aktuelno-m.gif (3720 bytes)

01. maj 2002. godine

STENOGRAM

__________:

            Da da svečanu izjavu.

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i samo istinu.

SUDIJA:

            Izvolite sesti.

OPTUŽBA:

            Hvala.

            Gospodine ISUFI, vi imate 22 godine, i niste oženjeni da li je to tačno.

SUDIJA:

            Izgleda da će biti potrebno nekoliko minuta da se ovaj problem reši, pa moramo pričekati. Čini mi se da ne možemo korisno iskoristiti ovo vreme. Optužba nije uključila mikrofon.

OPTUŽBA:

            Jedina stvar koju bi mogao sugerirati je ukoliko želite pronaći lokaciju sledećeg sela na karti dok čekamo. To je dokazni predmet 83 stranica 6. S desne strane videćete broj 14 i otprilike par cm s leve strane od te brojke 14 možete videti jednu narandžastu oznaku i selo Mazgit. Toje selo o kome će govoriti ovaj svedok. Pa osim toga ne možemo ništa napraviti moramo čekati.

SUDIJA:

            Molim svedoka da stavi slušalice. Da li me čujete.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gospodine Isufi, da li ste vi stari 22 godine. Da li ste Musliman? Albanac? Živite na Kosovu i niste oženjeni?

ODGOVOR:

            Da, tačno.

PITANjE:

            Da li ste živeli u selu Mazgit u opštini Obilić, u martu 1999. godine?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta ste tada bili po zanimanju? Šta ste radili?

ODGOVOR:

            U to vreme nisam radio.

PITANjE:

            Jeste li išli u školu?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste predstavnicima Međunarodnog suda dali izjavu 10. maja 1999.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li vam je nakon toga 2. februara 2002. godine,  neko dao kopiju te izjave na albanskom jeziku?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li imali priliku pročitati tu izjavu i utvrditi da je sadržaj te izjave tačan i istinit po vašem najboljem znanju.

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            U to vreme vi ste potpisali svečanu izjavu pred predsedavajućim službenikom ovog suda u kojoj stoji da je ta vaša izjava tačna.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Molim da se sada ta izjava uvrsti kao dokazni predmet.

SUDIJA:

            Molim da se izjavi da dokazni broj.

SEKRETAR:

            Dokazni broj 117.

OPTUŽBA:

            Hvala, a sada ću pročitati kratki sažetak sadržaja izjave ovog svedoka. Časni sude prema izjavi ujutro 27. marta 1999. godine svedok i njegova porodica bili su prisiljeni pobeći iz svoje kuće. Pola žena i dece napustilo je selo i otišlo u Prištinu zbog mobilizacije srpskih snaga oko sela.

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Tog posle podneva Srbi su počeli granatirati selo Mazgin, preostali seljani pobegli su u selo Barijevo. Svedok je proveo noć u Bariljevu pre nego što se vratio u svoje selo. Sledećeg dana u podne svedok je mogao čuti pucnjavu iz automatskog oružja i granate. Zbog toga je pobegao i pošao prema Prištini sa preostalim ženama i decom. Na putu za Prištinu došli su do jednog vozila u kojem su bila trojica ljudi obučeni u plave maskirne uniforme. Bili su teško naoružani automatskim puškama i otvorili su vatru na tu grupu, kojom prilikom su ubili četri žene. Ostatak grupe pobegao je prema Prištini. U svojoj izjavi ovaj svedok detaljno opisuje incidente koji su odigrali na putu tamo. Svedok u svojoj izjavi opisuje da je nekoliko dana kasnije čuo jednog prolaznika da policija prisilno proteruje ljude i da je izvesan broj Albanaca ubijen. Svedok i njegova porodica su otišli i policija ih je zatim uputila da hodaju gradom zajedno sa mnogim drugim ljudima. Ta kolona koja je prema njegovoj proceni brojala nekoliko hiljada ljudi na kraju je prema uputstvima policije upućena da ide prema železničkoj stanici Dragodan. Tamo im je naređeno da se ukrcaju na jedan veći pretrpani vlak. Nisu imali nikakvu ... o tome gde idu i nije im bilo dozvoljeno da siđu iz voza. Svedok je video mnogo srpskih policajaca i vojnika. Primetio je da su Srbi zapalili dve kuće sa svake strane voza. Zatim detaljnije opisuje šta se dogodilo i kaže da su došli na granicu rano sledećeg jutra i ljudima koji su bili u vozu rečeno je da siđu iz voza i da po pruzi hodaju do Makedonske granice. To je veoma kratak sadržaj izjave ovog svedoka, a vi naravno imate celu izjavu pod brojem 117 u spisu. Hvala.

SUDIJA.

            Hvala.

            Gospodine Miloševiću izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Zbog čega su kako vi kažete Srbi počeli da granatiraju vaše selo 27. marta.

SUDIJA:

            Nije na svedoku da to kaže oni koji su granatirali to mogu reći. Gospodine da li ste vi toga dana videli bilo kakav razlog da se vaše selo granatira.

ODGOVOR:

            Da, samo zato što smo bili Albanci to je jedini razlog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u koliko se sati to desilo?

ODGOVOR:

            Negde oko tri sata posle podne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je stanovnika tom prilikom u vašem selu poginulo?

ODGOVOR:

            Mislite na 27. mart kad je počelo granatiranje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da.

ODGOVOR:

            Niko nije poginuo toga dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas kažete da su granatirali selo da pobiju Albance a niko nije poginuo.

ODGOVOR:

            Granatirali su selo međutim, sat vremena pre nego što su počeli sa granatiranjem deca i ljudi su otišli. Ostalo je tek nekoliko odraslih mladića u selu. Mi smo takođe otišli u Bariljevo nakon što je počelo granatiranje tako da toga dana niko nije ozleđen niti ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite da su vojnici granatirali prazno selo u kome je bilo tek nekoliko ljudi i da oni nisu znali da je selo prazno.

ODGOVOR:

            Ne znam da li su znali, ili nisu znali da selo bilo prazno oni su počeli granatirati negde oko 3 sata posle podne, kao što sam već rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zbog čega je policija u februaru iste godine, u neposrednoj blizini vašeg sela kako kažete na 800 m, postavila kontrolni punkt. Da li znate nešto o tome. Da li znate te razloge?

ODGOVOR:

            Ne, ne znam razloge za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su kako vi kažete Srbi od 99 uopšte do tih događaja koje sad opisujete nekoga iz vašeg sela mučili i ubili.

ODGOVOR:

            Ne, do tog vremena ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto onda kažete u izjavi da su se vaši rođaci, i da ste se vi plašili da će vas Srbi najpre mučiti pa onda ubiti.

ODGOVOR:

            Rekao sam da smo se bojali jer, smo videli da se situacija pogoršava i to svakog dana. Videli smo kontrolne punktove kako se postavljaju u blizini sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli pripadnike UČK u blizini sela.

ODGOVOR:

            Ne, nisam ih video nije ih bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad ste prvi put videli UČK?

ODGOVOR:

            Video sam ih dosta kasno u stvari video sam ih samo na televiziji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad ste ih prvi put videli mimo televizije, uživo?

ODGOVOR:

            U martu 1999.g.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde ste ih videli tad?

ODGOVOR:

            U podrčju Lap.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad je to bilo? Mislim mart, to ste rekli. Kad u martu?

ODGOVOR:

            Ne sećam se tačnog datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa otprilike, u odnosu na ovaj vi kažete 27. marta dakle, videli ste ih pre 27. marta. Koliko dana pre?

ODGOVOR:

            Pa nekih 10 dana pre toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači videli ste 10 dana pre nego što je selo granatirano pripadnike UČK.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kolko ih je bilo?

ODGOVOR:

            Samo dvojica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta su nosili od oružja?

ODGOVOR:

            Ne znam nikada ih nisam dobro pogledao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu oni daleko bili od vas.

ODGOVOR:

            Rekao sam vam da sam ih video samo na televiziji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o ova dva kako vi kažete, da ste videli 10 dana pred granatiranje sela.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo upravo tako 10 dana pre toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zato vas pitam koliko su daleko bili od vas kad niste videli šta nose od oružja.

ODGOVOR:

            Već sam rekao da sam ih video samo na televiziji.

SUDIJA:

            Rekli ste da ste videli dvojicu njih u području Lapa.

ODGOVOR:

            Da.

SUDIJA:

            Postavljeno vam je pitanje. Kada ste prvi put videli neke pripadnike OVK uživo, a ne na televizji. Vi ste na to pitanje odgovorili u martu 1999.godine.

SVEDOK:

            Da to je bilo na televiziji, nikad ih nisam video vlastitim očima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ovo je jasno možemo da idemo dalje. A kad ste čuli za UČK? Kad ste prvi put saznali za UČK?

ODGOVOR:

            Dosta kasno sam čuo sa njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Šta znači to kasno? Kada? Otprilike kada?

ODGOVOR:

            Tada u martu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to bilo preko televizije?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a recite mi molim vas kažete u izjavi čim ste videli srpske policajce počeli ste da se spremate za bekstvo iz sela.  Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali pre toga ste rekli da su policajci prilično dugo imali u vašoj blizini kontrolni punkt. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako ste se plašili policije što niste pobegli onda kad ste videli da imaju kontrolni punkt.

ODGOVOR:

            Zato što nisamo mislili da će oni da počine te zločine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad ste pobegli iz sela, još se uvek ništa nije desilo. Kako ste onda znali kako kažete, neko da počini neki zločin?

ODGOVOR:

            Znali smo zato što smo jednostavno znali da su iz dana u dan počinjali da ubijaju stanovništvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam kako ste znali, a vi odgovarate znali smo zato što smo znali. Da li možete da mi kažete kako ste znali kad se ništa nije desilo?

SUDIJA:

            On je dao najbolji odgovor koji može, a znamo da je granatiranje zapravo i počelo tako da neće nas daleko odvesti diskusija o tome zašto su oni otišli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, pošto ste sad rekli znamo da je granatiranje počelo to je veliko pitanje. Mi možemo samo da konstatujemo da svedok tvrdi da je granatiranje počelo, a ne da mi znamo da je granatiranje počelo.

MEJ:

            Da, to je njegovo svedočenje da je granatiranje počelo. Vi ste ga pitali zašto ste otišli a on je odgovorio da je znao da dolaze nevolje i prema njemu nevolje su i došle tako da nema mnogo svrhe nastaviti  sa ovom linijom ispitivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, upravo zbog toga ja i pitam. Kako ste znali da će granatirati selo. Bili su to toliko dana pa nisu granatirali, kako se znalo da će granatirati.

MEJ:

            Mislim da nema svrhe nastaviti sa ovim.

SVEDOK:

            Mi smo znali, ali nismo znali da će da počnu sa granatiranjem do trenutka dok nisu počeli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, niste to znali a prethodno ste rekli da ste znali da će se to dogoditi. Da li je toga dana 27. marta u vašem selu pored meštana bilo i nekih drugih ljudi.

ODGOVOR:

            Ne, samo mi meštani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi u vašoj izjavi kažete da je polovina žena i dece već u ranim jutarnjim časovima napustilo selo i otišla u Prištinu. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da, tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zašto su to uradili.

ODGOVOR.

            Zato što su se bojali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od čega su se bojali?

ODGOVOR:

            Bojali su se vaših snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A snage su bile tu nedeljama i mesecima pre toga.

MEJ:

            Vrtimo se oko iste teme. On tvrdi da su bili uplašeni da su imali čega da se plaše i da je počelo granatiranje,gubljenje vremena stalno ga pitati čega su se bojali. On vam je to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li ste bili s njima na putu do Prištine.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su u selu ostali samo muškarci?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su muškarci bili naoružani?

ODGOVOR:

            Ne, nisu bili naoružani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste stigli u Bariljevo u selo kako tvrdite, ušli ste u jednu praznu kuću. Je li to tako.

ODGOVOR:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste radili tamo.

ODGOVOR:

            Ništa samo smo tamo proveli tu noć 27. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad kažete samo ste proveli tamo jeste to svi bili koji ste krenuli. Znači te žene i vi s njima proveli noć 27. marta.

ODGOVOR:

            Da, tu su bile i te žene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je ta kuća u Bariljevu daleko od vašeg sela.

ODGOVOR:

            Ne znam tačno, ali oko 5 do 6 km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pet ili šest km, pa vi kažete da ste pošli iz sela najmanje sat pre nego što je ovo navodno granatiranje počelo da je granatiranje počelo u tri sata znači, pošli ste najkasnije u dva. Je li tako

ODGOVOR:

            Da,

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači za celo posle podne do večeri, od dva sata popodne pa do večeri ste prešli samo 5 km.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko vas je zadužio da vi žene i decu povedete u Prištinu.

SUDIJA:

            Prvo pitanje je da li je on bio zadužen za to. Da li ste vi bili zaduženi za to da ženu i decu povedete u prištinu.

ODGOVOR:

            Ne, nisam ja bio zadužen za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam shvatio da jeste, a ko je bio zadužen onda.

ODGOVOR:

            Niko nije bio zadužen zato, jednostavno smo tog dana krenuli za Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vi ste bili jedini muškarac koji je sa ženama i decom otišao u Prištinu kao deo te grupe.

ODGOVOR.

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A svi su preostali ostali u selu da bi čuvali stoku.

ODGOVOR:

             Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko je to ostalo da se brine za bezbednost stoke.

ODGOVOR:

            Njih 8 ili 9.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A recite mi koliko je bio visok nasip niz koji ste se spustili kad ste prešli asfaltni put.

ODGOVOR:

            Mislite kad smo se popoeli na nasip.

MEJ:

            Jasno je gospodine Miloševiću sada se, sada smo već prešli na naredni dan da li je tačno gospodine Isufi, da ste se vi vratili nakon prvog granatiranja. Vi ste se narednog dana vratili u selo.

ODGOVOR:

            Da.

SUDIJA:

             I prema vašoj izjavi došlo je do još jednog granatiranja sela. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Muškarci iz sela su odlučili da ako budemo ponovo napadnuti ja ću biti odgovoran da preostale žene i decu dovedem u Prištinu, i da će muškarci ostati u selu koliko god bude to moguće, da bi bili sigurni da stoka bude dobro. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

            MEJ:

            Znači tog drugog dana ste vi bili odgovorni da žene i decu dovedete do Prištine.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno oni su mene ostavili da idem s njima.

PITANjE:

            Onda je počelo granatiranje, da li ste vi bili u selu kada je tom prilikom počelo granatiranje.

ODGOVOR:

            Ne, tada nisam bio u selu.

PITANjE:

            U svakom slučaju vi, žene i deca ukupno vas oko 20 u grupi ste onda krenuli prema Prištini. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sada onda dolazimo do trenutka kada ste napustili punkt i spustili se niz nasip o kome vas pita optuženi.

ODGOVOR:

            Da.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drugi put kad ste otišli u Prištinu to je bilo sledećeg dana.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo sledećeg dana, u nedelju 28. marta

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste 27. po podne otišli za Prištinu rekli ste. Je li tako.

ODGOVOR:

            Ne, 28. je to bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Pa išli ste dva puta za Prištinu. Prvi put 27 po podne, a drugi put 28 po vašoj izjavi. Je li tako ili nije. Po ovome što ste sad govorili.

MEJ:

            To nije fer prema svedoku. On je rekao da su prvi put otišli u Bariljevo i tu je proveo noć, onda su se vratili u selo. Onda su sledećeg dana krenuli za Prištinu. To stoji u njegovoj izjavi to je bilo njegovo svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od čega su se bojali?

SVEDOK:

            Bojali su se vaših snaga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Snage su bile tu nedeljama i mesecima pre toga.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Vrtimo se oko iste teme, on tvrdi da su bili uplašeni, da su imali čega da se plaše i da je počelo granatiranje. Gubljenje je vremena stalno ga pitati čega su se bojali, on nam je to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro! Da li ste bili s njima na putu do Prištine?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su u selu ostali samo muškarci?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su muškarci bili naoružani?

SVEDOK:

            Ne, nisu bili naoružani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad ste stigli u Bariljevo, u selo, kako tvrdite, ušli ste u jednu praznu kuću, jel to tako?

SVEDOK:

            Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste radili tamo?

SVEDOK:

            Ništa, samo smo tamo proveli tu noć, tu noć 27. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad kažete samo ste proveli tamo, jeste to svi bili koji ste krenuli, znači, te žene i vi s njima, proveli tu noć 27. marta.

SVEDOK:

            Da, tu su bile i te žene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je ta kuća u Bariljevu daleko od vašeg sela?

SVEDOK:

            Ne znam tačno, ali oko 5-6 km.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pet ili šest kilometara. Pa vi kažete da ste pošli iz sela najmanje sat pre nego što je ovo, navodno, granatiranje počelo, da je granatiranje počelo u tri sata, znači pošli ste tek u dva, najkasnije u dva, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači za celo poslepodne do večeri, od dva sata popodne pa do večeri ste prešli samo 5 km.

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A ko vas je zadužio da vi žane i decu povedete u Prištinu?

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Prvo pitanje je da li je on bio zadužen za to.

Da li ste vi bili zaduženi za to da žene i decu povedete u Prištinu?

SVEDOK:

            Ne, nisam ja bio zadužen za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam shvatio da jeste. A ko je bio zadužen?

SVEDOK:

            Niko nije bio zadužen za to, jednostavno smo tog dana krenuli za Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vi ste bili jedini muškarac koji je sa ženama i decom otišao u Prištinu, kao deo te grupe?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A svi su preostali ostali u selu da bi čuvali stoku?

SVEDOK:

            Da, tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko je to  (ne čuje se)  za bezbednost stoke?

SVEDOK:

            Njih osam ili devet.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Recite mi, koliko je bio visok nasip niz koji ste se spustili kad ste prešli asvaltni put?

SVEDOK:

            Mislite kad smo se popeli na nasip?

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Jasno je gospodine Miloševiću, sada smo već prešli na naredni dan.

            Da li je tačno gospodine Isufi da ste se vi vratili nakon prvog granatiranja, vi ste se narednog dana vratili u selo?

SVEDOK:

            Da.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            I prema vašoj izjavi došlo je do još jednog granatiranja sela, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Muškarci iz sela su odlučili da ako budemo ponovo napadnuti ja ću biti odgovoran da preostale žene i decu dovedem u Prištinu i da će muškarci ostati u selu koliko god bude to moguće da bi bili sigurni da stoka bude dobr, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Da.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Znači tog drugog dana ste vi bili odgovorni da žene i decu dovedene do Prištine?

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Oni su mene ostavili da idem s njima.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            A onda je počelo granatiranje, da li ste vi bili u selu kada je tom prilikom počelo granatiranje?

ODGOVOR:

            Ne, tada nisam bio u selu.

PITANjE:

            U svakom slučaju vi i žene i deca, ukupno vas oko 20 u grupi, ste onda krenuli prema Prištini, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sada onda dolazimo do trenutka kada ste napustili put i spustili se niz nasip o kome vas pita optuženi?

ODGOVOR:

            Da.

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Put kad ste otišli u Prištinu, to je bilo sledećeg dana?

ODGOVOR:

            Da, to je bilo sledećeg dana u nedelju 28. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste 27. popodne otišli za Prištinu, rekli ste, jel tako?

ODGOVOR:

            Ne, 28. je to bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A išli ste dva puta za Prištinu? Prvi put 27. popodne, a drugi put 28. po vašoj izjavi. Jel tako ili nije? Po ovome što ste sada govorili.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            To nije fer prema svedoku. On je rekao da su prvi put otišli u Bariljevo i tu je proveo noć, onda su se vratili u selo, a onda su sledećeg dana krenuli za Prištinu, to stoji u njegovoj izjavi i to je bilo njegovo svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali sledećeg dana vas je neko zadužio da vi brinete o ženama i deci, da ih odvedete u Prištinu, to ste maločas rekli.

ODGOVOR:

            Nije mi naređeno da to uradim, ja sam to preuzeo na sebe i krenuli smo za Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali maločas ste rekli da ste vi zaduženi da odvedete žene i decu u Prištinu.

ODGOVOR:

Nije mi to dato kao obaveza ali ja sam bio jedini koji je mogao to da uradi.

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            A zašto ste vi bili jedini kad je bilo tu još sedam ili osam muškaraca?

ODGOVOR:

            Ja sam bio najmlađi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači da su svi ovi drugi imali neki važniji posao?

ODGOVOR:

            Ne, nisu oni imali važnijeg posla sedeli su kod kuće, pratili su situaciju i posmatrali šta se događa kao i bilo kog drugog dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako ste se odlučili pošto ste prvog dana otišli za Prištinu, dakle, pa prošli svega 5 km

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ne, ne,  gospodine Miloševiću ne smete pogrešno da pirkazujete to što je on rekao. On prvog dana nije otišao u Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali je prvog dana namera bila da žene i deca idu u Prištinu, pa nisu stigli do Prištine, jel tako?

            Moje pitanje, kako su se odlučili da se vrate a da ne nastave put za Prištinu?

ODGOVOR:

            Ne, nismo odlučili da se vratimo otišli smo pravo za Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas razumeo.

ODGOVOR:

            Nastavili smo putem pravo do Prištine.

KVON:

            Gospodine Isufi, u vašoj izjavi, na str. 2, u trećem pasusu, na kraju pasusa, citiram: "Kada smo stigli do Bariljevo ostali smo u jednoj praznoj kući, kuća je već bila opljačkana i stanovnici kuće više nisu bili tu. Jedini pripadnici moje porodice koji su bili u Bariljevu su bili moj brat Arden i ja", a onda ste rekli: "svi ostali članovi moje porodice su pobegli u Prištinu sa, ili tako nešto, pre nego što je počelo granatiranje. Ostali članovi vaše porodice, da li su oni oitšli u Prištinu ili ne?

ODGOVOR:

            Da, jesu,sat vremena pre granatiranja.

KVON:

            Da li su to bili drugi ljudi od onih o kojima ste vi vodili računa sledećeg jutra?

SVEDOK:

            Izvinjavam se ali nisam razumeo pitanje.

KVON:

            Neki članovi vaše porodice su 27. marta otišli za Prištinu, da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su to bili ti isti ljudi kao oni koje ste vi sa sobom poveli u Prištinu, sledećeg dana. Da li se radi o istim osobama ili o različitim ljudima?

ODGOVOR:

            Ne, to nisu bile iste osobe, to su bile različite osobe.

KVON:

            Mislim da je tu došlo do zabune, kada je u pitanju optuženi.

            Izvolite molim vas nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Očigledno da je došlo do zabune, samo ne kod mene.

            Dakle, vi iz Bariljeva se niste vratile u vaše selo nego ste produžili za Prištinu?

SVEDOK:

            Da, to je tako, to je bilo 28.marta, bila je nedelja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko se vrati onda ponovo u selo, samo vi ili svi zajedno?

SVEDOK:

            Rekao sam da se mi nismo vratili u selo od nedelje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne razumem, vi ste otišli 27. marta, prenoćili u Bariljevu i onda produžili za Prištinu. 28. marta ste ponovo išli iz vašeg sela za Prištinu, jel tako?

SVEDOK:

            Da, mi smo iz našeg sela krenuli za Prištinu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, vi ste i 27. i 28. marta išli za Prištinu, iz vašeg sela, jel tako?

SVEDOK:

            Ne, ja 27. marta nisam išao u Prištinu, išao sam u Bariljevo u Prištinu sam pošao 28. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad ste se vratili iz Bariljeva, vi ste rekli da ste u Bariljevu prenoćili?

SVEDOK:

            Vratili smo se sledećeg jutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svi vi zajedno.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, ti isti ljudi s kojima ste išli do Bariljeva vratili su se s vama u selo, a sutradan opet vi i ti isti ljudi otišli ste za Prištinu, da li sam vas dobro razumeo?

SVEDOK:

            Da, jeste, to je tako bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A malopre ste na pitanje gospodina Kvona odgovorili da to nisu bili isti ljudi, da su prvog dana otišli jedni, a sutradan da to nisu bili isti ljudi koji su išli. Sada tvrdite da su to bili isti ljudi, šta je tačno? Ono što ste malopre rekli gospodinu Kvonu ili ovo što kažete meni?

SVEDOK:

            Tačan odgovor je onaj koji sam dao sudiji Kvonu u subotu, moja porodica i drugi smo krenuli ali u nedelju su te žene i muškarci se vratili iz Bariljeva u selo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I onda zajedno ti isti ponovo krenuli za Prištinu s vama?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ti isti koji su prethodnog dana išli?

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Mislim da smo došli do kraja ove teme, dajte da pređemo na sledeću temu. Vi ste govorili o onome što se desilo na putu do Prištine, možda bi mogli odatle da pođete dalje, umesto da se stalno vrtitimo oko jednog te istog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, možemo da pređemo dalje, jer vidi se ovde velika kontradikcija u izjavama.

            Pa recite, da se vratimo na taj nasip koji opisujete. Vi ste rekli da je nasip predstavljao veliku opasnost.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto je nasip predstavljao veliku opasnost, objasnite to molim vas?

SVEDOK:

            Zato što je to bio glavni asfaltni put, u blizini je bio glavni asfaltni put Priština-Mitrovica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I kažete da na tom putu niste videli nikoga?

SVEDOK:

            Ne, do Mitrovice jesmo, ali do Prištine ne, nismo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali kažete da  se posle pojavio neki automobil?

SVEDOK:

            Da, kad smo prešli glavni asfaltirani put došli smo do naispa i onda na jednom sporednom putu prema Obiliću smo videli kako se približava jedno vozilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vozilo nije išlo tim putem koji ste vi prešli?

SVEDOK:

            Ne nije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, ja sam shvatio iz vaše izjave da vi kad ste gledali na put niste ga primetili a da se on onda približio velikom brzinom, jel to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Da, tačno je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, jel on išao asfaltnim putem ili nekim drugim putem?

SVEDOK:

            To vozilo je išlo glavnim asfaltiranim putem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste rekli da nije išlo glavnim asfaltiranim putem, nego ste videli na drugom putu sporednom vozilo.

SVEDOK:

            Da, sa tog sporednog puta su ponovo prešli na put koji smo mi napuštali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali tom velikom brzinom su se približili asfaltnim putem, jel tako? Tako proizilazi iz vaše izjave.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... onda prešli na sporedni put, pa se ponovo vratili na asfaltni put, šta se u stvari desilo?

SVEDOK:

            Došli su i zaustavili su se kad smo mi prešli preko asfaltnog puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko su oni bili daleko od vas?

SVEDOK:

            Kad su izašli iz auta bila je noć.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I koliko su bili daleko od vas?

SVEDOK:

            Mi smo bili uplašeni. Mislite kad su izašli iz auta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, koliko ste vi, vi ste bežali, bili ste uplašeni, koliko su oni bili daleko od vas?

SVEDOK:

            Bili smo veoma uplašeni ali su nas pustili da nastavimo dalje svojim putem.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Isufi, molim vas da se koncentrišete na pitanje. Koliko su daleko bili ti ljudi od vas kad su izašli iz vozila?

SVEDOK:

            Bili su vrlo blizu nas.

PITANjE:

            Možete li da nam date nekakvu predstavu o tome koliko je to bilo metara?

SVEDOK:

            Možda 15 metara ne više, od 20, otprilike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja razumem da ste u izjavi objasnili da ste vi prešli put, da ih niste videli, da su se oni posle toga pojavili na putu, jel to tačno?

SUDIJA:

            Već smo prošli kroz sve to. Gospodine Miloševiću na ovakav način troši se vreme, kroz stalno ponavljanje. On je već objasnio to. Kad su ljudi izašli iz automobila bili su ... 15 do 20 metara, ja predlažem da sada idete dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I vi ste nastavili, jeste vi trčali, bežali od njih?

SVEDOK:

            Da. Počeli smo hodati brže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da su ti ljudi imali maske?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako su izgledale te maske?

SVEDOK:

            Pa, uobičajene maske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je ovo što se navuče preko glave, jel tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa povezima za oči, usta i tako, ili bez proreza?

SVEDOK:

            Nisam siguran da sam mogao videti te proreze jer bio sam jako uplašen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, rekli ste da su imali i bezbol kape?

SVEDOK:

            Nisam razumeo pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kad govorite o njima, rekli ste da su imali bezjzbol kape?

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Časni sude, kao što znate ja se ne volim mešati. Međutim, ukoliko se osporava nešto za šta se tvrdi da se nalazi u izjavi ovog svedoka, onda to mora biti tačno. Ne znam da li je ovde možda problem sa prevodom koji stoji pred optuženim, međutim, ovaj svedok nema svoju izjavu pred sobom i njemu su sada iznesene neke tvrdnje za koje se kaže da ih je on izneo, a ja te tvrdnje takođe ne mogu pronaći u svojoj kopiji izjave.

SUDIJA:

            U redu, hajde da to razrešimo. Prvo, bejzbol kapa. U izjavi, stoji da je to neka šiljata kapa, a šta je još ovo drugo?

OPTUŽBA:

            Spomenute su i maske.

SUDIJA:

            On se služio sa maskama.

OPTUŽBA:

            Ali, to nije u izjavi.

SUDIJA:

            Da, to nije bilo u izjavi.

OPTUŽBA:

Rečeno je da se to nalazi u izjavi.

SUDIJA:

            Mislim da to nije bilo u izjavi. Da, naravno, to mu je prebačeno na zbunjujući način koji ga navodi na krivi put.

OPTUŽBA:

            Upravo sam to želeo i reći.

SUDIJA:

            U redu, hajde da sada dobijemo kompletan opis od ovog svedoka. Gospodine Isufi, samo trenutak, samo trenutak. Ne gospodine Miloševiću, moramo to pitanje razjasniti. Recite nam gospodine šta su ti ljudi nosili?

SVEDOK:

            Nosili su policijske uniforme.

SUDIJA:

            Dobro, a šta su imali na glavi?

SVEDOK:

            Neki od njih nosili su maske.

SUDIJA:

            Da li su nosili bilo kakve kape ili pokrivala za glavu?

SVEDOK:

            Ne, nisam video da nose bilo kakve kape.

SUDIJA:

            Možete li na neki detaljniji način opisati kakve su to bile maske?

SVEDOK:

            Pa, one koje navučete preko glave.

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo jedno prethodno pitanje. Sada ste rekli neki su nosili maske. Koliko njih je nosilo maske?

SVEDOK:

            Video sam jednog kako nosi masku, ostale nisma mogao identifikovati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne govorim o identifikaciji, nego šta su ostali nosili?

SVEDOK:

            Trojica su nosili policijske uniforme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A malo ste pre na pitanje gospodina Meja rekli da su nosili maske na glavi. Pitam za glavu sada?

SVEDOK:

            Rekao sam maske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I rekli ste da drugo ništa nisu imali na glavi? Isto na to pitanje, je li tako?

SVEDOK:

            Ne. Nisu imali ništa na glavama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači, ja sam pogrešio kada sam pomenuo bejzbol kapu?

SUDIJA:

            Rekao je da nisu imali ništa na glavi. Nema smisla dalje time se baviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo da vam pročitam, molim vas, ovo što sam dobio od vas. Ovo nisam ja napisao ovde. To je baza podataka međunarodne krizne grupe i onda sve ovo dalje, to je ovo što je strana preko puta dostavila kao izjavu svedoka i podatke i piše na dnu, to je strana koja je obeležena 03050163. Na dnu imate pasus koji glasi: "Putovao sa grupom od 20 ljudi iz Mazgita za Prištinu. Kada smo prelazili ulicu u Orloviću, u blizini se zaustavio jedan beli pasat koji se kretao velikom brzinom. Iz kola su izašla trojica muškaraca u plavim maskirnim uniformama i sa crvenim maskama, bejzbol kapama... ", itd. Prema tome, jeste li našli to?

SUDIJA:

            Kakva je to izjava gospodine Miloševiću? Mi to nemamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je ono što je dato uz izjavu iz međunarodne krizne grupe, što je dato zajedno sa izjavom.

SUDIJA:

            Gospodine Rajnerfeld, to mora da je neka odvojena izjava koju ste vi ...... optuženom.

OPTUŽBA:

            Da, mi smo optuženom obelodanili sve što se tiče ovog svedoka, ali to, dakle, nije u okviru izjave iz ......  92 bis.

MEJ:

            Znači gospodine Isufi iznešena je sledeća tvrdnja u izjavi koju ste dali Međunarodnoj kriznoj grupi kažete da su ti ljudi nosili plave maskirne uniforme sa crnim maskama i bezbol kapama. Samo trenutak gospodine Tapuškoviću. Sada postavljam pitanje svedoku. Možete li nam reći zašto ste to rekli? Da li je to nešto netačno, o čemu se radi?

SVEDOK:

            Ja nisam spomenuo kape.

MEJ:

            Izvolite gospodine Tapušković.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije ova izjava na koju se poziva gospodin Milošević evidentirana je kod tužilaštva pod 03050163 i obelodanjena je. Odavno je obelodanjena i nama amikus kurijima, a i ovaj je nešto što postoji u dokumentima u tužilaštvu.

OPTUŽBA:

            Svakako časni sude. Ja imam ovde kopiju tog dokumenta.

MEJ:

            Dobro, da to razjasnimo. vi imate obavezu da obelodanite sve izjave koje se nalaze u vašem posedu, a  koje su relevantne za iskaz svedoka. Međutim, kad je reč o sudskom veću dostavljate samo relevantne dokumente koji će biti uvršteni u spis. Ovaj dokument o kojem sad govorimo je dokument koji ste vi obelodanili jer ste imali tu obavezu ali on nema nikakve veze sa dokumentom koji ste dostavili nama. Sada ću se na trenutak posavetovati sa svojim kolegama.

            Gospodine Rajnevald ne znam da li imate kopiju ove izjave ali možete nam to dostaviti kad budete imali. Uzećemo tu izjavu i uvrstićemo je u iskazni dokazni predmet.

OPTUŽBA:

            Hvala, ja sam vam upravo to hteo predložiti. Mi ćemo vam tokom pauze dati kopije.

MEJ:

            U redu. Gospodine Milošević napravićemo sledeću stvar: uzećemo tu izjavu, uvrstićemo je u dokazni materijal i ona će postati dokazni predmet. Uočili smo nepodudarnost koju ste vi spomenuli i sada možete iću na sledeću temu.

MILOŠEVIĆ:

            Prethodno jedno pitanje pošto ja ne znam taj vaš postupak. Da li svaku izjavu na koju kad ima dve izjave ili više dokumenata na koju ukažem da postoji kontradikcija uvodite kao dokazni predmet ili pojedinačno odlučujete kad ćete to uraditi.

MEJ:

            To zavisi od okolnosti. Ako se neka izjava uvrsti u dokazni materijal ona postaje deo spiska i vi možete onda nama skrenuti pažnju na svaku nepodudarnost koju uočite. Ako su to važna nepoklapanja, a ta izjava nije dostavljena sudskom veću vi možete zatražiti da se ta izjava dostavi sudskom veću i da se uvrsti u dokazni materijal, da se uvrsti u spis. Do sada ovom predmetu, mislim da sam u pravu ako to kažem da su različite izjave kad je došlo do važnih nepodudarnosti uvrštene u spis.

MILOŠEVIĆ:

            Uvrštavane su kad god je došlo do nepodudarnosti. Ja samo hoću da naglasim da svaka izjava koja govori o nepodudarnosti, znači o neistinosti svedočenja je relevatna. Nastaviću dalje. Dakle, vi ste maločas rekli da ste bežali, da je bila noć, da niste mogli jasno da vidite ni da uočite detalje. Je li tako?

SVEDOK:

            O kojem danu, datumu samo govorite.

MILOŠEVIĆ:

            Govorim o tom navodnom pojavljivanju tri čoveka u automobilu. Dakle, o tom događaju govorim. Bežali ste, bila je noć, tako ste rekli, niste mogli da uočite detalje. Je li tako ili ne?

SVEDOK:

            Ne, to nije tačno. To nije bila noć, to je bilo usred dana, negde oko 12 sati.

MILOŠEVIĆ:

            Ja sad ništa ne razumem ovde. Malopre je svedok rekao da je bila noć.

MEJ:

            To je tačno. Samo trenutak molim vas. Možda je došlo do problema sa transkriptom, moramo pogledati ili sa prevodom. Gospodine Isufi recite nam koje je to bilo doba dana.

SVEDOK:

            Podne.

MILOŠEVIĆ:

            Kad sam vas pitao za maske i kape rekli ste bili ste prestrašeni i ne možete tačno da kažete detalje. Da li je tako?

SVEDOK:

            To je tačno osim što u tom trenutku sam jednostavno pogledao onda smo počeli trčati.

MILOŠEVIĆ:

            Pa pošto ste bili u toj, u tom stanju prestrašenosti, trčali, okrenuti njima leđima, malopre ste rekli ne možete da kažete detalje, kako ste zapazili ceo ovaj niz detalja koji ovde piše u ovom papiru koji sam malopre citirao. Rekli ste: crne maske, bezbol kape, noževi, puške, bombe, svi mogući detalji koji mogu da se zamisle na nečijoj uniformi, sve ste te detalje dakle vi videli.

SVEDOK:

            Da, sve sam to video.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vrlo dobro. Imam samo još par pitanja. U svojoj izjavi koju ste dali 10. maja koja je citirana na početku tvrdite da ste Prištinu napustili pošto ste odlučili da iz grada odete posle savetovanja sa nekim ljudima. Je li tako?

SVEDOK:

            Da.

MILOŠEVIĆ:

            To je u vašoj izjavi na strani 6. u drugom pasusu. Dobro da ne gubimo vreme, to potvrđujete da je tako. E sad molim vas odgovorite mi na ovo drugo pitanje povezano sa tim za koje ste utvrdili tako je. Znači posle savetovanja sa nekim ljudima odlučili ste da odete iz grada. U izjavi datoj pripadnicima međunarodne krizne grupe vi kažete kako ste Prištinu napustili jer ste izbačeni iz smeštaja kada vam je pet pripadnika MUP-a naredilo da odmah odete. Molim da mi kažete šta je tačno. Ovo prvo što piše u vašoj izjavi što ste sad potvrdili ili ovo drugo što piše u ovome što ste rekli međunarodnoj kriznoj grupi.

SVEDOK:

            Istina je da smo u nedelju otišli, a 30. sledećeg dana smo napustili Prištinu zato jer su počeli proterivati stanovnike Prištine i izbacivati ih na ulice.

MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam sasvim precizno šta je tačno od ove dve vaše izjave. Ne pitam vas o tome šta vi mislite o stanovnicima Prištine, nego dakle vi svedočite o onome što se vama desilo. Vama se u ove dve izjave desilo dve stvari, ili ovo u izjavi ili ovo u međunarodnoj kriznoj grupi, šta se vama desilo od toga, mislim šta je tačno. Prvo ili drugo?

SVEDOK:

            Ono što sam ja rekao je tačno.

MEJ:

            Pomozite nam u vezi sa ovim. Da li su pripadnici MUP-a vama naredili da napustite mesto gde ste boravili.

SVEDOK:

            Ne. Počeli su izbacivati grupe ljudi, izbacivati ih iz Dragodana iz te četvrti u kojoj smo se mi smestili. Oni su ih počeli terati u smeru centra grada, centra Prištine.

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da mi samo potvrdite ovo što ste kazali u svojoj izjavi od 10. maja.

MEJ:

            Slušajte, teško je svedoku pogotovo ako pred sobom nema kopiju izjave odgovoriti na takvo pitanje. da ima izjavu da ali je nema. On je rekao da mu je rečeno, znači rečeno mu je da ode ali mu to nisu rekli pripadnici MUP-a.

MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej ne razumem zašto svedok ako govori istinu treba da ima svoju pisanu izjavu jer istina je jedna. On svedoči o onome što mu se dogodilo, zašto bi morao da ima pisanu izjavu da se seti šta je svedočio. Valjda zna šta mu se desilo.

MEJ:

            Slušajte, vi njemu postavljate pitanja i vi ga pitate koja je izjava tačna, zatim pročitate delove dve izjave. Takve stvari mogu zbuniti svedoka kad ga pitate koja je izjava tačna. O tome se radi, on nema kopiju te izjave. Ako nemate ništa drugo o ovoj konkretnoj temi predlažem da idemo dalje. Vi vaše unakrsno ispitivanje morate završiti do pauze jer imali ste sad već više vremena od uobičajene kvote.

MILOŠEVIĆ:

            Do pauze nema nikakvih problema. Bez obzira dakle na izjave malopre ste potvrdili i ja opet pitam da li je tačno da ste odlučili da iz grada odete posle savetovanja sa nekim ljudima. Je li tako?

SVEDOK:

            Ne, to nije tačno. 30. je policija počela izbacivati stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:

            A da li ste svesni da ste maločas kad sam vas pitao da li je tačno da ste odlučili da iz grada odete posle savetovanja sa nekim ljudima odgovorili da je to tačno. Sad kažete ne, to nije tačno. Šta je istina ono što ste rekli pre 5 minuta ili ono što govorite sad?

SVEDOK:

            Ono što sada kažem je istina.

MILOŠEVIĆ:

            A zašto ste onda rekli pre 5 minuta da je tačno ovo što sam vam postavio kao pitanje. Ako je ovo što sad kažete istina.

SVEDOK:

            Tačno je da je policija počela proterivati stanovniptvo i da ih je uputila prema železničkoj stanici.

MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi ste napisali drugačije i ja samo skrećem pažnju na tu krupnu razliku i nemam više pitanja.

OPTUŽBA:

            Hvala. ja upravo sada imam kopije dokumenta, to mislim koje ćete možda želeti uvrstiti u spis. Međutim, želim jednu stvar istaknuti, a to je: dokument koji je obelodanjen svima u skladu sa našom obavezom je dokument napravljen 3. maja 99. i to je u stvari jedan upitnik koji je ispunjen. Međutim, treba imati na umu da te upitnike svedoci nisu niti potpisivali, niti su upoređivali njihovu tačnost. To je tek jedan upitnik koji su ljudi ispunili. Svedok nikada nije imao priliku videti šta unutra stoji. Prema tome, to nije zapravo iskaz svedoka nego je to tek beleška o tome šta neko misli da mu je svedok rekao i dakle uz te reči želeo bih ovo sada predati sudu.

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću imate li mnogo pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sudija za ovog svedoka mi nemamo pitanja. Hvala.

MEJ:

            Ima li dodatnog ispitivanja?

OPTUŽBA:

            Ne.

MEJ:

            Molim da se ovom dokumentu da dokazni broj.

SEKRETAR:

            117A.

MEJ:

            Nisam siguran da se slažem sa time. Ako vi imate sistem prema kojem ti dokazni brojevi dobijaju A i B moram reći da se uvek koristili sistem da se brojevi nižu redom. Možda bismo mogli stvari renumirirati na način na koji ih vodi sudac Kvon. Bilo bi bolje da ih renumeriramo tako da dođemo do odgovarajućeg broja.

            Gospodine Isufi time je vaše svedočenje završeno. Hvala vam što ste došli na Međunarodni sud svedočiti. Sada možete ići.       

SVEDOK:

            Hvala vam časni sude.

MEJ:

            Sada idemo na pauzu od pola sata. Molim ustanite.

pauza

posle pauze

 

MEJ:

            Izvolite sesti. Neka svedok kaže svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

MEJ:

            Izvolite sesti.

OPTUŽBA:

            Hvala časni sude. Pozivamo dr Emina Kabašija. Gospodine Kabaši da li je tačno da imate 53 godine, da ste Musliman, etnički Albanac, da li je to tačno?

            Da li me čujete.

MEJ:

            probajte ponovo.           

OPTUŽBA:

Gospodine da li sam tačno shvatio da vi imate 53 godine i da ste Musliman?

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

Da li ste vi albanske nacionalnosti i da li živote u mestu Fuše na Kosovu.

SVEDOK:

            Da, tačno je.

OPTUŽBA:

            Koliko sam shvatio vi imate doktorat sa Prištinskog univerziteta, da li je to tačno.

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Iz čega je vaš doktorat.

SVEDOK:

            Iz književnosti, albanske književnosti.

OPTUŽBA:

            Da li ste oženjeni?

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Imate li dece.

SVEDOK:

            Imam troje dece. Dva sina i ćerku.

OPTUŽBA:

            Ovo mesto Fuše na Kosovu molim časni sud da pogleda dokazni predmet 83. Molim da se dokazni predmet pokaže svedoku i da se stavi na grafoskop. Znači dokazni predmet 83, strana 6. Gospodinu, ne na grafoskopu vidite dokazni predmet a to je karta Kosova, na strani 6 u donjem desnom uglu vidi se jedno naselje po imenu Fuše Kosovo. Da li to vidite?

SVEDOK:

            Da, vidim.

OPTUŽBA:

            Ako okrenemo sledeću stranu, stranu broj 7, vidite tu Prištinu. Da li vidite  Prištinu?

SVEDOK:

            Da, vidim.

OPTUŽBA:

            Koliko je vaše naselje Fuše Kosovo daleko od Prištine odprilike.

SVEDOK:

            Oko 7 km.

OPTUŽBA:

            U kojoj opštini se nalazi Fuše Kosovo.

SVEDOK:

            Do 89. godine kad je ukinuta autonomija Kosova bilo je u opštini Priština ali od tada je nezavisna opština.

OPTUŽBA:

            Gospodine da li ste dali izjavu predstavnicima Međunarodnog suda 24. aprila 1999. godine?

SVEDOK:

            Da, jesam.

OPTUŽBA:

            I da li vam je posle toga pokazana kopija te izjave prevedeno na vaš jezik, na albanski. Da li ste imali priliku da to pročitate 31. januara 2002. godine.

SVEDOK:

            Da, dali su mi izjavu i ja sam je pročitao.

OPTUŽBA:

            Da li ste vi tada svečanoizjavili da je sadržaj te izjave onako kako ste to onda pročitali tačan po vašem znanju i sećanju.

SVEDOK:

            Da ja sam svečano rekao da to jeste tačno.

OPTUŽBA:

            U redu časni sude da li ta izjava može da se uvrsti u spis kao sledeći dokazni predmet.

SEKRETAR:

            Časni sude to je dokazni predmet tužilaštva 120.

OPTUŽBA:

            Časni sude pred sobom imate punu izjavu pod brojem 120, a ja predlažem da pročitam rezime onoga što je sadržano u toj izjavi. Časni sude prema mom rezimeu 25. marta 1999. godine bilo je mnogo srpske policije i oružanih civila koji su se kretali po ulici u blizini kuće svedoka u Fuše Kosovo. Te večeri bomba je bačena na njegovu kuću i ispaljen je rafal iz automatskog oružja. Svedok je poveo stanovnike kuće u jednu komšijsku kuću radi bezbednosti. narednog dana svedok se vratio kući, zatekao je porazbijane prozore i kuću ispretresanu. Njegov brat je našao 162 čaure od metaka u svojoj kući.

Svedoku je takođe tada rečeno da je 44 osobe ubijeno u susedstvu te noći i jedan komšija ga je obavestio da policija želi da ubije svedoka. Ukratko posle toga taj komšija zajedno sa svojom ženom i sinom  je ubijen. Svedok i neki članovi njegove porodice su pobegli u Prištinu gde su ostali tri dana dok nije stigla srpska vojska i specijalna policija koji su razbili ulaz na vrata. On onda opisuje da je vojska imala na sebi tamno-plave maskirne  uniforme sa oznakama VJ, a specijalna policija je nosila maskirne plave boje i maske i armija i policija je bila naoružana automatskim puškama. Razdvojili su starce od žena i dece, pretili im oružjem i zahtevali od njih novac. Ženama su oduzete lične karte, uništene. Onda je grupa odvedena u jedno drugo susedstvo gde su tražili sklonište u jednoj albanskoj kući. Sledećeg dana srpska policija je došla u tu kuću, rekla im je da odu, rekla im je izlazite, tražili ste NATO, idite u Makedoniju ili Albaniju. Ko god ne ode mi ćemo ga uhvatiti i spaliti, ovo je Srbija. Dok su odlazili policija je njemu rekla, svedoku, beži odavde, idi u Albaniju. Onda opisuje u izjavi da su na kraju usmereni od strane srpske policije u konvoju kroz Prištinu. Zbog jednog tenka kolona se podelila na dva dela, a grupa u kojoj je bio svedok usmerena je ka železničkoj stanici. Usput kolona se zaustavila na kontrolnom punktu koga su držali Srbi. Policija je imala spisak imena i svedok je video da se na spisku nalazilo njegovo ime, kao i imena nekih drugih osoba koje on poznaje. Svedok je dao lažno ime, ponovo su od njega tražili novac i rekli su mu daako odmah ne ode za Albaniju biće ubijen. Snajperi su sprečili članove konvoja da skrenu sa onog puta kojim je išao.

Svedok je stigao na železničku stanicu odakle je mogao da vidi da kuće gore i da se granatiraju kuće. Svedok je čekao na železničkoj stanici da dođe ostatak njegove porodice, čekao je tri dana, a za to vreme je video ljude da kao stoku ubacuju u vozove i da to čini naoružana policija. U vozovima je bilo toliko puno ljudi da su neki ljudi umrli zbog gužve. Izbrojao 5-12 vozova dnevno koji su uglavnom odlazili noću. Svedok je na kraju ušao u voz koji ga je odveo u Elez Han i onda mu je naređeno da prugom ide do makedonske granice. Tamo je bio 6 dana i 6 noći čekajući svoju porodicu i beležio da vozovi i autobusi stižu svaki dan i dovoze sve više i više ljudi. On daje detalje o tome da nije hteo da napusti Kosovo ali je bio prisiljen da to uradi od strane srpske policije i vojske. ....(mali prekid)

MEJ:

            Gospodine Miloševiću izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...književnosti. Koje godine ste studirali?

SVEDOK:

            23. marta 1989. kada je ukinuto, kada je ukinuta kosovska autonomija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste doktorirali na grupi za albanski jezik i književnost.

SVEDOK:

            Da iz albanske književnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde ste posle  toga radili. Posle doktoriranja.  

SVEDOK:

            Radio sam u Drenovcu u Institutu u fabrici "Feronikl".

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tamo ste radili pretpostavljam i pre doktoriranja?

SVEDOK:

            Od 1974. godine ja nisam mogao da radim u obrazovnom sektoru, tako da sam ja tamo radio poslednjih 10 godina, sve do 1992. godine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto niste mogli da radite u obrazovnom sektoru 74. Da li je to dobro prevedeno 74.    

SVEDOK:

            1964. ja sam bio učenik, 74. godine sam bio uhapšen zato što sam svojim đacima, srednjoškolcima govorio o albanskoj književnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ste vi imali godina 74. ne mogu da izračunam tačno.        

SVEDOK:

            Imao sam 24 ili 25 godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se mi razumemo da vi govorite o 1974. godini?       

SVEDOK:

            Ja govorim o 1974. godini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta ste vi tada bili u školi. Kažete imali ste 24 godine. 

SVEDOK:

            Ne, ja sam već bio završeni, svršeni profesor književnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da su vas uhapsili zato što ste studentima, odnosno učenicima pošto se to radi o školi srednjoj pretpostavljam govorili o albanskoj književnosti, da li sam vas dobro razumeo.    

SVEDOK:

            Ja sam deci govorio o piscima i radovima koje je režim u to vreme zabranio komunistički režim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U školskom programu bila albanski jezik i književnost a i na Univerzitetu na kome ste vi doktorirali radila je Katedra za albanski jezik i književnost. Je li tako?

ODGOVOR:

             To su bili albanski učenici i trebalo je sigurno da nauče nešto o albanskoj književnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije sporno ali koji su to autori bili zabranjeni albanski autori bili zabranjeni, pa ste bili kod njih uhapšeni.

ODGOVOR:

            Iz optužnice iz 1974 godine stajalo je da sam ja učenicima objašnjavao ili govorio, o ... Pišti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je zabranio da se o albanskim autorima govori učenicima?

ODGOVOR:

            Vlast iz režima iz tog vremena. Vlast iz tog doba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su u to vreme na svim funkcijama u Prištini gde ste vi radili, ili u Pokrajini znači na Kosovu i Metohiji na svim funkcijama bili Albanci. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Bilo je ... na visokim položajima, čak je u to vreme na visokim položajima u federaciji bilo albanaca ne samo u Prištini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa je li to znači da su vas Albanci uhapsili zato što ste govorili o tom autoru koga ste sad pomenuli, Pišta kako kažete.

ODGOVOR:

            Ne, mene su uhapsili zbog komunističkog mentaliteta koji je u to doba preovlađivao i koji se uvukao u kulturu i među narod i promenio nacionalnu kulturu u to doba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je glasilo drugačije. Da li su vas uhapsili Albanci?

ODGOVOR:

            Ne, mene su uhapsili službenici režima koji je nacionalnu ideologiju zamenio komunističkom ideologijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Razumem, da li su ti službenici režima koje pominjete bili albanci ili ne.

ODGOVOR:

            Bili su i Albanci i Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I da li vam je suđeno po nekom osnovu tada.

ODGOVOR:

            Nakon šestomesečne istrage ja sam pušten ali nisam više imao pravo da radim u Prosveti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li to znači da ste vi 6 meseci bili u zatvoru, a onda pušteni da vam nije suđeno.

ODGOVOR:

            Ne samo da sam bio u zatvoru, već sam bio pod jednom priličnom strašnom istragom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je vodio tu istragu?

ODGOVOR:

            Istragu su vodili službenici državne službe državne bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu oni bili Albanci.

ODGOVOR:

            Bili su i Albanci i Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je njih vodilo istragu u razgovoru s vama za tih 6 meseci.

ODGOVOR:

            Više od četvorice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li možete da mi kažete njihova imena?

ODGOVOR:

            Ne zato što nisam se posebno trudio da zapamtim ta imena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li 6 meseci kažete da su vas saslušavali .

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, mi se sada bavimo događajima od pre 25 godina pre četvrt veka to ovom Veću pomoći ne treba nam iskazi o događajima koji su bili tako davno a nemaju veze sa ozbiljnim događajima 1999 .g. niti imaju veze sa iskaozom ovog svedoka ili sa njegovom ijavom. Tako da vas molim da nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ime veze što on govori o represivnim merama koje su navodno na njemu primenjene i o tome da su u stvari na funkcijama tada svi bili Albanci na Kosovu i Metohiji i Prištini zato ime veze. Ali ja ću da idem dalje.

            U svojoj izjavi vi ni jednom rečju ne pominjete bilo kakvu posledicu agresije NATO pakta, odnosno bombardovanja koje je počelo vi samo pominjete kao datum 24. mart da li možete da kažete zašto.

ODGOVOR:

            Ja sam u svojoj izjavi govorio o najvažnijim događajima o najgorem genocidu koji je sproveden nad jednim narodom kad je čitav jedan geografski prostor ispražnjen od svog stanovništva i stanovništvo je proterano.

MEJ:

            U izjavi se spominje bombardovanje NATO to je na strani 6 kaže se da nije uticalo na stambene četvrti, video sam bombardovanje prištinskog aerodroma. Da li je to tačno dr Kabaši?

ODGOVOR:

            Video sam bombardovanje kasarne, van Prištine video sam bombardovanje zgrade Opštine i glavne policijske stanice. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            I Centralni prištinski zatvor. Da to je tačno časni sude, to je tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama poznato da je za vreme bombardovanja koje je trajalo 78 dana 40 procenata bombi upravo bačeno na Kosovo i Metohiju.

MEJ:

            Ovo nije tema za ovog svedoka on se bavi događajima koje on sam video. Što se tiče bombardovanja ali vrlo krtko posle toga on je otišao sa Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, do dana kad ste otišli sa Kosova dakle, da li vi tvrdite da ništa u Prištini ili po vašem znanju na Kosovu i Metohiji nije bombardovano osim tih administrativnih zgrada koje ste pomenuli uključujući kasarne, sud, zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova.

ODGOVOR:

            Ne, ne znam ništa o tome što je bombardovano osim o onome što sam video vlastitim očima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz ove vaše izjave ja razumem da vi niste član UČK.

ODGOVOR:

            Ne, niste to dobro shvatili ja sam bio član OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od kada ste bili član UČK?

ODGOVOR:

            Od dana kad ste vi održali govor ... Kosova, odnosno Kosovom Polju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači vi ste bili član UČK, hteli ste da kažete 87 ili nije dobro prevedeno.

ODGOVOR:

            28. novembra 1997 ubijen je jedan učitelj u Granici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam vas sada razumeo. Maločas ste rekli da ste bili član UČK od kada sam ja održao govor u Kosovu Polju 87.g. Da li je to dobro prevedeno ili ne?

ODGOVOR:

            Rekao sam da je razlog bio vaš govor u Kosovom Polju tada sam video da je jedini način da naši ljudi zadobiju slobodu upotrebom puške.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I onda se koliko se razumem priključili se UČK 97. godine da li je tako ili ne?

ODGOVOR:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako ste delovali u interesu tog pokreta od 87 od 97 na koji način?

ODGOVOR:

            Radio sam sve što sam mogao unutar mojih intelektualnih i ljudskih sposobnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta na primer?

ODGOVOR:

            Pa,pripremio sam dosta literature mnogo sam čitao, čitao sam povijest i ljudima sam objašnjavao stvari i samo sam radio. Sam sam shvatio da se sloboda ne može dobiti mora se zadobiti. Podržavao sam svaki pokret koji se pojavio na Kosovu nakon 1968 kada sam prvi put zatvoren. Pa onda sve do 89 kada sam poslednji put zatvoren i sve to mi je omogućilo da shvatim i to sam nastojao objasniti i drugima da nam jedino ratni put može doneti slobodu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači od 67 do 89. ste u nekoliko navrata bili zatvarani. a jedan smo čuli na početku. Koliko su vas puta zatvarali.

ODGOVOR:

            Ne 67 nego 68. zatvorili su me 68 kad su albanski studenti demonstrirali u Prištini, na ulicama Prištine, i ulice su tada bile preplavljene krvlju. Ja sam tada bio u trećem razredu srednje škole. Bio sam zatvaran tri puta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            74. to ste rekli, 68 znači prvi put i kad ste treći put bili zatvoreni.

ODGOVOR:

            1981. godine

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            81. to je posle onih velikih demonstracija 81. dakle da li je to bilo s tim u vezi.

ODGOVOR.

            Da to je bilo u vezi sa demonstracijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno dakle, da u celom tom periodu na koji se odnosi vaše objašnjenje o zatvaranju da su u celom tom periodu i policijske i pravosudne strukture i strukture vlasti na Kosovu i Metohiji bile albanske, odnosno pretežno albanske sa ogromnom većinom. Je li to tačno ili ne?

ODGOVOR:

            Ako časni sud dozvoli ja ću odgovoriti međutim, ovo nema nikakve veze sa mojim iskazom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, hoćemo da idemo onda dalje. Kada ste prvi put čuli za neki teroristički akt OVK?

ODGOVOR:

            Nije mi poznato to da je OVK radila terorističke stvari jer ona nije bila teroristička organizacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako vi nazivate na primer, podmetanje bombi u prodavnice, na pijace, ostavljanje bombi na javnim mestima ili ubijanje civila. Da li su to teroristički akti ili ne?

ODGOVOR:

            Civili nisu ... u operacijama te vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite dakle da u aktivnostima UČK nisu stradali civili.

MEJ:

            Mislim da to nikuda ne vodi ovako vrsta argumenata. Na nama je da karakterizujemo te aktivnosti i da utvrdimo šta se dogodilo. Ovaj svedok može svedočiti samo o onome što sam na.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            S obzirom da ste kako tvrdite od 68 pa onda dalje svih tih godina, a na kraju od 97 bili aktivni član OVK, da li su vas onda policajci koje pominjete neosnovano ispitivali o vašim aktivnostima vezane za OVK ili ne?

ODGOVOR:

            To pitanje mi nije jasno ili možda prevod nije dobar.

MEJ:

            Nije na svedoku da o tome govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedok je objasnio i naveo imena dva policajca koja su ga ispitivali u vezi sa aktivnošću UČK na način na koji se to smatra neosnovanim, a ono sve što je rekao daje osnov za ispitivanje u vezi sa aktivnostima OVK pa prema tome, pitanje je jasno. S obzirom da je bio aktivni član OVK zašto smatra da je neosnovano ispitivan u vezi s tom organizacijom.

MEJ:

            Pa to zavisi o tome o čemu su ga ispitivali. Mislim da nam neće biti od pomoći ako ga pitamo o čemu su ga ispitivali. Trebali bi ste ga pitati što su bile njegove aktivnosti čime se on bavio u OVK. Gospodine, dr Kabaši da li nam možete reći šta ste vi to radili u OVK.

SVEDOK:

            Ako mi dozvolite ja bi odgovorio na pitanje optuženog.

MEJ.

            Nemojte se bojati za ispitivanje odnosno saslušanje to nije relevantno za ovu svrhu. Recite nam što ste vi radili u OVK dok ste bili član.

ODGOVOR:

            Da, mogu ja sam bio zadužen da pomažem pronalazeći smeštaj za raseljene ljude i zone u kojima je bilo borbi. Isto tako bio sam zadužen da te ljude snabdevam, isto tako vojnike sam snabdevao obućom i odećom. Zatim, bio sam zadužen da se pobrinem da pokušavam pronaći hranu nužu za raseljene ljude i vojnike i zatim onoliko koliko sam mogao i koliko sam to znao pomagao sam u snabdevanju vojnih bolnica postojećih i onih koje su osnivale. Dakle, nabavljao sam im lekove i slične stvari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, može li se na osnovu toga  svega što ste dosad govorili o svojim aktivnostima od 68 pa nadalje zaključili da ste vi bili pobornik anti srpske politike.

ODGOVOR:

            Bio sam borac protiv anti ... politike.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakvi su odnosi bili u Kosovu Polju u kome ste živeli do 98 godine sve te godine. Kakvi su odnosi bili tamo ima dosta Srba, Albanaca, drugih nacionalnosti. Kakvi su bili odnosi u Kosovu Polju.

ODGOVOR:

            Sve do dana kad je optuženi održao svoj govor, ... anti albanski govor u Kosovu Polju odnosi u Kosovom Polju koliko ja bar znam bili su odnosi ideološkog bratstva a od tada na dalje dakle, od 1989 na dalje, ti su odnosi postali odnosi otvorenog neprijateljstva i to iz jednostavnog razloga. Kosovo Polje su po diktatu i naređenjima optuženog i vlasti koje je on imao u rukama postali centar narodne revolucije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li možete da mi navedete bilo koji stav iz tog mog kažete antialbanskog govora, 1989 godine, koji je bio antialbanski. Šta sam ja to antialbansko rekao 89. godine.

ODGOVOR:

            Ja nisam obavezan da se u celosti sećam govora optuženog a ako sud to zanima ja mogu pronaći dokaze o tome u arhivama Centralnog komiteta Saveza komunista Autonomne Pokrajine Kosovo tadašnjeg i u arhivama Centralnog komiteta Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da je taj moj govor bio anti albanski i da vas je on motivisao na ove aktivnosti koje ste objasnili, ako je to tačno to što ste rekli, morali biste znati šta je to bilo u njemu anti albansko.

SUDIJA:

            On kaže da se ovog časa toga ne može setiti i uputio nas je da pogledamo kopiju govora. Rekao je mi ćemo sigurno dobiti kopiju u izvesnom trenutku međutim, u ovom trenutku ne možemo se time više baviti. Molim vas da idete na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, imali ste priliku da vidite kopiju tog govora ovde. A da li ste vi član neke političke organizacije sad gospodine Kabaši?

ODGOVOR:

            Ne, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate razloge iz kojih je krajem 98 i 99 policija patrolirala u delu grada u kome ste vi živeli.

ODGOVOR:

            Vi niste vaše pitanje pravilno formulisali ili ste se zabunili u vezi godine 98 i 99.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da 98 i 99 o tome govorim.

ODGOVOR:

            Osim toga što su hteli pokazati snagu srpskih snaga, ja ne mogu videti nikakav drugi razlog zato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije vam poznata nikakva kriminalna aktivnost zbog koje je policija patrolirala u to vreme.

ODGOVOR:

            Ja se nisam bavio istragom da bi znao kakva su krivična dela počinjena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, niste se bavili istragom, ali pretpostavljam da ste se bavili svojom strukom pored ovih aktivnosti za UČK. Da li vam je poznato evo od te 89 do 99. koliko je vaših kolega i vaših sunarodnika albanaca diplomiralo i doktoriralo na katedri za albansku književnost i jezik na prištinskom univerzitetu.

ODGOVOR:

            To se odnosi na administrativno osoblje fakulteta u Prištini, oni to znaju ako vas to interesuje ja mogu od njih zatražiti dokumenta ali to nije od relevantnosti za moje svedočenje.

SUDIJA:

            Ne, mi smo o tome već čuli dokaze, ukoliko nam možete biti od pomoći recite, ako ne možete recite da ne možete.

ODGOVOR:

            Ne znam ne mogu vam dati nekakve tačne brojke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je katedra za albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Prištini i na albanskom jeziku radila sve do 99. godine sve do rata. Da li vam je ta činjenica poznata?

ODGOVOR:

            Da to mi je dobro poznato međutim, to nije radilo u prostorijama Univerziteta ali mislim da čak i to nema veze sa mojim iskazom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda ćemo ići dalje. Da li ste se vi obradovali agresiji NATO na Jugoslaviju.

ODGOVOR:

            Ja sam podržao i odobravao akciju NATO pakta jer, su oni uzeli u zaštitu ljude koji bi inače na osnovu plana srpske akademije bili pobijeni i raseljeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kakav je to plan srpske Akademije nauka. Mislite govorite o srpskoj akademiji nauka je li tako.

ODGOVOR:

            Govorim o programima za istrebljenja Albanaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čijim programima rekli ste srpske Akademije.

ODGOVOR:

            Da, naravno rekao sam srpska Akademija jedan od problema naslovljen je istrebljenje Albanaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li vi govorite o srpskoj Akademiji nauka.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kom to dokumentu srpske akademije nauka se govori o istrebljenju Albanaca.

ODGOVOR:

            To je dokument iz 1884. godine a vi ste jedan takav sproveli u delo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ovo greška,  jer vi kažete o dokumentu iz 1884.

ODGOVOR:

            Na programu Vladana Đorđevića 184. godine. Svet je rekao da je to knjiga koja je prepuna mržnje prema ljudima. Međutim, to nije relevantno za moje svedočenje časni sude.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle, da li ste se vi za NATO agresiju zalagali u svom krugu ili ste se zalagali javno.

ODGOVOR:

            Manifestacija moje podrške NATO paktu bila je javna, nije bilo nikakvog razloga da ja to držim u tajnosti. Onog dana kada sam napustio Kosovo Polje i otišao za Prištinu čuo sam uzbunu zbog napada NATO pakta i to me je spasilo da me ne uhvate srpske policijske i vojne snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je u vreme početka NATO agresije na Jugoslaviju bilo sukoba između OVK-a i pripadnika MUP-a, vojske na području koje je vama poznato, znači na području Prištine?

SVEDOK:

            U području Prištine bilo je sukoba, ali u području Kosova Polja nije bilo sukoba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da li je bilo nekih gradskih borbi na području Prištine?

SVEDOK:

            Za vreme vazdušnih napada NATO pakta, kada sam napustio Prištinu da bih se brinuo za moju porodicu, od tog dana nadalje ne znam ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da je neko napao vašu kuću toga dana koji pominjete, da li sam ja shvatio dobro, da li je taj napad na vašu kuću izvršila policija?

SVEDOK:

            Da, policija i lokalni meštani koji su bili mobilisani u policiju i u vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A gde su se nalazili ti napadači na vašu kuću, jeste ih vi videli?

SVEDOK:

            Video sam njih više od osmoro, neke od njih lično sam poznavao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li oni bili u nekom vozilu ili su bili pred vašom kućom da ih možete da vidite direktno?

SVEDOK:

            U trenutku kada su na moju kuću bacili bombu sišli su sa vozila koje se često moglo videti kako patrolira ulicom pred mojom kućom. Zatim su ušli u to isto vozilo i otišli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, oni su ispalili, otvorili paljbu na vašu kuću i onda otišli. Je li to ono što vi tvrdite?

SVEDOK:

            Ne, pre nego što su bacili bombu na moju kuću, a onda su pucali na prozore misleći da smo ja ili neko iz moje porodice unutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali nisu ulazili u kuću?

SVEDOK:

            Ne, nisu. Nisu došli tamo da uđu u kuću, došli su da ubiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li pretpostavljate da bi onda ušli u kuću da su došli da vas ubiju?

SVEDOK:

            To ne znam, to možete pitati njih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je to vozilo o kome govorite bilo neko službeno vozilo, jeste li videli na njemu registarske tablice, je li imalo neke oznake to vozilo?

SVEDOK:

            Tom prilikom, u to vreme na Kosovom Polju i na Kosovu, nama nije bilo važno u kakvim su oni vozilima. To što je bilo važno je bilo to da su ljudi u uniformama obično patrolirali u tim vozilima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato koliko je policijaca i vojnika Vojske Jugoslavije ubijeno ili oteto 1998. i 1999. godine od strane UČK-a?

SVEDOK:

            Ne, to nije bilo moje područje interesovanja. Ja nisam bio zadužen da sprovodim nikakve istrage u vezi s time. To je nešto čime se bavila policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, pošto ste pratili događaje, pretpostavljam bili u centrau događaja i po obrazovanju i po mestu na kome ste se nalazili, da li vam je poznato da je samo u toku 1998. izvršeno preko 1.800 napada na ...

SUDIJA:

            On kaže da ne zna. Treba da se bavite njegovim iskazom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Baviću se ja i njegovim iskazom. A da li vam je poznato koliko je Albanaca ubijeno pre nego što je počeo rat?

SUDIJA:

            Neću dopustiti ova pitanja. Molim vas da pređete na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli kada za ime Gaši Osmani?

SVEDOK:

            Ne, nikad nisam čuo to ime.

SUDIJA:

            Gubljenje je vremena prolaziti kroz imena na spisku za koje svedok kaže da nije čuo. Na taj način vi ustvari potrošite svoje vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej ja mislim da su vrlo bitna pitanja, svedok je bio na jednom kako je sam rekao važnom položaju u strukturi UČK-a. Ima ovde čitav spisak Albanaca koje je pobila UČK-a upravo u Prištini u kojoj je svedok radio. Svedok tvrdi da ništa od toga ...

MEJ:

            Samo trenutak da o tome onda pitamo svedoka.

            Da li znate, sad govorim o Prištini, da su neki Albanci pobijeni kako se tvrdi od strane OVK-a.

SVEDOK:

            Dao bih uvodno objašnjenje ako mi dopustite. Ja nisam imao nikakvu funkciju u OVK-a. Ja sam jednostavno obavljao dužnosti kao građanin koji se bori za slobodu. Ja ne znam za te stvari i nisam učestvovao u tome i ne znam koliko je Albanaca ubio OVK-a.

MEJ:

            U redu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste sami rekli da ste član OVK-a. Da li se smatrate saučesnikom onda u tim ...

MEJ:

            Ovo je potpuno irelevantno. Rekao je da ne zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li išta znate o otimicama i Srba i Albanaca u toku 1998. godine? Nekoliko stotina tih otmica, da li znate za bar jednu?

SVEDOK:

            To su izmišljotine srpske propagande koja se širila svetom kao izgovor za vojne i policijske operacije na Kosovu. A tada su se Albanci borili za slobodu. Optuženi je naveo OVK-a da se bori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ja sam naveo OVK-a da ubija Albance na Kosovu, da li to vi tvrdite?

MEJ:

            Ako nemate konkretna pitanja za ovog svedoka u vezi onoga što je rekao u svojoj izjavi, mi ćemo okončati ovo unakrsno ispitivanje. Nema nikakve svrhe razgovarati o opštim političkim pitanjima za koje je svedok rekao da o tome ništa ne zna. Da li imate relevantna pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pitanja relevantna gospodine Mej, ali pošto vi insistirate samo na onome što je napisano kod njega. Rekli ste da ste se sklonili posle tog događaja u susednu kuću sa svojom porodicom?

SVEDOK:

            Da to je tačno, sa osam članova moje porodice otišao sam u kuću jednog komšije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li taj komšija bio Srbin ili Albanac?

SVEDOK:

            Bio je Albanac, u mom kraju nije bilo Srba.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste govorili o tome da ste sa kolonom otišli na železničku stanicu. Tvrdite da vas je policija tražila i da ste to izbegli samo tako što ste rekli da se zovete drugačije. Je li tako?

SVEDOK:

            Išao sam na železničku stanicu u toj koloni ljudi, nakon što me je policija izbacila iz moje rođene kuće, iz kuće jednog prijatelja i iz još jedne kuće, znači tri puta u roku od četiri dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle policija vas je po vašem navodu tri puta izbacivala, to je jedna činjenica. Druga činjenica, da je vas policija tražila što vi tvrdite i sva tri puta kad vas je izbacivala nije vas pronašla, a izbacivala vas je. Da li vam je to logično, to što tvrdite?

SVEDOK:

            Dva puta me je izbacila policija a jedanput vojska, a razlog zašto me je policija tražila a nije me našla, to je na njima da objasne. Ja samo objašnjavam ono što se desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste na železničkoj stanici čekali tri dana da bi sačekali svoju porodicu, je li tako?

SVEDOK:

            Da tako je, jednostavno zato što sam imao veliku porodicu i ona je bila raštrkana na tri mesta u Prištini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle tri dana ste čekali na železničkoj stanici da okupite porodicu. Istovremeno vi tvrdite da je policija terala Albance da idu u voz i da putuju. Kako to da vas tri dana na železničkoj stanici niko nije terao da se penjete u voz?

SVEDOK:

            Da budem sasvim precizan. Ja sam na železničkoj stanici čekao tri dana i tri noći i na mene je došao red ujutru četvrtog dana, kada su mene i članove moje porodice policajci naterali u teretni voz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vi ste u izjavi rekli da ste tri dana čekali svoju porodicu na železničkoj stanici, a ne da ste čekali red na železničkoj stanici. Vi ste rekli da ste ta tri dana čekali svoju porodicu?

SVEDOK:

            Prištinu su čistili četvrt po četvrt i ja sam čekao da se te četvrti isprazne. Članovi moje porodice su proterani dva dana posle mene i onda su nas ostavili, nazvaću to ničijom zemljom, na granici sa Makedonijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam rekao da rasčistimo drugo pitanje, ustvari ovo koje sam vam postavio. Vi ste rekli dve stvari u izjavi, da ste tri dana na stanici železničkoj čekali svoju porodicu. Maločas ste rekli da ste tri dana čekali red da uđete u voz. Dakle, moje pitanje glasi, da li ste vi tri dana čekali svoju porodicu ili ste tri dana čekali red da uđete u voz?

SVEDOK:

            Čak i da nisam čekao porodicu bilo je nemoguće ući u voz zbog gomile ljudi koje su prisilno proterivali iz Prištine. Šta više ja sam u godinama kada je teško ostaviti Kosovo i pored toga čekao sam u nadi da će mi se priključiti drugi članovi moje porodice tako da bar možemo zajedno da putujemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li to znači što ste sad objasnili, da je bila gužva pa niste mogli da uđete u voz, da ste mogli prvog dana da uđete u voz da li bi se vi popeli u voz i otišli ne čekajući porodicu?

SVEDOK:

            Ne znam, nikad se nisam bavio takvim nagađanjima. Tada mene nije interesovalo tako nešto, takve teorije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo nije teorija nego dva različita iskaza. Dakle da li ste čekali porodicu ili ste čekali red za voz?

SVEDOK:

            Nisam rekao teorija, prevodilac je reč "pandehma" preveo kao teorija, ali ja bih to rekao da su pretpostavke, ja se tada nisam bavio pretpostavkama. Čak i da nisam čekao svoju porodicu nisam imao mogućnost da uđem u voz zato što je bila prevelika gužva, zbog svih tih ljudi koje su terali da napuste Prištinu. Mislim da sam bio vrlo jasan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi tvrdite da je policija silom terala ljude na železničkoj stanici da se ukrcavaju na voz?

SVEDOK:

            Ne samo da su oni koristili nasilje, nego čak iako je jedan od stanovnika pokušao da ode, da skrene u neku sporednu ulicu policija bi ga ubila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste li vi videli neko ubistvo?

SVEDOK:

            Nisam video nikakva ubistva, ali jedan dan kasnije sam video jednu mrtvu osobu i čuo sam pucnjeve zato što sam bio samo dvesta metara dalje odatle, pošto je policija celo to vreme opkolila i stanicu i okolni kraj.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću potrošili ste sat vremena na koji ste imali pravo. Da li imate još pitanja za svedoka?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi dakle niste lično videli nijedno ubistvo?

SVEDOK:

            Rekao sam da sam video policiju, da sam čuo pucnjeve i da sam video jednu osobu mrtvu. Ta osoba ne samo da je bila na stanici, već i četvrtog dana rano ujutru kada sam se ukrcao u voz da napustim Kosovo iz Prištine, da odem u Kosovo polje, video sam dva leša u blizini železničke pruge.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate ko je ubio te ljude u blizini železničke pruge?

SVEDOK:

            Ne znam, da ih poznajem ja bi ih pomenuo po imenu ... (ne čuje se)

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... 1998. i 1999. nijedna žrtva niti UČK-a za to vreme, niti NATO bombardovanja od 24. marta pa nadalje.

MEJ:

            On je već govorio o ovome i ne treba ponovo to da prolazimo.

            Gospodine Tapuškoviću imate li vi pitanja?

TAPUŠKOVIĆ:

            Dr Kabaši, vi ste rekli da ste 1997, 1998. i 1999. kao član OVK-a radili na raseljavanju ljudi, Albanaca.

SVEDOK:

            Ljudi koji su bili raseljeni iz tih zona gde su se odvijale borbe, da li treba to da ponovim, ja sam za njih tražio smeštaj.

SUDIJA:

            Molim vas da govorite u mikrofon gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja sam to gospodine Kabaši razumeo, nego me interesuje da li bi mogli da kažete koji je broj ljudi tokom tih nekoliko godina za koje vi znate, zbog borbi koje su postojale u mnogim krajevima, bio raseljen na druga mesta i da li to znači da su se oni sklanjali sa mesta gde su bili okršaji između OVK-a i vojske ili policije?

SVEDOK:

            U Prištini je bilo mnogo ljudi i bilo je mnogo ljudi i po manjim gradovima. Ali u to vreme, u prvoj fazi rata bilo je više ljudi koji su bili raseljeni iz predela Drenice i ti ljudi su došli u Prištinu i neko je morao o njima da vodi računa. Ja sam bio jedan od ljudi koji su imali tu obavezu.

TAPUŠKOVIĆ:

            Drenica je bila pod kontrolom OVK-a, čitava Drenica jedno vreme.

SVEDOK:

            Neko vreme jeste, ali je veći deo stanovništva pre toga bio proteran od strane srpskih snaga.

TAPUŠKOVIĆ:

            Možete li mi reći, Drenica u odnosu na čitavo Kosovo i Metohiju koliki prostor zauzima?

SVEDOK:

            Mogu da kažem da Drenica u odnosu na Kosovo, neću da koristim reč Metohija, predstavlja 27% teritorije Kosova, geografske teritorije Kosova, ali ona obuhvata mnogo manji procenat stanovništva.

TAPUŠKOVIĆ:

            Možete li da mi kažete dok ste bili u OVK-a, znači sve tamo do 25. marta, jeste li bili u civilnom odelu, jeste li u civilnom odelu obavljali te svoje dužnosti?

SVEDOK:

            Da bio sam u civilnoj odeći.

TAPUŠKOVIĆ:

            A je li bilo još ljudi u OVK-a koji su nosili civilno odelo a obavljali određene poslove za OVK-a.

SVEDOK:

            Da, bilo je.

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li ste nosili oružje?

SVEDOK:

            Nisam imao dozvolu da nosim oružje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne kad ste u gradu, nego kad ste na terenima gde je bilo okršaja, kad ste radili na stvarima raseljavanja lica, to vas pitam?

SVEDOK:

            Na putu jesmo imali oružje, ali mi smo se tim raseljenim licima bavili u gradu, nismo to radili u brdima.

TAPUŠKOVIĆ:

            U vezi vašeg iskaza, vi ste rekli da je bačena bomba na vašu kuću. Da li je neko od te bombe sem što je bilo štete kao što ste rekli, da li je bilo ko stradao, bio povređen?

SVEDOK:

            Srećom niko nije poginuo. Moj stariji brat je povređen, izgubio je krv, povređeno mu je čelo, ali zato što tada nije bilo upaljeno svetlo i mi smo bili legli na pod. To nam je pomoglo, zaštitilo nas je od eksplozije, a ja sam jedan dan pre toga svoju decu odveo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Sledeću noć ste proveli u jednom podrumu, vas pedeset ljudi, veličine tri puta tri metra, tako piše ovde. Je li to tačno?

SVEDOK:

            Nismo proveli sledeću noć, ali te noći zato što je bomba bačena u 21,45, znači tte noći ne ja, ali ostali članovi moje porodice su kao i ostali drugi stanovnici iz tog kraja, bilo je više od 50 ljudi, oni su se sklonili u jedan podrum koji je bio tri sa tri.

TAPUŠKOVIĆ:

             Da li je tu bilo ko povređen od tih ljudi?

SVEDOK:

            Koliko se sećam osim mog brata niko drugi nije bio povređen.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li tu noć koju ste proveli u podrumu, da li to ima ikakve veze sa bombardovanjem koje je počelo dan pre toga, sa bombardovanjem NATO? Da li je to imalo ikakve veze sa vašim boravkom u podrumu?

SVEDOK:

            Nismo otišli u podrum zbog NATO bombardovanja, ali moja porodica i taj kraj u kome smo živeli, tu je bila znači bačena bomba i pucalo se u moj prozor. Za vreme bombardovanja NATO-a mi nismo išli niukakvo sklonište, u stvari čak nismo ni imali skloništa.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije, ja bih vas zamolio da obratite pažnju na stranicu 4, pasus 3 engleske verzije. Gospodine Kabaši vi ste rekli da ste stigli do Vranjevca, da ste jedno vreme boravili u mestu koje se zove Vranjevac.

SVEDOK:

            Kad sam ja otišao iz svoje kuće iz Kosovog Polja prve tri noći sam proveo u kraju koji se zove Dragodan, a druge dve noći sam proveo u kraju Vranjevac koji se sada zove Kodra. Ta dva kraja su jedan do drugog.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali ovde ste kazali, tog dana kada ste bili u Vranjevcu i te noći, vodile su se borbe. Između koga su se vodile borbe te noći u Vranjevcu?

SVEDOK:

            Ne mogu da vam kažem zasigurno, ali koliko znam iz medija imali ste ovde svedoka koji je svedočio ...

MEJ:

            Nemojte da nam govorite o tome šta je neko drugi svedočio. Ako ne znate jednostavno to kažite.

SVEDOK:

            Ne znam ko se tamo borio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ako su bile borbe one su morale biti između nekoga, jer rekli ste odmah u drugoj rečenici, ubijene su četiri osobe od kojih sam ja poznavao dve. Da li su te osobe imale neke veze sa tom borbom koja je postojala između nekoga? Između koga je ta borba postojala, jer kazali ste da je zavladala velika panika, da je bilo dosta pucnjave i eksplozija tamo gde su se vodile borbe, isto navodite borbu. Znači između koga su vođene borbe u toku kojih su ubijene ove četiri osobe? Možete li da kažete ili nemožete?

MEJ:

            Odgovorite na to pitanje. Gospodine Tapuškoviću možemo li da završimo sa ovim svedokom pre nego što odemo na pauzu? On kaže da ne zna ko se  borio.

TAPUŠKOVIĆ:

            U redu, ja sam zadovoljan sa odgovorom kao amikus kurie, ali molim vas sada imamo stranicu 6, pasus 3 engleske verzije.

            Gospodine Kabaši vi ste na pitanja časnog suda već odgovorili da ste videli one bombe i čuli i videli one bombe koje su pale, već tako kako ste objasnili. Koliko je daleko mesto u kome ste se nalazili, Dragodan? Koliko je daleko od mesta gde su bombe padale? Ako sam dobro razumeo sedam kilometara. Dragodan je sedam kilometara od Prištine.

SVEDOK:

            Ne iz Prištine, iz Kosovog Polja. Ako mislite na noć kada je bombardovana zgrada Službe državne bezbednosti srpskog naroda u Prištini, ja sam odakle sam bio video taj doživljaj, to onda nije više od 500 metara.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro. Ali videli ste, rekli ste isto tako da ste iz Dragodana videli bombardovanje okružnog suda. Koliko je Dragodan bio daleko od okružnog suda?

SVEDOK:

            Objasnio sam. Vazdušnom linijom to je oko 500 metara od mesta gde sam ja bio.

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo još ovo, onda ste kazali na kraju "od eksplozije ove bombe su popucali prozori u naselju Dragodan". Je li tačno da su od te eksplozije koja je bila na tom rastojanju od vas, ovako kako ste kazali, popucali prozori na kući u kojoj ste vi bili?

SVEDOK:

            Ne znam za druge kuće, ali kuća u kojoj sam ja bio, u toj kući prozori na trećem spratu su porazbijani.

TAPUŠKOVIĆ:

            Od eksplozije?

SVEDOK:

            Da, sigurno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je to bilo ...   da se odlučite da što pre napustite Kosovo ili ne?

SVEDOK:

            Ne.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

SVEDOK:

            To nije imalo nikakve veze s tim, nas je iz Dragodana proterala vojska.

MEJ:

            Da li tužilaštvo ima pitanja? Gospodine Rajneveld?

RAJNEVELD:

            Nemamo pitanja, hvala časni sude.

MEJ:

            Dr Kabaši ovim se vaše svedočenje završava. Hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, možete sada ići.

SVEDOK:

            Hvala časni sude, smatrao sam svojom moralnom dužnošću da dođem ovamo.

MEJ:

            Gospodine Rajneveld možete li da nam date spisak svedoka za koje treba podneti zahtev po pravilu 92 Bis. Koliko vidim na vašem spisku od 29. aprila, to su svi svedoci posle broja 3 uključujući i broj 3. Da li je to tačno?

TUŽILAC:

            Da časni sude. Broj 3, imamo poteškoća sa procesom 92 Bis u odnosu na tog svedoka, tako da će naš sledeći svedok biti svedok broj 4. Mi ćemo tog svedoka pozvati danas popodne, svedok broj 9 neće biti svedok po 92 Bis, a ostali sve do broja 18. Znači od 3 do 18 su 92 Bis, osim svedoka broj 9 i za sve te su nam potrebne odluke.

MEJ:

            Molim da onda formalno podnesete zahtev za to.

TUŽILAC:

            Da ja to upravo činim. Upravo mi je saopšteno da broj 16 možda neće doći. Znači svedok broj 16 neće biti na raspolaganju i ja onda za tog svedoka povlačim zahtev u ovom trenutku, a očekujemo da do petka, da ćemo pokriti svedoke do broja 9 i da će svedok 9 svedočiti u petak.

MEJ:

            Hvala vam.

TUŽILAC:

Ja se nadam da to časnom sudu pomaže.

MEJ:

            U redu, mi ćemo to razmotriti za vreme pauze. Izvolite gospodine Vladimirov.

VLADIMIROV:

            Časni sude mi nemamo nikakvih problema sa ovim zahtevom i nemamo nikakvih primedbi, ako će to biti od pomoći sudu.

MEJ:

            Hvala vam. Idemo na pauzu i vraćamo se ponovo u 14,35. Molim ustanite.

PAUZA

           

            Mikrofon je bio uključen, nemam ni ja izjavu tog svedoka a trebalo bi da je imam. Zamolio sam vašeg sekretara jutros da mi je da koliko sam razumeo dobiće.

MEJ:

            Nećemo donositi odluku u vezi s tim svedokom. No, kad je reč o drugim svedocima sa popisa od 29. aprila brojevi 4 do 8, 10 ,12 ,14,15,17,18 svi ti svedoći će biti uvršteni putem prava ...

OPTUŽBA:

            Hvala.

SUDIJA:

            Molim da se uvede svedok.

OPTUŽBA:

            Hvala.

OPTUŽBA:

            Poziva gospodina Ganija Haridinija.

SUDIJA:

            Koji ćemo broj dodeliti.

SEKRETARIJAT:

            Da moramo reći nešto u vezi dokaznih brojeva 116 tačka 1 će sada nositi oznaku 117 TER, a raniji dokazni predmet koji je nosio broj 117 sada će nositi broj 118.

SUDIJA.

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

SUDIJA:

             Izvolite sesti.

            Izvolite gospodine Sekson.

OPTUŽBA:

            Hvala

            Gospodine da li se vi zovete Gani Haradinaj.

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Jeste li rođeni 25. maja 1956

ODGOVOR:

            Da.

OPTUŽBA:

            Jeste li rođeni u selu Stanoveketerm u opštini Vučitrn na Kosovu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste 28 i 29 maja 1999 dali izjavu predstavnicima Tužilaštva o događajima koji su iskusili na Kosovu 1999.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste 10. oktobra 2001 dali dodatnu izjavu predstavnicima Tžilaštva o događajima koje ste iskusili na Kosovu 1999. godine

ODGOVOR:

            Da, tako je.

PITANjE:

            Da li ste 3. februara 2002. godine u Prištini dobili kopiju izjava koje ste dali u maju 1999. godine i oktobru 2001. godine zajedno sa dodacima u prisutnosti predsavnika Tužilaštva i predsedavajućeg službenika kojeg je imenovao sekretarijat ovog suda.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li tom prilikom po ... kopije izjava koje ste dobili tačne i istinite.

ODGOVOR:

            Da.

OPTUŽBA:

            Časni sude ... obaveštenje o pravilu 92

Sekretarijat:

            Dokazni broj 121

OPTUŽBA:

            Časni sude Gani Haradinaj je oženjen i ima 4 dece, živeo je selu ... u opštini Vučitrn na Kosovu celog života radi u Termoelektrani Obilić kao šef smene u svojim izjavama gospodin Hajradinaj opisuje kako je početkom aprila 99 on zajedno sa svojom porodicom i drugim seljanima napustio njihovo selo nakon što su srpske snage granatirale selo i počele ... njega. Gospodin Hajradinaj zatim opisuje kako su on i njegova porodica išli od sela do iz Breznice tražeći utočište i zaštitu pred srpskim snagama koje su napredovale.

            Gospodin Hajradinaj opisuje formiranje konvoja hiljadu civila  selu ... koji se počeo kretati u smeru Vučitrna početkom maja 1999. opisuje kako su taj konvoj napale srpske snage pucajući iz mitraljeza i bacajući bombe što je rezultiralo smrću 10 civila. Nakon toga srpske snage su konvoj uputile na poljoprivrednu zadrugu u Vučitrnu gde su muškarci razdvojeni od žena i dece. Muškarci gde je bio gospodin Hajradinaj odvedeni su zatvor Smrekovnica. Gospodin Hajradinaj opisuje nečovečne uslove koji su tamo vladali i to kako je premlaćen i ispitivan i prisiljen da potpiše dokument u kojem stoji da je od 1998. g. do 3. maja 1999.g. sudelovao u terorističkim delima. Gospodin Hajradinaj opisuje kako je 23 maja 1999. zajedno sa nekim drugim zatvorenicima odveden autobusima u selo Žur nekoliko kilometara od albanske granice. Zatim je bio prisiljen da trr<či prema granici i pređe u Albaniju. Hvala.

MEJ:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije bio uključen mikrofon. Da li je tačno da ste sa Srbima iz sela Velika Reka i Grac koja se nalaze na km istočno i zapadno od vašeg sela, živeli mirno bez ikakvih sukoba sve do proleća 1999.g. Da ili ne?

ODGOVOR:

            Da, mi smo svaki gledali svoja posla nismo sarađivali ali nismo imali problema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, problemi su počeli istovremeno kad je počeo rat.

ODGOVOR:

            Problemi su počeli ranije ali nisu bili toliko izraženi rekao bih sa početkom ... udara NATO pakta Srbi su zpočeli sa problemima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, sa početkom bombardovanja Srbi su počeli sa problemima. Da li bombardovanje smatrate takođe problemom.

ODGOVOR:

            Ne, nimalo bombardovanje je bilo nešto što smo isčekivali jer, smatrali smo da je to jedini spas za albanski narod.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste kao tehničar bili zaposleni u Obiliću kao direktor odelenja i radili ste sve do 24. marta. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Molim vas možete li ponoviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažem da ste kao tehničar bili zaposleni u Elektrani u Obiliću kao direktor odelenja i da ste radili tamo sve do 24. marta 1999. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Radio sam kao šef smene a ne, u stvari kao neka vrsta poslovođe bio sam poslovođa. Činjenica je da sam tamo radio do početka udara NATO pakta. Onda sam otišao kući jer sam se morao pridružiti mojoj porodici. Nisam zatekao moju porodicu zato jer su srpske snage oterale moju porodicu oni su bacili bombe u moju kuću i celo selo je moralo pobeći u smeru Bežnice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle ja razumem da je odgovor na ovo moje pitanje gde ste radili sa tom razlikom da ste bili šef sve do 24. marta odnosno sve dok nije počeo rat na svom radnom mestu u Elektrani Obilić. Da li ste na svom radnom mestu imali neki problem zato što ste bili Albanac.          

ODGOVOR:

            Da, imali smo samo albanci koji su bili na ključnim položajima bili su otpušteni i njih su zamenili Srbi, ja sam bio jedan od tih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Koliko je Albanaca radilo u ovoj elektrani Obilić?

ODGOVOR:

            Ne mogu vam dati tačnu brojku. Jednostavno ne mogu, ali znam da su albanci bili prisiljeni raditi na najtežim poslovima a odgovorni položaji dati su Srbima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažite otprilike koliko je Albanaca radilo u Elektrani Obilić.

ODGOVOR:

            Ne mogu vam dati tačan broj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro koliko je bilo ukupno zaposlenih u vašem preduzeću u kome ste radili valjda to znate.

ODGOVOR:

            Ja nisam radio u upravi radio sam u proizvodnji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da kažete da ne znate koliko je ljudi radilo u vašem preduzeću.

ODGOVOR:

            Mislim da sam vrlo jasno odgovorio. Ja nisam ovlašćen da vam dam takvu brojku.

ROBINSON:

            Gospodine Hardinaj, kolko dugo ste radili u toj firmi.

ODGOVOR:

            Radio sam tamo od 1975 godine i dalje.

SUDIJA:

            Meni se čini da biste vi trebali imati barem neku ... o tome koliko je ljudi radilo u tom preduzeću. Da li nam možete biti od pomoći u vezi s time.

ODGOVOR:

            Časni sude ja vam želim pomoći, ali iskreno govoreći ja to ne znam jer to nije bila moja dužnost ja pričam što vam ne mogu dati tačnu brojku ne želim svedočiti o nečem što ne znam.

SUDIJA:

            Ne zanima nas tačna brojka nego barem gruba procjena.

ODGOVOR:

            U mom odelu 32 ili 33 bavili smo ... sastavcima u vodi.

ROBINSON:

            Izvolite nastaviti gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            33 jesu oni svi bili Albanci?

ODGOVOR:

            Ne, nisu svi bili Albanci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je bilo, je li pola bilo Albanaca ili dve trećine, otprilike bar u tom vašem odseku u tom malom odseku od 33 čoveka.

ODGOVOR:

            Dva Roma, šestoro Srba, i drugi su bili Albanci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste rekli da ste s početkom NATO bombardovanja napustili mesto da bi otišli da se pobrinete o svojoj porodici. Dakle, rekli ste maločas u odgovoru na jedno od pitanja da ste s početkom bombardovanja napustili svoje radno mesto da biste otišli da se pobrinete o svojoj porodici, a odmah zatim rekli ste da ste otišli zato što su Srbi otpustili šefove među koje ste i vi spadali. Pa vas molim odgovorite na pitanje šta je tačno: da li ste napustili radno mesto da bi ste se pobrinuli o svojoj porodici ili ste napustili radno mesto zato što su vas Srbi otpustili.

ODGOVOR:

            Mislim da je vaše pitanje podugačko, kilometarsko molim vas da postvljate kraća pitanja i da ih postavljate polako jedno za drugim.

SUDIJA:

            Samo trenutak, hajde da probamo dobiti kratki odgovor na ovo pitanje. Kad je započelo bombardovanje vi ste otišli s posla da li je to tačno. Odgovorite sa da ili ne.

ODGOVOR:

            Kad je počelo bombardovanje, granatiranje  iz ... Velike Reke moja porodica otišla je u brda ja sam tek tada napustio moje radno mesto, ali to nije bilo zbog ... udara NATO pakta.

SUDIJA:

            Zašto ste napustili radno mesto.

ODGOVOR:

            Morao sam se pridužiti mojoj porodici.

SUDIJA.

            Morate svatiti da vas ovde niko ne kritizira nas samo zanimaju činjenice. Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, radno mesto ste napustili zbog porodice a ne zato što su vas Srbi otpustili. Je li tako ili ne?

SUDIJA:

            Ne znam odakle dolazi ova konfuzija. Da li ste vi napustili radno mesto u bilo kom trenutku zbog toga što su vas Srbi otpustili.

ODGOVOR:

            Napustio sam moje radno mesto kao što sam već  rekao zato jer sam se želio pridružiti mojoj porodici nakon što su Srbi granatirali selo, pucali na kuće i isterali stanovništvo iz sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možemo da nastavimo. Tvrdite kako vi kažete da su Srbi prvih dana aprila meseca, bez ikakvog očiglednog razloga i najave počeli da bombarduju vaše selo. Da ili ne, odgovorite mi kratko.

ODGOVOR:

            Da, oni su bez ikakvog razloga granatirali selo atim, je ušla pešadija opljačkala i to je bilo početkom aprila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, početkom aprila tvrdite da su srpske snage bez ikakvog povoda granatirale selo. Ako je to bilo početkom aprila kako kažete zašto ste onda zbog brige o porodici napustili nedelju dana ranije već 24. marta odnosno da kažemo 25. marta, sutradan.

ODGOVOR:

            U prvim danima aprila otišli smo u selo Brežnice i zatim smo napustili to selo jer tamo nismo mogli ostaviti decu, nismo ih mogli ostaviti u brdima pa sam napustio radno mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ja vas pitam upravo o vremenu o datumima koji idu jedan za drugi. Vi kažete napustili ste radno mesto 24. marta kada je počelo bombardovanje.

SUDIJA:

            Gde to stoji, ja se ne sećam da sam čuo da je on to rekao. Samo trenutak ajde da ga pitamo. Gospodine kojeg ste dana vi napustili radno mesto. Samo trenutak, kog dana ste napustili radno mesto.

ODGOVOR:

            Napustio sam posao negde oko 12 aprila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da ste posao napustili 12. aprila znači, do 12 aprila ste radili u Elektrani Obilić.

ODGOVOR:

            Radio sam u Termoelektrani a ne u Hidroelektrani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne kažem Hidroelektrana uopšte nisam spomenuo kažem u Elektrani Obilić.

SUDIJA:

            Nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao sam vas , vi ste  do 12. aprila radili u Elektrani Obilić.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste maločas rekli na moje pitanje, da ste svoje radno mesto napustili kad je počelo bombardovanje 24. marta.

SUDIJA:

            Ja se ne sećam toga mislim da će to samo da zbuni svedoka. Pustite ga da ispriča svoju priču.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo postavljam pitanja u vezi s njegovom pričom i slušajući ono što on kaže, a vi možete da pogledate transfer.

SUDIJA:

            Da, da bi nama bilo jasno vi ste napustili posao 12. februara zato što je vaše selo napadnuto. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            To je tačno časni sude. Međutim, uz jedno objašnjenje pre nego što sam napustio posao moja porodica i deca su otišli dalje napustili su mesto gde smo mi živeli. Kasnije nisam mogao da idem na posao to se dešavalo u fazama. Mi smo se selili iz mesta u mesto u raznim fazama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde u transkiptu u gornjoj trećini piše pitao sam vas 12. aprila radili ste u Termoelektrani Obilić, a odgovor je DA. Sada je odgovor da je napustio u februaru. Prema tome, da li nekako možemo da dođemo do toga kad ste vi napustili svoje radno mesto.

ODGOVOR:

            Nigde u mojoj izjavi ne stoji da sam ja svoj posao napustio 12. aprila.

MEJ:

            Došlo je do greške u transkiptu. To je prevedeno kao februar a treba da stoji april. Da, Da li ste vi radili do 12. aprila.

ODGOVOR:

            Da, časni sude

SUDIJA:

            Hvala vam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da onda idemo dalje. Da li i sada živite u Gornjem Stanovcu.

ODGOVOR:

            Da u Gornjem Stanovcu, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko dugo je vaše selo granatirano.

ODGOVOR:

            Nekoliko puta povremeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je prilikom toga što vi tvrdite da se događalo, bilo žrtava.

ODGOVOR:

            Da, bilo je žrtava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A stanovništvo je otišlo u šumu.

ODGOVOR:

            Svi su otišli, a ostalo je samo nekoliko starijih ljudi a ovaj starac Šaban ...je odveden i ubijen.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko ga je odveo i ubio tog starca.

ODGOVOR:

            Bez sumnje Srbi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste vi to videli da su ga odveli Srbi.

ODGOVOR:

            Njega su jednostavno našli mrtvog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa na osnovu onda čega tvrdite da su ga ubili Srbi.

ODGOVOR:

            Mogu da kažem potpuno odgovorno da Albanci nisu ubijali Albance već da je on ubijen od vaše strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na osnovu toga što tvrdite da Albanci nisu ubijali Albance vi tvrdite da su njea ubili Srbi. Je li tako.

ODGOVOR:

            Pošto ja to nisam video ja mislim da je to tako, i to jeste tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A osim tog starca koji je ubijen, da li je bila još koja žrtva u vašem selu.

ODGOVOR:

            Dok smo bežali iz Brežnice do ... 26. bilo je tada još pet žrtava, jedan od njih je bio Ibrahim Perunaj on je imao 55 godina, i njegov sin od 20 godina, još jedan od 20 godina čijeg se imena ne sećam kao jedna trudnica i još jedna devojka. Oni su sahranjeni u Dumnici. Ja sam sam video te žrtve koji su poginuli od minobacačke vatre.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            26. kog meseca ste bežali kažete 26 dok ste bežali.

ODGOVOR:

            arpila, radi se o aprilu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A čija je to bila minobacačka vatra, od koje su oni poginuli.

ODGOVOR:

            Prema očevicima minobacačka vatra je došla iz sela koje se nekada zvala Velika Reka ... i direktno je bila usmerena na civilno stanovništvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi govorite prema tvrđenju očevidaca, vi to niste videli.

ODGOVOR.

            Mi smo samo videli žrtve, nije moguće videti odakle je došla vatra zato što Dumnice i Velika Reka su na udaljenosti od 3 do 4 km vazdušne linije. Ali sam video gelere to jest delove te granate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato nešto o upravo, na ta postrojenja elektrane Obilić o napadima UČK upravo minobacačkom vatrom. Da li su vam poznati ti događaji.

ODGOVOR:

            Molim vas ponovo postavite pitanje nije mi jasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznati napadi UČK na prostor Obilića odnosno, vašeg preduzeća u kom ste radili i taj širi reon.

ODGOVOR:

            Nije bilo napada OVK u blizini mog radnog mesta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A iz obližnjih sela, da li vam je poznato za napade UČK. Samo odgovorite da ili ne. Nije bitno ne tražim vam da opisujete.

ODGOVOR:

            Ne mogu to da opišem a da ne nevodim mnogo detalja, da ne zalazim u pojedinosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je glasilo da li su vam poznati napadi UČK iz obližnjeg sela i sela u okolini.

ODGOVOR:

            O kom kraju govorite

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo o kraju gde je vaše selo i vaše preduzeće o vašem kraju govorim.

ODGOVOR:

            Moje selo i moje radno mesto su udaljeni 10 km  jedno od drugog, tako da ja stvarno ne mogu da vam dam odgovor koji tražite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Eto na tom prostoru od 10 km da li su vam poznati napadi UČK između vašeg sela i radnog mesta.

ODGOVOR:

            Putem kojim sam ja išao iz Stanovaca na autoput kroz ... koji se nekada  zvao Orlović do Obilića nije bilo nikakvih sukoba između OVK i vaših snaga. Nigde duž tog puta.

MILOŠEVIĆ:

            Znate li za bilo kakve sukobe u tom kraju između OVK i naših snaga kako kažete.

ODGOVOR:

            U mom selu nije bilo snaga OVK.

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li vam je poznato u tom vašem kraju za napade UČK na naše snage i obratno.

ODGOVOR:

            Nisam video napade, ali prema štampi i televiziji bilo je napada.

MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ih niste videli.

            Vi ste opisali da ste kao i ostali stanovnici sela počeli da napuštate Gornje Stanovce kada ste videli kako Srbi u maskirne uniforme obučeni ulaze u vaše selo. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da, to sam rekao ali treba da objasnim da tamo nije bilo pripadnika OVK a da su stanovnici pobegli i srpske snage su te koje su oterale stanovnike a ne OVK, i to stoji u mojoj izjavi.

MILOŠEVIĆ:

            Razumem to što tvrdite. Koliko kuća broji vaše selo.

ODGOVOR:

            Oko 300.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko je kuća oštećeno u tom granatiranju o kojem vi govorite.

ODGOVOR:

            Prema statistikama oko 70% kuća u Stanovcima je spaljeno i granatirano.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko je selo Braznice udaljeno od vašeg sela.

ODGOVOR:

            Od jednog kraja Stanovaca do Braznica ima oko 4-5 kilometara.

MILOŠEVIĆ:

            Znači, od kraja vašeg sela pa do početka ima između 4-5 kilometara. A vi tvrdite da ste iz Breznice posmatrali kako su Srbi pljačkali ili palili kuće u Gornjim Stanovcima je li to tačno.

ODGOVOR:

            Mislim da je to dobro napisano u mojoj izjavi, zato što se iz jednog sela drugo selo može videti uz upotrebu dvogleda.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, i uz upotrebu dvogleda se znači kako kažete 4-5 kilometara svakako se može ustanoviti na karti koja je to daljina, ali dovoljno je i tih 5 kilometara. Vi kažete da ste odande sve videli kako Srbi ulaze pale kuće, pljačkaju, itd. je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Da. Pljačkali su, a onda su kuće zapalili.

MILOŠEVIĆ:

            A opišite kako su to Srbi pljačkali.

ODGOVOR:

            Sasvim jasno. Pošli su kamionima, čuvala ih je vaša vojska a civili su ulazili i uzimali ono što su hteli a potom su kuće zapaljene.

MILOŠEVIĆ:

            A ko je pljačkao kuće, civili ili vojska.

ODGOVOR:

            To što su bili zajedno oni su to radili zajedno.

MILOŠEVIĆ:

            I vi tvrdite da ste sa daljine od 5 kilometara videli kako civili ulaze u kuće.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da. Rekao je da je to video kroz dvogled.

MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno.

ODGOVOR:

            I to je tačno časni sude.

MILOŠEVIĆ:

            ... ove ... Brežnice, ne mogu tačno da pogodim naziv sela počelo granatiranje i tog sela.

ODGOVOR:

            Ovo pitanje mi nije jasno.

MILOŠEVIĆ:

            Vi ste iz vašeg sela otišli u koje selo.

ODGOVOR:

            U selo Brežnice.

MILOŠEVIĆ:

            I kada je to selo bilo napadnuto.

ODGOVOR:

            Dva dana nakon što smo otišli iz Stanovaca ponovo smo onda otišli odatle i počeli da se penjemo u brda.

MILOŠEVIĆ:

            A zašto ste otišli odatle. Posle dva dana.

ODGOVOR:

            Zato što je počelo Granatiranje Brežnice. Takođe i donji  deo sela je, ustvari kuće u donjem delu sela su počele da gore. Znači isto ono što se desilo i u Stanovcima.

MILOŠEVIĆ:

            Je li ste vi videli te snage koje su granatirale Brežnicu.

ODGOVOR:

            Nisam video snage, ali sam čuo minobacače i video sam kako granate padaju na selo.

MILOŠEVIĆ:

            Ali vi tvrdite koliko sam ja video u vašoj izjavi da su oni granatirali selo ručnim bacačima, je li tako ili ne.

ODGOVOR:

            Granate koje sam ja video su dolazile iz ručnih bacača.

MILOŠEVIĆ:

            Iz ručnih. A da li znate na kolikoj daljini mogu da se gađaju objekti iz ručnih bacača.

ODGOVOR:

            Ja neznam. To zna vaša vojska. Vi ste kriminalac.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Molim vas da ne vređate optuženog.

SVEDOK:

            Ja se izvinjavam časni sude.

MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da odgovorite na pitanje.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ako neznate kažite.

ODGOVOR:

            Ne znam.

MILOŠEVIĆ:

            Ali vi niste videli dejstva tih bacača osim što kažete da ste videli granate ili mine ispaljene iz njih.

ODGOVOR:

            Nije mi jasno, molim vas ponovite mi pitanje.

MILOŠEVIĆ:

            Evo, formulisaću ga drugačije. Kako vi znate, pošto ste laik, da ne razumete se u to, kako znate da su korišćeni ručni bacači.

ODGOVOR:

            Zato što mogu da razlikujem granate koje dolaze od minobacača.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A da li u blizini sela Breznice ili u samom selu je u to vreme bilo pripadnika UČK.

ODGOVOR:

            Oni su bili u pokretu, ali nisu zauzeli bili položaje.

MILOŠEVIĆ:

            A da li ste ih videli u Breznici.

ODGOVOR:

            Na koga mislite. Koga da li sam video.

MILOŠEVIĆ:

            A vi kažete bili su u pokretu ali nisu zauzeli položaje. Da li ste ih u pokretu videli u Breznici.

ODGOVOR:

            Da. Jesam.

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, jesu li oni zajedno sa vama bežali iz Breznice.

ODGOVOR:

            Ne. Oni su pratili stanovništvo a onda su se vratili u svoje položaje u Dubnici ili već gde su bili.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko ima od Dubnice do Breznice.

ODGOVOR:

            Ne znam.

MILOŠEVIĆ:

            A otprilike, vi opisujete događaj išli ste iz Breznice do Dubnice. Sad ste pomenuli Dubnicu to je verovatno veoma blizu, kolikoje od Breznice do Dubnice otprilike.

ODGOVOR:

            Otprilike oko 3-4 kilometra.

MILOŠEVIĆ:

            Četiri kilometra, a vi kažete da ste oko sela Dubnice naišli na odbrambene linije UČK to tvrdite.

ODGOVOR:

            Nije mi jasno pitanje.

MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite u izjavi da ste oko sela Dubnice naišli kako vi kažete, naišli ste na odbrambene linije UČK. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Nakon što smo otišli iz Breznice krenuli smo prema Dubnici. I tada nas je OVK  zaštitila.

MILOŠEVIĆ:

            Jeste li naišli na kako vi tvrdite odbrambene linije UČK u Dubnici.

ODGOVOR:

            Da. Tamo je bilo snaga OVK.

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, iz ovoga što ste rekli vi ste u Breznici videli UČK u pokretu a 3 kilometra dalje, kako kažete, u Dubnici su bili odbrambeni položaji, kako ih vi nazivate, UČK. To znači na celom tom prostoru Breznica, Dubnica, kretala se UČK. Je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Ovo je jako duga rečenica. Ne znam zašto su vaše rečenice kilometarske.

SUDIJA:

            Nemojte se svađati sa njime. On je donekle u pravu gospodine Miloševiću. Vaša pitanja i jesu preduga. Meni se čini da je pitanje glasilo: da li je OVK bila u Breznici i Dubnici. Mislim da je vaš odgovor na to da je tamo bilo OVK je li to tačno.

ODGOVOR:

            Tako je časni sude.

SUDIJA:

            U redu. Idemo dalje.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko je bilo tada u gornjoj Dubnici tog dana npripadnika UČK.

ODGOVOR:

            Ne znam broj.

MILOŠEVIĆ:

            A dobro da li se sećate da li su pripadnici UČK bežali ili su otvarali vatru na pripadnike naših snaga.

ODGOVOR:

            Nije bilo sukoba između OVK i vaših snaga. Samo su srpske snage pucale i to na ljude, na civile, na stanovnitšvo i to minobacačima.

MILOŠEVIĆ:

            UČK je samo bežala dakle. Nije pucala.

ODGOVOR:

            Mislim da sam bio jasan. Nije bilo sukoba između OVK i srpskih snaga.

MILOŠEVIĆ:

            A šta je radila UČK. Videli ste ih u pokretu u Breznici, naišli ste na njihove linije u Dubnici posle 3 kilometra je li tako ili nije.

ODGOVOR:

            Vi ste sada nacrtali jedno tako kompliciranu sliku situacije tako da nemamo šta reći. Rekao sam vam da je OVK imala položaje u selu Dubnica. Oni su jednostavno tamo pazili na stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da OVK sa tih položaja nije pucala.

SUDIJA:

            Da, to je rekao.

MILOŠEVIĆ:

            Idemo dalje. A da li je bilo granatiranja Gornje Dubnice. To gde su bili položaji UČK.

ODGOVOR:

            Odakle, koje snage, ko je granatirao.

MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da su u Dubnici bili sastavi UČK. Da li su naše snage napadale te njihove pozicije.

ODGOVOR:

            Oni nisu napadali pozicije OVK. Napali su stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dakle UČK je imala položaje u Dubnici, tamo je bilo i stanovništvo, vojska ili policija nisu napadale UČK nego su napadale stanovništvo. Je li to vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Da.  Oni su napali samo stanovništvo, jer nisu se usudili napasti OVK. Pucali su na bespomoćno stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:

            Izbegavali su da pucaju na OVK.

ODGOVOR:

            Oni su to izbegli. Njihova je svrha bila da nanesu štetu stanovništvu.

MILOŠEVIĆ:

            A na kom mestu su se u Dubnici okupili civili.

ODGOVOR:

            Negde u sredini sela ili u kućama gde su mogli naši utočište ili na traktorima. Kad su ih srpske snage napale onda su oni počeli pucati iz minobacača.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, e tada kad su snage napale civile kako vi kažete, gde su u tom trenutku bili položaji OVK, gde je bila OVK tada.

ODGOVOR:

            Srpske snage bile su u nizini, OVK u sredini, a stanovnitšvo na uzvisini. Srpske snage koristile su minobacače protiv civilnog stanovništva.

MILOŠEVIĆ:

            Da li sam ja to razumeo OVK je bila između civila i naših snaga. Je li tako.

ODGOVOR:

            Da, koliko ja znam.

MILOŠEVIĆ:

            A kako to ako su bili između civila i naših snaga da nisu zaštitili civile.

ODGOVOR:

            Pa to je lako ustanoviti. Jer poznato je kakvu ste vi imali ... kakvo je oružje imala OVK.

MILOŠEVIĆ:

            To znači stajale su u dolini naše snage, pa onda OVK, a iza OVK civili, a naše snage nisu pucale u OVK nego su pucale u civile da prebacuju OVK. Je li to vi tvrdite.

ODGOVOR:

            Da. To govorim. Pa mogu vam to objasniti. Nije bilo borbi prsa u prsa. Oni su granatirali iz udaljenosti minobacačima.

MILOŠEVIĆ:

            Ali ne OVK nego civile.

ODGOVOR:

            Da. Tako je to bilo časni sude.

MILOŠEVIĆ:

            Da li su ovi koje pomiinjete Ibrahim, Beslin ... bili pripadnici UČK.

ODGOVOR:

            Možete li ponoviti imena.

            Mogu se zakleti da oni nisu bili pripadnici OVK, oni su bili samnom u konvoju. Ibrahimu je bilo 65 godina. Ibrahim Ponaj.

MILOŠEVIĆ:

            Koliko je selo gornja Dubnica udaljeno od Secelije.

ODGOVOR:

            A to je neka udaljenost neznam tačno koliko je to daleko.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ne gubimo vreme sad na utvrđivanju približne udaljenosti da li je tačno da se u tom selu nalazio štab UČK. Da ili ne. Odgovorite samo da ili ne, da skratimo vreme.

ODGOVOR:

            Ne znam da li me pitate za bazu OVK u Ceseliji ili u Dubnici.

MILOŠEVIĆ:

            Ja pitam u Seceliji da li je bio štab da ili ne.

ODGOVOR:

            OVK je imala zapovedništvo u Seceliji.

MILOŠEVIĆ:

            A ko je bio komandant tog štaba.

ODGOVOR:

            Ne znam kako se zvao, ali  znam da je on bio direktor neke škole pre toga.

MILOŠEVIĆ:

            A koliko se pripadnika UČK nalazilo tada tamo.

ODGOVOR:

            Ne znam tačan broj.

MILOŠEVIĆ:

            Koliko sam razumeo vi ste u Seceliji proveli pet dana. Da li je tako ili ne.

ODGOVOR:

            Da.

MILOŠEVIĆ:

            A da li su se za vreme tih pet dana vodile borbe između UČK i naših snaga. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Tokom tih pet dana nije bilo sukoba.

MILOŠEVIĆ:

            Nikakvih sukoba nije bilo. A što se onda UČK povukao iz sela i rešio da povuče snage iz te regije.

ODGOVOR:

            To mene pitate. Tih pet dana dok smo bili tamo nije bilo sukoba. Ali po isteku pet dana su započele borbe.

MILOŠEVIĆ:

            Između koga.

ODGOVOR:

            Ovo pitanje je tako nezgodno da ne znam šta tačno mislite.

MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste počele su borbe. Između koga borbe.

ODGOVOR:

            Koliko ja  znam ja nisam rekao da je započela bitka. Ja sam rekao da nije bilo sukoba tokom pet dana.

MILOŠEVIĆ:

            A onda ste rekli a posle pet dana su počele borbe, to ste rekli maločas.

ODGOVOR:

            Nisam rekao da su počele borbe. Nakon pet dana čuli smo da su se borbe vodile u celom tom području. Nemojte me prisiljavati.

MILOŠEVIĆ:

            Ne. Ja vas samo pitam. A vi ste znači sve to vreme boravili sa OVK.

ODGOVOR:

            Ja sam najveći deo vremena proveo sa nenaoružanim civilima. OVK imala je svoje položaje nešto niže, oni nisu bili blizu nas.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali evo sad vas pitam na drugi način. Kad su oni rešili da se povuku, znači kad je OVK rešio da se povuče vi ste odlučili da napustite tu oblast i odete iz Gornjeg Studimlja u pravcu donjeg Studimlja. Je li tačno.

ODGOVOR:

            Vi to komplikujete. Donje ...

SUDIJA:

            Znači otišli ste u neko drugo selo. Da li je to tačno.

ODGOVOR:     

            Časni sude, neka jasno kaže imena sela, ja ne razumem na koja sela on misli.

SUDAC:

            Gospodine Miloševiću, vaše vreme polako ističe. Vi možete postaviti još dva pitanja ako želite.

MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još mnogo pitanja. Ali kao što čujete svedok ne razume gotovo ni jedno pitanje. Prevodi mu se na albanski.

SUDIJA:

            Želite li postaviti još dva pitanja.

MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još 32 pitanja. Više.

SUDIJA:

            Veće vam daje još 10 minuta.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dakle u kom pravcu su onda otišli UČK.

ODGOVOR:

            OVK se povuka u brda iz taktičkih razloga. Kako bi spasili stanovništvo.

MILOŠEVIĆ:    

            Jesu li oni napustili stanovništvo ili su nastavili da idu sa stanovništvom.

ODGOVOR:

            Ne. OVK je da bi sprečila da se dogodi još nešto gore napustila stanovništvo nakon što je stanovništvo odlučilo poći niz brdo prema selu Studimlje i nastaviti zatim u smeru Vučitrna.

MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste dva kilometra posle nekog mesta na putu za Vučitrn naišli na srpske policajce. Da li se sećate tog dela vaše izjave.

ODGOVOR:

            Da li biste ponovili pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naišli ste na putu prema Vučitrnu na srpske policajce to kažete u svojoj izjavi krećući se dakle, u toj grupi koja je išla za Vučitrn.

ODGOVOR:

            Srpske snage su sišle sa Šalje i granatirale nas a mi smo pobegli u Gornje Studene onda smo se malo odmorili, formirali konvoj i odlučili poći u smeru Vučitrna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Skratili su mi vreme. Pitam vas za događaje gde ste naišli na policajce i kažete da vas nisu zaustavljali već su vas samo uputili da nastavite prema Vučitrnu. Da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Ovo pitanje je vrlo nejasno. Polako molim vas.

SUDIJA.

            Nemojte se svađati molim vas gospodine Miloševiću, na koji deo izjave se sada pozivate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam sad ispred sebe samo imam deo u izjavi gde kaže naišli na srpske policajce nisu ih zaustavili već su ih uputili da nastave prema Vučitrnu Poljoprivrednom dobru.

SUDIJA:

            Dobro, to je jasno da li je grupa srpskih policajaca vas uputila da idete prema Poljoprivrednom dobru.

ODGOVOR:

            Da časni sude neposredno pre glavnog puta Mitrovica Priština ti policajci su nas uputili prema Poljoprivrednoj zadruzi tamo su nas okupili i ostavili nas cele noći na otvorenom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Vi tvrdite da su to Poljoprivredno dobro čuvali civilni policajci. Je li tako.

ODGOVOR:

            Možete ponoviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da su Poljoprivredno dobro čuvali civilni policajci.

ODGOVOR:

            Ne, nisam to rekao u izjavi. Rekao sam da je policija bila unutra a vojska im se pridružila. Tako da su tamo bile vojska i policija i ccivili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta su radili civili?

ODGOVOR:

            Na koje civile mislite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na te koje sad kažete da su bili vojska, policija i civili na te civile koje ste pomenuli.

ODGOVOR:

            Oni su se samo motali vamo tamo u tom trenutku nisu ništa radili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kolko ste tačno vremena proveli u zatvoru u Smrekovici.

ODGOVOR:

            Oprostite, da u zatvoru Smrekovnica bio sam od 3. maja do 23. maja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Znači 20 dana ste bili, a da li je tačno da je jedan od čuvara bio Albanac po imenu Agro.

ODGOVOR:

            Da, jedan stražar zvao se Agron.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li on bio Albanac.

ODGOVOR.

            Nisam ga poznavao, znao sam ga samo po imenu Agron.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li je on bio Albanac  i ako ga niste poznavali sreli ste se s njim.

ODGOVOR.

            Pa prema imenu, treba da je bio Albanac.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Znači Albanac vas je čuvao u zatvoru.

SUDIJA:

            Pa rekao je da se stražar zvao Agron.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da ste islednik u zatvoru u Smrekovici na njegovo pitanje odgovorili kako nemate nikakva saznanja o UČK i njenim pripadnicima. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Oprostite časni sude, optuženi postavlja tako duga pitanja da ne mogu razlikovati jednu rečenicu od druge. Dajte mi molim vas jednu jednostavnu rečenicu na koju ću odgovoriti.

SUDIJA.

            Da li ste vi istražitelju u zatvoru rekli da ne znate ništa o OVK i njenim pripadnicima.

ODGOVOR:

            Ne, u zatvoru sam rekao da ja nisam bio pripadnik OVK ali da sam pomagao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste mu rekli da ste im davali novac. Je li tako ili ne.

ODGOVOR:

            Rekao sam da sam im pomagao, a istina je da samo onoliko koliko sam mogao njima pomagao i to svojevoljno jer, OVK se borila za slobodu Kosova uz pomoć NATO pakta i SAD.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači oni vam nisu tražili novac, vi ste im dali novac svojom voljom.

ODGOVOR:

            Svojom slobodnom voljom, želeo sam pomoći narodnoj vojsci to je bila vojska koja je branila ljude i njihove kuće. Vojska koja ponikla u narodu tako da sam ja pomogao svojom voljom, bez ikakve prisile to je bila moja slobodna volja ja to ponovo kažem.

MEJ:

            Gospodine Miloševiću vaših 10 minuta e isteklo.

            Gospodine Tapuškoviću imate li pitanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije imam pitanja, jer se gospodin Slobodan Milošević nije uopšte dotakao prvog iskaza i zaista ne bi hteo da zloupotrebljavam vreme ja vas molim da znam koliko vremena imam na raspolaganju jer, je ovo vrlo važan iskaz za probleme kojima ćete se baviti. Vrlo važne stvari su ispuštene i

SUDIJA:

            Ajde da to privedemo kraju idemo, idemo to treba završiti danas.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije ja ću pokušati ali verujte mi evo moram prvo da se vratim na trenutak na prvi iskaz. Gospodine Gani oprostite što ću vas zvati imenom lakše je. Samo imenom. Ako bismo mogli prvo ovo da rasčistimo oko toga kad ste prestali da radite na vašem radnom mestu. U prvom iskazu od 28 i 29.05.99. godine u prvoj rečenici vašeg iskaza rekli ste da ste radili kao tehničar u 24. marta 99. u Elektrani kao direktor odeljenja. Danas ste rekli nešto drugo. Samo mi odgovorite da li je tačno ono što ste danas kazali, ili ono što ste rekli tada.

ODGOVOR:

            Radili smo do 12. aprila, od 24. marta sa početkom bombardovanja NATO pakta, 24. marta promenio se naš raspored išao sam na posao svaka 3 ili 4 dana zato sam rekao da sam osto na tom radnom mestu do 12. aprila.

TAPUŠKOVIĆ.

            Dobro, hvala.

            Odmah dalje u ovom iskazu u trećem pasusu rekli ste da ste od 24. marta čuli na televiziji da je NATO počeo bombardovanje. Je li tako.

ODGOVOR:

             Da.

TAPUŠKOVIĆ.

            Onda u toku narednih dana vi ste čuli više eksplozija iz pravca Prištine i pretpostavio sam da se radi o napadima NATO-a da li je to tačno.

ODGOVOR:

            24. marta čuo sam bombe NATO pakta ali sam i dalje išao na posao to je stvarnost.

TAPUŠKOVIĆ:

            ... vi sa porodicom ipak odlučite da napustite to mesto gde padaju te bombe ili ne.

OPTUŽBA:

            Prigovor. Časni sude

OPTUŽBA:

            Časni sude svedok je rekao da su bombe padale iz smera Prištine. Svedok je opisao da je čuo zvukove bombi iz smera Prištine. Govorimo dakle o bombama NATO pakta Mislim da to treba razjasniti da li gospodin Tapušković govori o bombardovanju NATO pakta ili granatama koje su ispaljivale srpske snage.

SUDIJA:

            Možda bi ste mogli ponovo postaviti pitanje i preformulisati.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja nemam potrebe časni sude da to preformulišem jer ovde piše da je

SUDIJA:

            Ja sam vas zamolio da to preformulišete pa molim vas onda to napravite pa molim vas onda to napravite.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sudija nego ovde piše doslovce u njegovom iskazu u toku narednih dana čuo sam, to je on izjavio, ja nemam razloga da interpretiram to čuo sam više eksplozicija iz pravca Prištine na 15 km udaljenosti i pretpostavio sam da se radi o napadima NATO. Tako je rekao doslovce. Da li je to bilo od značaja.

MEJ.

            Dobro, zaustavimo sadda ovde. Šta je vaše pitanje.

TAPUŠKOVIĆ.

            Moje pitanje je da li je sada to što je pretpostavio da su bombe NATO-a su se čule i da je on to. Da li je to bilo od nekog uticaja da on sa svojom porodicom krene negde u nekom pravcu, da bi se sklonio od mesta gde te bombe padaju. Eto to je moje pitanje.

ODGOVOR:

            Želeo bi biti kratak. Ja mislim da je svaki Albanac isčekivao bombe NATO pakta jer su svi mislili da će im doneti slobodu a ne znam gde je sad tu greška.

SUDIJA.

            Nema nikakve greške. Iznešena je tvrdnja da ste vi čuli eksploziv da ste pobegli pre eksploziva. To je vaš odgovor. Ne recite ne.

ODGOVOR:

            Časni sude, možda se tako čini ali ja nisam otišao zbog bombardovanja NATO pakta otišao sam zbog granatiranja srpskih snaga. Mi smo mogli razlikovati bombardovanje NATO pakta i granatiranje to su dve različite stvari. Ja bi želeo da to bude sasvim jasno. Nismo otišli zbog NATO pakta i bombardovanja.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas stvarno molim da mi odgovarate što kraće. Zbog vremena koje je u pitanju. I sad imamo vaš drugi iskaz koji ste dali 10.10.2001.g. na strani dva tog iskaza engleska verzija, isto druga strana drugi pasus. Vi ste rekli sveukupno mislim da je u selu Cecilija bilo otprilike 7 hiljada ljudi koji su se sklonili. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Časni sude da li mi dopuštate da pogledam tu izjavu jer, nije mi to jasno.

SUDIJA.

            Izgleda da će ovo potrajati. Molim da se svedoku da kopija napravićemo pauzu od 10 minuta i kako bi se prevodioci odmorili i zatim ćemo raditi dok ne završite gospodine Tapuškoviću.

 

pauza 

 

            Molim ustanite.

            Izvolite sesti.

 

MEJ:

            Da li je svedok dobio izjavu.

TUŽILAC:

            Da, mislim da je dobio

MEJ:

            Na kom jeziku je dobio izjavu.

TUŽILAC:

            Na albanskom.

MEJ:

            Da li smo našli taj pasus.

TUŽILAC:

            Da i obeležili smo ga žutim flomasterom.

MEJ:

            A na engleskom na kojoj je strani.

TUŽILAC:

            u engleskoj izjavi to je na strani izjave koja nosi datum 10.10.2001. na dnu strane.

MEJ:

            U redu, hvala vam.

            Gospodine Tapušković mi možemo da radimo do pet tako da vas molim da vaše unaksno ispitivanje završite do tada.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časni sudije ja ću sasvim sigurno završiti mnogo ranije, i to mislio sam da pitam samo direktno. Dakle, gospodine Gani, malopre sam vas pitao je li to piše u vašoj izjavi na drugoj strani drugi pasus, dakle, da je bilo u Ceciliji je bilo otprilike 7 hiljada ljudi. Je li tako, civila kako piše ovde.

ODGOVOR:

            Da, to je otprilike broj civila koji su u Ceciliji bili nekih pet dana to je ta cifra.

TAPUŠKOVIĆ:

            A kada ste došli u Gornje Sudinje odmah iz Cicilije sa ljudima koji su bili tamo, kako ste rekli u prvoj izjavi da se ne vraćam na to bilo je između 10 i 15 hiljada ljudi. Je li to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno ali ja želim da dam objašnjenje zato što su se drugi ljudi priključili koloni ljudi. Tako da je stalno broj ljudi rastao.

TAPUŠKOVIĆ:

            Razumem, to su uglavnom ljudi koji su tu došli kako ste kazali  vašoj izjavi na prvoj stranici ove izjave, iz raznih mesta naveli ste ih ovde da ja ne navodim, DRENICA i tako dalje. Je li tako? Pogledajte prvu stranu pa ćete videti koja ste sve mesta naveli, došli iz raznih mesta.

ODGOVOR:

            Ovde stoji da je u Cecenima bilo oko 7 hiljada ljudi koji su bili izbeglice tu međutim, kada je ta kolona krenula ka dole onda su se drugi ljudi priključili znači, ljudi koji su bili po drugim selima su se spontano priključili toj koloni ljudi s brda i tako dalje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, da se ne zadržavamo na tome, i opet na ovoj stranici u 3 pasusu znači, rekli ste kad ste bili u Ceceliji da vam je OVK rekao da ćete se tu samo privremeno zadržati. Je li tako?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači vi ste čekali kad će vam oni reći da morate da krenete. Je li tako?

ODGOVOR:

            Nismo čekali da nam neko naredi. Mi smo čekali zato što smo smatrali da smo tu u skloništu da smo tu u zaštićeni. Prvog trenutka kada smo se osetili nesigurno, da nismo sigurni onda se OVK povukao i mi smo otišli u Studinje.

TAPUŠKOVIĆ.

            Hvala. zatim dalje ste rekli da ste to je 6 pasus, da ste u tom sleu ostali pet dana u ... kad vam je OVK rekao da je probijen front .. da su srpske snage probile. Da li je to bio taj trenutak kad su otprilike nastale te okolnosti kad ste mogli da krenete.

ODGOVOR:

            U mojoj izjavi izričito stoji da nakon što su potvrđene vesti da je probijena linija fronta kod Šara mi se više nismo osećali sigurno i otišli smo iz Studinja smo otišli u grad ili na neko drugo mesto.

TAPUŠKOVIĆ:

            U ovom drugom pasusu stoji doslovce u tom trenutku dok ste bili u ... ja nisam video dokaze civilnih žrtava u Ceceliji. Je li to tačno? Da nije bilo žrtava dok ste bili za tih 5 dana.

ODGOVOR:

            Koliko mi je poznato nije bilo civilnih žrtava osim jedne. Ne znam kako je ta osoba ubijena, to ne znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            To ste objasnili, ali na to moram doći kasnije malo. Ali sad imate dva pasusa niže video sam ... OVK ne znam koliko ih je bilo neki su nosili uniforme OVK, a ostali su bili u civilnoj odeći. Mene zanima razmera između onih koji su bili u uniformi, i onih koji su bili u civilnoj odeći a pripadali su OVK. Kojih je bilo više?

ODGOVOR:

            Pripadnici OVK su bili brojni oni koji su bili u uniformama su bili brojniji. Bilo je nekoliko civila koji su možda čekali da dobiju oružje, ne znam možda su bili na vežbi.

TAPUŠKOVIĆ:

            U sledećem pasusu sad govorite o oružju, navodite koje su oružje imali pripadnici OVK. Da li je sad ovo što ovde stoji tako bilo da su bile puške M 48, pa kalašnjikovi, ali ... jedan ručni bacač  tu je bio ... koji se ispaljuje sa ramena takođe su imali ručne bombe. Da li je većina pripadnika OVK imala to oružje.

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            I sad me još ovde zanima na strani 4 a engleska verzija 14 pasus strane 3, navodi se ovde. U Ceciliji čuo sam da se u selu doneli telo jednog borca OVK čuo sam da je on poginuo na području ... ili Šare. Jeste li videli to telo ili ste samo čuli.

ODGOVOR:

            Samo sam čuo da je telo donešeno i da je sahranjeno u Ceceliji.

TAPUŠKOVIĆ:

            E sad, sam primoran časne sudije da se vratim na prvi iskaz samo jedan, jedini pasus, to je prva izjava to je treća strana, drugi pasus engleske verzije. Ovde ste izjavili ja moram da vam pročitam to da bi vas pitao nešto. Da ste ostali u Ceceliji 5 dana tokom kojih je OVK pretrpeo tako teške gubitke od srpskih snaga da su nam rekli da je bolje da napustimo to područje. To ste izjavili je li tako'

ODGOVOR:

            U mojoj izjavi sam ja rekao da smo čuli vesti da je došlo do gubitaka u Šari na strani OVK i zbog toga je bilo bezbedno za nas da ostanemo u Ceceliji tako da smo odlučili da odemo na sigurnija mesta.

TAPUŠKOVIĆ.

            Ja moram da vam ovo posebno naglasim. Vi ste ovde kazali da je tokom tih pet dana u Ceceliji OVK pretrpeo tako teške gubitke srpskih snaga da li možete da kažete koliko je vojnika OVK poginulo. Ako ste rekli teške gubitke od srpskih snaga. Koliko je ljudi izgubilo život, od onih koji su bili u OVK.

ODGOVOR:

            Ne znam za gubitke, ja sam to samo čuo na osnovu glasina ato što je Šara daleko od Cecelije.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li ste čuli da je bilo više žrtava među OVK.

ODGOVOR:

            To smo čuli to su bile glasine.

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači bilo je dosta žrtava među 

MEJ:

            Rekao je da je on to tako čuo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Još samo jedna stvar me zanima vi ste u ovoj drugoj izjavi opisali sve onako kako ste rekli i u prvoj izjavi samo što u ovoj drugoj izjavi, uopšte niste spominjali da ste videli da se pucalo po civilima mitraljeskom paljbom. To uopšte niste spomenuli u ovoj drugoj izjavi. Kako to objašnjavate. Sve ste drugo kazali, samo niste rekli da ste videli da je konvoj stao sa onom belom zastavom stajali ste dva sata na tom mestu u drugoj izjavi niste spomenuli da ste videli da se pucalo po civilima, u prvoj izjavi ste rekli kako to objašnjavate.

TUŽILAC:

            Časni sude imamo dozvolu da uložim prigovor.

MEJ:

            U redu izvolite.

TUŽILAC:

            Jasno se kaže na početku druge izjave ovog svedoka sledeće. Ova izjava se daje da bi se razjasnile neke stvari iz prethodne izjave. To je rečnica koja stoji zasebno na vrhu te strane. Mislim da u ovom kontekstu ovo pitanje nije fer u odnosu na svedoka jer, mora da nije imao razloga da spomene svaki detalj u drugoj izjavi.

MEJ:

            U redu to je onda odgovor na vaše pitanje gospodine Tapuškoviću.

TAPUŠKOVIĆ:

            Da, ali sve drugo je ponovio sem toga. Ja ga pitam jeste li vi videli da se pucalo u ljude.

ODGOVOR:

            Na koje vreme mislite o kom periodu me pitate.

TAPUŠKOVIĆ:

            U onom momentu kada ste na putu u onoj koloni ljudi stali i kada je bila podignuta bela zastava u ovoj drugoj izjavi ste rekli da ste na tom mestu stajali dva sata. I onda ste posle nastavili put, niste u ovoj drugoj izjavi rekli sem toga da ste stajali dva sata niste uopšte spomenuli da je tu bilo bilo kakve pucnjave. Je li tako bilo.

ODGOVOR:

            Mi smo tamo ostali dva sata a posle dva sata, smo odlučili da istaknemo belu zastavu kao što sam rekao zato što smo bili nezaštićeni. Odlučili smo zbog toga da izađemo na glavni put Priština-Mitrovica i da napustimo onda Kosovo. Tokom ta dva sata nisam čuo nikakvu pucnjavu ali smo se osećali bespomoćno nismo imali hrane, nismo imali ništa da pijemo, tako da smo morali da nađemo nekakvo rešenje.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kad ste nastavili ... je li bilo pucnjave.

ODGOVOR:

            Gospodine Tapuškoviću, još uvek smo u Gornjem Studinju pre nego što je počinjen masakr iako smo bili istakli belu zastavu uprkos toga počinjen je pokolj. Ono o čemu vi govorite se desilo posle te noći koje smo proveli na poljoprivrednom dobru. Muškarci su odvedeni u zatvor a ništa nismo znali o ženama i o deci tako da postoji razlika između događaja tu na tom mestu od onog mesta na Poljoprivrednom dobru. Mi smo onda se predali i desilo se to što se desilo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Jeste videli vi da se pucalo u ljude to vas ja pitam tu na mestu gde ste bili sa belom zastavom. 

ODGOVOR:

            Gde smo istakli belu zastavu posle pola sata smo krenuli dole, i kad smo ušli u Studilje uzeli su nam zastavu i počeli su da nas maltretiraju da ubijaju, da ranjavaju ljude i tako dalje. Istakli smo belu zastavu pre nego što smo se predali ali bez obzira na to oni su uradili ono što su hteli.

TAPUŠKOVIĆ.

            Vi ste videli  50 ljudi ...

ODGOVOR:

            Da, da oko 50 ljudi video sam ih nakon što se kolona razbila, nakon što su nam oduzeli belu zastavu onda su počeli da nas maltretiraju. Nakon što su nam uzeli zastavu ljudi su nastavili da idu u koloni, a onda su bili izloženi pljački, maltretiranju i pokolju onako kao što sam ja rekao u svojoj izjavi.

MEJ:

            Gospodine Sakson izvolite.

TUŽILAC:

            Časni sude ja ću biti kratak. Gospodine Hajradina vi ste nam opisali kako su vam oni oduzeli belu zastavu i počeli da vas maltretiraju, ubijaju, i tako dalje. Da bi zapisnik bio jasan da ne govorimo u zamenicama, kažite nam kad kažete oni, na koga mislite, ko je to.

ODGOVOR:

            To je jasno srpska armija optuženog.

PITANjE:

            Ranije ste spomenuli da kada ste bili u selu Secilija čuli ste glasine ili vesti da je u šali došlo do gubitaka, da je OVK pretrpeo gubitke tako da se više nije smatralo sigurnim da se ostane u selu Secelija. Ako znate, samo ako znate kažite odprilike  koliko je Šala daleko, to mesto Šala daleko od Secelije.

ODGOVOR:

            Ne mogu da vam kažem tačno ali mislim da je preko 10 kilometara.

OPTUŽBA:

            Časni sude nemam više pitanja.

MEJ:

            Gospodine Haj Radinaj hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, sada je vaše svedočenje završeno. Slobodni ste i možete da idete.

SVEDOK:

            Želim da zahvalim ovom veću što mi je omogućilo da dođem ovamo.

MEJ:

            Sada se rasprava prekida do sutra ujutru u 9.30. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest