aktuelno-m.gif (3720 bytes)

17. april 2002. godine

STENOGRAM 

 

OPTUŽBA:

            Da, vrlo kratko. Mislim da je jučer kad smo završili sa radom da je sud naložio da se izjava ovog svedoka označi kao dokazni predmet. Ja se sada pitam u svetlu činjenice da smo mi nakratko radili na privatnoj sednici. Pitam  se sada da li će možda sud zapečatiti ovaj dokazni predmet kako javnost ne bi dobila u kompletnoj verziji ili ćemo taj dokazni predmet redigovati kako bismo osigurali da to što smo radili neko vreme na privatnoj sednici ne bude poništeno time što će sam dokazni predmet biti kompletno otvoren.

SUDIJA:

            Zapečatićemo.

OPTUŽBA:

            Hvala.

SUDIJA:

            Još jednu stvar kad već stojite gospodine Rajnefeld. Dobili smo novi popis svedoka po pravili 92. bis. ne znam da li se vi bavite tim delom predmeta.

OPTUŽBA:

            Bavim se jednim delom.

SUDIJA:

            Mislim da treba reći sledeće. Koliko sam ja shvatio o nekim svedocima Veće još nije donelo odluku, a mislim da smo mi doneliu odluku o 23 svedoka ako se dobro sećam, a na ovom popisu vidim 33. Vi predlažete da se pozovu 33 svedoka ali ja mislima da nije o svima njima donešena konkretna odluka.

OPTUŽBA:

            Hvala vam što ste mi skrenuli pažnju na to. Ali u svakom slučaju mi ćemo predložiti da se ti svedoci pozovu i da se pozovu prvo oni o kojima je Veće već donelo odluku. inače bismo trebali tražiti usmenu odluku pre nego što oni smeju ovde svedočiti. Hvala vam što ste mi na to skrenuli pažnju. I ja ću nakon što ovaj svedok završi svoje svedočenje, mi ćemo predložiti da počnemo sa postupkom pravila 92. bis i onda ćemo verovatno početi sa onima koje je sud već odborio.

SUDIJA:

            Mislim da na prvog na listi, prva šestorica spadaju u kategoriju onih o kojima smo doneli odluku.

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče na kraju svog svedočenja objasnili kako vam je jedan oficir dao kartu koja označava precizno mesta napada jugoslovenskih snaga na UČK.

SVEDOK:

            Jedan zvaničnik dao mi je informacije o tome na koji će način srpske snage napasti OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste na karti nacrtali tačno mesta i pravac kako vi tvrdite da ste od njega dobili delovanja snaga Jugoslavije.

SVEDOK:

            Ja sam rekao da je on meni na karti pokazao ono što se kasnije ispostavili da je bio način na koji su srpske snage napale OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Označili ste određen pravac njihovog delovanja i nacrtali ga na karti.

SVEDOK:

            Ja sam označio na karti glavni smer delovanja glavnine snaga. naravno bilo je mnogo više bitaka širom Kosova, međutim svakodnevna aktivnost  iz dana u dan srpskih snaga sledila je u glavnim crtama onaj smer koji sam ja pokazao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom da vi tvrdite da vam je tu kartu pokazao oficir, da li ste svesni činjenice kada bi to bilo tačno, a pošto postoji s tim u vezi i činjenica da ste vi oficir neprijateljske strane koja je neposredno pred napadom na Jugoslaviju, pa bi time dajući vama te podatke taj oficir ugrozio živote desetine hiljada svojih drugova pripadnika VJ.

SVEDOK:

            Pre svega gospodine Milošević meni nije bilo poznatio da smo mi kao verifikatori bili vaš neprijatelj na Kosovu. Mi smo zapravo usko sarađivali sa vašim snagama. Bili smo u potpunosti nepristrani i u svakom slučaju nismo se ponašali ni na koji način kao neprijatelj. Drugo taj zvaničnik o kojem govorimo je po mom mišljenju bio u situaciji u kojoj mu je svega bilo dosta i to u tolikoj meri da je bio spreman da mi da informacije o tome pšta se dešava znajući da će te informacije dalje procuriti tako da više neće biti mogućnosti da, kao što vi kažete vanjske snage, neprijateljske snage spolja mogu nešto učiniti u vezi sa vašim planom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da vam je on to dao posle sastanka na kome ste razmatrali povlačenje misije. Jeli tako?

SVEDOK:

            Razgovarali smo o povlačenju na više sastanaka ali u trenutku kad sam obavio taj razgovor mi smo već dali do znanja da ćemo najverovatnije otići.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A pošto je svako u Jugoslaviji znao ne samo vojnici, nego i celo stanovništvo da se misija povlači zato da bi omogućila da počne bombardovanje NATO, valjda vas ne ostavlja ni u kakvoj sumnji činjenica da je to znao i vaš sagovornik.

SUDIJA:

            Ovde se radi o dva pitanja. Prvo, da li se misija povukla zato da bi omogućila početak bombardovanja. Drugo pitanje  je da li je vaš sagovornik znao za to. dakle, molim vas da odgovorite na ta dva odvojena pitanja.

SVEDOK:

            Hvala časni sude. Moj prvi odgovor je da sigurno nije postojala namera da se povučemo zato da može početi bombardovanje. razlog zbog kojeg smo se mi povukli, ja sam to već rekao u svom svedočenju je prvo da su naše aktivnosti postale previše opasne i to zbog onoga što su nam MUP i VJ radili. Drugo, broj vaših snaga se dramatično povećao i došlo je do opštih borbi. Zbog toga nam je onemogućen pristup, nismo mogli otići u pograničnu zonu. U osnovi nismo mogli raditi svoj posao i to su upravo razlozi koje smo mi i naveli. Zato smo otišli sa Kosova i ne zbog bilo kakvog drugog razloga. A moj, izvinjavam se, vaše drugo pitanje. Moj odgovor na njega, pitanje o tome da li je moj sagovornik znao da ćemo mi otići. Da, on je svakako znao da ćemo mi otići, a šta je on mislio šta će se kasnije dogoditi o tome ja ništa ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa cela planeta zna da se misija povukla da ne bi bila izložena bombardovanju NATO, odnosno da su države koje su imale predstavnike u misiji svoje ljude povukle i OEBS doneo odluku da ih povuče da ne bi bile izložene bombardovanju NATO koje je bilo već potpuno izvesno. Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Ne, kao što sam rekao. jedini razlog zbog kojeg smo se mi povukli jer mi bismo vrlo rado ostali jer koliko god dugo bi trebalo da završimo našu misiju, ali jedini razlog zbog kojeg smo se mi povukli je to što nismo mogli raditi svoj posao. Ono što se kasnije dogodilo nije bilo povezano sa našim odlaskom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko god vi tvrdili da nije bilo povezano sa vašim odlaskom vi dobro znate da su na granici prema Jugoslaviji, posebno u Makedoniji nagomilavne trupe NATO, da je čak svuda i u sredstvima informisanja izrečena pretnja bombardovanjem i da su jugoslovenske snage povećale i granični pojas i da smo dodatne trupe doveli upravo u funkciji neposredne ratne opasnosti koja je pretila Jugoslaviji. Da li vam je to poznato?

SUDIJA:

            Vi ste izneli niz tvrdnji. Prva tvrdnja da su se trupe NATO-a nagomilale na granici sa Jugoslavijom. Da li je to tačno pukovniče?

SVEDOK:

            Mi smo imali snage za izvlačenje stacionirane u Kumanovu, njihova je svrha bila da nam pomognu izvući se sa Kosova. Ukoliko nam Beograd ne dozvoli mirni odlazak. Da, bilo je snaga koje su se stacionirale u Makedoniji.

SUDIJA:

            Samo trenutak da to razjasnimo. Zatim sledeća tvrdnja koja je iznešena je da je pretnja bombardovanjem bila razglašena svuda u medijima i drugde. Možete li nam biti od pomoći u vezi sa tim. Da li je u to vreme izrečena takva pretnja?

SVEDOK:

            Ja mislim da su svi mediji opšte govoreći govorili da bi rat mogao početi. I da je postojala pretnja da će započeti bombardovanje. To je bilo jasno medijima.

SUDIJA:

            I zadnja tvrdnja koja je iznešena je da su jugoslovenske snage dovozile pojačanje u granično područje. Da li je to tako?

SVEDOK:

            Časni sude jugoslovenske snage dovozile su pojačanje širom Kosova, svi garnizoni na Kosovu dobili su pojačanja. Sasvim sigurno i sva granična područja, svi tuneli, svi mostovi na granici bili su pripremani za uniptenje. To je standardna procedura kad se neka zemlja nalazi izložena pretnji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno, dakle potvrđujete da je Jugoslavija u tom trenutku bila u stanju neposredne ratne opasnosti. Je li tako?

SVEDOK:

            Vi ste se spremali za rat, da mislim da se to može reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, bili smo u ratnoj opasnosti s obzirom na sve ovo što ste malopre rekli: nagomilavanje trupa u Makedoniji i opšte poznatu pretnju početaka bombardovanja. Je li to tako ili nije?

SVEDOK:

            Ja mislim da je tačno ono što ste rekli da je došlo do koncentracije trupa u Makedoniji. Mediji su špekulisali o tome da će doći i do bombardovanja na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bilo je izjava sasvim jasnih najviših zvaničnika zapadnih zemalja da će doći do intervencije kako su oni govorili protiv naše zemlje.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću mislim da ne mogu odgovoriti na ovo pitanje jer se nesećam tačno šta je štampa u to vreme goviorila i šta je koji zvaničnik iz koje zemlje u to vreme govorio. Međutim, mislim da se mogu složiti sa onim što ste rekli da je bilo špekulacija o toem da bi moglo doći do bombardovanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vi možete da objašnjavate to kao  špekulacije ali gotov da nema zapadnog lidera koji o tome nije govorio javno. Da li se vi toga sećate?

SVEDOK:

            Ne sećam se toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Ali da li je logično da zemlja kojoj preti neposredna ratna opasnost i koja želi da se brani dovodi trupe na teren koji je prednji kraj odbrane prema neprijatelju koji se koncentriše na drugoj strani granice. Da li je to logično za vas kao oficira?

SVEDOK:

            Nagomilavanje trupa počelo je veoma rano, odmah nakon Božića. Razmeštanje snaga na Kosovu počelo je i pre Božića i koncentracija se nastavila tokom celog tog perioda, mnogo ranije nego što smo mi otišli bi došle i do jednog manjeg pojačanja neposredno pre našeg odlaska. Međutim, glavnina vaših snaga bila je na svojim mestima daleko pre nego što su počele te špekulacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste juče u nekoliko navrata govorili da je došlo do povećanja naših snaga u martu i nekoliko puta ste pomenuli mart, mart je kao što znate mnogo posle Božića. Da li se sećate toga šta ste govorili juče?

SVEDOK:

            Sigurno se sećam onog što sam govorio. Rekao sam da smo videli da su u martu stigli tenkovi T72 i kao što sam maločas spomenuo u martu je došlo akceleracije nagomilavanja. Međutim, vaše snage počele su dolaziti još u januaru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro znači u martu je počelo da se povećava nagomilavanje naših snaga i kao što znate u martu je usledila agresija NATO pakta na Jugoslaviju. Da li vam je to poznato ili nije?

SVEDOK:

            Vi me pitate da li mi je poznato da je bombardovanje počelo u martu?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da rekao sam agresija NATO pakta je počela u martu na Jugoslaviju.

SVEDOK:

            Da, ja mislim da je bombarodvanje zaista počelo u martu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema tome, naše snage su dolazile u martu i to je očigledno bio poslednji trenutak za pripremu snaga za odbranu jer je i rat počeo protiv Jugoslavije u martu. Da li je tako ili ne?

SVEDOK:

            Vi ste pripremali svoju odbranu  već krajem februara i početkom marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je naša stvar da pripremamo odbranu. Valjda zemlja kojoj  preti napad, kojoj preti agresija ima legitimno pravo da priprema odbranu. da li je to tako ili nije?

SUDIJA:

            Ovo je komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ali nadam se da smo raščistili pitanje da je u vreme kada je vođen razgovor na koji vi ukazujete, a koji se po vašoj tvrdnji odnosio na pripremu povlačenja misije sa Kosova i Metohije bilo izvesno da predstoji agresija NATO pakta na Jugoslaviju. Da li je to tačno ili nije?

SUDIJA:

            Mislim da smo već razradili u onoj meri u kojoj je to moguće. Mislim da ovaj svedok ne može zaista dodati ništa više od onoga što je već rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ako je tako pošto je to očigledno nadam se, da li je onda jasno da oficir koji daje podatke o mogućem, navodne podatke o mogućem dejstvu sopstvenih snaga neprijateljskoj strani na taj način dovodi u opasnost živote desetine hiljda svojih drugova. Da li je to onda jasno?

SUDIJA:

            Ovo su sve vaši komentari. Vi pukovnika možete pitati sledeće: da li se vama učinilo da taj zvaničnik dovodi živote u opasnost.

SVEDOK:

            Akcija o kojoj je govorio taj zvaničnik bila je akcija protiv OVK i tu se nije radilo o tome šta bi se sve moglo dogoditi nakon našeg odlaska. Da sam ja te informacije preneo OVK, da onda bi to dovelo živote u opasnost. U to vreme ja sam imao dobar radni odnos koji je uključivao i poverljivost i ja sam imao respekt za našu misiju i respekt za tu osobu. Ja kao oficir za vezu sa tom komisijom nisam mogao niti ikada jesam bilo šta od toga šta  je komisija rekla preneo OVK. Ja nikada isto tako nisam ništa o pripremama OVK preneo srpskoj strani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vama je valjda jasno, a vidimo iz onoga što se dogodilo, a vidimo i izjava tzv. komandanata ovih terorističkih trupa OVK da je NATO avijacija bila vazdušne snage OVK praktično jer su radile sa dejstvom. Je li vam to poznato ili nije?

SUDIJA:

            Mi se sada jako udaljavamo od iskaza svedoka. To je vaš osobni komentar. Ako imate dokaze o tome onda ćete ih izvoditi kada za to dođe vreme. Pukovniče možete li nam biti od pomoći u vezi sa sledećim. Tvrdi se da su OVK i NATO radili zajedno. Koliko je vama poznato da li je bilo dokaza o tome?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi dovodite u pitanje tvrdnju da je NATO bio neprijateljska snaga prema Jugoslaviji i da je OVK bila neprijateljska snaga prema Jugoslaviji. Da li vi te tvrdnje dovodite u pitanje?

SUDIJA:

            Nije na meni da dovodim tvrdnje u pitanje. Vi ste ovde da ispitujete ovde ovog svedoka. Vi to možete uraditi ali ukoliko nastavite samo iznositi raznorazne tvrdnje onda ćemo vas zaustaviti. Svedok je već u onoj meri u kojoj je mogao odgovorio na razne tvrdnje i pitanja koje ste vi izneli. Da li ga želite pitati još nešto?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da želim da ga pitam zbog toga što smatram da su nesporne činjenice da su i NATO i OVK zajedno bili

SUDIJA:

            Ne, ne. Vi možete držati govore kad za to dođe vreme. Molim vas da se ograničite na postavljanje pitanja u ovom trenutku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je na osnovu toga što tvrdim bilo da li je dakle oficiru koji mu je navodno pokazao kartu moralo biti jasno da bi time ugrozio

SUDIJA:

            Već smo prošli kroz to. Vi zloupotrebljavate ovaj proces time što držite govore gospodine Miloševiću. Isto tako vi zloupotrebljavate ovaj proces tako što non-stop govorite o istoj stavri. Molim da pređemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je vrlo važna tema pošto je očigledno  još jedna manipulacija ove lažne tužbe da kompenzira i da amortizuje

SUDIJA:

            Ne, to nisu pitanja. Ukoliko želite da nastavite unakrsna pitanja ovog svedoka to morate učiniti na propisan način gospodine Miloševiću. Molim vas da pređete na sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite onda da postavljam samo pitanja. Da li znate da je u svih 78 dana NATO agresije NATO uspeo da uništi svega 8 tenkova Vojske Jugoslavije, za 78 dana bombardovanja. Da li vam je poznat taj podatak?

SVEDOK:

            Ono što ja znam i ono što su mi rekli vaši oficiri kada sam se vratio u junu. Oni su rekli da je uništeno 13 tih tenkova. Međutim, ja nisam video nikakve olupine, nikakvu štetu tako da tačno ne znam ništa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa da su, sad vas pitam kao vojnika koji ste stručnjak da ste vi, dakle vaša strana raspolagala informacijama iz te navodne karte koju ste dobili o dejstvu jugoslovenskih snaga. Da li bi onda morali ti gubici biti mnogo veći s obzirom da ste na osnovu toga što tvrdite i karti koju ste dobili raspolagali rasporedom snaga i mestima njihovog dejstva što je nadam se dovoljna informacija da se dejstvuje po tim snagama. Da ste to imali dakle da li bi ti gubici morali biti veći ili ne?

SVEDOK:

            Na to pitanje je nemoguće odgovoriti i to iz mnogo razloga. Prvo, ta aktivnost odvijala se po celom Kosovu iako je možda bila više koncentrisana u nekim konkretnim područjima. Mi nismo imali nikakve vremenske rasporede o tome kada ćete vi negde biti, mi nismo imali tačne detalje o operaciji, nismo imali ljude na Kosovu koji bi mogli uočiti ciljeve. Znači izviđanje je bilo veoma teško koji bi mogli uočiti ciljeve. Znači, izviđanje je bilo veoma teško. I ja ne negiram činjenicu da ste vi imali dobre obučene profesionalne snage, verovatno jedna od najbolje obučenih armija u Evropi.

Prema tome oni su zbog toga bili toliko vešti u kamuflaži, skretanju pažnje i pružanju dobrog otpora svakom neprijatelju.

MILOŠEVIĆ:

            Gospodine potpukovniče, da li je jasno da ste imali te podatke koje tvrdite da ste imali da bi gubici jugoslovenskih snaga morali biti veći. Jer vi tvrdite da ste imali podatke i o mestu i o dinamici napada, da ste dobili kartu koja to pokazuje i znamo kako te karte izgledaju. Da li gubici morali biti veći, a ne 8 tenkova za 78 dana bombardovanja. Besumučnog bombardovanja danonoćno.

___________:

            Meni se čini da je to isto pitanje koje ste već postavili.

___________:

            Pukovniče, karta o kojoj ste vi govorili odnosila se na to kako će se voditi borbe protiv OVK, a ne protiv NATO.

___________:

            Da li je NATO pakt bio spomenut u tom razgovoru.

SVEDOK:

            Samo u zadnjem delu razgovora kada je spomenuto proterivanje civila. Rečeno je da će time biti ušteđen jedan posao za NATO.

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam se čini nelogičnim da jedan jugoslovenski oficir tvrdi da će uslediti posao za NATO proterivanjem civila povodom kojih NATO nalazi izgovorda napadne Jugoslaviju. Da li je taj oficir imbecil da može tako nešto da kaže.

_____________:

            To zvuči kao komentar.

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je vaš i takođe britanski general Drevenkijevič prekjuče na dva moja direktna pitanja takođe pod zakletvom izjavio da nije bilo nikakvog plana protiv albanskog stanovništva i da nije bilo nikakvih indicija za postojanje bilo kakvog plana proterivanja Albanaca.

_______________:

            Izvinjavam se, ali ja stvarno ne znam šta je general rekao za vreme svog svedočenja.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Možete pitati ovog svedoka da li je on znao da postoji takav plan ili da bilo kakvih indikacija da postoji takav plan.

MILOŠEVIĆ:

            Pa on tvrdi da jeste a ja tvrdim da on ne govori istinu zbog toga što bi da je on to znao Drevenkijevič koji je njegov šef to morao znati, što ne znači i obratno da je on morao znati sve što zna Drevenkijevič. Prema tome nesumnjivo je da je njegov šef morao znati ono što ... jer je posao svedoka bio da obavesti svog šefa o svakoj bitnoj informaciji.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ne postoji jedno pitanje koje se može iz svega postaviti jer se uglavnom radu o komentaru. Da li ste vi rekli generalu o tom razgovoru, da li se sećate toga.

ODGOVOR:

            Ja mislim da jesam preneo sadržaj razgovora generalu ... da.

MILOŠEVIĆ:

            Prema tome jasno je da bi ... morao reći da je bilo bar neke indicije da je ovo što svedok tvrdi ...

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ovaj svedok ne može da odgovara u ime ovog drugog svedoka to je čisti komentar koji vi možete da iznesete kasnije u međuvremenu treba da mu postavljate pitanja na koja on može da da odgovore.

MILOŠEVIĆ:

            Da, ali je svedok potvrdio da je o tome obavestio generala Drevenkijeviča, a Drevenkijevič je tvrdio da nije bilo indicija.

__________:

            Da, samo gubimo vreme.

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da ličnost koju ste naveli - nemojte se sekirati ja neću ime da izgovorim, ličnost koju ste naveli nije mogla raspolagati bilo kakvim borbenim informacijama pa čak ni o planu napada na UČK. Da li znate tu činjenicu.

_____________:

            Kao što sam rekao za vreme svog svedočenja taj čovek je bio u komisiji. On je bio jako svestan svega što se dešavalo na Kosovu. Znao je za sve operacije koje se odvijaju, imao je ogromno iskustvo i ne mogu da verujem ni za trenutak da on nije znao ono što se dešava u odnosu na taj deo operacije i to jednostavno ne može da se veruje.

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate zašto vam to postavljam, da li znate da misija za saradnju sa ... dakle sa vama, njeni članovi i sama misija uključujući i šefa misije i članove misije uopšte nisu bili u lancu komandovanja ni vojskom ni policijom.

_____________:

            Mi smo uvek smatrali da su članovi komisije predstavnici vlade, vojske i policije zato što ako nam je ikada trebao pristup ili bile na potrebne informacije od policije razgovarali smo sa nekim članom komisije, ako su nam bile potrebne informacije o razmeštaju ili budućim namerama i aktivnostima vojske mi smo razgovarali sa vojnim predstavnicima u komisiji. Šta smo drugo mogli da pretpostavimo nego da su ti ljudi glasnogovornici vlade, inače koja je bila svrha komisije.

MILOŠEVIĆ:

            Ti ljudi su upravo to što ste sada rekli služili za saradnju sa vašom misijom. Dakle, prenosili vaše zahteve i tražili u vaše ime od odgovarajućih nadležnih komandi ili vlasti određene zahteve koje ste vi postavljali. Da li se sećate da ste juče objasnili da kad ste došli u misiju više niste komandovali svojom jedinicom niti odgovarali nekoj komandi u svojoj jedinici - višoj komandi u engleskoj armiji. Da li ste to objasnili juče.

ODGOVOR:

            Da. Jeste. Svakako.

MILOŠEVIĆ:

            To isto važi da li možete da pretpostavite da to isto važi i za članove komisije za saradnju kojima je posao da sarađuju s vama a ne da komanduju jedinicama. Da li npr. znate da general Lončar koji je šef misije bio nije ni učestvovao na sastancima vojnih ili političkih komandanata, niti bilo koji član misije. Oni su bili članovi komisije, a ne ličnosti u lancu komandovanja. Da li vam je to poznato ili nije.

ODGOVOR:

            Rekao sam da su članovi komisije znali šta se dešava. Što se tiče vojnih operacija i policijskih operacija to što su oni uticali na te operacije ne vidim kakve veze imaju komandovanje vojnim jedinicama tim. Ja samo govorim da su oni znali šta se dešava na Kosovu i šta se planira na Kosovu ali ne moraju da oni drže visoka komandna mesta da bi imali te informacije.

MILOŠEVIĆ:

            Pa vi ste sami objasnili a nadam se da se to videlo iz vaše prakse da su se svakog dana imali sastanak s njima i da su oni u toku 24 sata dobijali od svojih nadležnih organa informacije o tome šta se desilo da biste vi te informacije mogli međusobno da razmenite, upotrebite, verifikujete itd. Oni su bili vaš partner u verifikaciji. Je li su te informacije morali dobijati od nekih organa, a ne prikupljati ih sami. Da li je to vama logično.

ODGOVOR:

            Da. To je logično. Oni su morali da razgovaraju sa komandantima i vojske i policije da bi znali šta se dešava.

SUDIJA:

            Pukovniče ako dajete jednostavnije odgovore brže ćemo preći materijal. Pitanje koje vam je postavljeno nije da li je gospodin Lončar ili neki drugi zvaničnik bio upoznat s tim šta se dešavalo, pitanje je bilo ovo: ko su oni bili u komandnom lancu i na to se može dati jednostavan odgovor. Da li su bili ili nisu bili u lancu komande.

ODGOVOR:

            Časni sude oni očigledno nisu bili u lancu komande.

SUDIJA:

            Hvala.

MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da u našoj vojsci, nadam se i u drugim vojskama, postoji princip jednostarešinstva i da onaj koji nije u lancu komande ne može raspolagati informacijama i dokumentima koji se tiču nikakvih budućih aktivnosti bilo kakve jedinice.

ODGOVOR:

            Neznam za taj princip u vašoj vojsci.

 

MILOŠEVIĆ:

            Nema pobočnog komandovanja. Da li to znate. Postoji samo jedan lanac komandovanja. Da li vam je to poznato ili ne.

ODGOVOR:

            Znam da postoji lanac komandovanja. Da.

MILOŠEVIĆ:

            A da li ste svesni činjenice da je naša komisija za saradnju sa vama bez obzira što su je činili takođe pojedini oficiri, takođe bila civilna misija.

ODGOVOR:

            Nisam znao da je to bila čisto civilna misija.

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je general Lončar bio penzionisani general, prema tome civil.

ODGOVOR:

            Znam da je general Lončar bio u penziji a znam da ga je zamenio general Branković koji je bio aktivni vojnik.

MILOŠEVIĆ:

            Na to ćemo posle doći. A da li znate kako je general Lončar koji je u međuvremenu bio penzioner došao na tu dužnost.

ODGOVOR:

            Ne.

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je došao na tu dužnost na molbu Vilijema Vokera šefa misije koju je on lično uputio meni i to zato što je imao veoma dobro iskustvo i saradnje sa generalom Lončaom u istočnoj Slavoniji i što je želeo da neko koga dobro poznaje, kome veruje i koga ceni kao dobrog radnika i poštenog čoveka s njim sarađuje. Da li znate da je to bio jedini razlog i izraz dobre volje, da li smatrate da je to bio što smo zamolili generala Lončara da prihvati da vodi tu komisiju na Kosovu. Da li vam je to poznato.

ODGOVOR:

            Ne, to nisam znao.

MILOŠEVIĆ:

            Inače vidim da vam nije poznato, ali moram zbog upozorenja da vam to postavim kao pitanje. Da li znate da general Branković nije zamenio generala Lončara.

ODGOVOR:

            Iznenađujete me gospodine Milošević zato što se general Branković predstavio i kad su mene predstavili novoj komisiji rečeno mi je da je on na čelu General Branković te nove komisije.

MILOŠEVIĆ:    

            Verovatno ste se razumeli kao što je i kod vas bio slučaj kad ste zamenjivali Donu Felana to radio neko drugi, ali general Lončar nije napustio misiju sve do 23. marta je bio potpredsednik te naše savezne komisije za saradnju, što je bio sve vreme i šef misije na Kosovu i general Branković nije bio nadređen generalu Lončaru nego naprotiv general Lončar je bio nadređen generalu Brankoviću. Da li to znate.

ODGOVOR:

            Ne. Što se mene tiče general Branković se predstavio kao šef komisije i on je osoba sa kojom smo mi razgovarali i bio prisutan na svim sastancima. A ne general Lončar.

MILOŠEVIĆ:

            General Branković je zamenio pukovnika Kotura a ne generala Lončara. A vi ste bili nadležni za saradnju po vojnim pitanjima. Takođe u funkciji civilne misije, a ne u funciji bilo kakve vojne funkcije. Da li vam je to poznato ili ne.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Nema svrhe prepirati se sa svedokom, vi možete pozvati svoje dokaze ako su različiti ali čuli ste ono što on tvrdi. On kaže da je Branković bio šef, to je njegovo svedočenje. Ako vi želite to da pobijete, vi možete to uraditi kada to dođe vreme, ali nema svrhe da se dalje raspravljate. To je samo način na koji se u unakrsnom ispitivanju traći vreme i zbog toga moramo onda da nametnemo rokove.

MILOŠEVIĆ:

            Reč je o tome da ja ovde hoću da utvrdim koliko svedok uopšte zna ono što tvrdi jer se ovde očigledno pokazuje da ne zna a ovo što ja govorim su činjenice koje uopšte nisu sporne u pogledu rasporeda ovih ljudi.

SUDIJA:

            Vi ništa ne iznosite. Samo postavljate pitanja. Ako želite da ispitujete njegovo znanje da testirate njegovo znanje o toj komisiji možete to uraditi na drugi način a nema svrhe pitati ga više u vezi Brankovića zato što je već dao svoj odgovor.

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate, to je samo primer, to nema veliki značaj nego je reč o tome da je potpuno pogrešno informisan i izvukao pogrešne zaključke. A da li znate da komisija dakle ima isključivo koordinativnu ulogu u funkciji saradnje sa OEBS.

ODGOVOR:

            Da. Radilo se o komisiji za saradnju a ne misija za koordinaciju kao što ste rekli.

MILOŠEVIĆ:

            Da bi se sarađivalo mora da se koordinira između organa koji sarađuju. Da li je to logično.

ODGOVOR:

            Da.

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate ko je bio predsednik Komisije Savezne vlade za saradnju sa misijom i koliko je ona brojala članova.

ODGOVOR:

            Da li mislite na Komisiju na čijem čelu je bio general Lončar.

MILOŠEVIĆ:

            To je Komisija Savezne vlade čiji je Lončar bio potpredsednik sa sedištem u Prištini. Ali u celini Komisija za saradnju koju je imenovala Savezna vlada koja nije bila tajna jer odluke se Savezne vlade objavljuju u Službenom listu i javne su. Da li znate ko je bio predsednik Komisije za saradnju.

ODGOVOR:

            Jedina komisija sa kojom sam ja imao veze jedina komisija za koju sam ja znao je ona na čijem čelu je bio general Lončar u Prištini. To je bio nivo na kome sam ja radio.

MILOŠEVIĆ:

            Sa kim je general ... u Beogradu koji je takođe u ime vaše misije komunicirao sa centrlom u Beogradu s kim je održavao veze, a koje je jedino bilo to u Prištini.

ODGOVOR:

            Neznam ko je general Pelnaz prvi put čujem njegovo ime.

MILOŠEVIĆ:

            Švedski general koji je nekad takođe bio vaš predstavnik u Beogradu i komunicirao sa vladom u Beogradu.

ODGOVOR:

            Izvinjavam, se. Da. Pogrešno sam shvatio izgovor. Da ja sam njega viđao i on jeste radio u Beogradu. On je bio naš predstavnik za vašu vladu u Beogradu.

MILOŠEVIĆ:

            I komunicirao dakle sa centralom komisije u Beogradu koju je formirala Savezna vlada.

ODGOVOR:

            Da. Sasvim ste u pravu i njegov posao je bio toliko težak po njegovom mišljenju da je on na kraju dao ostavku i otišao.

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, s obzirom nadam se da smo objasnili civilni karakter ove komisije koja je sa vama radila i potpuno pozicioniranje ....

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Vi iznosite ... umesto da postavljate pitanja, a te poente su tendenciozne i argumentativne. Da li se slažete da je to bila takva komisija ili ne.

ODGOVOR:

            To je bila združena civilna i vojna i policijska komisija.

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da ni ova navodna mapa koju vi pominjete koja uostalom očigledno nije postojala ili bilo koja mapa po pravilima službe ne bi mogla biti izneta iz operativnog odeljenja jedinice kojoj ona pripada čak i kad bi se radilo o mapi vojne vežbe.

ODGOVOR:

            Da li govorite o karti na kojoj je on pokazivao manerve i naveo o kojim se manervima radi.

MILOŠEVIĆ:

            A vi govorite znači o karti za manerve.

ODGOVOR:

            Karta koju sam ja video je bila čista i on je na toj karti pokazao kako će se odvijati operacija i manervi.

MILOŠEVIĆ:

            A sada smo došli na novu činjenicu dakle on je na jednoj običnoj karti geografskoj vama rukom pokazivao kako će se odvijati aktivnosti protiv UČK.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Koliko se sećam on je to juče i rekao u svom svedočenju.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, dobro, vrlo dobro. A da li ste vi juče rekli, a ja sam to shvatio očigledno drukčije pošto ste vi tvrdili o mapi o planu itd. a sad se ispostavlja da nema nikakvog plana nego na geografskoj karti, jer on pokazuje kako će da se napada UČK. Da li vi tvrdite i dalje da vam je taj oficir rekao da postoji plan da se istera albansko stanovništvo.

ODGOVOR:

            On mi je na ... karti pokazao ... takođe je rekao da će se proterati civilno stanovništvo. Ne kao deo te vojne operacije to bi trebalo da se uradi kasnije.

MILOŠEVIĆ:

            Da li je to vama rekao za nekakav plan da se to ili je to bilo njegovo privatno mišljenje.

ODGOVOR:

            Kao što sam rekao juče plan operacije manevara protiv OVK nisu mogli biti njegovo lično mišljenje niti je on na mene ostavio takav utisak on je rekao mi ćemo to tako uraditi, i kad se to obavi onda ćemo proterati albance. Ja ne znam ne mogu da vam kažem šta je on tačno mislio. Nisam mogao da uđem u njegovu glavu, ne znam da li se radilo o njegovom ličnom planu, ali ja sumnjam zato što je plan bio toliko detaljan i onda se u stvari i opšti manevar ... tako da on nije mogao da bude vidovit kako bi inače znao za to a zašto bi izneo neki komentar. On je meni ustvari dao jednu činjenicu i onda sam pretpostavio da je i ono drugo što je rekao takođe činjenica.

SUDIJA:

            Pukovniče, kad je on to rekao da li ste vi od njega tražili dodatne informacije ili objašnjenja ili nešto slično.

 

ODGOVOR:

            Časni sude ja sam imao utisak da je on meni već suviše rekao. Da ono što mi je rekao šapatom iznad same karte mislio sam da nije ni vreme ni mesto da od njega tražim dodatne detalje, a mogao sam da vidim po tome kako se on držao da nije bio ni spreman da to uradi.

ROBINSON:

            Hvala vam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje formacija u svakom slučaju bi bez obzira na ovu vašu izjavu o tom razgovoru, bila legitimni zadatak Vojske. Da li je to tako ili nije.

SVEDOK:

            Izvinjavam se ne razumem pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li je eliminisanje OVK legitimni zadatak jugoslovenskih snaga.

SVEDOK:

            Pretpostavljam ako ste u ratu sa OVK onda da.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Mislim da je to na nama da odlučimo to je pravno pitanje da li je to legitimno ili ne.

            Časni sude gospodine Miloševiću vi ste već dva sata unakrsnom ispitivanju ovog svedoka tako da ako ima drugih tema koje želite s njim da pokrijete treba to sada da uradite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ima veoma mnogo tema, ja se nadam da nećete i ovoga puta da mi prekinete unakrsno ispitivanje.

SUDIJA:

            Ja ću ga prekinuti ako ono ne bude vršeno kako treba, ako postavljate ispravna pitanja tj. pitanja na ispravan način onda se ono neće prekidati. Takođe treba da imate u vidu da što vaša pitanja budu kraća na taj način ćete pokriti sve više tema.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nastavlja se na prethodno pitanje. Da li je OVK u agresiji NATO pakta igrala ulogu NATO pešadije.

SVEDOK:

            Apsolutno ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli izjave tih njihovih komandanata kao što su Tači, ... i ostali koji upravo potvrđuju ovo što sam ja maločas rekao.

Predsedavajući sudija:

            On je dao svoje odgovore koje .. ako imate dokaze koji ukazuju na suprotno možete da ih izvedete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ne bih dalje pitao o ovom očigledno monitiranom tužiočevom pitanju u vezi sa mapom. Ja zahtevam od vas da svedok koga je pomenuo potpukovnik koga je ovaj svedok pomenuo, znači svedok koji je navodno s njim razgovarao i dao mu te podatke bude saslušan ovde po svim garancijama koje mu morate izdati, da neće biti zadržan i tako dalje, i to tražim pre svega da bi on bio zaštićen jer je velika ljaga na jednog oficira Vojske Jugoslavije da je neprijatelju pred agresiju davao takve podatke. A kao što znate sve ovo što se govori neće zauvek biti tajna, a taj čovek sigurno ima decu i unuke i ne treba da mu ime ostane okaljano jednom ovakvom smicalicom koju smo ovde čuli.

            Ja zahteva da se taj svedok sasluša uz sve vaše zaštitne i tajne mere. Pošto je ovo čista izmišljotina i potpuno jasno da je izmišljotina.

SUDIJA:

            Ali to nema nikakve veze sa ovim svedokom. Ukoliko vi želite postaviti zahtev u tom smislu možete ga postaviti. U međuvremenu hade da ovo ispitivanje privedemo kraju. Po mom mišljenju mislim na raspolaganju imate još samo sat vremena. Morate imati isto vremena koliko je imala i optužba. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da bi bilo fer da ja imam više vremena nego optužba, jer se optužba priprema sa nebrojenim saradnicima, a ja ovo sve moram da pogledam sam i ovo je sve za mene novo.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, mi to imamo na umu   to da vi radite sami a da njih ima više. Mi to itekako imamo na umu. Međutim mi isto tako moramo imati na umu vreme koje vi bespotrebno trošite držeći govore o istoj stvari non stop. Prema tome, te dve stvari moramo uravnotežiti tako dolazimo do odluke o tome koliko vremena imate na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Dobro, ja se nadam da ćemo ipak malo više od jednog sata moći da posvetimo još ovom svedoku. Moram da pogledam gde sam stao juče u ovoj njegovoj izjavi. Rekli ste u svojoj izjavi da nije bilo predviđeno da OVK ima svog predstavnika ali da su njihove stavove pred komisijom iznosili drugi, odnosno vi pišete ovde to je na strani 3 vaše izjave, drugi pasus odozdo kod mene na srpskom tekstu, da je iznosio major David Vilson ili jedan drugi britanski oficir.

SUDIJA:

            Dozvolite svedoku da pogleda izjavu.

            Jeste li pronašli taj pasus.

SVEDOK:

            Aha, nisam znao da je neko pitanje postavljeno.

SUDIJA:

            Ko je pitanje postavljeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Postavljeno je pitanje šta je bio zadatak tih koji su bili na vezi sa OVK i koliko sam video u izjavi Drevenkijeviča on kaže da je još neko osim Davida ... radio na tome. Ko su ljudi ti bili?

SVEDOK:

            Dejvid Vilson, a kasnije Dejvid Mjl takođe britanski oficir bili su u direktnoj vezi sa OVK u ime generala DZ. Ja mislim da su i druge zemlje možda imale svoje predstavnike kod OVK, koje su isto pokušavale s njima stupiti u kontakt i razgovarati i uveriti ih u neke stvari da bi se sprečilo izbijanje svakog sukoba. Jer, to je bio jedan od naših zadataka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drevenkijevič kaže da ste imali dva Davida Vilsona oba iz Britanije i sasvim slučajno kako on kaže obojica su bili oficiri za vezu sa OVK . Jedan David Vilson radio je kao oficir za vezu sa OVK iz Prištine, a drugi kao oficir za vezu sa OVK iz Prizrena. Ovaj drugi je kao predstavnik KVM prisustvovao i pregovorima u Rambujeu, u februaru 99.g. to kaže Drevenkijevič. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Ja znam jednog Dejvida Vilsona onog višeg koji je radio u Prizrenu i on je bio oficir za vezu sa OVK samo za prizrensko područje i njega smo poslali u Rambuje. A onaj niži Dejvid Vilson bio je stacioniran u štabu generala DZ i radio direktno sa njim u zapovedništvu OEBS-a. Dakle, on je bio odgovoran za vezu sa svim oficirima za vezu između OEBS-a i OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je on prenosio informacije OVK i od OVK jesu li to bile obosmerne informacije.

SVEDOK:

            On bi pregovarao u ime generala DZ sa OVK. On bi takođe prenosio informacije što je bilo važno da se spreči svaki nesporazum ili svaka akcija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On nije davao informacije OVK u vezi sa nije delovao na njih u vezi sa terorističkim dejstvima koje su oni izvodili.

SVEDOK:

            No, on ne bi prenosio nikakve osetljive informacije. Na primer, ako je na sastanku sa komisijom za saradnju čuo da neki srpski konvoj dolazi onda bi to bila informacija koju on ne bi preneo OVK-u. Ako bi srpska strana tražila neke informacije onda bi se takva informacija prenela i one informacije koje OVK može dati bila bi onda prenešena srpskoj komisiji za saradnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... da štedimo vreme odgovorite sa da ili ne. Da li je njegova funkcija bila da insistira da se OVK pridržava prekida vatre uzdržanosti, odnosno da ne vrši napade. Da li je njegova funkcija i to bila ili samo da informiše.

SVEDOK:

            Ne, takođe njegova funkcija je bila da im kaže da ne sudeluju ni u kakvim akcijama. Mi smo obe strane pokušavali nagovoriti da ne započinju nikakve akcije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi kažete da istoj toj strani u sledećem pasusu, moje je mišljenje da su Lončar i njegovi počinjeni zaista smatrali da su komisija za saradnju OEBS SRJ i VMK sredstvo da dokažu svetu da su ona nevina strana ali su bili vrlo određeni u pogledu toga šta su želeli da mi proverimo. Zar nije logično da u uslovima sukoba sa terorističkim grupacijama vlada postupa legitimno i da u svakom pogledu mora biti nevina strana. Izložena terorizmu prema policiji i prema organima vlasti i prema građanima.Da li je tako ili nije.

SUDIJA:

            Možete li odgovoriti.

SVEDOK:

            Ah, ima tu više pitanja ...

SUDIJA:

            .... odaberite jedno i odgovorite na to.

SVEDOK:

            U nekom sukobu na primer, ako vas napada teroristička grupa onda Vlada naravno ima i pravo da se brani.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je drugo radila Vlada nego branila civile i predstavnike vlasti od terorizma.

SVEDOK:

            Pa jedna od stvari koja je radila vaša Vlada je to da je u mnogim prilikama postojala velika disproporcija između dve snage. To je bilo ono što oni nisu želeli da mi verifikujemo. Oni su želeli da mi verifikujemo samo onda kad su oni bili napadnuti od strane OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su vam pomagali da verifikujete i sve druge slučajeve koji su se desili na terenu to nije bilo sporno. Videli smo po tim izveštajima. Ali odgovorite mi molim vas, šta znači ovo što vi kažete na kraju ovog pasusa gde kažete kako su zaista smatrali da je ta saradnja korisna jer jesu nevina strana. Na kraju pasusa kažete činilo se govorite o Lončaru da on nikada nije shvatio OEBS VMK i očigledno ga je nerviralo to što nije mogao da natera dakle, nerviralo ga je što nije mogao da natera OEBS VMK da kaže nešto loše o UČK. Da li to tako jasno i čisto pokazuje vašu pristrasnost u korist UČK. Da ili ne? Nije mogao da vas natera da kažete nešto loše o UČK?

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, ponovo ste mi postavili nekoliko pitanja. Kad ja kažem da on nikada nije mogao svatiti OVK i da ga je nerviralo to što nas nije mogao naterati da kažemo nešto loše o OVK to moramo proširiti. Mi smo pisali dnevne izveštaje, i u koliko je došlo do terorističkog napada OVK u kojem su poginuli nevini ljudi na primer, policajci i vojnici mis mo to iznosili u javnost. Mi nemamo ... ukoliko štampa zbog nekog razloga to nije prenela mi na time nismo imali nikakve kontrole. Međutim, svaku akciju smo mi preneli štampi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su vam poznata mučilišta UČK u Glođanima, desetine leševa bačena u ... jezera. Da li su vam poznata masovna stratišta Srba pošto ste radili u verifikacionoj misiji na više mesta po Kosovu. Da li su svi ti zločini nešto što zaista mora da jednostavno natera čoveka da se zapita, šta to znači nije mogo da nas natera da kažemo nešto loše o UČK. Zar, nije toliko zločina koje je UČK izvršio poznat vama. Da li su vam poznati.

SUDIJA:

            Ovo je opet govor.

            Pukovniče, postavljeno vam je pitanje o Glođanima da li nešto znate o tome. Postavljeno vam je pitanje o ... jezeru. Da li znate nešto o tome.

SVEDOK:

            Ne.

SUDIJA:

            Svedok je odgovorio na to onoliko dobro koliko je mogao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, to je jako dobro. Na sledećoj strani vi govorite o zategnutosti 27. decembra da ne pominjem iz kojih razloga vi ste o njima juče govorili UČK je dakle, seljaka zarobila srpskog i otvarala vatru na policiju, teško ranila nekoliko policajaca i tako dalje to ste vi, sve piše ovde da drže srpskog seljaka Dragoslava Zdravkovića, da je otišla da oslobodi seljaka na nju otvorena vatra, policajci teško ranjeni to su vaše reči ovde. Končar vas je obavestio da je Vojska naredila da uđu tenkovi, da će MUP predvoditi napad i tako dalje, bio iznerviran, izuzetno ljut i zainteresovan za izvršen napad, kako vi kažete. On vas je obavestio šta oni treba da rade, tako da nas je provocirao da i sami pođemo. Šta znači da vas je on provocirao da sami pođete, zar to nije bio vaš posao. Da verifikujete to. On vas je pozvao znači.

SVEDOK:

            On je rekao, da moramo tamo otići i rasčistiti stvari i dovesti ga natrag. Sigurno u našem Sporazumu nije stajalo to da mi moramo sprovoditi operacije i rpegovarati o oslobađanjima taoca. Mi smo bili kosovska verifikaciona misija. Međutim, smer naše misije počeo se polako menjati i koliko smo mogli biti od pomoći, i u koliko smo bili voljni reskirati svoj položaj kao nenaoružani ljudi, mi smo to bili voljni učiniti kako bismo sprečili svaki sukob.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moje pitanje je sledeće. Vi ste ste juče usmeno izjavi govorili o ovom incidentu 27. decembra i upravo ste rekli incident koji je izvršila Vojska i policija. Tako ste rekli. A onda smo videli o kakvom se incidentu radi. Da je reč o zarobljenom seljaku, da je reč o ranjavanju policije sami ste juče pomenuli da je tamo bilo hiljadu do dve pripadnika UČK sa kamionom mucije. Je li tako.

SVEDOK:

            ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je sad za to moguće reći UČK s kamionom municije, hiljadu do dve UČK, zarobljen srpski seljak, ranjeni srpski policajci da su srpske snage napravile taj incident. Kao što ste vi rekli juče. Da li je to moguće reći. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne, .. oni to nisu izazvali srpske snage nisu izazvale taj incident.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste upravo tako rekli juče.

SUDIJA:

            Ja se ne sećam da je on to rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pogledajte ... pa ćete videti.

SUDIJA:

            Idemo dalje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... normalno završilo uz razumevanje i tako dalje ali to nećemo da gubimo vreme na tome. Onda govorite o sastanku koji ste posle toga održali i kako vas je Šainović zasuo pravom kako vi ovde pišete ... uvreda,  rekao je da Srbi imaju pravo da primenjuju silu koju su koristili, pretpostavljam da nije mogao tako reći nego da imaju pravo da deluju protiv terorista, da je mogao tako reći. Da verifikaciju ne obavljamo pošteno i optužio da švercujemo oružje, nije se ograničio samo na OEBS i VMK već je uključio Amerikance i Nemce. Zar nije to bilo tačno. Da li je tačno da su pojedine grupe članova verifikacione misije obavljale špijunske zadatke uključujući i pomaganje u švercu oružja za OVK. Da li je to tačno ili nije tačno. Samo da ili ne. Molim vas.

SVEDOK:

            Ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste bili stručnjak za oružje, da li znate odakle je dolazilo oružje OVK.

SVEDOK:

            Ja mislim da je oružje dolazilo preko planina iz Albanije. Prenosili su ih ljudi i konji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda objašnjavate kao primer Šainovićeve nespobosnosti da izdejstvuje da posao bude obavljen kako vam je izdejstvovao da posetite 11 zatvorenika. Pa dali vi možete da pretpostavite da je Šainović kao predsednik komisije za saradnju da bi to postigao, morao da traži odobrenje od ministra pravde koji je nadležan za zatvore. Da nije mogao da to uradi sam.

SVEDOK:

            Da, prihvatam to da se on morao konsultovati s nekim drugim, ali on je nama dao uveravanja da će to biti učinjeno, i kasnije te večeri dobili smo dozvolu da to i uradimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Misija je rešila da vam izađe u susret jer je to bilo nešto logično i tako ste i uradili. I onda ste objasnili ovde pred kraj ovog pasusa pokazalo je da Šainović mogao da govori u ime Beograda, a da Lončar može da utiče samo na lokalna pitanja i da je sve to što se odnosilona politiku moralo da ide preko Šainovića. Šta tu ima nelogično da političke stvari idu preko političara, i šta tu ima nelogično da potpredsednik Savezne vlade koji je potpredsednik Savezne vlade, dakle, političar rešava političke stvari. Da li tu ima bilo kakva misterija. Šta znači ceo ovaj opis kakav je pukovnik Kotur imao maskirnu uniformu da je iz neke elitne i specijalne jedinice. Njega je tu u komisiju posalo Generalštab Vojske koji je jedini bio nadležan da daje predstavnike za civilne stvari, kao što daje predstavnike za vojnog atašea i tako dalje u nekoj Ambasadi. Da li znate da je mogao da uzme bilo kakvu uniformu. Da je mogao da uzme mornaričku da ste bili na moru. Da je to svejedno i da njegova uniforma ne predstavlja nikakvu pripadnost nekoj specijalnoj jedinici.

SVEDOK:

            Ono što sam ja pokušavao reći, je to da je on nosio uniformu kao i pukovnik Mijatović i da je time ... da se ne radi u potpunosti o civilnoj misiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ma nosio je ono što mu je bilo udobno, a mogao je da nosi i civilno odelo. Kao što je i pukovnik Mijatović mogao da nosi uniformu policijsku a nosio civilno odelo. To za funkciju u misiji ne znači ništa. A nijedan od njih nije mogao kao član komisije za saradnju bilo čim komandovati. Ovo smo raspravili, mislim oko ovih vaših pogrešnih zaključaka o strukturi misije.

SUDIJA.

            Ne, ovo je vaš komentar. Ovako gubimo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U čemu je poenta ove vaše tvrdnje da je na fudbalskom stadionu bila .. staza za helikoptere. Da li je vama poznato da je to taj stadion u Prištini za sletanje helikoptera jedino mesto u blizini centra na koje mogu sletati helikopteri i da su tamo decenijama sletali helikopteri, i pre 20 i 30 godina, ja sam sletao pre 25 godina, na isto to mesto gde se drugo može sletati u centru Prištine sem da sletite na Trg među građane, ili kioske sa viršlama. Da li je to povezano bilo.

SUDIJA:

            Ne zanimaju nas kiosci sa vrišlama. Dakle, vi želite reći da je to jedino mesto za sletanje helikoptera u Prištini. Da li ste to želeli reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U čemu je onda mistifikacija povezivanja sa blizinom.

SUDIJA.

            Dobro pa kažite to onda svedoku. Znači, iznešena je tvrdnja da je to bilo jedino mesto za sletanje helikoptera i da tu nije bilo ničeg značajnog u vezi sa time. I to je bilo u blizini MUP-a. da li možete reći nešto o tome?

SVEDOK:

            Postojao je i aerodrom u blizini gde su helikopteri takođe sletali. Međutim, to je bila jedna praktična lokacija u središtu grada, jedina lokacija u blizini zapovedništva MUP-a ili vojske, a većina tih ...letova bili su državniletovi za MUP ili za vojsku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, toje jasno. Aerodromi su daleko od grada. Na strani 7. vaše izjave postoje konstatacije koje dovode u pitanje vaše tvrdnje o  nemogućnosti da obavljate svoje poslove itd., ja ću obe stvari citirati. Kažete kad god sam naišao na problem da odem na određeno područje pozvao bih Mijatovića, govorite o pukovniku Mijatoviću članu komisije Lončareve. Pozvao bih Mijatovića preko svog telefona i on bi onda stupio u kontakt sa lokalnim komandirom MUP-a koji bi nam potom dozvolio prolaz. Mijatović nam je takođe olakšavao pristup određenim policijskim stanicama. 17. marta 99. godine na sastanku sa Mijatovićem on me je obavestio da je stupio u kontakt sa svim komandnim mestima i da je uveo proceduru koja nam obezbeđuje pristup itd. A onda nekoliko redaka i pasusa dalje kažete Kotur mi je pokazao pismo generala od majora Lazarevića, to je komandant Prištinskog korpusa u to vreme u kojem se svim jedinicama VJ naređuje da omoguće prolaz patrolama VMK. Dakle, i kada je reč o policiji i kad ej reč o vojsci imali ste na uvid naredbe koje vam omogućavaju da se krećete bez ometanja. Da li se onda može govoriti o odbijanju saradnje ili o nastojanju da saradnja bude uspešna i da se vama omogući da vršite svoju funkciju iz ovoga. Da li je tako ili nije?

SVEDOK:

            Dokumenti koje ste spomenuli o pristupu napravljeni su na tom nivou na kojem su napravljeni. Međutim, to nikada nije prosleđeno jedinicama na terenu i zato smo mogli stajati u nedogled u nekim mestima i pokušavati otići na neka mesta koji su držali vojska i MUP ali tamo nismo mogli otići. Ja sam bio jedan od malo ljudi koji su imali satelitski telefon i ja sam onda mogao nazvati pukovnika Mijatovića i reći mu ja sam na tom i tom mestu, sa mnom je vaš komandant, molim vas da ga podsetite na sporazum i na pismo koje mi je pokazao general Lončar  o omogućavanju pristupa nama. I zatim bi nevoljko i preko volje nakon dugog vremena nama bilo dopušteno da ipak prođemo. Međutim, ta pisma koje je pokazao nikada nisu bila distribuirana po terenu i našima je pristup bio izuzetno težak.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću sada je vreme za pauzu. Ukoliko želite izneti još jednu tvrdnju možete postaviti još jedno pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo sam se nadovezivao na ovo. Vi ste govorili kako ste iznenađivali, kako se išli sa faktorom iznenađenja sa vašim patrolama da obiđete određene punktove itd. Kako se može neko iznenađivati ako nema slobodu prolaza i ako može da se kreće bez ičije kontrole, kako onda onaj ko se kontroliše može biti iznenađen. Vi ste govorili o tim iznenađivanjima. Iznenađivanje podazumeva slobodu da se krećete i da možete nekog da iznenadite. Da li je to u kontradikciji sa ovim tvrdnjama da vam je bilo onemogućeno da se krećete?

SVEDOK:

            To nema nikakve kontradikcije. Inspekcije sa elementom iznenađenja izvođene su uz glavne ceste ali vaše jedinice nisu bile stacionirane uz glavne ceste. One su bile u selima i dalje od cesta, prema tome tu nema kontradikcije. Radi se o dva odvojena događaja.

SUDIJA:

            Sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta.

OPTUŽBA:

            Samo jedna stvar pre nego što završimo. Reč je o sledećem svedoku. Sećate se da sam ja pre nekoliko dana rekao da ćemo možda pozvati prvo ne K22 nego prvo svedoke po pravili 92. bis. Svi su svedoci ovde i budući da K22 koji je trebao prvio doći pre Uskrsa, budući da je on tek stigao sinoć mi nećemo moći napraviti sažetak njegovog svedočenja sve do sutra. On je ovde i mi sada pripremamo sažetak njegovog svedočenja ali mislim da će to biti spremno tek sutra.

SUDIJA:

Neka ovaj svedok završi danas i ja molim da mi prvo krenemo sa svedocima iz 92. bis. Molim ustanite.

pauza

posle pauze

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1999. godine na području Dečana sa predstavnicima MUP-a kad je dogovoreno da ...smene na njihovim isturenim punktovima. To je učinjeno zato što ste želeli da proverite da se ne dovedu pojačanja na isturene punktove. Kada je pucano na KVM jedno vreme je bilo prema onome kako ste vi onda tvrdili nejasno ko je pucao. To je bio vaš stav da je to nejasno. Da li je bilo očigledno da je to mogao da bude samo UČK s obzirom da ste vi bili u pratnji policije i da je bilo logično da policija neće pucati na konvoj koji je u njenoj pratnji. Zatim ste procenili da je nejasno ko je pucao.

SVEDOK:

            Ne sećam se da sam rekao da mi je bilo jasno. Bilo je vrlo jasno da je došlo do pucnjave od strane OVK i mislim da je Ramuš kasnije priznao da to jeste tako, izvinio se što je ranio dva člana mog osoblja i objasnio je to tako što je rekao da je mislio da smo mi srpska tajna policija koja se vozila u vozilima koja su izgledala kao vozila OEBS-a i da su uveli konvoj na ovaj istureni položaj  i da su oni zbog toga to uradili. Znači to jeste bio OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali zar je samo direktna izjava OVK da su oni pucali mogla da vas prisili da konačno odustanete od tvrdnje da se ne zna ko je pucao i da se sumnja na obe strane.

SVEDOK:

            Na samom početku prvih 24 ili 36 sati mi nismo znali ko je to uradio i nismo mogli da zamislimo nijedan razlog zašto bi OVK htela da puca na narandžasta vozila. Mi jednostavno nismo mogli da vidimo zašto bi to bilo tako. Nismo mogli da shvatimo ni zašto bi MUP ili VJ pucala na narandžasta vozila, a zašto bi to OVK radio nam je bilo još manje jasno. Nije bilo uobičajeno da na nas pucaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da OVK puca na vas nego da vojska puca na vas. Da li je to što vi sad govorite konkretan dokaz vaše potpune pristrasnosti kad je u pitanju OVK. Da ili ne?

SVEDOK:

            Radi se o pristrasnosti. Pucali su na nas, čak su i na mene pucali. U mom pravcu je pucano da bi mene pretili da uđemo u određene krajeve i to su činile vaše snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta su naše snage radile, pucale na vas?

SVEDOK:

            Apsolutno, čak i u Podujevu istočno od Gornje Lapuštice jednom prilikom nam je rečeno da ne idemo na to i to mesto zato što će na nas pucati OVK i da taj kraj nije bio siguran. Onda smo videli jedno vaše vozilo kako namerno ide okolo i kako se na naše vozilo puca da bi nas uplašili i to je bio jedan od mehanizama kontrole koje ste vi koristili da bi nas sprečili da odemo na mesta gde niste želeli da idemo. Većina verifikatora su bili civili i oni su se plašili ako neko na njih puca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali sad kažete da je moglo da se puca a da se nije pucalo. Je li to vozilo pucalo na vas ili nije.

SVEDOK:

            Molim vas ponovite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa za koje sad pominjete jeli sde pucalo na  vas ili nije?

SVEDOK:

            Da, pucali su na nas i to vozila. Ne 15. januara već jednom prilikom pre toga.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeli pogodio nekog?

SVEDOK:

            ne, namera je bila da nas zaplaše.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I pucali su u vazduh da vas uplaše?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nema ni u jednom izveštaju verifikacione misije takav događaj da je neko pucao u vašem pravcu od snaga bezbednosti Jugoslavije i vojske.

SVEDOK:

            Mislim da ćete naći da je u mnogo prilika to navedeno u izveštajima OEBS-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hoćete da tvrdite sada da  je bilo prilika u kojima je vojska i policija pucala na verifikatore?

SUDIJA:

            To on upravo govori.

SVEDOK:

            Da, hvala časni sude.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. To su nove činjenice zaista, koje ja apsolutno dovodim u sumnju. Postoji tvrdnja u vašim izvorima da su svi dokazi podnošeni šefu misije da bi on mogao da odredi da li neki postupak predstavlja nepoštovanje sporazuma Holbruk-Milošević. Šef misije je imao isklučivo pravo da odredi da li neki incident predstavlja nepoštovanje sporazuma, da li je to bilo tako?

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čemu ste onda služili svi vi verifikatori ako je samo šef, znači Vilijem Voker imao pravo da neki događaj proglasi da je prkšaj ili nije prekršaj.

SVEDOK:

            Mi smo svi lako mogli da vidimo ako je nešto predstavljalo kršenje i onda smo mi  to prijavili Vilijamu Vokeru koji bi onda to prosledio zvaničnim kanalima putem Pelnasa Lončaru ili do Šainovića drugim kanalom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači samo je Voker mogao da oceni šta je prekršaj, šta nije prekršaj. Niko drugi iz misije.

SVEDOK:

            On je bio šef. Prema tome, bilo kakvo izveštavanje koje je išlo na gore je išlo njemu na potpis jer je on bio naš šef. Da sam ja, ako bih ja otišao na sastanak i ako sam bio autorizovan da nešto kažem da se radi o kršenju ja bih onda nešto rekao na sastanku sa generalom Lončarom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je Voker bio jedini ovlašćen da prihvati ili ne prihvati nekog člana misije da vrši svoju funkciju ili ne?

SVEDOK:

            Pretpostavljam da je on bio odgovoran u krajnjoj liniji pošto je bio šef, ali ne bi ni za trenutak pomislio da je Voker učestvovao u izboru svakog pojedinačnog člana misije kojih je bilo preko hiljadu. On eonda ne bi imao vremena ništa drugo da radi nego da pregleda biografije onih koji su se prijavili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznat slučaj kada je imenovan zamenik šefa misije zadužen za policiju i pravosuđe, italijanski sudija Đovani Kesler i

SVEDOK:

            Da, poznato mi je da je on bio imenovan. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ima ovde objašnjenje da je on rekao da prilikom verifikovanja policijskih standarda Međunarodna zajednica ne treba da učini ništa što bi moglo da naljuti srpske vlasti i da je Voker odbio da prihvati njegovo raspoređivanje pa je tako to mesto ostalo prazno još jedno duže vreme. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Trebalo je da dobijete 40 verifikatora za policiju ali je posle stiglo samo 10, da li vam je to poznato?          

SVEDOK:

            Da, imali smo poteškoća da zaposlimo policajce koji su mogli biti oslobođeni svojih dužnosti u svojoj zemlji da bi mogli da dođu na Kosovo. To nisu bili jedini verifikatori koje smo zapošljavali uz poteškoće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A inače ovo što je odbio jednog Italijana zato što je rekao da treba raditi ljubazno sa srpskom policijom, to piše u izjavi vašeg šefa ...

SUDIJA:

            Svedok ne zna ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...pošto ne zna. Rekli ste

SUDIJA:

            Ne, nećemo otići daleko ovako sa ovom vrstom ispitivanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste na jednom mestu u svojoj izjavi da ste saznali kasnije da je NATO presreo radio komunikacije koja pokazuje da su Srbi dublje umešani u navodni pokolj govorite o Račku nego što su priznavali i da su izdali naređenje da se ti ljudi stvarno pobiju. O kakvom presretanju je reč, šta ste to saznali. Vi ne kažete čuli nego saznali. Dakle, šta ste saznali? Šta ste saznali o presretanju razgovora koji ukazuje da je neko naredio da se ti ljudi pobiju?

SVEDOK:

            Čuo sam iz nekoliko izvora koji su meni komentarisali pošto sam i ja sam bio zainteresovan da saznam istinu o čitavom ovom događaju i ja sam u jednom trenutku zastupao suprotno mišljenje i rekao sam da smo primili, presreli jednu poruku verovatno je bilo presretanja poruka u Makedoniji ili negde, to je nešto što je meni rečeno. Ja nisam imao dokumente u ruci iz kojih sam mogao to da pročitam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo sam to hteo da razjasnim. Rekli ste u svojoj izjavi i MUP i VJ su pripadnike OVK uvek nazivali teroristima. Da li vi smatrate da su oni bili teroristi ili da nisu bili teroristi.

SVEDOK:

            Ja mislim da je terorista ali je isto tako bio i veliki broj ludi koji su bili u seoskoj miliciji. Ljudi koji su čuvali svoju imovinu i štitili svoje porodice tako da neki ljudi koje vi nazivate članovima OVK jesu nesumnjivo se ponašali kao teroristi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zašto vam je onda smetalo što  vojska i policija njih nazivaju teroristima ako i sami znate da su teroristi.

SVEDOK:

            Zato što se ta etiketa davala svim Albancima, nije se odnosila konkretno na mali broj terorističkih ćelija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su ti koji su pucali na policiju bili teroristi, vojsku, jesu ili nisu? Podmetali bombe pod autobuse, pod vozila, na pijace, u prodavnice itd. Da li su oni bili teroristi ili nisu?

SVEDOK:

            Da, bili su teroristi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorite o tome da je bilo koordinacije između vojske i policije i čak navodite  da bi to bilo organizovano, najmanji nivo na kome bi to moralo da se obezbedi je čin majora. To je vaše stručno mišljenje i ja ga ne dovodim u pitanje ali moje pitanje glasi da li je logično da ako se u nekom prostoru nalazi vojska i policija da međusobno znaju gde se ko nalazi i da budu obavešteni o tome da policija zna gde se nalazi vojska, da vojska zna gde se nalazi policija. Da li je to vama logično s obzirom da pripadaju istoj državi?

SVEDOK:

            Da, rekao sam major zato što major obično komanduje bataljonima u vašim snagama i logično je da oni znaju šta se dešava prema tome, opšte je onda poznato ono što se dešava.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, to je nešto što je sasvim logično za ponašanje bilo kakve vojske ili policije. Da ili ne?

SVEDOK:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pisali ste jedan događaj posle incidenta na putu Podujevo-Priština kada je vojna patrola upala u zasedu. Tom prilikom je ubiejn jedan pukovnik. Vi doslovce kažete ovako. VJ je tada dovezla tenkove i zatvorila selo, a postavili su spoljašnji kordon oko 3 km ili 2, zatim unutrašnji kordon sa tenkovima, a potom su poslali pešadiju da pretraži mesto i nađe snajperistu. I onda na kraju kažete: nije bilo odmazde, razaranja i ubijanja. Da li smatrate da je to normalan i logičan postupak vojske?

SVEDOK:

            Razlog zašto sam to rekao je da bih pokazao da kada je VJ izvršila neku operaciju oni su to radili unutar svih pravnih okvira i delovali su humano i časno i isto tako su dobro delovali kao vojna jedinica u suprotnosti sa načinom na koji je operisao MUP.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vo govorite o ulozi MUP-a na Kosovu i Metohiji i govorite o tome kakvu je ulogu imao. Iz onoga što kažete vi tvrdite da nije imao policijsku ulogu, čak kažete nije se bavio regulisanjem saobraćaja, kriminalitetom itd. Da li ste vi videli saobraćajnu policiju za sve to vreme boravka na Kosovu i Metohiji.

SVEDOK:

            Za vreme dok sam bio u Prištini video sam nekoliko redovnih milicionera na ulici koji su obavljali svoje dužnosti i povremeno kontrolisali saobraćaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vama jasno da su ti policajci koji kontrolišu saobraćaj takođe pripadnici MUP-a.

SVEDOK:

            Da, to je vrlo jasno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako onda možete nije obavljao te funkcije MUP.

SVEDOK:

            Ja sam video samo nekoliko milicionera koji su vršili takve vrste poslove. Sad drugi personal MUP-a 99% njih su delovali ili obavljali vojne funkcije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je potraga za teroristima, ubicama, onih koji podmetnu bombe vojna funkcija ili policijska funkcija?

SVEDOK:

            To je funkcija u kojoj policija ima primat ako im je na primer kao  u Severnoj Irskoj kada se tamo borimo protiv terorista ako je potrebno mi onda koristimo vojsku kao podršku ali oni onda vrše nekakvu istražnu operaciju, policija u tom slučaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa i u ovom slučaju policija vrši istražne operacije i traži počinioce zločina. Da li je to jasno ili nije?

SVEDOK:

            Mislim da je metodologija različita gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pored saobraćaja šta mislite ko drugi je mogao osim policije da traga za izvršiocima raznih zločina, da hapsi kriminalce, da traži počinioce ubistava, pljački ili bilo kakvih drugih krivičnih dela osim policije. Ko je to drugi mogao da radi? Pošto vi tvrdite da policija nije vršila te funkcije.

SVEDOK:

            Odgovornost je policije da izvrši te funkcije. Međutim, sve aktivnosti za koje smo mi videli da izvršava MUP su bile tipične vojne operacije koje radi oklopna pešadija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste napisali u svojoj izjavi: bilo je lokalnih policajaca i pripadnika saobraćajne policije koji nisu pripadali MUP-u. Oni su nosili običnu policijsku uniformu sa belim uprtačima, to inače policajci saobraćajni nose da bi bili vidljiviji za učesnike saobraćaja i imali su samo  ručno oružje. Pripadnici MUP-a su nosili borbenu uniformu i tako ...MAlopre ste razumeli da su i to takođe pripadnici MUP-a. Je li tako ili nije?

SVEDOK:

            Mi mislimo da je saobraćajna policija bila jedan mali pod, jedno pododelenje MUP-a ali mi kada kažemo MUP smo mislili na ljude koji su bili u borbenoj opremi koji su imali kalašnjikove, prsluke sa opremom, šlemove itd., i zato što nam je 99% MUP-a na Kosovu izgledalo tako. Tako su bili obučeni i opremljeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi upoznati sa strukturom MUP-a. MUP znači Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministarstvo policije je li tako. Da li ste znali da u toj strukturi postoji uprava saobraćjne policije, postoji uprava za suzbijanje kriminaliteta, postoje razne druge uprave za pasoše itd. Dakle, da li vam je poznata cela ta struktura prema kojoj MUP vrši svoje redovne poslove kao svaka druga policija u svetu?

SVEDOK:

            Bilo je ljudi u misiji koji su bili odgovorni za to da razumeju strukturu. Moje dužnosti su bile da koordiniram aktivnosti, da radim na terenu i da obavljam poslove verifikacije, a hvala vam na objašnjenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li možete da mi kažete kako tumačite tolike razlike u izjavi koju vi dajete u odnosu  na vašeg šefa ...na primer

SUDIJA:

            To nije pitanje za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radi se o bitnim razlikama gospodine Mej. Da li je tačno da je u mesečnim izveštajima OEBS-a koji je sastavljan na bazi vaših dnevnih i nedeljnih izveštaja o situaciji na Kosovu za period polovina januara, polovina februara 99. godine navedeno da je na Kosovu u porastu gradski terorizam.

SVEDOK:

            Ne sećam se tačno ali ako je to ono piše ja to prihvatam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ono što u istom tom izveštaju ste vi naveli da je u tom periodu nivo sukoba smanjen ali da je OVK vršila napade na srpsku policiju. Da ili ne?

 

.............:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čime je OVK napadao na jedinice vojske i MUP-a, pošto je vaša verifikacija naoružanja pratila, podrazumevala evidenciju vrsta, količina, rasporeda itd. Dakle, čime je OVK napadala jedinice vojske i MUP-a?

 

............:

            Očigledno su koristili kalašnjikove, čitav niz jurišnih pušaka, od kalašnjikovih do lakih borbenih. Čak smo videli jednu osobu koja je nosila jednu britansku pušku. Koristili su granate, minobacače. Takođe su koristili normalne snajperske puške velikih kalibara, vrlo često američke. Znači, takvo oružje kao i rusku draganov pušku. To je vrsta oružja koju je OVK voleo da koristi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su pored minobacača koristili i ručne lansere prema oklopnim vozilima utvrđenim tačkama itd?

............:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji .. minobacača su koristili?

...............:

            Na početku su koristili minobacače manjeg kalibra, a pred kraj su dobili mnogo veće kalibre. Znači, od 16 mm sve do 120.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako su oni došli do tih minobacača? To su teški minobacači od 120 mm. Kako su došli do toga?

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da li znate bilo šta o tome?

 

ODGOVOR:

            Nešto od te opreme je došlo preko granice, preko planina iz pravca Albanije. Ali, više od toga ne znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako su došli do tog američkog naoružanja koje ste maločas pominjali?

 

ODGOVOR:

            Mogu da pretpostavim da je to bilo na isti način.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je u toku 1998. i 1999, znači, za vreme vaše misije, OVK napravila daleko veći broj terorističkih napada na pripadnike vojske, na pripadnike MUP-a, na civile, i Srbe, i Albance, i muslimane, i Rome, i Gorance, i sve ostale, nego li za čitav period od nekoliko godina pre toga? Da li vam je to poznato ili ne?

 

ODGOVOR:

            Poznato mi je da je izvršen veliki broj napada, ali ne mogu da vam dam kvantitativnu procenu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ta činjenica o tako naglom porastu napada u vreme boravka vaše misije bila predmet vaše pažnje i vaših analiza, na sastancima sa Vokerom, sa Drevenkijevičem itd?

 

ODGOVOR:

            Da, razgovarali smo o tim temama da bi videli kako bi mogli da privolimo obe strane da prekinu neprijateljstva i da na obe strane smanjimo broj poginulih i napada.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali kakav uspeh kod OVK u vezi s tim?

 

ODGOVOR:

            Mislim da povremeno jesmo bili uspešni i da smo uspeli da ubedimo OVK da se povuče sa isturenih položaja. Nakon razgovara sa Komisijom za saradnju, nakon što su nas oni zamolili da uklonimo neke snage sa brda i onda jesmo od OVK dobili pristanak da oni svoje snajpere povuku sa tih položaja koji su nadgledali put.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom na ovo drastično povećanje terorističkih napada, kako ste onda mogli da izveštavate o kršenju sporazuma od strane MUP-a, kad je očigledno bilo da ga, pre svega, krši OVK?

 

ODGOVOR:

            Mi smo kršenja prijavljivali onako kako je do njih došlo. Tako da ako bi došlo do napada od strane OVK mi bi to jasno naveli da je OVK pucao na ili uništio itd, a onda bi izvestili o srpskoj akciji koja je tome sledila.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li kontrolne punktove MUP-a smatrate kao preventivnu ili kao represivnu aktivnost?

 

ODGOVOR:

            Razlog zašto je Berns pokušao da svede na minimum broj kontrolnih puktova je to što je veliki broj takvih punktova sprečavao slobodno kretanje svih po Kosovu. Očigledno, potpuno se sa vama slažem da ako poraste nivo aktivnosti onda treba da se poveća i broj kontrolnih punktova. Ali, broj kontrolnih punktova je uvek bio veliki, od samog našeg dolaska.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste sami konstatovali da ste onda našli i to ocenili kao prekršaj nekih 30 i nekoliko, ajde da kažem do 40 kontrolnih punktova. Šta znači 40 kontrolnih punktova na celoj teritoriji Kosova i Metohije gde ima 26 opština i nekoliko hiljada naselja. Da li to smatrate preteranim brojem?

 

ODGOVOR:

            Kada se kontroliše tako kretanje po čitavom Kosovu, jer kao što vam je poznato, gospodine Miloševiću, Kosovo ima samo jedan mali broj puteva koji se mogu koristiti čitave godine. Znači, sa 40 patrola efektivno se može potpuno zatvoriti i potpuno kontrolisati, čak potpuno zaustaviti sav saobraćaj na Kosovu. To se vrlo lako izvede sa 40.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, zar to nije nekad bila nužnost ako je u pitanju potreba da se otkriju teroristi, da se nađu i da se onemogući njihova aktivnost?

 

ODGOVOR:

            Ako je to on što ste vi radili u redu, a ne samo da ste pokušavali da sprečite kretnju, a nama je to tako izgledalo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je vaša misija nastojala da postigne da se oduzme oružje od terorista da bi se smanjio nivo zločina koji je bio permanentno vrlo visok?

 

ODGOVOR:

            To nije bio naš mandat, nije nam mandat bio ni da od vas oduzmemo oružje, kao ni od njih. Mi smo, takođe, kao nenaoružana snaga za verifikaciju, nismo ni bili u poziciji da takvu aktivnosti i izvedemo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste imali pregled svih položaja MUP-a i Vojske Jugoslavije, imali ste pregled celokupnog naoružanja MUP-a i Vojske Jugoslavije. Dakle, imali ste potpunu sliku o pozicijama i naoružanju Vojske Jugoslavije. Je li to tako ili nije?

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, vi ste imali redovne sastanke sa članovima jugoslovenske komisije i razmatrali ste ta pitanja s njima?

 

ODGOVOR:

            Mi smo ta pitanja s njima razmatrali i, kao što sam ranije rekao, nekoliko puta nam je pristup, da bismo nešto verifikovali, vrlo malo nam je pristup da bismo nešto verifikovali, zaista omogućen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, vi ste juče ovde naveli sve tipove naoružanja kojima raspolaže vojska i identifikovali ih itd. Imali ste, dakle, uvid u sve ono što ste ovde navodili.

 

ODGOVOR:

            To je bilo zato, jer smo vrlo pažljivo promatrali koje oružje dolazi. Na primer, vi nas niste obavestili da dolaze nove vrste oružja. Kad smo mi rekli: doneli ste nove vrste oružja, onda biste rekli: to je u stvari isto, tenk je samo tenk. Mislim da je cela fraza glasila: tenk je tenk, a žena je žena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi lično imali sastanke sa OVK?

 

ODGOVOR:

            Ja sam se u ranoj fazi, budući da sam radio u Podujevu i pokušavao pregovarati sa Davidom Vilsonom, ja sma se sastao sa Remijem ili tako nekako. Kasnije, jedino sam se sastajao sa OVK kada mi je vaša vlada dala ovlašćenje da posetim 11 zatvorenika u Nišu. To je, dakle, bio jedini primer. Međutim, svi moji kontakti sa OVK-om su bili potpuno zaustavljeni tokom sledećih nekoliko meseci. Ja sam uglavnom bio oficir za vezu sa Vojskom Jugoslavije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada ste posetili tih 11 koje sad pominjete, jeste li ustanovili da se s njima postupa ispravno, da nema nikakvih problema u pogledu njihovog tretmana, s obzirom da su u zatvoru?

 

ODGOVOR:

            Kada sam ih ja posetio video sam da u tom trenutku žive u razumnim uslovima i da imaju dobru odeću. Međutim, oni su mi rekli da su svi bili prošli kroz jedan prilično neugodan tretman pre nego što sam ih ja posetio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li bilo nekih tragova na njima, nekakvog tretmana koji su oni prošli, kako vi kažete?

ODGOVOR:

            Ja ih nisam tražio da se skidaju. Tako da to nisam zapazio. Međutim, veliki deo zlostavljanja bio je psihološli. Na primer, zatvorenici su terani da celog dana stoje u svojim ćelijama. Nije im bilo dozvoljeno da sednu ili legnu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To su vam oni rekli?

 

ODGOVOR:

            Da, to su mi oni rekli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, s druge strane, kad su oslobođeni srpski vojnici, da li je na njima bilo tragova batinjanja, koji su bili očigledni, nisu morali da se svlače da bi se to videlo?

 

ODGOVOR:

            Govorite o OVK ili o onih devet vojnika koje je zarobio OVK?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o srpskim vojnicima. Kad su oni oslobođeni, da li je na njima bilo tragova batinjanja?

 

ODGOVOR:

            Kada sam ja to video te vojnike, nedugo nakon što su oni zarobljeni, ja sam ih snimio video trakom i tu video traku predao sam vašoj komisiji. I da, jedan ili dvojica od njih imali su tragove na licu, da su ih pretukli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, razlika između toga šta ste videli kod Albanaca, a šta kod Srba koji su bili zarobljeni. Da li ste ikada bili u Albaniji za vreme trajanja vaše misije.

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vas čelnici OVK upoznavali sa bilo kakvim svojim nameravanim aktivnostima, planovima, itd?

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hajradinaj je u svom intervjuu govori o mnogim sastancima sa engleskim, američkim, nemačkim i drugim vojnim predstavnicima. (kratak prekid)

 

SUDIJA:

            Ovaj svedok kaže da to nije video.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste vi sve izveštaje koje ste slali, slali i organima Jugoslavije?

 

ODGOVOR:

            Mi smo uspostavili sistem u kome su naši izveštaji slani Komisiji za saradnju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, svi izveštaji koje ste vi slali, slati su i organima Jugoslavije? To je bila vaša obaveza po sporazumu, to piše, kao što znate.

 

ODGOVOR:

            Koliko je meni poznato, mi smo uvek nastojali poslati što je moguće više izveštaja vašoj komisiji. U svakom slučaju, ti su izveštaji bili slani i Bobu Pelmasu, u Beogradu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji je imao obavezu da ih prosledi, takođe, organima Jugoslavije. Da ili ne?

 

ODGOVOR:

            Ili on ili komisija u Prištini. Da, oboje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Praktično znači da nešto što nije poslato u izveštaju organima Jugoslavije nije moglo da se tretira kao događaj?

 

SUDIJA:

            Mislim da svedok ne može odgovoriti na to. Gospodine Miloševiću, sada ste imali više od tri sata. Do sada, sa ovim svedokom. Imate još 20 minuta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Meni je teško da se snađem u ovim pitanjima za samo 20 minuta, pa ću pokušati da nešto preskočim, da vidim.

            Da li je tačno da su zarobljeni pripadnici UČK koje ste vi posetili u zatvoru upravo vama izjavili da su nevoljno pristupili UČK, odnosno da su naterani da uđu u UČK?

 

ODGOVOR:

            Neki od njih da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači da su bili primorani da stupe u OVK?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam ili da li ste ih uopšte pitali na koji način su bili primorani da stupe u OVK?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta su vam odgovorili?

 

ODGOVOR:

            Jedan mi je rekao da je OVK došla u njegovu kuću i da su mu rekli da se sledećeg jutra mora spremiti sa ruksakom, jer idu u Albaniju na obuku za terorista. On je to odbio. Oni su mu rekli: ako odbiješ, ubićemo te.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da se u mesečnim izveštaju OEBS-a za period polovina januara, polovina februara 1999. godine navodi da je OVK policijski kontrolisala albansku zajednicu, sprovodila kaznene mere prema onima koji su bili optuženi da su sarađivali sa Srbima? Da ili ne?

 

ODGOVOR:

            Pretpostavljam da je to i jasno. Da, mislim da je to tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je isto tako u tom vašem izveštaju da su pomenuti u Peći nekoliko Albanaca koji su bili označen kao lojalni Srbima, ubijeni u odojenim incidentima? Da li se toga sećate?

 

ODGOVOR:

            Ne, baš. Ali, ako to stoji u izveštaju, onda je verovatno tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da li je tačno da su svi ti Albanci ubijeni mecima ispaljenim u glavu?

 

ODGOVOR:

            Ne mogu se setiti kako su oni ubijeni u tom konkretnom incidentu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato ili vam je tada bilo poznato koliko je otetih srpskih civila, pripadnika vojske ili Ministarstva unutrašnjih poslova početkom 1999. bilo u rukama OVK?

 

ODGOVOR:

            Mislim da smo imali različite brojke. U jednom trenutku čuo sam da se radi o više od 20. Albanci su zanijekali da oni drže toliko mnogo policajaca u zarobljeništvu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je vaša misija uspela da oslobodi tih lica, osim ovih nekoliko vojnika koje smo pominjali?

 

ODGOVOR:

            Veoma malo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su pre nekoliko dana na Kosovu na različitim lokalitetima pronađene masovne grobnice srpskih žrtava i da je sad njihova identifikacija u toku? Da li to znate ili ne?

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste ikada bili u selu Dragobilje?

 

ODGOVOR:

            ....

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam čuo odgovor.

 

ODGOVOR:

            Ne mogu se, nije mi poznato, ne sećam se da sam bio u tom selu. Ime mi ništa ne znači.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, tu je bio štab OVK, a tu je bio i jedan istureni punkt kosovske verifikacione misije. Čak je jedan istureni punkt KDOM-a. Znači, za veze se štabom OVK, pretpostavio sam da sam...

 

SUDIJA:

            Vi ste izneli tu tvrdnju. Gospodine da li znate nešto o tome?

 

ODGOVOR:

            Jedan od razloga o kojem ne bih mogao znati ništa, zbog kojeg ne znam ništa o tome je taj što sam jaj bio oficir za vezu sa srpskom komisijom. Prema tome, oni mi nisu ništa govorili. Ja nisam odlazio u to selo, niti sam ja znao da je tamo bilo neko zapovedništvo, niti ko tamo radi iz OEBS-a ili KDOM-a. Pretpostavljam da gospodin Milošević govori o američkom KDOM-u.

 

SUDIJA:

            Svedok nam ne može biti od pomoći u vezi sa ovim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, pomenuli ste juče u nekoj prilici, nekim povodom, ovog njihovog šefa Ramuša Hajradinaja, da li vam je poznata njegova izjava posle rata kako su sastanci sa pripadnicima KVM bili obostrano značajni zbog pripremanja NATO agresije?

 

ODGOVOR:

            Nije mi poznata ta izjava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moraću da preskočim druga pitanja, pošto očigledno to ne znate.

            A da li vam je poznato njegovo i mišljenje drugih šefova OVK da su oni praktično spašeni dolaskom vaše misije i da im je prisustvo vaše misije omogućilo da se revitaliziraju?

 

ODGOVOR:

            Jedino što sam ja čuo da oni kažu je to, naravno, kosovska verifikaciona misija omogućila im je da se osećaju sigurnije na Kosovu i govorili su o tome da je njihov konačni cilj da oni pokušavaju postići to da u zemlji vlada još veća stabilnost time što bi se tamo dovela neka snaga - zapadna, NATO, Ujedinjenih nacija. Dakle, neka snaga iz vana. To je ono što su oni govorili nedugo nakon našeg dolaska.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam bile poznate i da li ste uopšte o tome razgovarali u vašoj misiji o vezama između OVK na Kosovu i Al Kaide Osame bin Ladena?

 

ODGOVOR:

            Koliko ja znam - ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da novembra 2001. godine, ovo su podaci koji su objavljeni u Njall Street Journalu, da se govori o prisustvu na Kosovu i u Bosni...

 

SUDIJA:

            Čini mi se da se udaljavate od iskaza ovog svedoka.

            Pitajte ga o stvarima o kojima je on govorio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pitaću ga o stvarima o kojima je on govorio. S obzirom da u sporazumu o uspostavljanju misije je naglašeno principijelno opreljenje KVM-a o saradnji i verifikaciji poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jugoslavije. To vam je poznato? Je li tako?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S druge strane, poznato vam je koji su bili ciljevi terorističke organizacije OVK uperene upravo protiv toga što je u vašem sporazumu sa jugoslovenskom vladom pisalo. Da li je tako ili ne?

 

ODGOVOR:

            Mi znamo da oni nisu potpisali sporazum. Oni nisu bili strana potpisnica sporazuma.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste sarađivali sa tom stranom?

SUDIJA:

            Stalno se vrtimo oko toga, gospodine Miloševiću, KVM i odnos KVM-a sa OVK. Neće nam biti od pomoći da se time ponovo bavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. U okviru ovih ograničenja trudiću se da dalje skratim šta mogu.

            Vama je poznato da su protiv zarobljenih članova OVK bili vođeni legalni procesi sudski?

 

 

Nedostaje deo teksta

 

_______________

            Da, naravno, na Kosovu gotovo svaka kuća ima oružje. Gotovo svi imaju pištolj ili pušku.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Tapuškoviću, vreme je za pauzu. Koliko vam još vremena treba.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Treba mi još 15 minuta.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            U redu, sada prekidamo raspravu na 20 minuta. Molim ustanite.

 

(Posle pauze)

 

TAPUŠKOVIĆ:

            .... odnose na dokaz 94, tabulator 63. A on se odnosi na hronologiju najvažnijih događaja od 15. oktobra do 18. aprila 99. godine. I vi ste gospodine Čavolinski juče rekli da znate za tu hronologiju. O tome ste već bili pitani, ne znam tačno od koga, mene interesuje jedino ovo. Prvo pitanje se odnosi na 25. februar, ako možete da nađete ..... 25. februar, pod brojem 110. Da li ste našli?

 

ODGOVOR:

            Da, jesam.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Tu piše da je konstatovana promena vođstva OVK-a sa jedne strane, a odmah zatim piše, povratak vođstva OVK-a na Kosovo u francuskom C 130. Ja vas molim prvo, ja ne znam šta je C 130. Ako možete da objasnite šta ste saznali u vezi promene vođstva OVK-a i kako to da se ovo dogodilo da je, ovo što piše ovde, da je vođstvo OVK-a na Kosovo vraćeno u francuskom, sada ne znam da li je to vozilo ili je avion, ako bi mogli to da objasnite?

 

ODGOVOR:

            Da, D-130, Čarsli-130 je transportni helikopter američke proizvodnje kojim se prevoze trupe ili vozila.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači da je tim američkim helikopterom, odakle su

 

ODGOVOR:

            To je letilica, četvoromotorni avion, izvinjavam se.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Pitam, svejedno, znači letilica, to je američka letilica koja je, sad to novo vodstvo, prvo da li znate koje to novo vodstvo i

 

PREDSEDAVAJUĆI :

            Da budemo sigurni da nismo kontraproduktivni, niti da dolazi do zabune. Koliko sam ja shvatio to je avion napravljen u Americi, a kad se kaže francuski C-130 onda se misli na to da je ta zemlja koja se navodi odgovorna za prevoz tih ljudi.

 

ODGOVOR:

            Da, Francuzi su preuzeli na sebe, zato što je to bilo u Rambujeu da pruže usluge transporta između Kosova i Rambujea i Francuske i zato je to bio francuski avion ali su ga napravili amerikanci.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ovde piše nešto sasvim drugo, prvo ste konstatovali da je promenjeno i o tome je govorio general Deže juče, da je vođstvo promenjeno i da je to vođstvo bilo rigoroznije i tvrđe od onog prethodnog. Ovde se konstatuje upravo to što je Deže kazao. Promenjeno je vođstvo i to vođstvo je došlo, to promenjeno vođstvo je stiglo na Kosovo u tom avionu. Jel to tako bilo ili je bilo drugačije?

 

ODGOVOR:

            Kad kažemo da je promenjeno rukovodstvo to je bilo zbog odnosa i razgovora u Rambujeu. Isti ljudi koji su išli i vraćali se, radi se samo o tome da su se njihove odgovornosti unutar grupe drugačije odražavale tako da su drugi ljudi unutar grupe preuzeli na sebe nove odgovornosti a druge su time potisnuli u pozadinu.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja se bojim da se mi ne razumemo. Vidite da su oni govorili o tome da su ti ljudi doveženi iz Albanije, ili odakle su doveženi, ne znam?! Odakle su došli na Kosovo?!

 

ODGOVOR:

            Vratili su se iz Rambujea.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            A, iz Rambujea su se vratili.

 

ODGOVOR:

            ... koji se vratio.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            A, promenjno vođstvo, kad je to bilo?

 

ODGOVOR:

            Rekao sam da su ljudi koji su otišli za Rambuje bili potpuno isti ljudi koji su se i vratili, znači rukovodstvo OVK kako je otišlo se isto tako i vratilo. Međutim, unutar te grupe određeni ljudi su se pojavili kao vođe dok su ljudi koji su ranije bili vođe bili potisnuti u pozadinu, tako da je došlo do nekakvog drugačijeg poretka, ako hoćete, drugačije procene, njihove procene u vezi toga ko je imao najjači glas i ko je imao najveći autoritet unutar te grupe ljudi.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad je već jasnije.

            Sad me interesuje u vezi ovog dokumenta još, pod tačkom 121, 9. mart, u ovoj hronologiji piše, ako bi to mogli da objasnite,  "zabrinutost da vođstvo OVK gubi kontrolu nad zonama OVK", čija zabrinutost?

 

ODOGOVOR:

            Mislim, u stvari, znam da je zabrinutost postojala i unutar rukovodstva OVK kao i unutar OEBS-a zato što smo mislili da tako što ćemo razgovrati sa rukovodstvom OVK možemo imati nekakav  ublažavajući uticaj na ono što su oni radili. Međutim, lokalni zonski, komandanti koji nisu bili deo tog rukovodstva po samoj prirodi stvri su počeli da operišu, neki od njih su počeli da operišu bez ikakvih obzira ili obaveštavanja u odnosu na samo, glavno rukovodstvo.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Sad imamo ovaj dokaz 94, tabulator 53. Da li vi znate za ovu procenu stavova na dan 15. marta?

 

ODGOVOR:

            Da znam.

TAPUŠKOVIĆ:

            Zadnja stranica pod c). Oteti pripadnik albanske policije, pa pročitajte tu šta piše, uhapsila je jednog pripadnika, priznao je da je služba bezbednosti OVK uhapsila jednog pripadnika albanske policije i da ga drži u svom informativnom centru. To je prvi put da je OVK priznao da ima policijsku jedinicu koja sprovodi takav tip operacija po celom regionu. Vi ste imali te podatke.

ODGOVOR:

            Da su imali policijske snage, jedinicu za sigurnost, na koje informacije mislite?

TAPUŠKOVIĆ:

            Na sve to što piše pod c), sve to što ste vi preko vašeg oficira za vezu.

ODGOVOR:

            Da, da. Ono što stoji pod c) je tačno.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne bih se sada zadržavao na ovim d), e), tu piše o prekidima vatre, samo pod tačkom 7. da ne bih čitao sve, se sad tu kaže da u određenim okolnostima OVK će verovatno pokušati da prenese borbu u gradove. Imali ste i takve informacije, da će OVK ako se ne ispune određene stvari verovano pokušati da prenese borbu u gradove. Da li je to informacija koju ste vi, takođe imali?

ODGOVOR:

            Da.

TAPUŠKOVIĆ:

            I na kraju imam treći dokument, i to nije sadržano u dokazima 94. ali mi je dostavljeno i tiče se isto, vašeg štaba, ja imam na engleskom ovde, da ne bi sada tražili možemo da pokažemo gospodinu Čavlinksom i to, ja bih sa time završio, radi se o jednom dokumentu koji bih voleo da pogledate da bih vas ja pitao. Imam verziju i na engleskom. To je evidentirano u tužilaštvu pod 03045428.

 

SUDIJA KVON:

            Molim da se dokument stavi na grafoskop.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            To je opet jedan izveštaj oficira za vezu štaba KVM, pod b) se tu kaže, komandant je neki izjavio, da će on ako se potpiše mirovni sporazum svoju jedinicu da odvede u brda i izvodi gerilske akcije i onda zaključak, da bez obzira na to šta će se dogoditi u sledećoj rundi mirovnih pregovora postoji jasna spremnost pripadnika OVK da nastave sa borbom. To je izveštaj koji je vaš oficir za vezu, jeli to tako? Jeste li vi znali za to?

ODGOVOR:

            Izvinite, rekli ste pasus 10, jeste to rekli?

TAPUŠKOVIĆ:

            Šta sam ja dao?! Zaključak 3), zaključak je pod brojem 3) A potpisan je od oficira za vezu.

ODGOVOR:

            To je procena Krisa Lukasa.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ali to je pitanje proizašlo sa sastanka, to je vama poznato, vi ste to dobili u štabu.

ODGOVOR:

            Da. Kris Lukas je moj kolega.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Rajneveld izvolite.

 

TUŽILAC:

            Hvala časni sude. Samo par pitanja u dodatnom ispitivanju, ako mi dopuštate.  Gospodine, juče u unakrsnom ispitivanju, a i danas je isto ta tema dodirnuta od strane optuženog, radi se o razgovoru u vezi korenspondencije sa Donom Felan, uz potpis šefa misije OEBS-a. Ja ću pročitati iz transskripta, ako mogu.

Pitanje je bilo: Metoda koju je prvobitna isplanirala Dona Felan.

A, vaš odgovor je bio: ona je bila iskusan inspektor za verifikaciju oružja pri CSJ, i rekli ste mi smo izabrali taj metod, a u isto vreme Dona Felan i Deze su napisali pismo gospodinu Miloševiću u kome su izneli način na koji to treb da uradimo. Našta nismo dobili odgovor. A ona je pretpostavila da taj odgovor, znači da nismo imali nikakvu drugu opciju tada nego da nastavimo sa metodom koju smo isplanirali. Kad ta metoda nije funkcionisala mi smo je gotovo odmah promenili. Gospidin Milošević smatra da smo mi tako nastavili, međutim mi nismo nastavili sa tom konfrontacionom tehnikom, mi smo se od toga udaljili.

Bilo je  još dodatnog razgovora i gospodin Milošević je rekao da on ne zna da je primio pisma od gospođe Felan ili od vaših verifikatora. Vi ste rekli, pismo je napisala Dona Felan ali ga je potpisao šef misije.  I to je vama poslato.

Znači, to je kontekst za ovo moje pitanje. Ja ću sada da vas zamolim da pogledate jedan dokument, to je pismo od 23. novembera 1998. godine, adresira njegovoj ekscelenciji Slobodanu Miloševiću, predsedniku Republike Jugoslavije. To je pismo od  tri strane koje je potpisao ambasador Vilijam Voker, i uz to ima tri pirloga. Molim da pogledate to pismo. Sada se upravo deli stranama. Molim vas da to pismo pogledate i da nam kažete da li je to pismo koje ste spomenuli?!

 

SEKRETAR:

            Dokaz tužilašva br. 99.

 

TUŽILAC:

            Hvala vam.

            Daću vam nekoliko momenata da možete da pogledate pismo i priloge.

            Gopodine, vidim da ste imali mogućnost da pogledate ovlaš pismo, da li je to pismo koje ste vi spomenuli u odgovorima na pitanja gospodina Miloševića?

 

ODGOVOR:

            Da, jeste.

 

PITANjE:

            Da li ovo pismo, na osnovu ovoga što vidite sadrži sve ono što ste vi pokušali da kažete, našta je gospodin Milošević rekao da on to ne vidi?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Vratićemo se na pismo malo kansije.

            Unakrsno ispitivanje se nastavilo i čisto radi zapisnika ja sada čitam stranu 3250, iz transskripta, časni sude, i 3251, i to je posle ovog odeljka koji sam pročitao, gospodine Milošević je rekao: nije mi poznato da sam dobijao pisma od Done Selan ili bilo koga od vaših verifikatora, moram to da kažem, ali u vezi ovoga što ste vi rekli u odnosu na verifikaciju MUP-A, tj. ono što su zatekli vaši timovi, da li ste vi poslali izveštaj o tome jugoslovenskim vlastima, da li ste o tome razgovarali sa jugoslovenskom komisijom na čijem čelu je bio general Lončar u Prištini.

            Vaš odgovor je bio da pismo je napisala Dona Felan, a onda je to potpisao šef misije.

            Gospodine Dajveld izvinjavam se, prevodiocima ja mnogo brzo čitam.

            Pitanje se nastavlja.

            Kompletan izveštaj naših nalaza u vezi 27. položaja su prosleđeni generalu Lončaru iz Komisije, potpuni izveštaj.

 

PITANjE:

            A, da li ste vi o tome razgovrali sa generalom Lončare?

 

ODGOVOR:

            Apsolutno.

 

PITANjE:

            Da li ste u potpunosti o tome razgovarali sa generalom Lončarom, a kad kažem vi, ne mislim na vas lično, mislim da vas - Misiju za verifikaciju, znači odgovarajući predstavnici te komisije.

A sada ću da preskočim jedan deo. Vi ste rekli, jesmo o tome smo razgovarali sa generalom Lončarom i sa Komisijom.

            A drugi dokument koji želim pokazati je sledeći: To je dokument, to je radna verzija prevoda, dokumenta Saveznog ministarstva unutrašnjih poslvoa odnosno njihovog ureda u Prištini, od 20. decembra 1989. godine, međutim, jasno se iz konteksta vidi da se radi od 1999.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 100.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Posebno želim skrenuti vašu pažnju na paragraf br. 1, gde stoji, jeste li to dobili gospodine?

 

SVEDOK:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Na inicijativu KV za Kosovo i Metohiju general Dreven Kijevič i njegovi saradnici zatražili su da se hitno sastanu sa generalom Lončarom u prisustvu drugih pripadnika ...tima za Kosovo i Metohiju, on je izneo problem verifikacije u području Podujeva. Na osnovu naših interesa da KVM intenzivira svoje patrole u tom području kako bi se utvrdilo stvarno stanje stvari. Nešto što je naša strana zahtevala na više nedavanih sastanaka i razgovora sa potpredsednikom Šainovićem koje je on vodio sa vođom KVM i generalom Lončarom, a na kojima je general Dreven Kijevič bio  ovis prisutan.

Izgleda da bi to pismo trebalo biti datirano 1998, a ne 1989. izgleda da se radi jednostavno o tipfeleru u originalu. General Dreven Kijevič je rekao da su oni po našem zahtevu intenzivirali patrole u području Podujeva i da su na njihovo iznenađenje ustanovili da je na neprikladan način povećan broj jedinica Jugoslovenske vojske, itd.

Da li ovaj dokument predstavlja potvrdu od strane jugoslvoenskih vlasti da ste vi razgovarali o tome sa gospodinom Miloševićem?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            I, konačno, tabulator 3, dokazni predmet 94, to je dokument koji smo juče gledali, međutim zanimljivo je da to sve pogledamo u kontekstu pisma dokazi br. 99, i potvrdu o stanju jugoslovenske vlasti da su one dobile obaveštenje o tome.

            Razdjelnik br. 3, ima prvo zapisnik sastanka u Beogradu, 25. oktobra 1998.i tu se nalazi izvestan broj potpisa.

 

SVEDOK:

            Tako je.

 

OPTUŽBA:

            Zatim, tome je pridodana i jedna izjava. I ako pogledati drugi puni paragraf izjave, nakon one stranice na kojoj su potpisi, mislim da u donjem desnom uglu stoji br. 3, znači drugi paragraf kaže: Kako bi se i dalje ohrabrivao povratak na mirno i normalno stanje, državne vlasti SRJ će spustiti nivo prisutnosti i opreme  ..... snaga, MUP-a i Vojske na celom Kosmetu na normalni nivo, tj. na nivo koji je vladao pre početka terorističkih aktivnosti, itd.

            Zatim se govori o sledećem odlukumu iz sporazuma, i kaže se: Državne vlasti SRJ najavile su sledeće mere. Te mere pobrojane su onda na sledećoj strani.

            I u paragrafu 8, na str. 4, stoji: Kako bi se obezbedila verifikacija ovih odredbi komandanti Vojske i MUP-a će kad mu, odnosno OEBS-u slati detaljne djedne izveštaje, osoblja, oružja, aktivnosti svojih snaga. I takođe će odmah obavestiti OEBS o svakom razmeštaju snaga koji je u suprotnosti sa ovim odredbama te će objasniti okolnosti pod kojima je došlo do takvog razmeštaja.

            Pitanje je: da li je to sporazum koji je Voker spomenuo u svom pismu, koje je poslao tadašnjem predsedniku Jugoslavije, optuženom?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Još jedno pitanje u vezi s tim.

            Informacija koja se traži u pismu od 23. novembra 1998. što je dokazni broj 99. da li bi Verifikaciona misija mogla sprovesti svoju misiju bez da je primala tražene informacije?

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. To su bila moja pitanja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko sam shvatio ova strana pokušava da objasni neke kontradiktornosti u onome što sam ja postavljao kao pitanja. Pokazuje pismo Vilijema Vokera upućeno meni, što je sasvim verovatno, a ja sam bio samo iznenađen činjenicom da mi pisana Dona Felan, jer nikada nisam čuo za Donu Felan do ovog svedočenja ovog svedoka, a pismo upravo pokazuje da ne postoji nikakvo pismo Done Felan upućeno meni nego da postoji pismo šefa misije Vilijema Vokera. Prema tome, to je potpuno nesporno, dakle da nikakvo pismo bilo koga drugog nisam dobio.

 

SUDIJA:

            Da, to smo shvatili.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa stanovišta te tvrdnje, pretpostavljam da nema ništa sporno.

            A, drugo,  pogledajte sadržinu pisma, kaže: Dragi gospodine predsedniče mi smo spremni da počnemo operacije na primeni ovde (čita na engleskom pismo), i onda idu definicije, definicije koje su sasvim uobičajene, šta je teško naoružanje, kaže preko 12,7 mm, šta su čekpointi u vezi sa personalom i vozilima itd., šta su opservejšn pointi,  i da ne treba da su više od 30 ljudi u sastavu, i šta su kompanisajstim, to su one jedinice veličine čete, što takođe ništa nije sporno i on samo, koliko sam shvatio šta u ovom pismu piše, a to je toliko jasno da bi svako shvatio sa osnovnom školom, traži da se to definiše na taj način i traži detaljne informacije o svim snagama na Kosovu, i šta treba da se dovede. I kad sve to pređe, dakle, uključujući da se do 21. u mesecu očekuju da imaju te informacije, zaključno sa 16. u mesecu itd. onda kaže, to je na sredini druge strane,

            (čita na engleskom), a prevodilac prevodi:

            "...specifične operativne smernice za pripadnike KVM, što obuhvata i proceduru za pregled snaga sigurnosti. Jednom kad se to završi mi ćemo vas obevestiti o tim smernicama kako bi smo osigurali da ne dođe do zabune. Među snagama sigurnosti SRJ kad je reč o inspekcijama koje će izvršiti verifikatori KVM."

 

N a s t a v lj a:

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, govori o tome da će, izražavajući spremnost misije da počne da radi da oni da izvrše definisanje i preciziranje specifičnih operacionalnih uputstava metoda i na to  se odnosi njegovo objašnjenje. A, moje pitanje vezano za te metode odnosilo se upravo na izjavu svedoka, pisanu, da je Dona Felan razvila metod suprotstavljanja.

 

SUDIJA:

            To znamo, da li vi sada želite svedoku da postavite neko pitanje ili mu izneti neku tvrdnju, jer ga inače ovde zadržavamo bez potrebe. Ukoliko imate nešto recite nam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se iz ovog Vokerovog pisma koje se odnosi na sasvim normalne funkcije početka rada Misije OEBS-a i na informaciju da će tek razviti metode i smernice itd. može zaključiti da će biti razvijen nekakav metod suprotstavljanja? To je pitanje.

 

ODGOVOR:

            Nikakav metod suprotstavljanja mi nismo razvili kao takav. Metod koji smo razvili razvio se zbog rekacije srpskih jedinica koje smo pregledavali i njihova rekaicja je rezultirala konfrontacije. Međutim, na to pismo nismo nikada dobili odgovor. Mi nismo dobili nikada informacije o veličini vaših jedinica, o naoružanju, situaciju na frontu, ništa od toga nije ispoštovano. Broj položaja povećan, broj tenkova, oružja koje ste imali na tim položajima je povećan, prema tome mislim da vi ništa niste ispoštovali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi dobro znate, i maločas ste u svedočenju rekli da vam je bila omogućena slobodna kretanja, označili ste pisma policiji

 

SUDIJA:

            Ne, nećemo vam dopustiti da ponovo raspravljate sa svedokom, dozvolili smo vam da postavite to pitanje, a razlog zato bio je to što taj dokument ranije niste videli. Sada je vreme da ovog svedoka pustimo da ide.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ........ i koji govori upravo o dobroj saradnji, koliko vidim, jer se

 

SUDIJA:

            Imamo taj dokument i mi ga možemo pročitati. Izvolite.

 

SUDIJA KVON:

            Gospodine Čunglinski, imam par pitanja za vas.

            Prvo, jednostavno, odnosi se na ono što vam je rekao visoki zvaničnik u vezi predloženog manevra. Vi ste rekli da ste vi to preneli generalu  Deze, isto tako rekli ste da je on odlučio da tome ne veruje. Da li je to razlog zbog koga ta informacija nije stavljena na papir? Te sam ja primetio da je sve drugo što se dešavalo uvek stavljano na papir, i to veoma detaljno.

 

SVEDOK:

            Da, tačno. To je, naime, zvučalo toliko nevjerovatno. Ja sam razgovarao o tome sa Dezeom i Deze je rekao pa to je možda mišljenja tek jedne osobe.

Međutim ja sam pokušavao objasniti da su stvari previše detaljno objašnjene i u to vreme ja mislim da ona odlučuje o tome i neverovati i to stavio po strani.

SUDIJA:

            Jeste li vi o tome razgovarali sa nekim drugim?

ODGOVOR:

            Da, razgovao sam sa mnogo drugih ljudi.

SUDIJA:

            U redu. Sledeće pitanje tiče se incidenta u Račku. Da li ste vi sudelovali u donošenju odluke, da se verifikatori povuku sa lica mesta kada je ... Marinković odlučila ući u selo sa policajcima?

ODGOVOR:

            Da, DZ je bio tamo i čim je sudija Marinković rekla ono što je rekla, DZ me je pogledao, ja sam otišao iz sobe, na balkonu sam pokušao pronaći dobar signal na našem radiju i odmah sam uputio generala Mezonela da se povuće.

SUDIJA:

            Ono što baš ne razumem najbolje je ovo. Vi ste rekli da je vaša misija pregovarala sa OVK i da ... ih neće imati naoružane ljude u tom području. Ako je to tako, zašto je onda iz toga nužno proizašlo da ako sudkinju Marinković prati MUP da će to odmah i automatski izazvati konflikt?

ODGOVOR:

            Zato jer iako naoružanih ljudi, OVK nije bilo u selu oni nisu otišli daleko, oni su otišli na jednu stranu brda, baš kao i snage MUP-a, bile su na jednom brdu, OVK je bila na drugom brudu. Prema tome čim bi jedna grupa ušla, ušla bi onda odmah i druga grupa, to je bilo sasvim jasno.

SUDIJA:

            I čak i imajući u vidu da je OVK ranije obećala da tamo neće biti naoružanih ljudi, ne, ne, zar mislite da bi se moglo posmisliti da je verifikaciona misija ostala u selu i pratila sudkinju i da možda ne bi bilo tutnjave?

ODGOVOR:

            Jedini uvjet koji je OVK prihvatila je to da ne bude nikog naoružanog iz MUP-a. Mi smo ponudili da pratimo i sudkinju i druge, međutim, ona to nije prihvatila.

SUDIJA:

            Zar možda nije malo ponižavajuće za sudkinju da stranci tj. vi od nje tražite da je štiti policija njene vlastite zemlje, nije vam takva ideja tada pala na pamet..

ODGOVOR:

            Da.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Predpostavljam da ste vi najviše bili zabrinuti da bi mogla i biti pucnjava i što se i dogodilo.

SVEDOK:

            Da.

SUDIJA:

Je sudkinja insistirala. Ako je sudkinja insitirala da uđe sa svojim vlastitim ljudima vi ste se plašili da će na njih pucati OVK.

ODGOVOR:

            Da.

SUDIJA:

            I to se upravo dogodilo.

ODGOVOR:

            Da.

KVON:

            Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Pukovniče, hvala što ste došli da svedočite. Sada možete da idete.

           

OPTUŽBA:

            Časni sude, pre nego što se okrenemo svedocima i 92B imam tek nekoliko proceduralnih stvari, .... sada spomenuo, radi se naime o promeni vrsta svedočenja. Neće dugo trajati.

            Prvo iz razloga koji su van naše kontrole, albanska kabina neće više biti na raspolaganju nakon 10 maja, to smo mi shvatili. Prema tome mi bismo trebali iskoristiti vreme između danas i toga dana sa svedocima koji govore albanski. Ja predpostavljam da će biti od prilike 30 ili više, 35 ili više svedoka koji će hteti koristiti albanski jezik i nakon toga datuma. I moramo dakle uzeti u obzir efekat povlačenja albanske kabine nakon tog datuma.

            Isto tako moramo imati na umu da se suđenje više neće prenositi na albanskom, a postoji interes javnosti za prenos suđenja na albanskom. Prema tome ja sam želeo izraziti našu zabrinutost u vezi sa time.

SUDIJA:

            Ukoliko je ta informacija tačna, onda je i raspravno veće izuzetno zabrinut. Meni se čini da je izuzetno važno da na suđenju od ovakvog značaja bude dobar i pravilan prevod.

OPTUŽBA:

            Sledeća stvar je nešto što stalno zaboravljam i nisam nikada spomenuo. Radi se o sledećem. ... da se na samom početku suđenja od gospodina Tapuškovića zatražili, obaveštenje o istorijskim pitanjima, za koje on može potvrditi da su ta pitanja relevantna u ovom pitanju.

            Mi sada razvijamo iskaz naših stručnjaka za istoriju, i bilo bi korisno da takvu obavest dobijemo što je moguće ranije, zato što ćemo na temelju toga moći i zaključiti koja su pitanja sporna, a koja nam možda nisu odmah očigledna. Sledeće pitanje, tiče se zahteva, 92B za veštaka za humanitarna pitanja. Možda znate ako ste videli taj zahtev da postoje neki dobri razlozi da se ta odluka donese što je moguće ranije bez obzira na to kakva će ona biti. Jer, mi ćemo pozvati tog svedoka i ukoliko se zahtev odbija. Ja se izvinjavam što vas požurujem u vezi toga, međutim, imamo neke poteškoće sa tom konkretnom humanitarnom organizacijom i još samo nekoliko stvari.

            Mi pripremamo novu listu svedoka koju ćemo distribuirati što je moguće ranije, naravno tu će ona što je moguće tačnija, ... nepredviđenih okolnosti i situacija je u ovom trenutku sledeća. Prvi iskazi za opštinu u vezi lokaliteta odbijanja, i to će biti Račak, trebali bi početi sredinom maja.

            To je naša gruba procena. Naravno vi još o tome morate odlučiti, ali ukoliko veće bude nastavilo raditi na osnovu iskaza o raznim opštinama, mi predviđamo da će Račak početi sredinom maja.

            I konačno ja mislim da sam pre nekoliko nedelja podneo zadnju, ... pravilu 68 i predložio sam da svi mi amikusi, optuženi i mi osobno da moramo postaviti pitanje, da li je optuženi u svojim unakrsnim ispitivanjima identifikovao neke nove teme na koje bi trebalo primeniti pravilo 68.

            Ja sa svoje strane mogu reći da u ovom trenutku nismo identifikovali nikakve nove parametre, međutim ostajemo otvoreni za bolje ideje koje nam može dati bilo ko drugi ovde u sudnici, uključujući optuženog.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Pre nego što nastavite. Pitam se da li ima smisla da u ovom trenutku počinjemo sa novim svedokom.

OPTUŽBA:

            Ja neznam koliko će dugo optuženi njega unakrsno ispitivati. Pre nego što dođemo do toga, verovatno bi trebali .... neka generalna pravila koja se odnose na svedoke iz pravila 92B. Ja sam s tim u vezi želeo reći 3 ili 4 stvari, neznam da li će to trajati dugo, ali ukoliko želite ja mogu njega odložiti za sutra, a u tom slučaju.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Imamo još nekoliko stvari koje treba obraditi, možda bi bilo bolje da taj svedok započne sutra.

OPTUŽBA:

            K 22 će na kraju svedočiti na otvorenoj sednici, tako da ove stvari mogu, ... na to ću onda kazati kasnije. On će onda početi prvi, budući da on ima više ograničenja, a ond aće svedok 192 biti, prvo smo bili predvideli, uslediti nakon njega. Međutim, možda bi bilo dobro da sada govorimo o pitanjima vezanim za svedočenja 92B.

SUDIJA:

            Da, mi sigurno imamo spremnu jednu odluku o tome. Evo šta smo mi mislili.

            Kada se svedok pozove, mi ćemo optužbi dati 5 minuta za uvod, dakle, čisto uvodna pitanja. Kako bi se svedoku omogućilo da se privikne na svedočenje. Naravno izjava svedoka će ući u dokazni materijal, mi ćemo je pročitati. nakon toga, ćemo dozvoliti unakrsno ispitivanje, to je konačno i svrha našeg ... naloga.

            Mi smatramo da bi za unakrsno ispitivanje trebalo uzeti onu količinu vremena koje je potrebno o tome sam govorio još danas, tu ima dosta argumenata, komentara i takvih stvari i da bismo to ograničili, unakrsno ispitivanje biće ograničeno na 1 sat, osim ukoliko nam se ne pokaže valjani razlog da se ispituje i duže od sat vremena. Nakon toga će unakrsno ispitivati amikusi i dodatno ispitivati.

OPTUŽBA:

            Hvala.

            Ja mislim da zapravo to pokriva sve što sam ja hteo reći, možda su ostali samo jedan ili dva.

            Kada je reč o proceduralnim formalnostima izjave svedoka sadržaje sadašnje adrese svedoka, nema razloga da to bude objavljeno javnosti pa smo mi pripremili revidirane verzije, u kojima je revidirana tekuća adresa svedoka. Ja znam da nije lepo da moram i veće i sekretarijat opteretiti sa dve izjave svakog svedoka, budući da izjave postaju javni dokumenti, to moramo učiniti ili možda bismo mogli u svakom slučaju za sve svedoke dati samo revidirane izjave i priložiti komad papira na kome stoji adresa svedoka i došao bih... iskustva verovatno je najvažnije to da se procedura je ustvari ta koja bude najpraktičnija za one koji će se kasnije baviti svim tim papirima. Ja sam eto morao izneti činjenicu da su interesi svedoka takvi da se njihove sadašnja adresa ne bi trebala objaviti u javnom dokumentu.

 

SUDIJA:

            U redu, ovo što ste predložili, možete i napraviti.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Sada pitanje 5 minuta. Interesantno je da sam ja mislio upravo o toj brojci od 5 minuta. Međutim, pitanje je o čemu će se govoriti od u tih 5 minuta. Vi se sigurno sećate da sam ja već jednom objasnio kako su mnogi ti svedoci koji spadaju pod pravilo 92B izrazili želju da se njihova priča čuje.

            Isto tako smatramo da bi trebalo dati i kontekst javnosti koja sluša i prati ovo suđenje, jer oni bi taj kontekst mogli dobiti iz izjava svedoka nakon što svedočenje završi. I zato je moja namera ukoliko to bude u skladu sa odlukom koju ste vi doneli, da u tih 5 minuta u svojim uvodnim pitanjima iznesem neku osnovnu strukturu onoga o čemu će svedok govoriti. Tako da svi uključujući javnost znaju da je taj svedok došao ovamo da govori o selu i o tome šta se dogodilo nekim osobama itd. Ukoliko se to uklapa u vaš nalog, mi ćemo na taj način pripremiti svedoke.

SUDIJA:

            Da.

OPTUŽBA:

            Hvala vam na tom razjašnjenju. Mi ćemo sada na taj način pripremati.

SUDIJA:

            Jedna stvar koju biste morali imati na umu je sledeća. Ukoliko budemo imali problema sa albanskim prevodom, onda bismo trebali proći kroz što je moguće više albanskih svedoka pre tog datuma, čak i ako to bude značilo redosleda.

OPTUŽBA:

            A mi smo i ovako i onako trebali raditi na pravilima i svedocima iz prava 92B negde sve do kraja aprila, odnosno o tome koliko dugo traju ispitivanja optuženog. I ja mislim da će nakon toga doći samo jedan ili dva svedoka koja govore o lokalitetima ubijanja, a mislim da će svi oni želeti govoriti na albanskom, tako da eto mislim da ćemo do 10. maja imati stalno samo albanske govornike. Međutim, mi ćemo preispitati situaciju i možda odgoditi one koji ne koriste albanski za kasnije. To je još uvek problem. I čak i nakon 10 maja ostaje problem sa prenosom ovog suđenja na albanskom jeziku. To u velikoj meri utiče na interese onih koji govore albanski jezik. Možda ćemo ustanoviti nakon svega ovoga da sam dobio krive informacije, ali tu sam informaciju juče dobio iz nekoliko izvora i to nas brine.

SUDIJA:

            Jedna stvar koju sam ranije spomenuo gospodinu Rajneveldu, neki od svedoka na ovom zadnjem popisu još nisu dobili naše odobrenje, prema tome molim vas da vi za njih podnesete zahteve.

OPTUŽBA:

            Razumeo sam, izvinjavam se zbog previda, to ćemo učiniti što je moguće brže.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Gospodine Milošević izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz ovoga što smo čuli ova strana hoće da svedoči umesto svedoka po tom vašem pravilu 92 B, ne da svedok kaže šta mu se desilo, nego da gospodin Najs objašnjava šta se desilo svedoku za potrebe javnosti, što mislim da nema veze ni sa kakvim načinom do sada poznatog svedočenja ni pred kakvim sudovima i da on ne može svedočiti umesto svedoka i objašnjavati šta mu se desilo umesto svedoka.

SUDIJA:

            On će to tek ukratko sumarizirati, posle toga će se izjava uvrstiti u dokazni materijal, kako bi javnost, kako se vi izražavate takođe mogla imati uvid u izjavu i nakon toga ćete imati priliku da unakrsno ispitujete, a to je najvažnije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to i jeste problem što se ima ovde evo i pismena izjava, nepismenog svedoka koji se otpisuje prstom, on dakle u izjavi nije mogao ni da pročita, a onda će ova strana da objasni ukratko šta u toj izjavi piše, tako da svedok uopšte ne svedoči, a onda se podrazumeva nekakva mogućnost unakrsnog ispitivanja onoga što nismo čuli, već samo videli u pismenoj izjavi koju neznamo ko ju je napisao.

            Druga stvar, ja sam tražio već nekoliko puta da bar nedelju dana unapred se zna lista svedoka koji će nastupati, jer kao što znate ima ih mnogo. Poslednju listu, najnoviju listu svedoka dobio sam u prošloj pauzi i ona se potpuno razlikuje od liste svedoka koja je data preključe, a izjave ovih prvih svedoka koji treba sutra da svedoče po tom vašem pravilu 92B ustvari da ne svedoče, nego da svedoči tužba umesto njih sam dobio maločas upravo tačno kada je trebalo da počne ovaj poslednji nastavak i to na albanskom i na engleskom. Tražio sam da se dostavljaju materijali i izjave svedoka na srpskom jeziku, da se dostavljaju bar nedelju dana ranije, da imam spisak svedoka bar nedelju dana ranije. Spisaak svedoka sam dobio pre sat, a izjave prvih svedoka na engleskom i albanskom, odnosno albanskom i engleskom pre pola sata, da ih prvi put vidim.

            Pa onda vi sami iz toga, ja mislim da sa takvim postupanjima ova lažna tužba koja je zajedno sa svojim svedocima jedan čist brodolom što se vidi iz svega dosadašnjeg pravi, bavi se manipulacijama koje apsolutno su ....(prekidaju)

PREDSEDAVAJUĆI:

            Mi želimo da čujemo više komentara takve vrste da vidimo sada da li smo sve pravilno shvatili, prvo pitanje je sledeće: svedok koji će svedočiti sutra će ustvari biti K22, to je prvi svedok, da li sam to pravilno shvatio. Da li sam to pravilno shvatio?

TUŽILAC:

            Da tako je.

SUDIJA:

            I koliko vam treba vremena za tog svedoka.

TUŽILAC:

            Jedan dan.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Znači mi ne govorimo o sutrašnjem danu, sledeća žalba je da se spisak znatno raspored na spisku se promenio.

NAJS:

            Ne, to nije tačno, mi se samo bavimo stvarima po redu. Optuženi je od nas dobio te izjave ne jedamput, već dva puta i on je dobio i stalno mu šaljemo sav materijal. Tako da on ima izjave, spisak svedokak po 92B to je dobio 11. aprila, sa redosledom svedoka, tako da nije došlo do nikakve revizije tog spiska i to nije iznenađenje za njega, a onda problem koji on navodi u vezi prvog svedoka koji je nepismen, ako je to problem za optuženog nešto što on osporava, ja mogu da pozovem prevodioca koji je danas svedoku pročitao izjavu, to će možda trebati, trebaće nam duže vremena za to, ali ona može da dođe i da objasni šta je uradila, on ili ona. Tako da svedok može da kaže da li je došlo do bilo kakvog mešanja u samom procesu uzimanja izjave od tog svedoka, ali za to će nam trebati malo više vremena.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Dajte da sačekamo samounakrsno ispitivanje. Sada se rasprava prekida do sutra u 9 ujutru. Gospodine Miloševiću mi sada prekidamo raspravu. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest