aktuelno-m.gif (3720 bytes)

18. april 2002. g.

STENOGRAM

 

 

____________:

            ... barem jedan ja neću ići redosledom kada su u pitanju svedoci 92 .. broj 3 na spisku Latifi Rafim. Izvinjavam se radi se o svedoku broj 4 i on ima doktorat polaže u ponedeljak i učinio je sve što je moguće da bi ispitivači prilagodili raspored suđenju. Međutim, on to nije uspeo da uradi. Tako da on mora da se vrati kući u subotu radi se o svedoku broj 4 Zahir Bakiri. A druga stvar koju želim da kažem odnosi se na ambasadora Volebeka koji je ambasador u Norveškoj, norveški ambasador u Americi. I on je trebalo da se pojavi u vreme kada je optuženi bio bolestan. Onda je trebalo da dođe sledećeg utorka, međutim sledećeg utorka sud ne radi. On je ponovo pogledao svoj dnevnik on može da dođe 8 i 9 jula i ne može da dođe ni u jedno drugo vreme, tako da je on nama dao taj svoj raspored i onda ćemo tog ponedeljka i utorka moći njega da čujemo, čujemo njegovo svedočenje.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Da, to je već na samom kraju izvođenja dokaza za ovaj deo optužnice. U redu. Mi treba da učinimo sve što je moguće da sa ovim svedokom završimo danas i sutra i to zavisi od vas koliko brzo vi možete da radite sa ovim svedokom.

TUŽILAC:

            Da, trudiću se da budem što kraći da imamo što više odgovora sa da ili ne. I onda ćemo ostaviti dovoljno vremena za unakrsno ispitivanje.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Čini mi se da se ovde svedoči o nekim stvarima koje su se desile i pre onoga što je relevantno u optužnici tako da  možda to treba proći što je brže moguće ili čak nešto izostaviti.

            Svečano izjavljujem da ću govoriti isitinu, celu istinu, i ništa osim istine.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Hvala vam.

            Izvolite sesti.

            Časni sudija ja ću se prvo baviti kontekstualnim stvarima i znam da je sud pomenuo neke teme u vezi obrazovanja. Međutim, time ćemo se baviti zbog određenog, imamo razloge za to ali ćemo to uraditi šro je kraće moguće. Ja ću voditi svedoka o onim stvarima koje nisu sporne i da bi uštedeli na vremenu. Gospodine molim vas da nam kažete kako se zovite.

            Ja se zovem Veton Suroi.

PITANjE:

            Vi ste Albanac sa Kosova, sin diplomate i živeli ste u Boliviji Meksiku i kratko u Londonu. Vi ste obrazovani čovek, govorite nekoliko jezika. Vi ste po struci novinar i izdavač. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Prvo ste kao novinar počeli da radite u novinama Rilindija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            82. do 1990.g. da li ste vi zbog nečega što ste tamo objavili izgubili taj svoj posao.

ODGOVOR:

            Da, tačno nisu mi dali da u sopstvenim novinama pišem godinu dana.

PITANjE:

            Mislim da je to bilo nakon što je štampan ili objavljen jedan intervju sa jednim hrvatskim intelektualcem Brankom Horvatom, koji je primetio da Kosovo treba da bude Republika unutar Jugoslavije. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Izlgeda da ne radi ...

TUŽILAC:

            A to nisam proverio.

PREDSEDAVAJUĆI:

            ....sada radi.

            Izvolite.

TUŽILAC.

            ... prevodioci su vas zamolili da govorite glasnije i da govorite u mikrofon.

PITANjE:

            Mislim da su te iste novine zatvorene 1990.g. i ponovo otvorene pod Upravnim odborom u kome su bili Srbi.

ODGOVOR:

            Da, kada su uspostavljene vanredne mere širom Kosova, kada su zatvoreni i prištinska televizija i radio takođe, su suspendovane sve druge institucije koje su Kosovu davale njegovu autonomiju.

PITANjE:

            Da li ste vi počeli jedan nedeljni časopis i bili njegov glavni urednik i izdavač u septembru 1990, i možete li nam vi izgovoriti ime tako da bi mi znali kako se ono pravilno izgovara.

ODGOVOR:

            Novine su se zvale Koha i to je bio prvi albanski nedeljnik.

PITANjE:

            1991.g. da li je u jednom periodu taj časopis bio zatvoren.

ODGOVOR:

            Novine Koha su bile prijavljene i registrovane u Hrvatskoj to je bila jedna jugoslovenska Republika gde su se mogle registrovati privatne novine na početku rata između Srbije i Hrvatske bilo je nemoguće štampati i distribuirati novine Koha.

PITANjE:

            I kad ste ponovo počeli da izdajete taj list.

ODGOVOR:

            Nakon poteškoća oko registracije novina u Srbiji, a to je trajalo 6 meseci novine su ponovo počele da izlaze 95. godine.

PITANjE:

            Da li su one ponovo zatvorene i koje je to godine bilo i u kojim okolnostima.

ODGOVOR:

            Nakon što smo objavili foto montažu koja se zove, pod nazivom ... 1989 u kojoj će biti optuženi sa organima državne bezbednosti kako su okružili Izdavačku kuću i sprečili da se novine izdaju u mesecu aprilu 1996.

PITANjE:

            A šta se desilo sa osobljem i sa zgradom.

ODGOVOR:

            Osoblje državne bezbednosti je ispitivalo neke članove osoblja raspitivalo se o metodologiji kako operiše njeno osobnje, i isto tako odgovornosti ljudi koji rade u novinama. Kada je štamparija zatvorena onda je ona i zapečaćena.

PITANjE:

            Da li je taj događaj privukao pažnju međunarodne javnosti.

ODGOVOR:

            Mislim da je došlo do niza protesta. To su učinile organizacije koje su se borile za slobodu govora, ali na kraju je čitav taj slučaj pao u zaborav i novinarima je ipak bilo dozvoljeno da ponovo rade.

PITANjE:

            Pasus 6 da li je Koha se pretvorila u dnevne novine pod imenom Koha ditore u aprilu 1997.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li su se počeli da izdaju i novine Koha ditore i nedeljnik Koha.

ODGOVOR:

            Da, te iste godine su se pojavile i dnevne novine.

PITANjE:

            Vi ste bili vlasnik i jednog i drugog izdanja.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A urednička politika vaših novina je bila kakva.

ODGOVOR:

            Mi smo se uvek trudili da imamo nezavisnu uređivačku politiku koja bi imala kritički tav. I isto tako smo se trudili da budemo profesionalni i da štampamo razne vrste informacija.

PITANjE:

            A kakav ste vi stav, ako ste imali bilo kakav stav imali prema stranci Ibrahima Rugove.

ODGOVOR:

            Imali smo kritički stav naročito zbog načina na koji se predstavljala stvarnost ali isto tako, koja je uvek prikazivala samo pola istine. Ali isto tako sam pokušavao da zastupam stavove i politička gledišta stranke i gospodina Rugove lično.

PITANjE:

            Da li je gospodin Rugova i njegova stranka da li su oni izražavali mišljenje u vezi budućnosti Kosova i njegove nezavisnosti.

ODGOVOR:

            Da, gospodin Rugova lično i njegov informativni aparat je stvarao utisak da je nezavisnost Kosova nešto što je pitanje dana, i da čitava međunarodna zajednica se svakodnevno bavi pitanjem Kosova. U toku jednog period apre Dejtonskih razgovora demokratski savez Kosova je u suštini išao okolo i pričao da će se pitanja Kosova rešiti na Dejtonu.

PITANjE:

            Da li je to bio stav koje su vaše novine prikazivale kao realnim ili ste vi imali drugačiji stav prema tome.

ODGOVOR:

            Mi smo jasno istakli na osnovu nekoliko izvora da je ovo iskrivljivanje stvarnosti i da je naša profesionalan dužnost da građane Kosova obavestimo o tome u kakvom je u stvari stanju Kosovo okupirano Kosovo, a to znači da je okupirano od strane srpskih snaga.

PITANjE:

            Znači ovo je uticalo, vaš stav je onda uticao na to kako su na vas gledali i uticalo je na vaš položaj. Da li ste vi zbog stava vaših novina smatrali kao neko ko je bio anti srpski raspoložen ili ne.

ODGOVOR:

            Mi smo jasno bili protiv srpskog režima, režima vlasti i fašističke ideologije. Dok smo u isto vreme bili otvoreni prema gledištima srpskih stanovnika koji su izražavali stavove liberalne opoicije a u isto vreme smo bili jedine albanske novine koje su prekršlile tabu tako što smo počeli da spominjemo nezavisnu novinsku agenciju Beta. Zbog čega su ekstremistički krugovi u nekoliko navrata nas optužili da mi predstavljamo beogradsku platformu i informacije iz Beograda.

PITANjE:

            Mi ćemo kasnije doći na još neke događaje u vezi novina. Kasnije. Ali sada da prođemo brzo kroz taj isti period, ali ćemo se baviti vašim političkim aktivnostima. Vi ste na jedan ili drugi način ceo život bili uključeni u političke aktivnosti. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, ja se vidim kao aktivista građanskog društva.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Naj, siguran sam da ćete imati u vidu  da politiku treba da držimo u okvirima relevantnog. Ako se suviše bude govorilo o politici postoji opasnost da onda skrenemo s time.

TUŽILAC:

            Ja jesam svestan toga, ja sam samo hteo da se bavim malo pozadinom i informacija u vezi ovog svedoka zbog konteksta i zbog kredibiliteta u slučaju da se bilo koji aspekt njegovog svedočenja dovede u pitanje od strane optuženog. Gospodine Suroj stav je sledeći. Vi ste naveli u rezimeu da ste pisali članke za hrvatsku štampu koja je bila, imala kritički stav. Vi ste takođe učestvovali u jugoslovenskim demokrtskim inicijativama tj. u društvu u udruženju za jugoslovensku demokratsku inicijativu od 89. a to je bio pokret za demokrtizaciju Jugoslavije, koji je bio zastupljen širom Jugoslavije da li je to tačno ili ne.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Vi ste pomogli da se osnuje prvi sindikat za građevinske radnike 89.g. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I vi ste učestvovali u parlamentarnom omladinskom pokretu od 90. do 92., ali onda ste dali ostavku iz te organizacije i onda ste ispoljavali svoj interes za politiku na druge načine.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I ako bude potrebno vi možete detaljnije dati informacije o demonstracijama uključujući i one koje ste vi delimično organizovali, a to je bila demonstracija u februaru 1990. zbog ubistva nekih 30 ljudi tokom prethodnih demonstracija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            99.g. vi ste bili poznati kao osoba koja je organizovala jedan protest protiv nasilja i rata i vi ste zbog toga bili osuđeni na 60 dana zatvora.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Mi ćemo se kasnije baviti ovim iz pasusa 15 kada dođemo do vaših sastanaka u vezi optuženog. Radilo se o demonstraciji nakon masakra u Prekazu 98. godine, i zbog vašeg učešća u toj demonstraciji kažite nam šta se vama desilo.

ODGOVOR:

            Mene je pretuklo nekoliko srpskih policajaca dok smo protestvovali, tako dok smo sedeli na jednoj prištinskoj ulici. Tom prilikom mi je povrđena ruka.

PITANjE:

            Moliću vas da malo uopštenije nego onako kako je navedeno u rezimeu kažete nam nešto o nekim temama iz obrazovanja. Veće je već dosta čulo u vezi istorijata Sporazuma iz obrazovanja tako da možemo time vrlo brzo da se bavimo. Ali možete li u nekoliko rečenica da nam objasnite zašto je obrazovanje za Kosovo bilo tako važno pitanje. Možda oni koji nemaju iskustva sa Kosova ne mogu to tako lako da razumeju ljudi iz drugih zemalja.

ODGOVOR:

            Albanci na Kosovu bili su pri kraju Drugog svetskog rata gotovo svi u potpunosti nepismeni. To je bilo nasleđe koje su nosili Albanci pogotovu imajući u vidu da je prvi objedinjeni albanski alfabet napravljen 1908. Tu je i nasleđe iz doba jugoslovenskog kraljevstva. U to vreme nije bilo dozvoljeno otvaranje albanskih škola. Postojali su dva važna faktora. Prvo potreba ljudi da se obrazuju na svom maternjem jeziku i drugo, pitanje ... Albanci su najmlađi narod u Evropi. Prema tome, među njima je veći broj mladih ljudi koji rastu i koje treba obrazovati nego u drugim zapadnim zemljama. A u to vreme mislim na godinu 89. i 90. albanske škole bile su zatvarane, u to vreme svaki četvrti albanski građanin na Kosovu bio je na neki način vezan za obrazovanje bilo kao učenik, bilo kao učitelj, i u političkom razvoju albanskog naroda na Kosovu proširenje Autonomije bilo je tesno povezano sa povećanom mogućnošću da se ljudi obrazuju na vlastitom jeziku. To je dovelo do osnivanja Univerziteta i do poboljšanja studija na tom Univerzitetu.

PITANjE:

            Da li je značaj obrazovanja za kosovske albance nešto što drugi mogu lako prepoznati i svatiti, ovde mislim recimo na ljude u Vladi u Srbiji.

ODGOVOR:

            Bilo je jasno da deo sukoba između anti albanske ideologije u Srbiji i kosovskih albanaca stoji na pitanju obrazovanja i na stalnim naporima da se osujeti obrazovanje na albanskom. Stvari su konačno eksplodirale nakon ukidanja autonomije i ... u zatvaranju albanskih škola što je bio jedan oblik zaustavljanja rasta albanske populacije na Kosovu i zaustavljanja sazrevanja državotvornosti albanskog naroda na Kosovu.

OPTUŽBA:

            Imamo ovde dva dokazna predmeta. K 2428

            Ovaj izveštaj Veća sigurnosti od 24. decembra 92.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 101.

OPTUŽBA:

            Zanima nas strana 17 gornji desni ugao.

            Gospodine Soroi vi ste pogledali ovaj dokumenata.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ja vas molim da nam nešto kažete o sadržaju paragrafa 47 koji se odnosi na Kosovo tamo se spominje obrazovanje. Molim vas da budete kratki ... mi se možemo njime koristiti.

ODGOVOR:

            Ovaj dokument odražava politički stav koji smo zauzeli u to vreme. A to je buduće da je pitanje političkog statusa Kosova teško pitanje koje se ne može lako rešiti, to pitanje statusa ne može narušiti pravo građana Kosova da se obrazuju na maternjem jeziku i zato su u to vreme albanski političari uvek na miroljubivi način insistirali da se postigne sporazum i da se međunarodna zajednica uključi u rešavanje ovog izuzetno teškog problema, a to je problem obrazovanja koji je direktno imao veze sa velikim brojem građana Kosova i tako godine 91. i 92. a to je period koji pokriva ovaj dokument mi smo pokušali na međunarodnim konferencijama na sastancima međunarodnim političarima kreirati način na koji bi se škole mogle otvoriti  bez obzira na to što je ... statusa Kosova bilo nerazjašnjeno. Dakle, to je bio deo naše politike da na miroljubivi način rešavamo svakodnevne društvene probleme a da pritom ostavimo pitanje statusa za vreme kada se steći pravi utisak za rešavanje tog pitanja.

OPTUŽBA:

            Dobro, imajući dakle, to na umu i ovaj dokument kojim se svako može poslužiti idemo sada na paragraf 18. Nešto kratko o povesti budući da je reč .. od drugih svedoka. Sporazum o obrazovanju u kojem je posredovao .. sklopljen je u septembru 96 i kao što ovde stoji sporazum je potpisan ali ne i sproveden.

ODGOVOR:

            Tako je.

OPTUŽBA.

            Sporazum nije sproveden iz kojih razloga.

ODGOVOR:

            Mislim da je sporazum strane ... bio zloupotrebljen kako bi se stvorio blok za pregovarački proces i kako bi se umanjio moment pregovaračkog procesa na albanskoj strani, time što bi se ceo problem Kosova sveo na pitanje da li će se ova ili ona škola otvoriti ili ne. A u stvari taj sporazum odgađanje sprovođenja tog sporazuma bila su taktika da se odgodi rešavanje kosovskog pitanja.

..............?

            Paragraf 22, otprilike u isto vreme kada je postignut Sporazum da li je bilo demonstracija u vezi sa izborima.

ODGOVOR.

            To su bile demonstracije nakon Sporazuma koje su se održale u Beogradu a ticale su se lokalnih izbora, opozicijske strane rekle su da se radilo o izbornoj krađi i to je dovelo do toga da su se građani u Srbiji razjarili.

PITANjE:

            Kakve su bile posledice tih demonstracija. Da li možete nešto reći o tome.

ODGOVOR:

            Mislim da je odgovor opozicije u Beogradu doveo do akcije državnog aparata i isto tako u nekim slučajevima početkom 90-ih seve negde do rata dolazilo je do sukoba između srpskog režima i opozicije i to se kasnije i odrazilo i u ratu koji je počeo u Hrvatskoj.... Kosovu je slabljenje unutrašnjih odnosa vlade i opozicije u Srbiji bio signal da dolazi trenutak da će srpski režim skrenuti pažnju javnosti prema Kosovu. Zato jer se radilo o jednoj nacionalističkoj spletki.

PITANjE:

            Sledeći niz pregovora o kojima možete govoriti iz osobnog iskustva su razgovori pod pokroviteljstvom fondacije ... koji su se odvijali negde krajem 96 početkom 97.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I tokom tih razgovora koji su se održavali na Rodosu u Grčkoj na drugim mestima vi ste imali kontakt sa političkom strankom koju je u to vreme vodio ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihailović.

ODGOVOR:

            To je sadašnji ministar ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. U to vreme on je bio ...građanskog udruženja.           

OPTUŽBA:

            I vi ste naveli ostale u paragrafu 23. Recite koliko su ozbiljno ti pregovori shvaćeni i kakav je bio njihov rezultat.

ODGOVOR:

            Postojala su tri osnovna pitanja. Prvo, mi smo svi smatrali da je otvoren i drugi kolosek u pregovorima. Taj drugi kolosek nije uključivao pripadnike vlade. Međutim, naša spremnost da pregovaramo trebala je biti ...Drugo, na tom sastanku smo mi predstavnici Kosova pokazali našu spremnost da na novi način priđemo rešavanju pitanja Kosova. Dakle, na taj način da ne govorimo o pitanju statusa  jer je to pitanje koje dolazi na kraju nego da stvorimo okvir unutar kojeg bi se mogao odvijati miroljubivi proces koji bi sa jedne strane doveo do poboljšanih životnih uslova, a s druge strane do razgovora o kraju pregovora. Tako da se to pitanje moglo razređivati ili da se....Treće, mi smo obema stranama izrazili naša strahovanja o tome da bi izostanak pregovaračkog procesa dovesti do rata i pogoršanja situacije jer bi situacija bila nestabilna i to dugoročno. Zato smo insistirali da se po svaku cenu izbegne rat i postigne miroljubivo rešenje.

OPTUŽBA:

            Drugi dokument je K2824. Mislim da je drugi sastanak bio u Halkiju, u Grčkoj.

ODGOVOR:

            Prvo u Minhenu, a zatim na Halkiju.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 102.

OPTUŽBA:

            To je čini mi se dokument od 5 stranica. To su zajedničke preporuke, to svako može pročitati. Vidimo ovde na prvoj stranici, treći paragraf gde stoji ubeđenje da je opšta demokratizacija srbije nužan ali ne i dovoljan preduslov za pomirenje Srba i Albanaca i zatim dalje se navodi ono što je  potrebno. I na sledećoj stranici stoji da dogovor o školstvu iz septembra 96. treba da bude sproveden bez daljeg odgađanja. U poglavlju izgradnja poverenja je praktična rešenja za poboljšanje situacije.

            Recite da li je ovaj dokument, a vidimo da poprima i druge teme, da li je taj dokument po vašem sudu na dobar način predstavljao tadašnju poziciju.

ODGOVOR:

            To je dokument u kojem se vidi način na koji se to pitanje moglo rešiti. U njemu se vidi opseg, diskusija i vidi se da su albanska i srpska strana imale suprotne stavove o tom dokumentu. Međutim, taj dokument još uvek odražava onaj stupanj konsenzusa koji se u tom trenutku mogao postići.

OPTUŽBA:

            Još nekoliko pitanja o ovom pregovaračkom procesu. Paragraf 27. Spomenuli ste Mihajlovića, bili su tamo i drugi Tanić i Simić. Kakav je bio njihov stav o mogućnosti održavanja statusa kvo na Kosovu u to vreme.

ODGOVOR:

            Svi srpski učesnici zauzeli su  stav da se status kvo ne može održati i oni su upozorili nas na val nasilja. Oni su svi bez izuzetka bili protiv toga vala nasilja koji se u to vreme spremao. I oni sami su znali za to.

OPTUŽBA:

            Znalči oni su potpisali ovaj dokument koji mi gledamo i onda smo se s njime složili.

ODGOVOR:

            Da, koliko je meni poznato iznešeno je obećanje da će se ti stavovi preneti srpskim vlastima.

OPTUŽBA:

            Još zadnja dva pitanja. Srpske vlasti, odnosno optuženi da li su oni učestvovali u ovim razgovorima ili ne.

ODGOVOR:

            Imamo informacije da je jedan od učesnika koji je bio u vladinoj koaliciji skriveno preneo stavove vlade.

OPTUŽBA:

            Možete li imenovati tu osobu ili ne.

ODGOVOR:

            Bio je to gospodin Tanić. On je predstavljao stranku Nove demokratije, a ona je bila u vladi.

OPTUŽBA:

            I  na kraju u vezi sa ovom temom. Da li ste shvatili da je kopija ovog dokumenta koju smo mi upravo pogledali prosleđena optuženom ili nije.

ODGOVOR:

            Prema informacijama koje sam ja lično dobio od strane fondacije Betelsman. Ovaj dokument je predat nemačkom ministru inostranih poslova Klausu Kinkelu u Beogradu i predat je takođe srpskim vlastima uključujući i optuženog na tom sastanku.

OPTUŽBA:

            Vi ste onda o tome ćemo čuti učestvovali u pregovorima u Rambujeu. Stav pregovarača, albanskih pregovarača sa Kosova na tim sastancima kod Fondacije Peterman, da li je on bio prema vašem mišljenju konzistentan ili nekonzistentan sa onom linijom koju su zauzeli u Rambujeu.

ODGOVOR:

            Mislim da jeste bio konzistenatan u tome da smo mi pokušavli da tražimo jedan okvir samo uprave koji bi ostavio pitanje statusa Kosova otvorenim tako da se status Kosova unapreed ne bi određivao ili prejudicirao ali prvo je trebalo rešiti svakodnevne teme,a pre toga se morao naći nekakav administrativni okvir koji ne bi unapred odlučivao o političkom statusu Ksoova. Posle toga smo moglid a razgovaramo o statusu Kosova. Svi delegati na pregovorima u Rambujeu su se bili skoncentrisali na to da se zaustavi rat.

OPTUŽBA:

            Na to ćemo doći za koji trenutak. Da bi kompletirali ovu tezu, a sad preskačemo pasuse 29 i 30, da li je održana serija ili par pregovora koji pod nazivom projekat za estetske odnose, a razgovori su održani u Beogradu 97. Da li ste vi učestvovali u tome ili bar na drugom sastanku u Njujorku.

ODGOVOR:

            Ja sam učestvovao na oba sastanka. Prvi sastanak u Beogradu, na njemu smo bili profesor Agani i ja, a kasnije su albanski, albanskih učesnika je bilo još više. Na ovom prvom sastanku u Beogradu jedan od članova rukovodstva srpske Socijalističke partije Srbije, gospodin Perčević je bio prisutan.

OPTUŽBA:

            I da li je od ovih sastanaka išta ispalo.

ODGOVOR:

            Mislim da smo pokazali dve stvari. prvo pokazali su spremenost Albanaca sa KOsova da insistiraju na miroljubivom rešenju, a drugo pokazali su da postoji veliki jad među stavovima Albanaca i stavova srpskog režima i donekle između stava srpske opozicije.

OPTUŽBA:

            Možda nije u hronološkom sledu ali dolazi do ponude medijacije od strane osobe koja se zove Pačoli ali od toga nije ništa na kraju bilo.

ODGOVOR:

            Koliko ja znam, kao što mi je pokojni profesor Ragani rekao jedan poslovni čovek koji je imao veze sa srpskim režimom i sa optuženim je ponudio svoje usluge kao da bude posrednik ali ova ponuda je bial odbijena od strane profesora Aganija.

OPTUŽBA:

            Mi smo sada na jednoj temi u vezi koje je Veće već čulo od prethodnih svedoka, a radi se o sastancima na kojima je učestvovao gospodin Bakali i BB. Vi niste učestvovali u tim sastancima lično. Da li ste čuli nešto o njima?

ODGOVOR:

            Ja sam saznao za te sastanke tek nakon što su oni održani.

OPTUŽBA:

            Da li su vas obavestili o nekakvim pretnjama, o tome šta će se desiti selima na Kosovu.

ODGOVOR:

            Posrednik na ovim sastancima je bio jedan član mog osoblja i on je rekao da je ishod sastanaka sa DB sa Stanišićem je to da je došlo do pretnje da ako se ne nađe rešenje između Beograda i Prištine, da će srpski režim, tj. da je srpski režim već identifikovao etnički čista sela koja će biti uništena.

OPTUŽBA:

            U toj klimi u kome ste vi radili da li je ta pretnja ozbiljno shvaćena ili ne?

ODGOVOR:

            Znajući odakle  su došle, potekle te reči mi smo ih shvatili veoma ozbiljno. U to vreme smo mi imali utisak da je Stanišić osoba od poverenja optuženog i njegova poruka nama je bila  veoma ozbiljna.

OPTUŽBA:

            I kada ste kasnije saznali da su Perišić i Stanišić smenjeni, kako ste to vi protumačili.

ODGOVOR:

            Za mene je to bilo iznenađenje. Imajući u vidu nešto blaži stav koji je zauzimao general Perišić koji je u to vreme imao manje komfrontativan ton i nije bio sklo, i bio je sklon da se izbegava sukobe. Onda je smena ta dva člana kruga unutrašnjeg kruga mogla da se protumači kao znak da se situacija pogoršava ili da dolazi rat.

OPTUŽBA:

            Možemo sada da pređemo na pasus 35 koji ima naslov, uloga Kohaditore za vreme rata i napad na Jašarija. Kad kažete rat, na koji vi mislite zato što je važno da mi znamo, da govorimo o istim pojmovima. Znači kad je počeo rat.

ODGOVOR:

            Ja mislim da je rat počeo sa  napadima na Prekaz i sa pokoljem porodice Jašari.

OPTUŽBA:

            A kad je to bilo?

ODGOVOR:

            Prva opsada u Drenici je bila u januaru, znači krajem 97 i početkom 98. godine.

OPTUŽBA:

            Da li sećate datuma kad je došlo do ubistva?

ODGOVOR:

            U martu.

OPTUŽBA:

            A kakvu je ulogu, kakvu su ulogu imale vaše novine u odnosu na te događaje i u kojoj meri je novina stupila u kontakte sa ljudima širom sveta.

ODGOVOR:

            U to vreme su naše novine bile jedine novine koje su izveštavale sa lica mesta i ono što su naši reporteri videli je bio jedan veliki pokolj u Prizrenu. Tu su bile porodice Jašari i Delija, ljude su streljali ispred njihovih sopstvenih kuća i zato što je to privuklo pažnju međunarodne javnosti mi smo svoje kancelarije otvorili svim diplomatama, stranim novinarima iz raznih zemalja da bi što brže, hitnije preneli to što se dešava i naznačili svet, alarmirali svet da se priprema rat protiv građana Kosova, protiv Albanaca sa Kosova.

OPTUŽBA:

            Već smo čuli o grupi G15. Da li je diplomata američkih Gelbart u to vreme bio uključen u to.

ODGOVOR:

            Gospodin Gelbart je bio prilično uključen u sve to, posebno je smatrao da Albanci sa Kosova treba da naprave pregovaračku grupu koja treba što hitnije da se uključi u pregovore sa režimom u Beogradu i zbog te atmosfere koja se stvorila pregovaračka grupa G15 je formirana i ona jetrebala da predstavlja široki spektar mišljenja na Kosovu.

OPTUŽBA:

I vi ste učestvovali u tome?

ODGOVOR:

            Da, ja sam bio član grupe G15 kao nezavisni član.

OPTUŽBA:

            Da li je gospodin Gelbart igrao važnu ulogu u toem da ubedi gospodina Rugovu kakav on stav treba da preuzme u odnosu na ...G15.

ODGOVOR:

            Mislim da je gospodin Gelbart bio ključna ličnost koja je ubedila gospodina Rugovu da u ovoj pregovaračkoj grupi treba da bude jedan širok spektar. Pogotovo u situaciji u kojoj je gospodin Rugova verovao da je izabran za predsednika Kosova.

OPTUŽBA:

            Ubrzo nakon što je formirana ova grupa, da li je došlo do zabrinutosti zbog odsustva međunarodnog posredovanja u tim pregovorima u  toj krizi i da li je onda ambasador Holbruk se uključio.

ODGOVOR:

            Za nas je bio uslov ...da treba da postoji međunarodno psoredovanje u pregovorima sa Beogradom. Ne samo da nismo verovali u iskrenost suprotne strane već smo i oguglali zbog 10 godina neuspešnih pregovora sa Jugoslavijom te smo smatrali da je međunarodno posredovanje ključni faktor koji bi doveo ka uspehu pregovora. Ovaj naš stav je bio ojačan i time kada je ogranizovan referendum u Srbiji protiv uključivanja međunarodnih posrednika. U tom trenutku se izjava ambasadora Holbruka je bila odlučujuća i sama činjenica da je otišao u Beograd i u Prištinu i ugovorio proces pregovaranja pokazao je ne samo da je međunarodno posredovanje moguće nego i ključno i produktivno.

OPTUŽBA:

            Vi govorite o organizaciji ili o ugovoranju referenduma u vezi međunarodnog učešća. To je verovatno očigledno ali kažite mi koji je bio ishod referenduma.

ODGOVOR:

            Glasanje je pokazalo da je velika većina protiv međunarodnog posredovanja. Znate ja bih to nazvao vrlo intenzivnom propagadom od strane vlade protiv međunarodnog učešća.

OPTUŽBA:

            Idemo sada na sastanak sa optuženim. Sastanak grupe G5. Nešto od toga što je rečeno do sada je otvoreno. To je bio sastanak između gospodina Rugove, Mahmuta Bakalija, Fehmija Aganija, ...Nušija i vas na kojem su bili predstavnici grupe G5.

ODGOVOR:

            Da.

OPTUŽBA:

            Mislim da se tada, to je paragraf 40. govorilo o tome da se dovelo u sumnju mogućnost da se Rugova može sam sastati sa gospodinom Miloševićem.

ODGOVOR:

            Mene je iznenadila vest da će se gospodin Rugova sam sastati sa gospodinom Miloševićem pa sam zajedno sa gospodinom Aganijem i gospodinom Bakalijem odlučio da bi bilo teško sa moralnog stanovništva sastati se sa optuženim kog smo mi smatrali da je odgovoran za zločine na Kosovu. Međutim, smatrali smo da ipak ne treba da ostavimo gospodina Rugovu samog zato jer smo imali izvesne sumnje o njegovoj kompetenciji da vodi plodonosni sastanak sa optuženim.

OPTUŽBA:

            U vašem sažetku iznose se i druge bojazni koje ste imali. I želje ambasadora Holbruka. Ali recite G5 i G15 su imali za njihov krajni cilj šta kad je reč o nezavisnosti Kosova?

ODGOVOR:

            Kosovo je koncenzus među Albancima na Kosovu što su odražavale i grupe G15 i G5, a to je da status Kosova mora biti pitanje koje će ljudi na Kosovu rešiti samo u  opredeljenju. Dakle, smatrali smo da se radi o nezavisnoti Kosova o kojoj su se ljudi na Kosovu već izjasnili.

OPTUŽBA:

            Sastanak je održan 15. maja u Belom dvoru kao što smo već znali. Da li je to bio prvi, odnosno jedini put da ste se sastali sa optuženim.

ODGOVOR:

            To je bio jedini put da sam se sastao sa optuženim.

OPTUŽBA:

            Dobro sada nećemo prolaziti kroz razne detalje. Vi nam o tome možete reći ukoliko to postane važno ili ako vam o tome neko postavi pitanje. Recite kad su se optuženi i pripadnici G5 pozdravljali da li je postojao neki nagoveštaj da se on sa nekima od njih već sastao.

ODGOVOR:

            Ja nisam imao utisak i iznenadila me toplina i bliskost sa kojom je optuženi pozdravio pripadnike delegacije.

OPTUŽBA:

            Odgovorite molim vas da ili ne kada je reč o vama. Da li je pitanje sastanka sa optuženim za vas bilo pitanje koje je upućivalo moralni izbor.

ODGOVOR:

            Da.

OPTUŽBA:

            Kad ste vi dobili šansu da učestvujete u diskusiji, paragraf 44, recite nam o čemu ste govorili i kako je optuženi odgovorio.

ODGOVOR:

            Mislim da je najvažniji deo ono što sam ja rekao bio onaj deo posvećen nasilju i masakru porodice Jašari. Kad sam ja otvorio pitanje masakra porodice Jašari, optuženi me prekinuo i rekao da bi bilo suludo misliti da bi srpska policija mogla ubijati decu. I zatim je počeo govoriti o tome kako je Adem Jašari bio kriminalac itd., i kako je on ubio svoju porodicu. Ja sam rekao pa zašto onda ne dozvolite nekom timu međunarodnih stručnjaka iz neutralne zemlje da dođe i da formiraju jedan međunarodni tim forenzičara koji bi došli i tražili način na koji je porodica Jašari izgubila živote. I ako su se oni međusobno poubijali onda bi to naravno skinulo krivicu sa srpskih snaga, s druge strane ako se  dokaže suprotno onda bi trebalo započeti proces da se ...... odgovorni.

 

SUDIJA:

            Gospodine Najs, u transkriptu ovde stoji da ga je svedok prekinuo. Verovatno se radi o ....... možete li to rasčistiti?

 

OPTUŽBA:

            Gospodine Sturoviću, čuli ste šta je rekao sudija. Ne znam da li je to tačno prevedeno. U transkriptu stoji da ste vi rekli da je vas prekinuo na tom sastanku svedok. Ko vas je prekinuo i rekao da je nezamislio da Srbi odbijaju decu?

 

ODGOVOR:

            Bio je to optuženi.

 

OPTUŽBA:

            Tvrdnja da je Jašari ubio svoju vlastitu obitelj koju ste čuli od optuženog, da li ste tu tvrdnju čuli i pre toga dana?

 

ODGOVOR:

            Ja sam ovakvu interpretaciju događaja čuo već od predstavnika srpskih snaga i čitao u srpskim medijima.

 

PITANjE:

            Da li ste vi kao novinar ikada uspeli negde drugde pronaći neke argumente u prilog toj tvrdnji osim u izvorima koje ste sada naveli?

 

ODGOVOR:

            Ne. Nigde.

 

PITANjE:

            Nakon što vam je optuženi ispričao tu verziju događaja i nakon što ste vi predložili da se dovede međunarodni istražni tim kakva je bila njegova reakcija?

 

ODGOVOR:

            On je rekao samo nakon što se na njegovom licu pojavio izraz iznerviranosti, rekao je: "Dobro videćemo", i zatim je pogledao svog sekretara.

 

PITANjE:

            U kojoj je meri optuženi bio informisan o detaljima ovog događaja?

           

ODGOVOR:

            Imao sam utisak da je on bio veoma dobro informisan o tom događaju. Jer on nam je objasnio detalje, detalje njegove vlastite interpretacije načina na koji je ta operacija izvedena.

 

PITANjE:

            Da li se on pritom služio nekim beleškama ili je govorio napamet?

           

ODGOVOR:

            Nije imao ništa napisano pred sobom. Govorio je veoma tečno i ja sam stekao utisak da je on zaista verovao da je ono što govori istina.

 

PITANjE:

            Još nekoliko tema sa ovog sastanka. Da li je neko u delegaciji spomenuo pitanje obrazovanja i ako jeste možete li nam kratko reći kako je optuženi na to odgovorio?

           

ODGOVOR:

            Gospodin Agani koji je bio odgovoran za potpisivanje sporazuma sa ........ , gospodin Agani je, dakle, otvorio pitanje obrazovanja, što je bilo jedno od pitanja o kojima je govorio o optuženi. Gospodin Agani je rekao da je sasvim neshvatljivo da se toliko kasni sa provedbom sporazuma. A optuženi je na kraju tog dela sastanka rekao da srpska skupština upravo priprema zakon o obrazovanju koji će, prema njegovim rečima, rešiti neka pitanja i koji će omogućiti bržu sprovedbu sporazuma.

 

PITANjE:

            Da li je nešto rekao o univerzitetu?

           

ODGOVOR:

            Meni se čini da su ključne reči, da su se ključne reči odnosile na univerzitet. Naime, srpski rektor univerziteta sprečavao je sprovođenje sporazuma i, kao što su kasnije čuli, u okvviru čistki koje su usledile nakon toga, nakon pripremanja ovog zakona u srpskoj skupštini, nakon čistki na beogradskom Univerzitetu gde je nastavno osoblje opozicije koje se nije slagalo sa režimom otpušteno, rektor srpskog režima u Prištini, takođe je bio otpušten. Proces podele prostorija univerziteta za albanske i srpske studente tada se ubrzao.

 

PITANjE:

            Vi ste, naravno, bili tek izdavač novina, da li je nešto o tome rečeno?

           

ODGOVOR:

            U jednom trenutku optuženi je pokušavajući pisati atmosferu u kojoj on živi mene optužio da sam diktator i rekao mi: "Gospodine Suroi, da li su vaše novine ikada zatvorene"? On je to rekao sa smeškom, a ja sam mu odgovorio: "Da, jeste, zatvorili ste moje novine", ali je iznenađen pitao me kada. A ja sam rekao onda kada sam objavio foto-montažu, ali to nama danas nije najveći problem. Nama je danas najveći problem naselje Irak. Oružani sukob.

 

PITANjE:

            Imamo još jedan mali problem sa prevodom. Ko je koga optužio da je diktator? Šta vam je optuženi o tome rekao?

 

ODGOVOR:

            Optuženi je govorio o javnom mnjenju i on nije nikoga konkretno imenovao.

PITANjE:

            Znači, drugi ljudi su zato njega optuživali?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je na kraju pitanje statusa Kosova bilo eksplicitno izneseno, ili ako nije, da li je o tome optuženi nešto rekao?

ODGOVOR:

            Status Kosova je na samom početku sastanka spomenuo gospodin Rugova. Rekao je da su građani Kosova odlučni da steknut nezavisnost. Međutim, onda smo prešli na druge teme i optuženi nije obratio pažnju na tu temu i nije se bavio pitanjem statusa Kosova.

PITANjE:

            Da li je on na kraju sastanka nešto rekao o nezavisnosti ili nacionalistima i nacionalizmu?

ODGOVOR:

            Da. Konkretno kada je govorio o unutrašnjim pritiscima kojima je on izložen, rekao je: "Gledajte, i ja imam tu svoje nacionaliste, dakle, nacionaliste koji meni stvaraju probleme".

PITANjE:

            Kada ste otišli sa tog sastanka, jeste li bili optimistični ili pesimističi, ili, vidimo u paragrafu 41 kako ste došli na sastanak, a recite kako ste otišli sa tog sastanka?

ODGOVOR:

            Ja sam zaključio da je jaz između nas ogroman i da su pred nama teški dani.

PITANjE:

            Kako je optuženi izgledao tokom tog sastanka, kako se ponašao i da li je to na neki način promenilo vaše poglede, da ili ne?

ODGOVOR:

            Optuženi je osoba koja može brzo uspostaviti odnose sa svojim sugovornicima. On je pokušao stvoriti jednu ugodnu atmosferu i želeo je da se taj razgovor odvija na jedan prijateljski način.

PITANjE:

            I kada ste se vratili sa sastanka u Prištinu, šta se dogodilo, kada je reč o uvozu hrane?

ODGOVOR:

            Nekoliko kilometara pre granice između Kosova i Srbije, gde su postavljeni srpski kontrolni punktovi, primetili smo dugi konvoj kamiona koji su vozili razne namernice. Kasnije smo saznali da je započela prehrambena blokada Kosova i da su to bili prvi rezultati te blokade.

PITANjE:

            Da li je Srbija dala neko objašnjenje o tome, kako je došla do te blokade?

 

ODGOVOR:

            Nije mi sasvim poznato kako je to protumačeno, međutim, kada je reč o našem stavu, mi smo smatrali da se radi o jednoj neobičnoj koincidenciji. Naime, u vreme kada smo mi trebali razgovarati o tome kako da rešavamo probleme, stvoreni su novi problemi i mi smo se svi složili da se radi o jednoj vrsti pritiska na Kosovo.

 

PITANjE:

            Da li je došlo i do promene u vojnoj aktivnosti u danima koji su sledili?

           

ODGOVOR:

            Tokom tog meseca, znači meseca maja, izvršena je velika operacija čišćenja pograničnog pojasa. ...... posebno odnosi na područje Dečana i negde pri kraju tog meseca i početkom juna, bili smo suočeni sa povećanim brojem izbeglica. Mnogi od njih ostali su u planinama na granici između Kosova i Albanije.

 

PITANjE:

            Da li je dato bilo kakvo javno objašnjenje zašto je baš ova operacija izvršena u ovo vreme i koji su razlozi za sve veći broj izbeglica?

           

ODGOVOR:

            Nije dato nikakvo objašnjenje izuzev zvaničnog objašnjenja da se radilo o antiterorističkim aktivnostima.

 

PITANjE:

            Sastanak sa optuženim je trebalo da bude prvi od niza sastanaka, bilateralnih sastanaka u kojima bi učestvovala grupa G 15. Da li je to tačno?

           

ODGOVOR:

            Da. Trebalo je da se održi još jedan sastanak sledeće nedelje između našeg pregovaračkog tima i tima koji je imenovao optuženi koji je uključivao članove srpske i Savezne vlade.

 

PITANjE:

            Došlo je do drugog sastanka. Da li se sećate datuma, ako se ne sećate datuma nemojte da nagađate?

           

ODGOVOR:

            Da, nedelju dana kasnije, znači sastanak je održan, bio je planiran za 22.

 

PITANjE:

            Sastanak je mislim održan u kancelariji DSK u Prištini?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li da navedete one koji su prisustvovali sastanku i da li je grupa sa kojom ste pregovarali izgledala kao da može samostalno da donosi odluke? 

 

ODGOVOR:

            Ja mislim da su ovi došli iz užeg kruga saradnika, kao što je bio slučaj Nikole Šainovića ili Ratka Markovića. Ali, mislim da u svakoj pregovaračkoj situaciji nisu imali pravo da donose odluke već su imali pravo samo konsultacije, a odluke su bile u domenu osobe koju su oni smatrali svojim nadređenim, svojim šefom.

 

PITANjE:

            I u čemu je, onda, bila svhrha sa njihove strane u održavanju ovih sastanaka? Da li se radilo o pregovorima ili o nečemu drugom?

 

ODGOVOR:

            Ja nisam uočio mnogo spremnosti za pregovore. Iako je na sto iznesen jedan broj pitanja, više se radilo formi nego o sadržaju. Na primer, potrošili smo više od pola sata na rasrpavu o tome gde će se održati sledeći sastanak, da li će biti održan u Beogradu, kao što smo mi insistirali da bi se pokrenuo niz takvih sastanaka u Beogradu ili u zgradi vlade u Prištini na čemu su oni institrali da bi se stvorio utisak da su to razgovori koji se održavaju u regionu da se bave lokalnim pitanjima i koja su iziskivala da se njime bave na lokalnom nivou.

 

PITANjE:

            Da li je ikada održan treći sastanak?

           

ODGOVOR:

            Ne, nije zato što je to bilo, takođe teško. Ali, isto tako, došlo je do sve većeg međunarnog pritiska na nas, posebno od strane ambasadora Holbruka da učestvujemo na tom sastanku. Situacija se, međutim pogoršavala i umesto da se stvara bolja atmosfera u pravcu pregovora, mi smo išli sve više i više u veće nasilje i veće probleme. Unutar pregovaračke grupe mi smo insistirali da je potpuno nekorisno održavati pregovore dok se situacija i dalje pogoršava.

 

PITANjE:

            A vi, kao pripadnik G 5? Kako su vas opisali kod kuće zato što ste išli u Beograd?

           

ODGOVOR:

            Bilo je raznih reakcija, mnoge su bile neprijatne. Dva člana G 15 su odlučila da daju ostavku u samom trenutku kada smo odlučili da idemo u Beograd, smatrajući da, ako se baš ne radi o izdaji, onda je to nešto vrlo blizu izdaje.

 

PITANjE:

            A do tada, koliko je ljudi bilo raseljeno i nalazilo se u planinama?

           

ODGOVOR:

            U maju i početkom juna počeli smo sa velikom krizom. Bilo je 5 hiljada civila koji su se krili, a sneg se još nije bio otopio. Krili su se u planinama između Kosova i Albanije, bez hrane, bez grejanja, bez ičega.

 

PITANjE:

            Na kraju se uključila Sadako Agata koja je bila na čelu UNHCR-a?

           

ODGOVOR:

            Da, mi smo alarmirali američkog posrednika Krisa Hila koji je bio prihvaćen  i od beogradske strane. Rekli smo mu da se ovde radi o ogromnoj humanitarnoj krizi u blizini Dečana i, imajući u vidu, da u toj fazi osoblje UNHCR-a nije bilo omogućeno da putuju. Mi smo stupili u vezu sa gospođom Ogata tako da bi ona mogla da interveniše i da pomogne humanitarnu pomoć tim izbeglicama.

 

PITANjE:

            Ljudi su ubijeni u Ljubeniću 25. maja 98. Da li je to tačno?

                       

ODGOVOR:

            Da, to je bilo pre našeg sastanka sa predsednikom Klintonom. Sastanak sa 4 člana sa Kosova. To je bio jedan od signala, sada govorimo o plimi pogubljivanja civila ispred njihovih kuća. To je jedan od incidenata koji je ilustruvao to da se aktivnost polcije i vojske nastavljala.

PITANjE:

            Posle toga usvojen je Zakon o univerzitetima u Srbiji o kome ste nam vi već nešto rekli, koji je na početku optuženi prikazao na sastanku kako kao nešto pozitivno?

                       

ODGOVOR:

            Da, on je najavio da će biti usvojen zakon koji će neke stvari da razjasni, rasčisti.

 

PITANjE:

            A da li je to na kraju bio pozitivan korak ili ne?

 

 

ODGOVOR:

            Mislim da je zbog toga naneseno dosta štete obrazovanju u Srbiji, univerzitetima u Srbiji, a u isto vreme su se problemi do te mere pogoršali na Kosovu da je gotovo bilo irelevantno da li će rektor Popović da ostane na svom radnom mestu ili ne.

 

PITANjE:

            Onda dolazimo do sastanka sa predsednikom Klintonom.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Možda je sada prikladan trenutak za pauzu.

 

GOSPODIN NAJS:

            Časni sude, želimo što pre da završimo glavno svedočenje i mislim da ćemo to uraditi na polovini sledećeg segmenta rasprave tako da se nadam da će i glavno ispitivanje i unakrsno ispitivanje možda i danas da se završi. Ako optuženi nema mnogo pitanja za svedoka, ja ću onda da aranžiram da neki od svedoka 92 bis takođe dođu danas ovde.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Suroj, sada prekidamo raspravu na 20 minuta. Molimo vas da imate u vidu da tokom pauze ni s kim ne razgovarate o svom svedočenju sve dok se ono ne završi, a to uključuje i članove tužilaštva.

            Idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite.

 

PAUZA

 

            ... eskalira situaciju novim nasilnim delima i ubijanjem civila. Ja sam tražio da se stvori bezbednosni okvir ili takve okolnosti koje bi omogućile da uz međunarodno posredovanje počnu pregovori i da se onda uspostavi proces samouprave dok bi se istovremeno stvarali uslovi da se pregovora o statusu koji ostaje najveća sporna otvorena tema između Prištine i Beograda.

PITANjE:

            Da li su za te vaše razgovore znali ostali uključujući i optuženog.

ODGOVOR.

            Mislim da nisu, mislim da za sadržaj razgovora ne treba da zna niko izuzev onih koji su u razgovorima učestvovali. Sastanak je javno objavljen u međunarodnim medijima.

PITANjE:

            Šta se desilo kada ste izašli na travnjak Bele kuće sa predsednikom Klintonom. Šta ste otkrili?

ODGOVOR:

            U tom trenutku kad smo izašli iz Bele kuće dobili smo informacije od aktivista koji su imali kontakte sa Prištinom i preko mojih kontakata sa mojim osobljem saznali smo da je situacija dodatno eskalirala oko Peći i Dečana i da se pojačala politička i vojna aktivnost i da je broj izbeglica dramatično porastao.

PITANjE:

            Da li je dat poseban neki razlog za eskalaciju i da li vi možete da odredite neki razlog za to.

ODGOVOR:

            Ja mislim da su svi na kosovskoj strani koji su učestvovali na tom sastanku smatrali da je to odgovor Beograda na naš razgovor sa predsednikom Klintonom. Bio je to način da nam kažu, da ako se sastajete sa američkim predsednikom onda se ovakve stvari dešavaju.

PITANjE:

            A sada prelazimo na pregovore u Rambujeu, u februaru 99. godine, vi u vašem sažetku iznosite jedan broj manjih događaja tako da ne moramo detaljno o tome da govorimo osim ako to nije potrebno. Ali kažite nam sledeće: kako je bilo vaše mišljenje u vezi marljivosti i ozbiljnosti srpske delegacdije.

ODGOVOR:

            Mislim da veliki broj ljudi u toj delegaciji čak nije ni bio svestan zašto je tamo i uz izuzetak 3 ili 4 osobe koje su bile iz užeg kruga ostali su samo gubili vreme. Tokom prve dve nedelje pregovora u Rambujeu primetili smo da čak i taj uži krug nije došao tu da pregovara već da ometa pregovore.

PITANjE:

            Vaša strana, albanska strana da li je ona ove pregovore svatala ozbiljno.

ODGOVOR:

            Apsolutno, za nas je to bilo ključno. Ne, samo da se tu radilo o sadašnjosti već je bila u pitanju i budućnost tako da smo mi krenuli u te pregovore pod veoma teškim okolnostima i morali smo prvenstveno da imamo na umu da smo privremeno napuštali insistiranje na status nezavisnosti. Znači, nije se ovde radilo o pregovorima koji će nam doneti nezavisnost što je bila težnja svih nas. Drugo, unutar okvira tih pregovora morali smo da nađemo način da nekako uklonimo OVK oslobodilačku vojsku Kosova, a to je bilo teško pitanje imajući u vidu da su gerilske snage vrlo teško prebacuju u civilni život i to je poteškoća u svakoj zemlji gde postoje pokreti gerile.

PITANjE:

            Da li je po dolasku u Rambuje ili pre, bilo ikakvog svatanja o tome kakav je autoritet ležao u pregovaračkim grupama, ili su te grupe imale nekakva uputsva spolja.

ODGOVOR:

            Bio je Sporazum koji smo sklopili sa posrednicima da će delegacija biti u potpunosti ovlašćene da donose odluke i postojao je preliminarni Sporazum da nećemo ići u konsultacije sa osobama koje se ne nalaze u Rambujeu, u dvorcu Rambuje.

PITANjE:

            Šainović je bio jedan od predstavnika srpske strane. Da li je on u neko doba napustio pregovore da ode na neko drugo mesto.

ODGOVOR:

            Ja sam ambasadora Hila jednog od posrednika zapitao zašto se pripadnicima beogradske delegacije dozvoljava da odlaze u Beograd. On je odgovorio da je Šainović zatražio da se savetuje sa optuženim. Jer, je optuženi u stvari donosio odluke. Isto tako ambasador Hil je rekao da bi to moglo pomoći pregovaračkom procesu, zato jer je u tom trenutku bio zapravo ...

PITANjE:

            Posledica toga što je Šainović napustio razgovore bila je što, kad je reč o vašoj delegaciji.

ODGOVOR:

            Jedan član naše delegacije je kao odgovor na to zatražio bio je to gospodin Tači da se i njemu dozvoli da ode da se sastane sa gospodinom Demaćijem. A posrednici su mu to dozvolili kako bi se uspostavila potrebna ravnoteža.

PITANjE:

            Dobro, te su razgovore završili i u martu je došlo do razgovora u Parizu. Na srpskoj strani je predsednik Milan Milutinović bio jedan od učesnika. Kakve su bile njegove ...

ODGOVOR:

            On se predstavio kao osoba koja bi mogla pomoći beogradskoj delegaciji. No, bez obzira na to u ključnom trenutku na samom kraju kad je trebalo potpisati Sporazum prema rečima, trojice međunarodnih posrednika koji su bili .. i Petrič, on je rekao da odluku o tome mora doneti njegov šef u Beogradu, i da on sam ništa ne može učiniti.

PITANjE:

            Dobro, idemo dalje. Ostajemo u martu 99. recite šta se dogodilo sa vašom .. u isto vreme kad su održavani razgovori u Parizu. 

ODGOVOR:

            Budući da smo kasnili u povratku iz Pariza jer nam nije bilo dozvoljeno da sletimo na prištinski aerodrom, ja sam došao dan kasnije, i kad sam došao u nedelju u Prištinu već sam ranije bio čuo da su srpske vlasti pokrenule postupak protiv novina Koha ditore zbog toga što je u tim novinama objavljen izveštaj jedne zapadne novinske agencije koja je citirala Hašima Tačija, a koji je optužio srpske vlasti da razaraju albanska sela, a na osnovu represivnog srpskog zakona o medijima koje su donele srpske vlasti moglo se kazniti svaku novinu koja je objavljivala činjenice koje bi prema tumačenju vlade bile neistinite, i bilo je neobično to da je presuda o tome donešena u nedelju i Bajram Keljmendi i drugi advokati tamo nisu bili prisutni i tamo nam je određena jedna velika kazna, ako ne platimo kaznu zatvoriće nas u roku od tri dana. Međutim, nekoliko dana kasnije započela je bombardovanje NATO pakta i novine su prestale izlaziti, ne zbog tog zakona, nego zbog toga što je one noći kad je počelo bombardovanje policija u uniformama ušla u redakciju, ubila našeg portira Redžepa Ramadanija i zatim ... uništila svu opremu koju smo imali. A sledeće noći spaljena je štamparija koja štampa naš list.

PITANjE:

            Jeste li ikada ranije čuli da vaši lokalni sudovi rade u nedelju.

ODGOVOR:

            To je bilo nešto sasvim neobično. Ne samo za Prištinu nego inače, nikada nisam čuo da se radi nedeljom bilo gde.

PITANjE:

            I tako dolazimo do bombardovanja NATO pakta. Mislim da ste nam već rekli šta se dogodilo, ali nisam siguran da li ste tačno rekli ko je bio vaš advokat, da spomenuli ste Bajram Keljmendi. Recite nam šta se dogodilo Bajramu Keljmendiju.

ODGOVOR:

            Naša advokat bio je Bajram Keljmendi. I te nedelje posle podne sastali smo se zadnji put. U noći kad je počelo bombardovanje nekoliko sati nakon početka bombardovanja prema rečima njegove supruge i ... .. policija došla je u njegovu kuću i odvela Bajrama i njegova dva sina. Oni su odvedeni na nepoznatu lokaciju i tamo ubijeni. Ujutru 25. Bajramov .. mi je rekao da je policija odvela muškarce iz njegove ... i ja sam nazvao Bajramovu suprugu .. koja mi je to potvrdila. Kasnije sam čuo da su oni uzeli leševe Bajrama i njegovog ... i čuo sam da su oni pogubljeni.

PITANjE:

            A po čemu je Bajram Keljmendi bio poznat. Koju vrstu pravnih poslova je on uzimao.

ODGOVOR:

            Bajram je bio branilac ljudskih prava i to ekselans... on je bio jedan od ... Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda. On je bio branilac u gotovo svim političkim suđenjima. Branio je mene lično nekoliko puta i to u mom svojstvu urednika novina i u mom svojstvu organizatora protesta. Protesta zvanog ... nasilja.

PITANjE:

            Još nekoliko stvari sa zadnje stranice ...Kakav je bio stav albanskog stanovništva prema bombardovanju NATO pakta.

ODGOVOR:

            Iako se većina nas protivila nasilju početak bombardovanja i kasnija faza bombardovanja naišli su među nama na olakšanje pa čak i radost. To su zaista bile bombe uperene na režim koji je izvršio invaziju na nas, režim koji nas je porobio. Mi smo smatrali i nadali se, a to se kasnije i ispostavilo da će nam te bombe doneti slobodu. Ja mislim da niti jedan među nama nikada nije razmišljao o opasnostima koje donose bombe jer, su srpski vojnici policajci i pripadnici paravojnih formacija bili u daleko većoj opasnosti od njih. Ispravka, zato jer su srpski vojnici bili mnogo opasniji od bombi.

PITANjE:

            Gospodin Rugova i njegov stav. Šta se smatralo da li on raspolaže slobodnom voljom i da li može slobodno donositi odluke tokom bombardovanja.

ODGOVOR:

            Mislim da su dr Rugova i još neki drugi ljudi zapravo bili taoci režima. Njegovo ponašanje tokom rata, tokom bombardovanja, njegove izjave u javnosti i njegovi natpisi što sve zajedno pomalo liči na neku vrstu .. ponašanja sve to može se protumačiti samo kao ponašanje osobe koja se, koja strahuje za vlastiti život i za život svoje porodice.

SUDIJA.

            Gospodine Najs to je tek mišljenje ovog svedoka i to nam ne može biti od pomoći.

PITANjE:

            Tu je još jedno pitanje, u kom će možda takođe biti teško razlikovati mišljenje od činjenica ali voleo bi da nam pomognete. Fehmi Agani kakav je bio njegov odnos sa OVK i u kojoj meri je on bio poštovan među kosovskim albancima.

ODGOVOR:

            Dr Agani uživao je veliko poverenje celog naroda. Ja mislim da mogu reći da je on bio jedina osoba u njegovoj stranci koju su poštovali svi, i sve stranke i svi pokreti koji bi se inače protivili njegovim stavovima. Mislim da mogu reći da je dr. Agani bio osoba koju su svi poštovali i to sam video za vreme pregovora u Rambujeu. Njemu su svi članovi naše delegacije iskazali poštovanje uključujući i one koji su zastupali OVK.

PITANjE:

            Da li je osim na tim pregovorima imao kontakte sa OVK.

ODGOVOR:

            Čak i ranije godine 98. dr. Agani imao je kontakte sa raznim političkim predstavnicima OVK.

PITANjE:

            Kad kažete da su ga u Rambujeu poštovali svi učesnici, da li u to uključujete i srpsku delegaciju. Da li su i oni njega poštovali.

ODGOVOR:

            Mislim da su dr Agania poštovali kao osobu od poverenja, i mislim da su ga poštovali čak i u Beogradu, iako su naravno postojale razlike u mišljenjima.

PITANjE:

            Kad su se stvari pogoršale da li se očekivalo da će Agani napustiti Kosovo. 

ODGOVOR:

            Čuo sam glasine, da se on spremao da ode, to sam čuo od jednog njegovog ličnog prijatelja. Situacija stvorena bombardovanjem predstavljala je opasnost jer je postojala mogućnost da se ponovo stvore političke razlike između predstavnika OVK i ... i drugih stranaka. Rugovino pojavljivanje u Beogradu i dalje je pogoršalo situaciju među albancima na Kosovu.

MEJ:

            Mislim da vas ovde moramo zaustaviti. Ovde se radi jednostavno o osobnom mišljenju.

OPTUŽBA:

            Još jedno pitanje gospodine Suroi. Šta se njemu na kraju dogodilo.

ODGOVOR:

            Ja sam na srpskoj televiziji video vest kao i na inostranoj televiziji o tome da je dr Agani ubijen. On je ubijen. Prema sprskim izvorima pogubila ga je OVK. Međutim, kasnije smo saznali.

SUDIJA:

            Gospodine Suroi, osim ukoliko nemate neka direktna saznanja o tome ovo nam neće biti od pomoći već govorite samo o onome što ste vi čuli.

SVEDOK:

            Da, ja sam čuo odnosno na televiziji video vest o njegovom ...

OPTUŽBA:

            Nećemo se sada baviti se trećem dokaznim predmetom koji sam ranije spomenuo a to je bio sažetak patnji kosovskih albanaca u 90-ima. međutim, želeo bih da nam budete od pomoći u vezi sa još jednom temom pre nego što završimo. Vi ste mnogo putovali po svetu i po celoj bivšoj Jugoslaviji. Možete li veću reći kako se gledalo na kosovske albance. Na primer, oni koji su bili u Srbiji kakav su imali status, kakve su imali poslove. Možete li nam ukratko ispričati.

ODGOVOR:

            Velika većina kosovskih albanaca u bivšoj Jugoslaviji a pogotovu u Beogradu bili su fizički radnici.U 40. i 50.g. bili su dobro poznati kao drvoseče.Znalo se da svako ko nosi pilu mora da je Albanac. Isto tako oni su isporučivali ugalj kućanstvima pa u srpskim rečnicima koji sadrže svakodnevni govor stoji da ljudi ne bi rekli idi potrži nekog radnika da ti donese ugalj. Oni bi rekli idi i potraži nekog albanca da ti donese ugalj. Dakle, to je imalo istu konataciju niske vrednosti .. na primer kažu potraži nekog meksikanca da ti počisti dvorište, ili kao što možda u južnoj Evropi, .. Italiji i Grčkoj obično kažu moram pronaći filipince da mi čisti kuću. Dakle, postojala je takva vrsta veze. Oni su ... sa takvom vrstom posla.

PITANjE:

            Da li se u vreme rata ili do vremena rata takva .. promenila.

ODGOVOR:

            Nakon 1968. Kosovo se počelo razvijati. Pogotovo u sveri obrazovanja stvorena je nova elita i došlo je do sukoba između identiteta nove elite koja je bila obrazovana i stare ... albanaca kao fizičkih radnika.

OPTUŽBA:

            Hvala nemam više pitanja.

Predsedavajući sudija:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao sin jugoslovenskog diplomate vi ste praktično ceo život proveli u izobilju. Da li je tako.

ODGOVOR:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sve što ste postigli iz ovih vaših biografskih podataka omogućilo vam je jugoslovensko društvo od materijalnog statusa do obrazovanja.

SVEDOK:

            Da, moji roditelji su se zato pobrinuli. Oni su bili deo tog društva.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam da ste i vi bili deo tog društva zajedno sa svojim roditeljima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nemam prevod, žao mi je nisam čuo nikakav zvuk prevoda.

SUDIJA:

            Postavite još jedno pitanje pa ćemo videti da li će to biti prevedeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vas sasvim dobro čujem, a dakle da li ste i vi bili deo tog društva.

SVEDOK:

            Sve dok to društvo nije uništeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da socijalni status standard, slobode ljudske i građanske, sve drugo što definiše kvalitet života bio neuporedivo viši na Kosovu i Metohiji nego u susednoj albanskoj državi Republici Albaniji.

SVEDOK.

            Do godine 1990. da, sve je to bilo na višem nivou od Albanije, ali nadaleko nižem nivou od ostatka Jugoslavije uključujući Srbiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije sporno da je Kosovo bilo nerazvijeni deo Jugoslavije i zato se ubrzano i razvijalo. Ali vi kažete da je to bilo do 90.g. Da li znate na primer, da mi je vaš prijatelj Kristofer koga pominjete često u svojoj izjavi, a koji je bio tamo upravo mnogo kasnije i u Albaniji i na Kosovu, da li znate da je on govorio kako se oseća kad izlazi iz Albanije ulazi na Kosovu kao da ulazi u Diznilend.

 

SUDIJA:

            Meni se čini da je to gospodina Hila i možete njega o tome pitati ako on bude svedočio. Ovaj svedok ne može komentirati o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ga pitam da li je možda i njemu tako nešto rekao ili ne? Jer govorim o poređenju.

................:

            Ako uzmemo u obzir poređenja, onda moramo reći da postoje neki krajevi u Boliviji koji su bili toliko nerazvijeni da kad sam se vratio iz Bolivija na Kosovo, Kosovo se činilo razvijenijim. I nije mi jasno gde Albanija stoji u celoj toj stvari?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa stoji u tome da su očigledno, to je valjda i nesporno za vas i kosovski Albanci u svakom pogledu i političkom i socijalnom, ekonomskom, pravnom, kulturnom bili u mnogo boljim uslovima nego Albanci u Albaniji koja je bila njihova sopstvena nacionalna država. Da li je to tako ili nije?

 

................:

            Ja sam odrastao u uverenju da je Kosovo moja država.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste odrasli u uverenju da je Kosovo neka samostalna država.

 

................:

            Ja sam odrastao u uverenju da je Kosovo moja domovina, kao dio Jugoslavija.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao deo Jugoslavije, naravno kao deo Srbije.

 

................:

            Kao deo Jugoslavije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li delite mišljenje ako pogledate istorijski kad su Albanci bili, bili su i po Turcima i pod Nemcima, Italijanima, Rusima, sada Amerikancima da su praktično jedino u Jugoslaviji, jedino u Srbiji, dakle na Kosovu i Metohiji bili slobodni i mogli slobodno da se razvijaju i da je zato takav napredak učinjen upravo na tom području. Da li je to tačno ili ne?

 

....................:

            Apsolutno ne. Kosovo je bilo takvo, je takvo tek sada, zato jer su tek sada njegovi građani.

 

SUDIJA:

            Mislim da je dosta te opšte debate. Bolje da se sada ........ na iskaz svedoka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malo čas vas je pitao gospodin Najs kako se gledalo na kosovske Albance, unutrašnjost Srbije ili u Beogradu. Vi ste odgovorili da su oni bili fizički radnici što je uglavnom tačno. Svakako, bilo je mnogo i Srba i fizičkih radnika i danas ima, ali, da li znate da je bilo lekara i profesora univerziteta, dakle u zavisnosti od nivoa obrazovanja priličan broj albanskih intelektualaca koji su takođe živeli u Beogradu.

 

.................:

            Mislim da brojke nisu sklone Albancima, postoji jedna neproporcija. I ta neravnoteža pomogla je stvaranju stereotipa u kojem se tražilo Albance da seku drva za zimu. Mislim, da je taj stereotip sada prevaziđen ili da je bar u procensu da bude prevaziđen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li to pripisujete nivou obrazovanja ili nekim nacionalnim kriterijumima?

 

...................:

            Stereotipi su uvek produkt niskog nivoa kulture ili izostanka komunikacije i međunacionalnih jazova.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Vi ste govorili o tome da je npr. albanski jezik stekao svoju pismenu varijantu, odnosno svoje pismo te 1908. i govorili o tome koliko je stepen obrazovanja zaosajao za stepenom obrazovanja drugih naroda na Balkanu. Da li dakle, tu činjenicu da ih je većinom, da su u većini bili fizički radnici i zanimanja koja ste pominjali sami pripisujete stepenu njihovo, njihove kvalifikovanosti ili nekom nacionalnom kriterijumu, da li ih je iko diskriminisao na nacionalnoj osnovi?

...............:

            Diskriminacija je apsolutno postojala i to je bio produkt kompletnih odnosa. Što obuhvata i povest i razvitak obrazovanja, međutim odlučnost albanaca da se obrazuju  da steknu bolje obrazovanje je takođe jedan od načina da se prevaziđu ti stereotipi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se u bilo kakvom pogledu, u pogledu tretmana, dakle položaj Albanaca u Srbiji razlikovao od položaja nekih drugih nacionalnih manjina, npr. Mađara, Bugara, Slovaka i da ih ne nabrajam ima 26 nacionalnosti u Srbiji. Dakle, da li se razlikovalo?

 

 

................:

            Apsolutno. Najveći broj političkih zatvorenika u bivšoj Jugoslaviji bili su Albanci. Jako veliki broj. Daleko veći broj nego što ih je proporcionalno bilo više u stanovništvu Jugoslavije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je sada u takvoj jednoj Evropi najveći broj kriminalaca proporcionalno u njihovom prisustvu u tim zemljama takođe, u Švajcarskoj, pogledajte takođe, isto to što kažete.

SVEDOK:        

            To nema nikakve veze.

SUDIJA:

            U čemu je relevantnost ovog pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što ukazuje na nekakvu diskriminaciju koja nije postojala, zato je relevantnost pitanja. A da li.

SUDIJA:

            Nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da npr. u Beogradu svih ovih godina živelo između 70 i 100 hiljada Albanaca, da li vam je poznato da kad krenete npr. glavnom ulicom uz Bulevar revolucije od Savezne skupštine imate na mnogim radnjama albanska imena, vlasnika, da li vam je poznato da nikada ni jedan prozor nije razbijen za vreme događaja poslednjih 10 ili 20 koliko već hoćete godina i da nije bilo nikakve diskriminacije. Da li vam je sve to poznato?

 

.................:

            Ni ovo nije istina. Kada prozori polomljeni nakon incidenta u Paraćinu i kada su napali jedno dete, dete jedno pekara u Srbiji, njega su napali, napali su ga nekim oštrim predmetom, nožem ili tako nešto i izbili su mu oko.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o, ne govorim o pojedinačnom incidentu pitao sam vas za Beograd, da li vam je poznato, a ovo što ste pomenuli možemo dalje da raspravljamo.

 

...................:

            Prevodilac moli svedoka da napravi pauzu između pitanja i odgovora.

 

................:

            Bilo je razbijenih prozora u Beogradu, da. Svim poslastičarima u Beogradu, oni su se svi osećali ugroženima i vratili su na Kosovo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate dobro da to nije tačno, ali da se vratimo na događaj u Paraćinu, koji kažete događaj u Paraćinu. Da li znate šta je bio taj događaj u Paraćinu?

 

................:

            Imalo je veze sa ubistvom četiri vojnika zašta je optužen jedan albanac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije četiri nego mnogo više vojnika svojih drugova izrešetao je jedan Albanac, nije optužen , nego je to učinio stvarno jer su to svi videli i pobio ljude u paraćinskoj kasarni što je izazvalo gnušanje cele zemlje, valjda se toga sećate, pretpostavljam da ste i vi osudili takav jedan čin.

 

............. SUDIJA:

            Koji je ovo period gospodine Suroj, kad se to desilo?

 

ODGOVOR:

            U drugoj polovini 80-tih godina.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Izvolite sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto vi meni pripisujete sve događaje od da kažem od 89-te pa na dalje, da li bi mogli da odgovorite na pitanje. Zašto neredi, demonstracije, nasilje na Kosovu 65-te npr. 68-me, 80-te, 81-ve itd. za sve to vreme do da kažem 89-te i 90-te. Zašto?

 

......................:

            Nema nikakve sličnosti niti veze između nasilja i demonstracija od 1989 na ovamo, tamo gde ima sličnosti, to ima veze sa političkim zahtevima Albanaca da dobiju status Republike unutar federacije, Jugoslovenske federacije. A ono što bi trebalo da bude jedna normalna ustavna debata se pretvorilo u objekat represije. A nasilje je došlo od države, a ne od građana.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja sam vas pitao zašto nasilje 65-te, zašto 68-me, 80-te prve itd. Vi potpuno govorite o drugom.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Molim da ovo brzo pređete, zato što to ide dosta daleko unazad. Gospodinine Suroji postavljeno vam je pitanje da li znate, zato je došlo do nasilja 1965, 68, i početkom 80-tih, možete li ukratko to da objasnite?

 

......................:

            Zato što je država represijum i nasiljem se suprotstavila političkom zahtevu koji je dolazio od grupa koje nisu bile deo političke elite u to vreme. A demonstracije na ulicama, mirne demonstracije su razbijanje i na njih je došao nasilan odgovor od strane organa vlasti. Ta politička, taj politički zahtev je u stvari bio to da se tražio status republike za Kosovo unutar jugoslovenske federacije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je sve to vreme kada su navodno prava albanaca bila ugrožena veliki broj albanaca bio na vrlo visokim položajima u federaciji, u republici, na Kosovu i Metohiji u svim opštinama pa čak i u raznim mestima van KiM, van republičkom nivoa u Srbiji itd. Pa evo i vaš otac je bio ambasador, a bilo je ljudi, mnogo Albanaca na višim položajima ili na sličnim ministarskim položajima itd. Da li se to može na bilo kakav način kvalifikovati kao diskriminaciju?

 

.....................:

            Razvoj autonomije od 68-me na dalje je doveo do integracije albanaca na raznim nivoima, amdministracije, znači doveo je do njihovog učešća u eliti, bez obzira na to, taj proces se odvijao paralelno sa procesom represivne države, jednog represivnog sistema. Bez obzira na to, ovaj period je bio mnogo liberalniji od perioda kada je optuženi uzeo vlast.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Videćemo da je upravo drukčije, ali vi ste npr. uz sve ovo vreme bili novinar, izdavač i vlasnik lista, slobodno radili, putovali sticali bogatstvo, da li je neko činio prepreke na tome što ste radili?

 

....................:

            Kao što sam rekao nekoliko puta, ja sam bio ometan.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za sad sam čuo samo za jedan primer koji ste izneli da ste ometani, ja sam se iznenadio kada ste mi to rekli, prilikom razgovora i tražio kao što se sećate da se to proveri i dobio informaciju da je to bilo pre više godina da jesu bile zapečaćene prostorije vašeg lista jedan dan, a ne tri dana i da je to činjeno zbog toga što su se proveravale neke finansijske malverzacije koje ste u to vreme počinili. Dakle, ne nikakva moja karikatura uostalom, vi ste koliko vidim u ovoj izjavi.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Miloševiću, koje vaše pitanje, niste ovde da pravite govore.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...... da je bio slobodan kao novinar, vlasnik, izdavač i radio sve ove godine u Jugoslaviji za koju kaže da je bila represivni režim.

 

...................:

            Pustite svedoka da odgovori na to, dao je jedan primer, ako ima još primera on ih nesumnjivo može navesti.

SVEDOK:

            Ja sam sam osvojio svoju slobodu, ja radim. Dok sam se suočavao sa svim preprekama koje je sistem stavljao meni na put nisam se smatrao slobodnim čovekom onako kako se to smatram danas, nisam osećao da sam slobodan čovek kada su moje kolege odvodile na saslušavanje u državnu bezbednost, nisam se osećao slobodnim sve dok su ljude ubijali na Kosovu. I za to niko nij epreuzimao odgovornost dok su to činili pripadnici DB i niko nije odgovarao za to, nisam se osećao slobodnim kad bi me policija pretukla zato što sam protestvovao protiv rata, nisam smatrao da sam slobodan kada sam osuđen na 60 dana zatvora, zato što sam protestvovao protiv rata. Svaki čovek odmerava posledice onoga što se nalazi ispred njega, ja sam mogao da se predam ili sam mogao da nastavim. Nije mi neki sistem ili država dala slobodu, ja sam osvojio tu slobodu sam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Suroji, vi ste intelektualac, mislim da nema smisla da slušamo patetične tirade o tome kako ste osvojili slobodu, ja sam vas pitao sasvim pragmatična.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Ne, ne, gospodine Miloševiću, mi podjednako ne slušamo ni takve komentare od vas, možete svedoku da postavljate pitanja, možete kad bude za to došlo vreme nama da date komentare, ali sada nema svrhe da pravite takve komentare, vi trošite dragoceno vreme, molim vas da pređete na nešto drugo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, molim vas, nastojte da odgovorite u vezi činjenicama, da li pošto pominjete da su razni ljudi odvođeni itd. a ja tvrdim da nije uopšte bilo političkih zatvorenika u Srbiji za tih 10 godina. Da li je to tačno ili nije?

 

................:

            Apsolutno je netačno. Apsolutno netačno. Što se tiče izolacije, a to je praksa koja je postojala samo za vreme ovog režima kada su ljude odvodili i stavljali u samicu bez ikakvog svemogućnosti, pravne procedure i svi politički zatvorenici na Kosovu su biliosuđeni bilo na 60 dana zatvora ili na druge zatvore, ali broj Albanaca koji je bio progonjen je porastao dramatično. Zatvori u Srbiji su bili prepuni političkih zatvorenika, Albanaca.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Suroji, sad ste rekli, osuđivani na 60 dana, to nije uopšte sudska presuda, nego administrativna kazna za izazivanje mere na javnom mestu. Je li tačno da ste vi bili osuđeni administrativnom kaznom za izazivanje mere da na javnom mestu na 60 dana, a da su vas odmah pustili posle 15 dana. Jel tačno ili nije?

 

................:

            To nije tačno, ja sam pušten posle 2 dana, ali sam bio osuđen na 60 dana, a u isto vreme pokrenut je proces zbog onoga što se nazivalo vređanje osećanja Srba i Crnogoraca, što je nešto što je bilo u krivičnom zakoniku tada, ja nisam izvodio nikakve mere u gradu. Ja sam protestvovao protiv rata zajedno sa 200 hiljada drugih stanovnika.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa u tih 200 hiljada je bilo i jedan broj onih koji su izazivali nasilje kako se sećate i to valjda nije sporno.

 

...................:

            To je apsolutno netačno. Ni jedan jedini građanin nije nikada prouzrokovao nasilje čak nisu pravili nikakvu buku, radilo se o potpuno tihom protestu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste sebe uzeli za primer žrtve koja je bila proganjana osim ta dva dana koja ste proveli u zatvoru posle tih demonstracija, jeste li uopšte ikada bili u zatvoru?

.................:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je uopšte od političara, javnih radnika ili bilo kakvih istaknutih albanskih prvaka bio uzatvoru za tih deset godina? Da li znate bilo koga ko je bio u zatvoru?

 

................:

            Hajrulah Gorani, predsednik Nezavisnih sindikata na Kosovu je bio uhapšen, Osmani, predsednik Udruženja prosvetnih radnika Kosova, takođe, Svetoči koji je sada preminuo, ali on je bio bivši rektor Univerziteta na Kosovu isto tako Ukšin Horti koji je nestao, on je profesor Univerziteta na Kosovu. Jedan od potpredsednika DSK je pritvoren, mogao bih da vam dam spisak, onda su tu bila i tri advokata, znači svi ovi primeri protivreče onome što ste vi rekli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naprotiv, vi ste nabrojali znači nekoliko ljudi na prste jedne ruke, a koliko su ni bili u zatvoru? Koliko su oni bili u zatvoru?

 

...................:

            Najmanje 60 dana, ja mislim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, opet po nekoj administrativnoj kazni, a ne po sudskoj presudi.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Bez obzira šta se desilo. Završili su u zatvoru. Ali možda bi bilo bolje da ovde dobijemo činjenice umesto da dobijemo da svedok nagađa verovatno, vi ili neko drugi može da nam stavi na raspolaganje takve činjenice. Molim vas nastavite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto je potpuno jasno da političkih zatvorenika u Srbiji tih 10 godina nije bilo, a svedok upravo sada govori.

 

PREDSEDAVAJUĆI:    

            Vi ne možete sada da svedočite, vi niste taj koji svedoči, gospodine Miloševiću molim vas da se vratimo na pitanja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.         

            Da li je bilo ograničavanja sloboda kretanja da je neko nije mogao da dobije pasoš, da li ste svi mogli da putujete širom sveta, počev od Rugove i vas do svih ovih drugih albanskih radnika koje ste pominjali, da li je bilo slobodno da se osnivaju sve moguće političke partije itd. Da ili ne?

 

...............:

            Sprečen sam bio da putujem neko vreme i pasoš mi je bio oduzet. A zahvaljujući intervenciji švajcarskih vlasti, mislim da sam nakon 6 meseci ponovo dobio svoj pasoš.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, bio vam je oduzet pasoš 6 meseci tvrdite? A da li je neko za svih tih 10 godina od bilo kakvih albanskih političara javnih radnika itd. nastradao ubijen ili mu se nešto desilo?

 

.................:

            Ubijeni su drugi građani. Bilo je drugih građana koji su ubijeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa svakako ne od vlasti. Da li je neko ubijen ili ne, ubistava ima u svim zemljama. Pitao sam vas da li je bilo bilo čega što je moglo da liči na represiju vlasti i prema političkim liderima, pčolitičkim partijama, ograničavaju njihove slobode ili bilo šta drugo što je na to moglo da liči?

....................:

            Na Kosovu su bile ograničene slobode, bilo je potpuno odsustvo institucija, nije bilo mogućnosti da se ljudi brane uz pomoć zakona, a građani koji su ubijeni. Nije se ovde radilo o građanima koji su ubijali jedni druge već ih je ubila policija i propust da se ti zločini kazne se podigao na nivo principa tokom ovih poslednjih 10 godina. Policajac koji bi ubio neko dete nikada nije za to odgovarao i ako se to desi jedanput, dvaput puta onda se stvara jedna opšta kultura odsustva kazne u kojoj  jedan srpski policajac može da radi sve, a pri tome albanski građanin ne može da se brani tako da u takvom okruženju nije mnogo relevantno kakve se partije stavraju zato pšto ne postoji Skupština u kojoj bi one bile zastupljene. Nije važno da li postoji jedan ili drugi sindikat zato što nema pravnog procesa putem koga taj sindikat može da se bori za prava radnika.

            Kosovo je bila država prepuna nasilja sa potpunim osdustvom institucija za zaštitu ljudskih prava i u takvim okolnostima ja mislim  da nasilje protiv političkih vođa je imalo suprotan efekat. Služilo je da bi se skrenula pažnja Međunarodne zajednice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam dobro razumeo taj odgovor, šta je služilo da se skrene pa.nja Međunarodne zajednice jer  izgleda da ovaj prevod nije najbolji.

SVEDOK:

            Nije bilo otvorenog nasilja prema političkim ličnostima zato što bi to bilo nešto što bi privuklo međunarodnu pažnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ovde svedočite o činjenicama, a samo izražavate svoje mišljenje. Dakle, sad ste konačno odgovorili na moje pitanje da li je bilo kakvog nasilja prema političkim ličnostima, vi kažete da nije ali zato što smo mi pokvarenjaci pa nismo hteli da se izložimo međunarodnoj zajednici. Pitanje je da li je bilo, vaš odgovor je da nije bilo. Molim vas dajte mi odgovor kad vas pitam. Rekli ste u izjavi da ste čuli da je Rugova odveden, da mu je kuća spaljena, posle ste se uverili naravno da to nije tačno, a da li ste pretpostavljali ko je hteo da ubije Rugovu i da mu spali kuću na primer. To kad ste čuli Rugova odveden, kuća mu spaljena šta ste pretpostavljali ko je hteo to da učini.

SVEDOK:

            Moja pretpostavka u to vreme je da su to verovanto bile srpske paravojne snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su upravo albanski teroristi pokušali da ubiju Rugovu i da on to dobro zna?

SVEDOK:

            Ja sumnjam u to, ja u to ne verujem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li da je na zidu njegove kuće ubijen atentator sa prigušenim oružjem koji je preskako zid upravo da izvrši atentan

SUDIJA:

            Svedok nije bio tamo i on na tako nešto ne može da odgovori.  Samo trenutak da prevodioci stignu. Ono što sam ja rekao je da svedok ne zna za to, on nije bio tamo. Radi se o informacijama iz druge ruke, o tome ćete morati da pitate gospodina Rugovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to naravno hoću. A da li znate ko je zaštitio Rugovu da ga ne ubiju ti teroristi.

SUDIJA:

            ne, svedok o tome ne zna ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam se čini logičnod a ti isti koji su želeli da ubiju Rugovu i pokušali da ubiju Rugovu

SUDIJA:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Žalili ste se maločas da ste novčano kažnjeni zato što se objavili Hašima Tačija u svom  listu. Da li danas neko na Zapadu sme da afirmipe terorizam i daje prostor teroristima. Vi ste novinar, krećete se po Zapadu, znate to dobro.

SUDIJA:

            To nije  ispravno pitanje. Radi se o komentaru. Pod kakvim ste uslovima vi bili osuđeni na globu. Da li je to bilo samo zbog toga što ste izveštavali o terorizmu, to je to što se navodi.

SVEDOK:

            radilo se o jednom normalnom agencijskom izveptaju koje su objavile mnoge druge agencije, mnoge novine u svetu i u tom izveštaju  gospodin Tači je rekao da se uniptavaju albanska sela od strane srpskih snaga. U skladu sa tim zakonom, srpski ministar za informisanje koji je smatrao da je laž to da srpske snage uništavaju albanska sela i to je u stvari  razlog zašto  smo mi bili osuđeni, a ovaj zakon, a to se vidi na nekim drugim primerima je osuđivao bilo kakvu izjavu, od strane bilo koga za koju bi srpske vlasti smatrale da nije tačna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao što znate gospodine Suroji, to što ste rekli nije tačno jer je Zakon mogao samo da primeni kaznu na objavljivanje očite neistine. Dakle, po tom zakonu ako se sećate, ako ste ga uopšte čitali kada list objavi notornu laž i ne može u roku od 24 sata da dokaže da to niej laž, onda je mogao da plati globu, novčanu kaznu. I to je sve što piše u tom zakonu, a pošto vi tvrdite to kao i nazivate sredstvom represije  onda molim da se taj zakon pročita nezavisno od svedočenja, da se vidi da ovaj svedok ne govori istinu. Vi ste gospodine

SUDIJA:

            Samo trenutak. Mi ćemo kad za to dođe trenutak pribaviti taj zakon i služiti se njime. Imate li  još nešto za ovog svedoka o toj temi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste kao novinar poznati po tome da po svome neobjektivnom pitanju, da li smatrate da sada ovde pri ovom svedočenju se služite poluistinama.

SVEDOK:

            Ja mislim da biste vi trebali prefomulisati vaše pitanje jer je dosta uvredljivo ako kažete da se ja koristim poluistinama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz onoga što ste rekli proizilazi nešto ne bapš direktno ali kao da nije bilo slobode štampe. Da li znate koliko je listova i publikacija da uzmemo sad samo na albanskom jeziku izlazilo na Kosovu i Metohiji i oni su se mogli kupiti na sakom ćošku na primer ispred vaše kuće ili u Prištini.

SVEDOK:

            Broj koji vi citirate tokom tih 10 godina ne odgovara istini. Tu brojku su izmislili ljudi u Ministarstvu za informisanje. Odnosi se na broj novina koje su registrovane od 1945. i to je taj broj koji se stalno ponavlja tokom zadnjih 10 godina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko listova u vreme evo od 90. do 2000-te u tih 10 godina na albanskom jeziku je izlazilo na Kosovu i Metohiji.

SVEDOK:

            Postojao je dnevnik, ...mesečni sa ....jedan pornografski list koji je izlazio svakog meseca ili dva, jedan list za obrazovanje pod imenom Škendija  i neke regionalne novine u ...U međuvrmenu zatvorena je prištinska radiotelevizija i na radio Moskvi ili radio Helkinkiju bilo je više programa na albanskom jeziku nego na radio Prištini pod kontrolom srpske vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali televizijske dnevnike i radio dnevnike na albanskom jeziku. Bili su čak i na turskom. Iako je Turaka mnogo manje od Albanaca ali ste imali svakodnevno program na albanskom jeziku.

SVEDOK:

            Na radio-televiziji Priština koja je emitovala odprilike 12 sati rada, od trenutka ukidanja autonomije postojale su vesti na albanskom jeziku ali su ih radili nekompetentni ljudi koji su prevodili vesti i zatim čitali na jednom sasvim razumljivom albanskom i to je bio celi taj program na albanskom jeziku o kojem vio govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To koliko su novinari, dobri novinari to je vrlo relativno pitanje, a vi ste novinar pa se to mora i na vas odnositi. Dakle, vi ste nabrojali 10-tak listova koji su izlazili u vreme koje vi kažete. Slobodno izlazili i mogli su se kupiti bilo gde. Rekli ste da ste svoj list Koha registrovali u Hrvatskoj zato što u Srbiji nije bilo moguće osnovati privatni list. da li vam jepoznato da je 90. godine, znači 90-te godine u Srbiji donet novi Ustav kojim je uveden višestranački sistem i na osnovu koga su doneti zakoni da ste u Srbiji mogli registrovati svaki privatni list, radio stanicu, sredstva informisanja druge vrste itd. Dakle, štampa i elektronske medije, da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            U vreme registracije to nije bilo moguće čak ni za beogradske listove, čak niti za vreme, niti beogradski listovi u to vreme se nisu mogli registrovati u Beogradu pa su se neki od njih takođe registrovali u Hrvatskoj. Ovo o čemu vi govorite dogodilo se kasnije. Dugo vreme niko od nas na Kosovu nije se želeo prvo registrovati, preregistrovati u Srbiji jer smo očekivali da će se na Kosovu ukinuti izvanredno stanje i da će biti kreirane kosovske institucije kod kojih ćemo mi moći primati naše novine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je druga stvar šta je vama bio motiv. Ja sam vas pitao da li ste mogli da registrujete svoje novine u Srbiji. Uostalom i ako ste registrovali u Hrvatskoj vi ste ih slobodno prodavali u Srbiji. Je li tako ili nije?

 

SVEDOK:

            Do godine 91.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A posle 91. kako ste izdavali i prodavali na primer Kohu i Kohaditore po Kosovu i Metohiji?

SVEDOK:

            Registrovali smo se kod srpskih vlasti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro da konačno dođemo dotle da li ste slobodno mogli da štampate i izdajete svoj list Kohu i posle toga Kohuditore na Kosovo i Metohiju, u Srbiji mogla se  kupiti i u Beogradu.

SVEDOK:

            Mislim da se to u Beogradu nije moglo kupiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moglo se. Bilo je privatnih tih koji donose sa Kosova i mogli ste ispred, na Terazijama da nađete Kohuditore na kiosku.

SVEDOK:

            Ja mislim da to nije tačno. U Beogradu ste mogli kupiti hrvatske novine ali niste mogli kupiti Kohaditore. Ja sam bio na Terazijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tamo gde ste slali Kohuditore niko je sigurno nije uzimao je li tako ili nije. Ili Kohu ili Kohuditore svejedno.

SVEDOK:

            Na teritoriji Kosova tokom tog perioda nije bilo direktne opstrukscije štampanja i distribucije tih novina. Uz nekoliko izuzetaka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da dobijem jedan konkretan odgovor da nije bilo bilo kakve destrukcije štampanja i rasturanja vašeg lista. A da li je ikada i jedan broj nekog albanskog lista bio zabranjen, ne kažem list nego čak broj nekog lista osim ovo što ste naveli 94. godine zbog navodno moje karikature vaš list je bio zatvoren. Da li znate za slučaj da je bilo koji albanski list, bilo koji primerak njegov bio zabranjen sve te godine?

SUDIJA:

            Možete li napraviti pauzu između pitanja i odgovora. Gospodine Miloševiću brže ćemo raditi ukoliko ne komentarišete odgovore sa kojima se slažete ili ne slažete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa bilo je vrlo teško konačno dobiti jedan odgovor pa sam morao da izrazim svoje veliko zadovoljstvo. A neću da komentarišem, ništa ne brinite. Koliko je dugo

SUDIJA:

            Prevodioci traže svedoka da napravi pauzu između pitanja i odgovora. Izglea da to predstavlja problem. Molim vas gospodine Suroji da to imate na umu. U svakom slučaju sada je vreme za pauzu, napravićemo pauzu od 20 minuta.

 

pauza

posle pauze

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ..izlazio u tom režimu da je bio registrovan u Hrvatskoj.

SVEDOK:

            Registracija bi u Hrvatskoj trebala biti važeća još i danas ali mislim da je taj list  i danas registrovan u Hrvatskoj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne pitam vas to već do kog vremena ste izlazili pod tom registracijom, štampali i distribuirali novine pod hrvatskom registracijom. Kasnije ste prešli na registraciju u Srbiji.

SVEDOK:

            Do godine 1991.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li se 91. registrovali u Srbiji?

SVEDOK:

            Ne, godine 1994.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako je Koha izlazila od 91 do 94?

SVEDOK:

            Nije izlazila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači tek ste pokrenuli ponovo list 94.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste opisali taj jedan slučaj za koji ste kako kažete sami u izjavi verovali da je zbog neke moje karikature bio list blokiran, a da li znate da li je to bio jedini slučaj objavljivanja nekih mojih karikatura po albanskim listovima na Kosovu.

SVEDOK:

            Ne, to je bila fotomontaža. Pre toga bili smo objavili jednu karikaturu vas i Sadama Huseina i čovek koji je nacrtao tu karikaturu dobio je kaznu od 60 dana zatvora.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je bio bilo kakav slučaj da je neko opet zatvarao list zbog nekakve moje karikature. Bilo koji list, ne mora da bude Kohaditore.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vas to navodi na zaključak ni tada kada ste vi pomenuli da to nije bilo zbog moje karikature.

SVEDOK:

            Ne, to me ne navodi na taj zaključak. Inspektori, Služba bezbednosti ispitivali su nekoliko ljudi, pitali o autoru te fotomontaže i pitali ko je dozvolio da se toobjavi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U kom smislu ste vi bili opozicija u odnosu na Rugovu. Vi kažete to u svojoj izjavi da ste bili opozicija u odnosu na Rugovu.

SVEDOK:

            Lično ja sam mislio da se miroljubiva politika mora diminizirati, da politika miroljubivog otpora po svojoj definiciji znači aktivnu miroljubivu, aktivni miroljubivi otpor. Što znači protesti, blokiranje institucija okupatorske sile, znači izražavanje enrgije građana prema slobodi i nikada nisam smatrao da bi dnevne konferencije za štampu mogle zameniti miroljubivi otpor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zar i danas tvrdite u svojoj izjavi da je policija brutalno napala Adema Jašarija.

 

SVEDOK:

            Apsolutno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            da li znate da je pre toga pošto ste vi pomenuli i njegovu porodicu, pre toga što vi govorite i nazivate napadom na porodicu policija dolazila da hapsi Jašarija i da je otišla pošto nije bio kod kuće, da niko nije dirao porodicu.

SVEDOK:

            Ali to ne opravdava njihovo kasnije ubistvo dece.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ništa ne opravdava ubistvo dece naravno, samo je pitanje ko je za to odgovoran, a pošto ste vi znali sve što se događa na Kosovu kao novinar i javni radnik upravo u vezi sa Jašarijem, želim da vam postavim nekoliko pitanja. Da li znate da su Adem Jašari, Sulejman Selimi i Hazir Bajaziti još septembra 95 napali na policijsku stanicu u Podujevu kada su ubijeni policajci i ranjeni. da li ste zanli za taj događaj.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste znali da su nedelju dana kasnije, znači takođe 95. napali policijsku stanicu u Glogovcu gde su ubijena 2 policajca, a 4 teško ranjena. Da li ste to znali?

SVEDOK:

            To mi nije poznato. Ali vi možete i detaljnije o toem govoriti i možemo se pitati šta je srpska policija tražila na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta je srpska policija tražila na Kosovu, to kažete?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama poznato da je Kosovo teritorija Republike Srbije?

SUDIJA:

            Mislim da ćemo se jako udaljiti od našeg predmeta ako ponovo započnemo sa ovom debatom. Da li želite još nešto reći o gospodinu Jašariju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je januara 96. godine Adem jašari sa svojom grupom ubio 2 policajca koji su radili u Srbici.

SVEDOK:

            Sad se ponovo vraćamo fundamentalnom pitanju. A to je kakve to veze ima sa ubistvom dece i masakrom porodice Jašari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima veze zbog toga što za to ne snosi ne odgovornost policija, a  ja vam nabrajam litav niz zločina koje je počinio Jašari zbog kojih je policija došla da ga hapsi. Da li znate da su ubili Skendera Gašija iz Glogovca 97. godine jer je radio u policiji. Da li znate za taj događaj?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate. A da li znate da su iste godine ubili 20 ljudi u jednoj svojoj intenzivnoj terorističkoj aktivnosti da su ubijena na primer braća Krueziju sa svojim sinovima u selu Svrhe blizu Kijeva na području Drenice.

SUDIJA:

            Da li išta znate o bilo čemu od toga?

SVEDOK:

            Ne znam , još uvek mi nije jasno kakve to veze ima sa ubistvima Jašarijevih.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću  kakve to veze ima sa ubistvima Jašarijevih. Gospodine Miloševiću ukoliko želite izneti tvrdnju o događaju koji je razmatran na vašem sastanku, a to je ubistvo Jašarijevih vi to možete učiniti. Međutim, ovaj svedok vam ne može pomoći  o ...ovim događajima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, pa reč je gospodine Mej da je ovde reč o jednom veoma, veoma velikom zlikovcu koji je počinio  ogroman niz krivičnih dela, ubistava Srba i Albanaca te prema tome sasvim logično je da policija došla da ga uhapsi. A ceo se događaj svodi na sukob koji je izazvan prilikom njegovog hapšenja. Na primer ta braća Krueziju ako se sećate su bili veoma bogati

SUDIJA:

            Samo trenutak. Vi znači tvrdite prvo da je on bio zlikovac, odnosno kriminalac. To je nešto o čemu ovaj svedok ne može govoriti. Ukoliko vi imate neke dokaze o tome vi ćete sigurno te dokaze nama i dati. Svedok lično nije tamo bio prisutan ali budući da je o tome govorio u svom iskazu mi ćemo mu dozvoliti da o tome postavljate pitanja. Međutim, gospodine Suroji na osnovu informacija koje ste vi dobili o tome, da li se ovde radilo o tome kako je ovde iznešena tvrdnja da je policija došla uhapsiti gospodina Jašarija i da je onda došlo do sukoba. Da li nam možete nešto reći o tome?

SVEDOK:

            Ja nemam nikakve sumnje da je srpska policija otišla tamo da uhapsi gospodina Jašarija. Gospodin Jašari je bio pobunjenik, pobunio se protiv vlade koju je smatrao ilegalnom i nelegitimnom. Isto tako uopšte ne sumnjam da je tako korišćeno oružje. Međutim, ovo je pitanje osuđenom u Beogradu, bilo je zašto  grupi nezavisnih forezničkih stručnjaka iz neutralne zemlje nije dozvoljeno da dođe i da proveri ko je zaista ubio Jašarijeve. To nema nikakve veze sa sukobom između dveju naoružanih snaga kao takve. Nego sa humanitarnim pravom da civili budu zaštićeni u slučajevima sukoba.

SUDIJA:

            Prema vašim informacijama šta se dogodilo kad je policija došla uhapsiti gospodina Jašarija.

SVEDOK:

            Prema iskazu jednog od ...pripadnika porodice veliki broj pripadnika specijalnih policijskih snaga na pravili su opsadu njihovog imanja. I počeli su nasumično pucati. Tom prilikom ubili su skoro sve pripadnike porodice uz izuzetak jednog malog broja koji je preživeo i napustio, odnosno pobegao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate iz tih informacija da je Jašari pucao na policiju, čak da je ubijen policajac od njegove vatre i vatre njegovih saradnika koji su bili u kući. da li to znate?

SVEDOK:

            Nisam upoznat sa tim ali ne sumnjam u to jer se radilo o sukobu dve oružne strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne sumnjate u to da je Jašari i njegovi pucali na policiju.

SVEDOK:

            Ne, ne sumnjam u to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam se čini logično da ako se zna za nekoga, izneo sam vam nekoliko primera ali me gospodin Mej prekinuo da iznosim ostale primere gde je Jašari ubio

SUDIJA:

            Ne, nećemo ponovo da se bavimo time. On ne može da odgovori na ta pitanja. Vi možete kad dođe za to vreme pred nas da iznesete takve dokaze ali nema svrhe da o ovome ispitujete ovog svedoka. Molim vas da pođete dalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da ova ovde institucija uključujući tužioca raspolaže sa izjavom Albanca svedoka zaštićenog doduše koji kaže doslovce da su članovi porodice hteli da izađu i molili njega da izađe da se preda, da je on sam ubio Hamzu Jašarija zato što je hteo da izađe da se preda, da je ubio neke još članove porodice koji su hteli da izađu, da je to

 

SUDIJA:

            Nema svrhe ovoiznositi svedoku osim ako on o tome nešto ne zna. Da li znate nešto o ovome?

 

SVEDOK:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je sin Adema Jašarija koji je preživeo incident pripadnicima OVK to što se dogodilo,a oni su mu rekli da nikada nikome ne priča jer je njegov  otac heroj za svoj narod i da to mora ostati tajna.

 

SUDIJA:

            Ne, ne, ja ću ovo da zaustavim. Molim vas da pređete na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate šta o terorističkim aktivnostima drugih grupa Hašima Tačija, Selimija, braće Selimija itd. Da li išta o tome znate?

 

SVEDOK:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da postoje dokazi o tome i to iz albanskih izvora koji su dostupni ovom sudu jer sam ja tako to dobio, da su oni sami organizovali vlastite napade namirna albanska sela da bi prikrili neke svoje zločine i zato optužili policiju. Da li nešto znate o tome?

 

SVEDOK:

            Pitate me o stvarima o  kojima nisam ništa čuo niti pročitao niti sam ih sam uradio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li primećujete kada je reč o zločinima albanskih terorista vi ne znate ništa pošto niste bili prisutni što verujem da niste bili prisutni jer niste terorista ali veoma dobro znate o navodnim zločinima srpske policije takođe niste bili prisutni ali tu raspolažete informacijama. Da li pravite neku razliku u ta dva slučaja?

PREDSEDAVAJUĆI:

            Da li možete da odgovorite na ovo pitanje ili ne.

SVEDOK:

            Moj lični stav je uvek bio i ostaje da organizovana snaga koja ima lanac komande i uživa institucionalnu podršku od države je tom trenutku sprovodila ideologiju ili plodove ideologije uspeva da ubija civile i to je bio slučaj srpske policije na Kosovu. Kad bi ja imao bilokakve informacije u vezi neke albanske grupe koja bi na osnovu nekakve ideologije sprovodila nasilje protiv civila ja bi otvoreno govorio na isti način i protiv takve grupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vam upravo iznosim podatke kojima raspolaže ova institucija da je Hašim Tači ubijao albanske civile i u interesu likvidacije lojalnih građana ili pripadnika policije koji su bili albanci ili bogatih ljudi koje je želeo da opljačka i o tome postoje dokazi.

Predsedavajući sudija:

            To je sve vaš, ono što vi tvrdite i vi o tome možete da iznesete dokaze ali vam ne pomaže da to predočavate ovom svedoku. U svakom slučaju teško je, kako se može time opravdati ono što se navodno desilo. Prema tome, molim vas da pređemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, svedok je novinar, javni radnik, po onome što izjavljuje ovde poznato mu je sve što se događalo na Kosovu. Ispada da mu jedino nisu poznati zločini albanskih terorista čak ni oni izvršeni protiv albanskih civila.

SUDIJA:

            Vi ste izneli taj komentar, a sad vas molim da nastavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam postavljao pitanja o tim događajima na koje svedok stalno odgovara da ne zna ništa, samo se o tome radi.

            Ko je stajao iza talasa terorizma koji je eskalirao 88. i 89.

SVEDOK:

            Beogradski režim zato što se radilo o državnom terorizmu. Ja govorim o terorističkim aktivnostima ljudi sličnih Tačiju, Ademu Jašariju i ostalima koji svakako nisu predstavljali to što vi tako nazivate beogradskim režimom, već kriminalce koji su ubijali i Srbe i Albance, i policajce i poštare i šumare.

Predsedavajući sudija:

            Mi smo već čuli za to gospodine Miloševiću, mi smo čuli vaše navode i ... velikim brojem prilika to rekli ništa nam neće pomoći da to i dalje iznosite ako imate još pitanja u vezi svedočenja ovog svedoka onda ih postavite inače ćemo ovo nakrsno ispitivanje da završimo zato što je besmisleno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam još mnogo pitanja ne znam samo zašto mi ne dozvoljavate da ih postavljam. Navodili ste sastanke Bakalija sa predstavnicima državne bezbednosti uz tvrdnju da je on dobio pretnje kako će biti identifikovana čisto albanska sela i uništena ako albanska strana ne pristane na neke zahteve, ne znam o kojim se zahtevima radi. Da li vi to tvrdite.

SVEDOK:

            Ja sam preneo reči posrednika da su etnički homogena albanska sela već identifikovana i da ako dođe do bilo kakve eskalacije to su učesnici shvatili kao pretnju učesnici na sastanku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I sami kažete u svojoj izjavi da ste bili iznenađeni nečim takvim. Da li vam se činilo verovatno da neko može da preti uništavanjem sela a pogotovu da objašnjava o tome da će identifikovati albanska sela a kad je opšte poznata stvar svakome a Kosovu o stotinama albanskih sela koja uopšte nije teško da identifikuju nego su jedna realnost, jedna činjenica koju ne treba niko da istražuje da bi ih ustanovili.

SVEDOK:

            Ja nisam bio ni malo iznenađen pošto sam iz rata u Bosni i Hrvatskoj to naučio, nao sam da će rat biti podjednako genocidan i na Kosovu. Ja sam čuo za identifikaciju nisam rekao da će biti identifikovana. Ja sam identifikovano svatio kao nešto što bi bilo u smislu vojnih operacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste govorili sada u svojoj izjavi da je cilj bila nezavisnost Kosova na osnovu prava na samoopredeljenje. Da li albanci imaju svoju nacionalnu državu u licu Republike Albanije.

SVEDOK:

            Da, građani Albanije imaju svoju državu, a građani Kosova bi isto tako hteli svoju državu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smatrate da pravo nacionalne manjine na samoopredeljenje postoji bilo gde u svetu i međunarodnom pravu, koja živi u susednoj državi kao što Albanci na Kosovu žive u susednoj državi susednoj Republici Albaniji.

SVEDOK:

            Na ovom slučaju osnova za politiku nije primena srpske doktrine u čijem je sačinjavanju učestvovao i optuženi i prema kojoj teritorija gde živi srpsko stanovništvo u skladu sa teritorijom na kojoj živi srpsko stanovništvo mi govorimo o samoopredeljenju u okviru raspada federacije. Jugoslavija se sastojala od konstitutivnih jedinica i kada je došlo do raspada Federacije, mi smo smatrali još uvek smatramo da mi na Kosovu imamo pravo na sopstveni pogled na svoju budućnost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, taj vaš stav je poznat. Ja sam vas pitao da li znate da nigde ne postoji pravo nacionalnih manjina na samoopredeljenje, da postoji pravo naroda na samoopredeljenje. Ali da idemo na drugu temu vi ste rekli da ste posle sastanka sa mnom naišli na prehrambenu blokadu Kosova. Odakle vam uopšte ideja o prehrambenoj blokadi Kosova. Rekli ste nam čak nije poznato ni kako je to objašnjeno to što se nije ni desilo.

SVEDOK:

            U roku od nedelje dana između 15. do 22. znači, posle našeg prvog sastanka sa srpskim režimom administrativne mere na Kosovu su ometale dolazak hrane iz Srbije. Ljudi su odmah primetili nedostatak nestašicu mleka, brašna u određenoj meri šećera. Ali najočiglednija je bila nestašica mleka. Ja nisam osoba koju treba pitati o toj blokadi. Treba o tome da pitate ljude iz Beograda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A recite mi koliko je po vašem tvrđenju trajala ta prehrambena blokada. To što nazivate prehrambenom blokadom.

SVEDOK:

            Tokom te nedelje na kraju prvog sastanka, primećeno je da se jedan dan posle toga čitava stvar malo popustila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate koliko se puta dešavalo da nema mleka u Beogradu ili da nema mleka u nekim drugim gradovima Srbije, naravno dovoljne količine i tako dalje. Kako možete da trenutnu nestašicu, ili smanjenu ponudu nekog artikla proglašavate prehrambenom blokadom.

SVEDOK:

            Zato što su kamione sa hranom ometali policija, carina ili u stvari finansijska policija na granici između Kosova i Srbije tj. nekoliko km pre granice u selu Rudari i to je dokumentovano. Kamioni su čekali nije to da tih artikala nije bilo, već je to bilo zbog toga što kamionima nije bilo dozvoljeno da uđu na Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je palo na pamet kad ste sad pomenuli finansijsku policiju i tako dalje da se radi o kontroli isporuke raznih proizvoda radi suzbijanja utaje poreza i prihoda o kojima se brine finansijska policija, a ne o prehrambenoj blokadi.

SVEDOK:

            Čudno je kako su isti policajci dozvolili tim istim kamionima da uđu posle nedelju dana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pretpostavljate valjada kad su izvršili kontrolu tereta i dokumenata, i potvrda o plaćenim porezima da nisu imali razlog da ne dozvole da uđu. A drugo, da li vam pada na pamet da ta prehrambena blokada ne bi mogla da pogodi Albance, nego bi morala da pogodi i Srbe, i Turke i Rome, i Egipćane i Muslimane, dakle sve stanovnike Kosova.

SVEDOK:

            90 posto stanovništva Kosova su bili Albanci, tako da bi to pogodilo većinu. U međuvremenu neke druge .. državne organizacije su organizovale snabdevanje osnovnim artiklima za srpsko stanovništvo, a kasnije su se pojavili krizni štabovi koji su delili ne samo hranu, već i oružje srpskom stanovništvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde nije reč o snabdevanju, ovde je reč o trgovini. Da li vam je uopšte blizu pameti da bi neko mogao da blokira, da Vlada blokira trgovinu na jednom delu svoje teritorije normalan protok roba, novca, trgovanje, prodaju i tako dalje.

SVEDOK:

            Vrlo je to jasno zato što nisu bili normalni uslovi niti se radilo o normalnoj državi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam to liči na onu izmišljotinu svojevremeno o jedno nacionalnom trovanju po školama.

SVEDOK:

            Te dve stvari nisu direktno povezane jedna s drugom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tačne su otprilike i ova druga, koliko je bila tačna i ona prva.

            Govorili ste o sukobu u reonu Dečana da li vi kao novinar bar imate uvid u izjave koje je davao Ramuš ... upravo imenujući Dečane, Prilep, i tako dalje taj deo teritorije gde je govorio da sve treba prevrnuti naglavačke, da treba izvršiti napade na sva ta mesta pucati iz svih tih mesta i tako dalje. Da li znate bar za te njegove izjave ako ne znate za konkretne događaje. Vi ne znate ništa o tome ko je izazvao blokade magistralnog puta dole u Metohiji, niti za masovne terorističke akcije koje su tada u reonu Dečana izvođene.

SVEDOK:

            Odgovor na prethodno pitanje bilo je ne. Ne sumnjam da je bilo oružanih sukoba između jedinica OVK i policije međutim, moja najveća briga je bila to kako se mogu civili zaštiti za vreme ovog oružanog sukoba. Deo te brige nešto što me je jako brinulo je bilo uspostavljanje jednog sanitetskog koridora širine 5 km, koji su uvele srpske vlasti na granici između Kosova i Albanije. Kompletno civilno stanovništvo je bilo izbačeno iz svojih kuća od strane srpske policije i Vojske. Tih kritičnih dana u maju i početkom juna ja sam se uglavnom brinuo o tome kako zaštiti te civile koji su bili izgubljeni negde po šumama i planinama između Albanije i Kosova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Predlažem da ako je moguće kraće, odgovarate na pitanja jer vreme leti, a da li znate da su preko te granice koja je dakle bila pod kontrolom Vojske i policije prelazili veliki konvoj šverca oružja iz Albanije u svrhe naoružavanja UČK i terorističkih aktivnosti na Kosovu i Metohiji.

SVEDOK:

            Ne sumnjam da ako su pobunjenici mogli da kupe oružje negde da bi ga tamo i kupili. Međutim, ovde je ovo mesto bilo najbliže.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A da li znate za događaje na primer, kad se OVK povukla iz Junika prešla u Albaniju da je povela sa sobom celo civilno stanovništvo sela da im bude živi štit do granice a onda kad su prešli, da su to stanovništvo vratili nazad noramlano u selo u Junik. Da li znate za taj događaj?

SVEDOK:

            Ne znam, da je to vaše tumačenje ja sam za vreme rata obišao Junik i u to vreme većina civilnog stanovništva je već bila izmeštena iz Junika, a neki stanovnici koji su iz okolnih sela bili proterani od strane srpskih snaga su našle sklonište u Juniku, a odatle su išli za Albaniju. Civilno stanovništvo se jako plašilo srpske policije i vojnih i policijskih operacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li zašto su pripadnici UČK uzeli kao živi štit civile.Da je to bilo zato što su znali da policija neće pucati ni na teroriste, ako postoji opasnost da budu povređeni civili i da su oni znali za tu naredbu, i da su ih samo zato uzimali za živi štit. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Ja to ne verujem. Broj ubijenih na Kosovu, broj ubijenih Albanaca među naoružanim albanskim pobunjenicima je bio mnogo manji od broja civila koje su ubile srpske snage. Tako da se pokazuje nasumična priroda i ne selektivna priroda njihovih operacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste sad pomenuli broj i uzeli ga kao argument. Recite koliki je broj poginulih Albanaca u tim sukobima.

SVEDOK:

            Ne mogu da dam konačnu brojku, zato što ona još nije objavljena ali bitan je odnos.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali kad uzimate broj kao argument pretpostavljam da imate predstavu o tom broju koji uzimate kao argument, da ga ne upotrebljavate na pamet.

Predsedavajući sudija:

            Ovo je sveopšta debata molim vas da se vratimo na pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vratićemo se, ja pratim izlaganje svedoka pa mu zato postavljam pitanja, pa mislim da je to sasvim logično. Predstavili ste članove Vlade koji su dolazili na sastanak u Prištinu, pa i članove delegacije koja je bila u Rambujeu kao idiote. Naime, objasnili ste da oni čak nisu ni znali zašta su došli da potpredsednici i članovi Vlade koji su bili u delegaciji nisu znali o čemu razgovaraju. Da su članovi delegacije u Rambujeu po celu pijančilii pevali. Da šef delegacije Milan Milutinović, to su sve vaši navodi izjavio u Rambujeu, kako on ništa ne može da odluči da mora da pita mene i da ta delegacija u stvari tamo nema šta da traži. Dakle, sve ste to rekli. U čemu je stvar molim vas. Da li zaista možete da na takav način predstavite delegaciju Vlade Srbije, delegaciju Vlade Srbije i Jugoslavije koju čine članovi vlade u razgovorima sa vama i vašim kolegama u Rambujeu i u Prištini kao idiote.                           

SVEDOK:

            Ja nisam upotrebio reč idiot. Mislim da sam rekao da osim, uskog kruga na vrhu Šainović, Marković, Štambuk, pa kasnije i Milutinović da većina delegacije nije znala o čemu se radi na toj Konferenciji. Kad je pak reč o pevanju to je njihov problem. Problem delegacije zašto su oni pili i pevali ali ja sam ih čuo kako pevaju vlastitim ušima. Kad je reč o Milutinoviću ja nisam rekao da je on to rekao meni, on je to rekao posrednicima i ja samo prenosim ono što su posrednici rekli meni. Milutinović je prema njima rekao da on ne može donositi odluke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ta delegacija bila je sastavljena od predstavnika svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Nacionalno gledano oni su bili pripadnici različitih nacionalnih grupa. Politički gledano, svi su oni bili uz vladajuću stranku. Politički identitet bio je mnogo važniji od njihovog nacionalnog identiteta. Oni su bili uključeni u politiku koja je u Srbiji trajala više od 10 godina i kojom su stvoreni takozvani pošteni Albanci takozvani pošteni Turci i tako dalje, i to su bili ljudi koji su se pomirili sa beogradskim režimom. U američkoj literaturi to se zove sindrom čiče Tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ta politika kojoj se vi očigledno rugate, izražavala stav o nacionalnoj ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu.

SVEDOK:

            Sve je to bio jedne... jednakosti u kojoj su svi bili jednaki a beogradski režim bio je jednakiji od svih drugih. To je bila ideologija te države.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, na Kosovu gde ne sporite da žive i Srbi i Albanci i Turci i Muslimani i Goranci i Cigani i Egipćani dakle, delegacija komponovana od svih njih je orvelovska, a delegacija vaše strane koja je komponovana isključivo od Albanaca je demokratska. Je li to vaš stav.

SVEDOK:

            Delegacija koja je predstavljala većinu Albanaca na Kosovu imala je daleko bolju viziju budućnosti i ona je u Rambujeu bila privržena daleko većim pravima za manjine nego što su međunarodni posrednici predviđali. Kvote za prava manjina bile su povećane i to u smeru pozitivne diskriminacije i to na način koji je predstavljao novost u Evropi. To je bila vizija albanske delegacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se to izražava mi vidimo danas u kosovskoj realnosti u kojoj ni za koga osim za Albance nema mesta je li to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Od 120 mesta, u Skupštini Kosova 20 mesta rezervisano je za Srbe, iako i njih tek 5 posto u stanovništvu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            .. vojničku pratnju i teško obezbeđenje dovodi na sednice tog takozvanog.

SUDIJA:

            Sada se udaljavamo od optužnice, ajde da se vratimo na iskaz.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se vratimo na Rambuje, te dve delegacije ta vaša demokratska i ova srpsko jugoslovenska multi nacionalna, ... oro... nikada nisu pregovarale u Rambujeu. Je li to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Upravo suprotno. Mi smo pokušali pregovarati tokom tog celog perioda i to na osnovu mehanizama koji su tamo bili izneti na sto, a koji su se zasnivali na posredovanju stručnjaka i na njihovom pravnom savetu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da budemo načisto, zbog javnosti pošto to što vi kažete prilično ovako nejasno, osim za onaj ceremonijalni sastanak da li su ikad dve delegacije sele za sto jedna preko puta druge da razmatraju pitanja koja je trebalo da budu predmet pregovora ili ne.

SVEDOK:

            Ne, zato jer je postojao mehanizam prema kojem smo mi trebali samo razmenjivati dokumente. Nije bilo potrebe za dekorativne protokolarne sastanke. Radilo se o radnim pregovorima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Znači, delegacije koje je trebalo da međusobno pregovaraju nikada se nisu srele da međusobno pregovaraju, jer da su se srele kako sada kažete to bi bilo samo u dekorativno protokolarno.

SVEDOK:

            Postojao je veliki broj dokumenata kroz koje je trebalo proći. Pa to bi bilo nemoguće u tom formatu ne bi se moglo ništa raspraviti na ozbiljan način.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, vaš list Kohaditora je objavio ceo tekst sporazuma iz Rambujea, ja sam ga imao u rukama, upravo vaš list pre nego što je održan sam sastanak, da li se bar toga sećate, jer to je vaš list.

SVEDOK:

            Nismo objasnili veći broj nacrta pripremnih nacrta za Rambuje. Uključujući i oni koji spominjete. Sporazumi iz Rambujea osnovni dokument je objavljen nakon što je završena konferencija u Parizu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako vi tumačite da vaš list Kohaditore objavljuje sporazum pre nego što je bilo teoretske mogućnosti da on bude donet, znači pre samog sastanka i istovremeno da se delegacije koje je trebalo da postignu taj sporazum nikada nisu sele da o tom sporazumu svi razgovaraju. Kako te dve činjenice vi možete da objasnite?

 

.................:

            Ne mogu ih objasniti jer ste vi u triju. Kohaditore nije objavila sporazum koji je postignut u Rambujeu. Kohaditore je objavila u više brojeva nacrte, nacrte koji su dani obima stranama u jesen 1998. pre pregovora. I tokom godine 1999 mi smo objavili nacrt, odnosno radnu verziju u kojoj se iznosilo u glavnom u crtama skeleton dokumenata iz Rambujea, međutim samo sporazum iz Rambujea objavljen je tek nakon konferencije u Rambuje. Ne pre konferencije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Formali je objavljen posle konferencije, a taj radni o kome vi govorite koji ste vi u celini objavili gotovo se uopšte ne razlikuje od tog končnog, vi ste objavili kompletan tekst sporazuma, sadržinu njegovu ste u celini objavili. Jeste li ili niste?

 

................:

            Ne.

 

SUDIJA:          

            Svedok je rekao da je objavio pripremnu radnu verziju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ta radna verzija i konačna verzija se jako malo razlikuju. A vaše objašnjenje ovog drugog elementa.

 

SUDIJA:

            Da li je to tačno gospodine Suroji?

 

ODGOVOR:     

            Ne, to je čak i teoretski nemoguće da dođe do promena, jer ukoliko pregovori traju tri tjedna i tokom ta tri pjedna se dokumentnjenje, onda se on u značajnoj meri promenio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je logično objašnjenje u načelu. Ali u ovoj konkretnoj stvari dobro znate da nije uostalom taj štampani list Kohaditore postoji, pa se može uporediti. Ali niste objasnili da je evo 3 nedelje kažete su trajali pregovori kako za tri nedelje baš ni jedan jedini put za te dve delegacije koje treba da postignu sporazum nisu sele da razgovaraju o postizanju sporazuma.

 

.......................:

            Nije bilo mnogo spremnosti na jednoj strani, to je prvo. A drugo, nije bilo veoma produktivno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Na čijoj strani nije bilo spremnosti? Ni na jednoj strani.

 

...............:

            Na našoj strani nismo bili spremni za to,jer smo smatrali da to neće biti plomanosno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dakle, delegacije se nisu srele, zato što vaša strana nije htela da pregovara sa srpskom delegacijom.

 

..............:

            Isto tako i zato,jer je to bio format mehanizma, koji je unapred utvrđen i kojeg su utvrdili posrednici. To je bio američki ambasador, predsednik EU i ruski ambasador.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Hoćete da kažete da je to bilo po sistemu uzmi ili ostavi, ono što treba da nametne grupa američkih posrednika?

 

................:

            Apsolutno ne. Dokument je prošao kroz ratne promene tokom pregovora i tu se nije radilo samo o američkom ambasadoru, tu je bio ambasador EU i ambasador Majovski, predstavnik ruske federacije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Vi dobro znate da ambasador Majorski, predsednik ruske federacije, predstavnik ruske federacije nije hteo da potpiše dokument.

 

...............:

            Nije bilo nikakve potrebe da on to potpisuje, strane su trebale potpisati koje su pregovarale, a ne tamo neki ambasador.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U detalje forme, ali je bilo jasno i stavljeno javno na znanje da on, odnosno da ruska federacija ne stoji iza sporazuma u Rambujeu, pogotovu onih delova koji su se ticali prava NATO da u faktičkom smislu okupiraju Jugoslaviju. Da li se toga sećate da ste bili prisutni?

 

.................:

            Da apsolutno. U Dejtonu je već izvršen napravljen presedan, a tamo ste vi sudilovali, tamo također Rusija nije potpisala vojni aneks zbog principa nesudilovanja operacija NATO, prema tome, tu ne postoji nikakva, nikakvo nepodudaranje ministar inostranih poslova Ivanov je to objasnio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naprotiv, postoji vrlo veliko podudaranje, s obzirom da je to bilo s političkog stanovništa neprihvatljivog ne da ona učestvuje, ne da se protivi okupaciji Jugoslavije. Je l tako ili nije?

 

......................:

            Ja ne vidim kako je to relevantno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vrlo je relevantno, ali dobro to ćemo ostaviti ambasadoru Majorskom da svedoči ovde. Rekli ste da srpska strana nije želela da se pregovori vode u Beogradu što nije tačno, a sami ste sebe demantovali objašnjenjem usmenim ovde koje sam slušao danas pre podne da su reakcije zbog vašeg odlaska u Beograd bile vrlo neprijatne, da ste skoro osuđeni za izdaju, zato što ste išli u Beograd od strane vaših krugova u Prištini. Je li to bio glavni razlog što vi niste hteli da idete u Beograd?

 

..................:

            Oni koji su nas optuživali predstavljali su manjinu. Međutim, mislim da ste pogrešno shvatili. Upravo suprotno mi smo insistirali da idemo na tome da idemo u Beograd. A Beogradska delegacija je insistirala da se sledeći sastanak održi u Prištini.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Beogradska delegacija se bunila što mora da vam ide na noge u Prištinu i što vi ne dođete u Beograd. Da li vam je to poznato ili nije?

 

..................:

            Oni to nisu rekli o Prištini, suprotno oni su insistirali da se sledeći sastanak održi u Prištini.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu se očigledno ne možemo sporazumeti pa možemo da idemo dalje, jer je to lako ustanoviti. Napisali ste u izjavi da ste objavljivali kritičke članke protiv mene, ali da vam nije bilo dozvoljeno da ih objavljujete u listu Bujku. To piše u vašoj izjavi, to nije, to nije sporno. Ko vam nije dozvolio da objavljujete u Bujku, da li sam ja kontrolisao Bujku možda?

 

.................:

            Ne vidimo kako te dve stvari mogu biti povezane. No, ja sam nastavio pisati kritičke članke protiv vas u mnogim drugim novinama. Ja se u načelu nisam slagao sa uredničkom politikom Bujkua i meni to nije predstavljalo neki veliki problem. A odgovor na vaše pitanje je, ne vi niste imali kontrolu nad Bojkom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vašoj izjavi izgleda maltene kao da jesam, jer kažete nije vam bilo dozvoljeno da objavljujete u Bujku, niste rekli, niste objavljivali u Bujku što se ne slažete, nego što vam nije bilo dozvoljeno. Nema potrebe da citiram izjavu, to ste svakako rekli. Zašto ste se povukli 1992. godine iz stranačkog-političkog života, rekli ste da ste do tada bili u tom pokretu mladi parlamentarac sa Kosova.

 

.................:

            Ne znam na koji je način to relevantno, ali ću vam odgovoriti. Političke stranke trebale su postati unutar skupštinskog konteksta na Kosovu, vaša vlastita vlada nije dozvolila sazivanje skupštine i održavanje normalnog demokratskog, parlamentarnog žibota u tim okolnostima, a isto tako želeći se vratiti vlastitom zvanju, odlučio sam upravo da to i napravim. Vratio sam se svom vlastitom zvanju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vama poznato to da ste bojkotovali sve izbore na Kosovu po vašoj sopstvenoj odluci i da je relativno mali procenat Albanaca samo onaj koji nije hteo da sluša diktat vaših političkih lidera, izlazio na sve izbore koji se održavali na republičkom i saveznom nivou, na lokalnom nivou za opštinsku vlast itd.

 

.................:

            Da, naime, te izvore organizirala je okupatorska sila.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi legalne, državne organe tretirate kao okupatorsku silu?

 

........................:

            Od godine 1989., godine 1989. Srbija je na Kosovu napravila anšlus. Godine 1999. konačnim ukidanjem kosovske autonomije Srbija je raspustila jugoslovensku federaciju.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li vam je poznato to što vi govorite i nazivate anšlusom da su bile ustavne odluke o kojima se izjašnjavala i skupština Kosova i skupština Srbije i da su u to doba na svim rukovodećim položajima i na Kosovu i u Jugoslaviji bili Albanci u Srbiji.

 

..................:

            Skupština koja je formalno to podržala ako tako to možemo nazvati, skupština koja je formalno podržala te promene bila je opkoljena policijskim snagama. Uz neobične mere za invaredno stanje uz velike pretnje upućene poslanicima u skupštini i kao da sve to nije bilo dosta, glasove u toj skupštini dali su čak i ljudi koji uopšte nisu bili pripadnici, članovi skupštine, postoji fotografski dokazi koji to potvrđuju.

 

SUDIJA:

            Sada je vreme da prekinemo sa radom gospodine Miloševiću, jer je petnaest do dva, dopustićemo vam da sutra nastavite unakrsno ispitivanje, ali imaćete na raspolaganju još pola sata. To znači da ćete imati skoro 40% vremena više od optužbe, vi ste tražili više vremena i to vi možete dobiti, međutim, to unakrsno ispitivanje ipak mora u jednom času doći do kraja. Molim vas da se pripremite dakle, na osnovi tog radnog plana, a zatim ćemo čuti amikuse i dodatna ispitivanja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali molim da se onda ima u vidu da tih pola sata bude meni stavljeno na raspolaganje, jer svedok troši mnogo više vremena od mene. A može da odgovara na pitanja sa da ili ne. Prema tome, to je vaša odgovornost, a ne moja.

 

SUDIJA:

            To jeste moja odgovornost ili naša odgovornost, bolje rečeno. Meni se čini da ono odgovara prilično dobro i ja sumnjam da je on potrošio više vremena od vas. Izvolite

 

OPTUŽBA:

            Samo nekoliko stvari, mi smo takođe primetili da će uz ovih dodatnih pola sata imati na raspolaganju više vremena od optužbe, meni nije bilo poznato da je optuženi za to konkretno zatražio.

 

SUDIJA:

            Mi smo o tome razgovarali o argumentima jednog od prethodnih dana u vezi svedoka.

 

OPTUŽBA:

            On je tokom unakrsnog ispitivanja spomenuo nekog zaštićenog svedoka. Mi bismo želeli da nam ona na neki odgovarajući način da se krši nalog o poverljivosti kaže koji je to svedok, jer nam to nije jasno na osnovu onoga što je on rekao. Sutra bi želeo da najbolji način iskoristite preostalo vreme, pa ćemo prvo ispitati svedoka 92-bis, broj 4, a zatim možda još dva druga. I ja se nadam da ćemo naše pravilo jednosatnom unakrsnom ispitivanju iskoristiti na takav način da možemo iskoristiti to vreme na najbolji mogući način i u jutarnjoj sednici ispitati tri svedoka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Koja su to još dva druga? Mogu li da znam koja su to još dva druga pored?

 

SUDIJA:          

            Da, da, recite mu.

 

OPTUŽBA:

            To su brojevi, 1,2, i 4 na našem popisu.

 

SUDIJA:

            Gospodine Suroji, molim da se sutra vratite vamo ujutru u 9 sati. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest