlja u tom pravcu. Nemamo još uvek tačne cifre, možda su postojali slučajevi ubistava i mi ćemo to rasvetliti i izvesti odgovorne pred lice pravde. Međutim u svakom slučaju mi sada radimo zajedno sa drugim nadležnim institucijama na tome.

            Oko 4.000 ljudi se smatra nestalim sa Kosova, to su uglavnom Albanci. Međutim ovo nisu tačne brojke, nisu definitivne brojke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kloliko se Srba, pošto kažete da znate za Albance, koliko se Srba smatra nestalim?

SVEDOK:

            Rekao sam da su to većinom Albanci, međutim tu ima i nestalih Srba. Crveni krst je objavio neke statistike, ali to nisu definitivni brojevi. Postoje pitanja koja su vezana za ovo. Ja mislim da među nestalim Srbima postoje neki koji su i dalje u životu i koji su u Srbiji. Međutim nisu imali dozvolu da komuniciraju sa onima koji su ostali. Dakle mi radimo na tome i mi ćemo to rasvetliti kao što sam rekao i mi ćemo to učiniti u saradnji sa međunarodnim organizacijama i institucijama na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi govorite o nestalim ili o otetim Srbima? Da li govorite o nestalim ili ubijenim Srbima?

SVEDOK:

            Molim vas, možda su oni ubijeni, možda su nestali. Ne znam što se tiče otmica, ne znam na šta mislite kada to kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim na hiljade ubijenih Srba i hiljade otetih Srba i stotine hiljada isteranih Srba. Mislim dakle  na te zločine koji su se desili ...

MEJ:

            Svedok je odgovorio na te optužbe. Pređite na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi s tim samo još jedno pitanje. S obzirom na odogovornost, na koju ste se sami pozvali da vršite, a s obzirom da ova ovde institucija polazi od nekakve komandne odgovornosti, da li vi smatrate da ste komandno odgovorni za ubistva tih hiljada i otmice tih hiljada i stotine hiljada isteranih Srba ili ne?

MEJ:

            To nije prikladno pitanje za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi smatrate da su šefovi država ili vlada zemalja ...

MEJ:

            Ne, ne. Da li imate još relevantnih pitanja ili ćemo da okončamo ovo?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako da ne. Imam još mnogo pitanja. Preći ću onda na drugu temu jer vidim da ovu nikako ne dozvoljavate da svedok odgovara.

            Da li je Kosovo, gospodine Rugova, po Ustavu iz 1974. godine bilo sastavni deo teritorije Srbije ili ne?

SVEDOK:

            Prema tom Ustavu Kosovo je bilo članica Federacije, sa punim pravima poput Srbije; Hrvatske, Bosne i drugih republika. Samo nije imalo naziv republike jer Beograd to nikad nije dopustio. Dakle 1989. godine ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆŠ:

            Ja vas pitam za 1974. godinu, dakle Ustav iz 1974.

SVEDOK:

            Kosovo je suspendovano iz bivše Federacije. Molim vas, govoriomo o 1974, odnosno o Ustavu iz 1974.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je bilo da li je Kosovo po Ustavu iz 1974. bilo sastavni deo Srbije ili nije, recite da ili ne?

SVEDOK:

            Bilo je sastavni deo bivše Federacije, ali usled želje Beograda bilo je pomenuto da je i sastavni deo Srbije. Međutim ono je bilo sastavni deo Federacije kao što je to bio i slučaj sa Ustavom iz 1946. godine. Međutim Beograd nikada nije hteo da pruži Kosovu više. Mi smo imali druge namere, međutim Kosovo je bilo sastavni deo Federacije sa svim internim propisima i pravilima u odnosu na unutrašnje odnose, odnose sa inostranstvom, privredne delatnosti itd. Imalo je isti status kao i druge članice Federacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Rugova ja vas pitam u vezi sa Ustavom o kome vi govorite i pitam vas da li je posle donošenja saveznog Ustava od 1974. Kosovo bilo deo Srbije? Odgovorite sa da ili ne.

SVEDOK:

            Izvinjavam se, ovo više nije bitno, jer ta država, ta bivša Federacija se u međuvremenu raspala i ne vidim zašto se govori o tome, ne vidim kakav je smisao toga. Ja sam vam rekao kako su stvari izgledale i kakav je bio status Kosova. To je uništeno 1989. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za stav Albanaca na Kosovu, ja vas pitam za Ustav. Pošto znate Ustav odgovorite mi na pitanje?

MEJ:

            Vi ste postavili pitanje i on je odgovorio na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je odgovorio?

MEJ:

            Ako želite drugačiji odgovor vi to možete da mu kažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pitao tako jednostavno pitanje. Da li je posle 1974. godine Kosovo bilo sastavni deo Srbije, dakle ne pitam vas za Federaciju.

MEJ:

            Da. Čuli smo to. Čuli smo pitanje. On je dao svoj odgovor. Bez sumnje možemo da pogledamo Ustav da bismo to našli. Nema smisla ponavljati isto pitanje stalno iznova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej ja mislim da je vaša dužnost da ukažete svedoku da odgovori na pitanje, a ne da tvrdite da je odgovorio kad on očigledno nije odgovorio. Ja ga nisam pitao za Federaciju, pitao sam ga da li je bilo sastavni deo Srbije.

MEJ:

            Da i on je odgovorio. On je dao svoj odgovor na najbolji način koji je mogao. On nije pravnik, nije advokat. Ako imate deo Ustava koji želite da mu citirate, možete to da učinite. Nastavimo sa nečim novim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pošto to ne znate, da li znate dakle, pošto kažete da nije prvnik pa ne treba da zna Ustav, a bavi se politikom, da li znate koliko je narodnih poslanika sa Kosova bilo u Skupštini Srbije? Da ili ne?

SVEDOK:

            Ne znam tačno brojke, ali bilo ih je isto toliko sa Kosova u Federalnom parlamentu, u saveznom parlamentu koji je imao dva doma. Na Kosovu je parlament raspušten 1989. godine i kao što sam već rekao Beograd je uvek hteo da se Kosovo preko Srbije predstavlja u Federaciji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Rugova, sa Kosova je bilo onoliko članova parlamenta koliko proporcionalno stanovnika ima Kosovo u Srbiji. Da li je to tačno ili nije tačno? Budite ljubazni, odgovorite da, ne, a možete da kažete i ne znam, pošto je to očigledno najomiljeniji odgovor onih koji sede na toj klupi vašoj.

SVEDOK:

            Izvinjavam se, ja mislim da ovo pitanje nije bitno. Bio je savezni parlament, savezna skupština i bilo je više i bilo je nekih u Srbiji. Ne znam zašto o tome govorimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zato što sam vas pitao da li je Kosovo bilo sastavni deo Srbije, pa vi na to nećete da odgovorite. Sad nećete da odgovorite da li su narodni poslanici sa Kosova bili članovi Parlamenta republike Srbije. Da li jesu ili nisu?

SVEDOK:

            Izvinjavam se, postojala je Savezna skupština, srpska skupština i skupština na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i opštinske skupštine su postojale naravno.

SVEDOK:

            Pretpostavljam da optuženi ne želi da je spominjem Federaciju. Ja smatram da su ova pitanja dosta važna.

MEJ:

            Molim vas da na najbolji način odgovorite na pitanje da možemo brže da pređemo na sledeću stvar.

SVEDOK:

            Ne.

MEJ:

            Mi se bavimo ovim već dva sata, unakrsnim ispitivanjem i tek smo stigli do 1989, a niste još ništa pitali o onome što je svedok, o čemu je on svedočio.

SVEDOK:

            Izvinjavam se časni sude. Ja sam odgovorio nekoliko puta mislim sasvim jasno. Bilo je skupština čak i u opštinama, po tom sistemu koji je tada bio na snazi. Ja sam dao svoj odgovor i rekao sam da su postojali delegati u Saveznoj skupštini u srpskoj skupštini i u kosovskoj skupštini, u kome su bili isključivo Kosovari, a Kosovo je bio deo Federacije. Naravno i na opštinskom nivou su funkcionisale takve institucije koje su uništene posle 1992. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, ako je Kosovo bilo deo Federacije, a nije bilo deo Srbije, što su poslanici Kosova sa teritorije Kosova bili onda članovi Parlamenta Srbije?

SVEDOK:

            Veza sa Srbijom, ja to ne poričem, ostala je veza sa Srbijom, ali Kosovo je bilo pun član Federacije kao što je bila Srbija, kao što je bila Hrvatska, imalo je pravo na veto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A po kom ustavu je bio izjednačen status Kosova sa statusom drugih republika?

SVEDOK:

            Izvinjavam se. Govorimo o saveznom Ustavu iz 1974, o kome mi govorimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako je Kosovo imalo status republike, to što vi tvrdite, zašto je onda na tim demonstracijama 1981, glavni zahtev bio formiranje Republike Kosovo. Zašto je onda bio zahtev "Kosovo republika", ako ste već imali taj status? Sad ste rekli da ste ga imali.

SVEDOK:

            Rekao da kao savezna, federalna jedinica bilo je ravnopravno, ali Beograd nije dopuštao ime republike. Bilo je govora o tome 1968. i onda je u Ustavu iz 1974. godine pronađen ovaj kompromis. To je bila situacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako je u Ustavu iz 1974. bilo definisano Kosovo? Da li ste tako ljubazni da mi kažete?

SVEDOK:

            To je bilo manje više onako kako sam rekao. Inače bi morali da nađemo tekst.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda mi odgovorite na ovo drugo pitanje. Lako je naći tekst Ustava, to bar niko ne može da sakrije. Sve to što ste rekli nije tačno.

Ali kad tvrdite da je Kosovo imalo status republike, zašto ste na demonstracijama 1981. godine imali glavni zahtev "Kosovo republika"?

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je to bio zahtev da dobijemo ime republike, ali smatram da nije potrebno da o ovim stvarima govorimo. Ovo je u prošlosti i odnosi se na državu koja više ne postoji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste govorili o demonstracijama 1981, čak i u svom glavnom ispitivanju danas pre podne.

SVEDOK:

            Izvinjavam se. Tužilac je mene pozvao i ja sam onda govorio o 81-oj. Ja mislim da me je prekinuo predsedavajući sudija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To vas je tužilac pitao o 81-oj godini pošto ste vi govorili o demonstracijama 1981. godine i čak naveli da je bilo nasilja, da je poginulo dvadesetak ljudi, sve ste to govorili danas pre podne. Ja vas dakle pitam, pošto ste tvrdili da je Kosovo bilo republika u Federaciji, zašto je glavni zahtev tih demonstracija bio "Kosovo republika"? Pitam vas dakle o onome o čemu ste svedočili danas pre podne. Odgovorite mi na pitanje?

SVEDOK:

            Tužilac, izvinjavam se, ni sudija ni tužilac nisu od mene tražili da govorim o tome, ali ja mislim da sam ja jasno odgovorio, mislim da je moj odgovor bio dosta jasan. Posle ovih demonstracija došlo je dopostepenog suspendovanja institucija, što je dovelo do onoga što se desilo 1989. godine i ne vidim poentu da se dalje bavimo time.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ostavite meni poentu, vi ste dužni da odgovarate na moja pitanja. Molim vas odgovorite mi na sledeće pitanje. Da li je glavni zahtev demonstracija 1981. godine bio "Kosovo republika" ili nije? Evo govorite pred jugoslovenskom i svetskom javnošću. Da li je to bio glavni zahtev ili nije? Da ili ne?

SVEDOK:

            To je počelo kao socijalni nemiri. Zahtev je bio kao što sam ranije rekao da Kosovo treba da ima ime republika. Odgovorio sam na to. Ne znam šta još hoćete da kažem. Albanci su hteli to, kao i studenti, hteli su da imaju ime republika koje im Beograd nikada nije dao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači na pitanje da li je glavni zahtev bio Kosovo Republika vi ste odgovorili da. E, da li vam je poznato da je posle tih demonstracija Albanaca na Kosovu i Metohiji, dakle 1981. godine počeo veliki talas nasilja nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, da li vam je poznata ta činjenica, da ili ne?

SVEDOK:

            To nije tačno. Beograd je upotrebio veliki talas nasilja i od tada je postojalo vojno stanje. To je bila situacija na Kosovu, vojska, policijske jedinice su došle iz bivših saveznih republika, to je bila stvrnost, a nije tačno da su Srbi proterani, to nije tačno. Ja sam ovde došao da kažem istinu, a ne da se bavim polemikama. Ovde sam da svedočim o onome što znam.

SUDIJA MEJ:

            Sada je četiri sata, vreme je da završimo.

            Dr Rugova molimo vas da se vratite u ponedeljak ujutro da završite sa svojim svedočenjem. Hvala vam.

            A pre nego što završimo raspravu imamo neka proceduralna pitanja.

            Gospodine Miloševiću imali ste skoro isto toliko vremena kao i tužilaštvo sa ovim svedokom. Ovo jeste važan svedok i možda ima relevantnih pitanja koje želite da postavite. Razmotrili smo to pitanje i imaćete vremena do prve pauze u ponedeljak ujutru, to je još sat ipo i treba da  svoje unakrsno ispitivanje planirate s tim u vidu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej to je apsolutno nemoguće jer ja imam veliki broj veoma relevantnih pitanja za ovog svedoka i mislim da ne možete da mi ograničite na samo satipo u ponedeljak, apsolutno je bitno da mi omogućite da izvršim unakrsno ispitivanje ovog svedoka, jer on ne odgovara na pitanja, troši vreme, a ja nemam mogućnosti da mu pitanja postavljam onda brzo i da ga pitam u vezi s njegovim svedočenjem.  Pitao sam ga sva pitanja u vezi s njegovim svedočenjem, sat ipo nije ništa, a to je u zbiru mnogo manje nego što su oni imali sa svojih 85 tačaka, deset stranica izjave i ovim trošenjem vremena na proceduralna pitanja.

SUDIJA MEJ:

            Nijedno od pitanja iz te izjave predstavljaju dokazni materijal, to je rezime koji jenapravljen za sud, da ga sud koristi, a to nije iskaz svedoka. Da vi niste toliko mnogo vremena proveli raspravljajući sa svedokom o perifernim stvarima imali bi ste više vremena da postavljate relevantna pitanja. Mi moramo da odlučujemo o tome šta je pravedno i šta je ekspeditivno. To je naše mišljenje i vi trebate u skladu s tim da svoja unakrsna ispitivanja uskladite za ponedeljak ujutro.

            Gospodine Najs da li želite vi nešto da kažete?

GOSPODIN NAJS:

            Ne završena je rasprava nećemo se dalje raspravljati.

SUDIJA MEJ:

            Doktore Rugova vi možete ići, nema potrebe da ostanete do kraja današnje rasprave.

GOSPODIN NAJS:

            Par administrativnih stvari. Registratori po opštinama, mi smo ih već dali amikusima, a nadamo se da ne moramo ponovo da im te registratore dajemo u suženom obliku. Prema tome želimo da znamo koliko treba kopija. Mi ćemo da uklonimo onaj materijal koji veću nije potreban, a amikusi imaju kompletne verzije tako da će znati šta je izvađeno iz registratora. Ali želimo da znamo koliko je registratora potrebno da obezbedimo.

SUDIJA MEJ:

            Tri.

GOSPODIN NAJS:

            Drugo pitanje koje izlazi iz ove iste teme.

            Možemo li dokazne predmete iz registratora koristiti na isti način na koji smo uveli dokazni predmete iz registratora Drevjenkijevića, a ako možemo da li veće ili da li veće želi da im mi damo dokazne predmete pored onih koji se već nalaze u registratoru ili se oni u registratoru računaju kao dokazni predmeti.

SUDIJA MEJ:

            Biće dovoljni oni dokumenti koji su već u registratoru.

GOSPODIN NAJS:

            Hvala, to nam jako mnogo pomaže.

            Drugo pitanje. Traženo je od mene da objasnim šta mi nameravamo da uradimo u vezi zahteva da materijal iz drugih predmeta koristimo u ovom predmetu. Mi smo u tom smislu podneli jedan podnesak o dokaznom materijalu iz predmeta Brčko. Još uvek nismo naveli sličan materijal. Pitanje koje smo primii od vašeg osoblja je da li ćemo mi to da dajemo deo po deo ili ćemo to sve da prezentiramo odjedanput. Mi smo jedan podneli u ovom trenutku, da vidimo da li je to prihvatljivo za veće. Ako jeste onda čitav taj rad da prikupimo sličan materijal će onda da počne umesto da to radimo pre nego što znamo da li treba to da dajemo u segmentima ili da dajemo to odjednom. Tako da bi nam bilo od pomoći da nam veće kaže da li će takvi dokazi da budu prihvaćeni jer nešto od tog materijala nije prezentirano ni u drugim suđenjima tako da će se ovde možda pojaviti pre nego što se pojavi u njihovim sopstvenim predmetima, ali to je razlog zašto za sada imamo samo jednu verziju.

SUDIJA MEJ:

            U redu mi ćemo o ovome da razmislimo.

            A sada prekidamo.

            Izvolite gospodine Miloševeću, ali ne vraćajte se na prethodnu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja moram da kažem da zahteva da mi omogućite najmanje celo radno vreme u ponedeljak za unakrsno ispitivanje ovog svedoka. I ne možete vi skraćivanjem unakrsnog ispitivanja da spasavate svedoka. Jednog su proglasili bolesnim, neke druge, ne znam čim drugim, a ne možete ovog svedoka da pošaljete pre nego što ga ja unakrsno ispitam. On je relevantan svedok i ja moram da imam pravo da ga unakrsno ispitam. I zahtevam najmanje ceo radni dan u ponedeljak.

SUDIJA MEJ:

            Mi smo doneli svoju odluku, imate vremena od pauze.

            Sada prekidamo do 9,00 ujutru, u ponedeljak. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest