aktuelno-m.gif (3720 bytes)

16. april 2002.g.

STENOGRAM

 

PITANjE:

            Gospodine koliko sam shvatio vi ste se britanskim oružanim snagama priključili u avgust 74.g.išli ste u Vojnu akademiju u ... gde ste dobili oficirski čin 1975. godine

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Od 94.g. do 97.g. ste bili britanski vojni ataše u Poljskoj.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vi ste diplomirali iz matematike, a takođe ste i magistar i prvorazredni ste usmeni prevodilac sa poljskog.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno imam sve te kvalifikacije i prevodio sam sa poljskog.

PITANjE:

            Ovo je jako relevantno o pitanju jednom, o temi koju ću vam postavljati pitanja kasnije. Vi ste završili čitav niz vojnih kurseva naročito iz oblasti raspoznavanja oružja. Da li je tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je takođe tačno da ste svoje operativne dužnosti u VKM počeli 5.decembra, u Prištini, u Štabu general majora drevenkijevića.

ODGOVOR:

            Da, ja sam stigao tamo 5. decembra dva tri dana sam imao obuku u Brezovici a onda sam počeo da radim za generala ...

PITANjE:

            A to je skraćeno ime za generala Drevenkijeviča zar ne.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno i mnogo vremena time uštedimo.

PITANjE:

            Gospodine kad ste vi bili tamo da li ste vi obavljali dužnosti u vezi određenog aspekta verifikacione misije.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno zbog mog prethodnog iskustva kao vojnog atašea i zbog drugih vrsta poslova koje sam obavljao u britanskim oružanim snagama general DZ me je zamolio da se priključim njegovoj misiji, i da radim u verifikacionom timu.

PITANjE:

            I vi ste pristali na to, i šta ste onda kao posledica toga radili.

ODGOVOR:

            Namera je bila da u skladu sa raznim sporazumima moj posao je bio da pronađem jedan metod inspekcije da bi se verifikovalo da se sporazum sprovodi. Tako da bi mogli da vidimo da su snage vojne u kasarnama. Da su tenkovi u kasarnama i da određeni kalibri oružja takođe su pohranjeni u kasarnama a da se ne koriste.

PITANjE:

            Vi ste rekli nešto u vezi poštovanja sporazuma. Na koje sporazume mislite.

ODGOVOR:

            Bila su dva glavna Sporazuma. Jedan je bio onaj koji je potpisan koji je dozvolio nama da mi radimo i to je bio takozvani ... to se nazivalo Holbrukov sporazum. Međutim, ja mislim da je taj sporazum u stvari potpisao Geremek. On je bio šef OEBS-a i po njemu se tačno određivala veličina vojnih snaga, veličina misije i koje su naše dužnosti bile.

PITANjE:

            Da li ste vi na osnovu toga obavljali vaše dužnosti.

ODGOVOR:

            Da, isto tako je postojao dokument ... u kome se konkretnije navodilo na primer, sve u vezi broja patrolnih punktova MUP-a.

PITANjE:

            Molim, da se pokaže dokazni predmet 94 separator 3 svedoku.

Hvala.

Gospodine, molim vas da to pogledate i da nam kažete da li je to Sporazum koji ste spominjali.

ODGOVOR:

            Da, jeste.

PITANjE:

            Da li ste vi gledali imali pristup tom dokumentu tokom vašeg rada.

ODGOVOR:

            Ja sam taj dokument nosio u svom džepu tokom svog rada na Kosovu.

PITANjE:

            Drugo, ne znam da li je potrebno da se to pokaže na grafoskopu, ali mislim da je to pokazano na grafoskopu tokom svedočenja prethodnog svedoka. Ali možda možemo kasnije da pogledamo taj dokumenat ako bude potrebno. Drugi dokument koji ste spomenuli molim da se svedoku pokaže separator 4. iz dokaznog predmeta broj 94 i ako prepoznajete taj dokument mislim da bi ipak trebalo da se stavi na grafoskop.

            Gospodine da li prepoznajete ovaj dokument.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to dokument koji ste vi spomenuli kao dokument ...

ODGOVOR:

            Da, jeste.

PITANjE:

            Da li ste vi imali uvid u taj dokument tokom obavljanja vaših dužnosti.

ODGOVOR:

            Da, celo vreme dok sam bio tamo.

PITANjE:

            Ko ja su pitanja bila posebno relevantna u odnosu na vaš zadatak, a koja su sadržana u tom dokumentu.

ODGOVOR:

            Bilo je jako važno da se verifikacija sprovodi u skladu sa sporazumima tako da je bilo vrlo bitno da se pridržavamo tih sporazuma i bilo je važno da se broj MUP-ovih patrola drži na onom broju koji je bio dogovoren u dokumentu inače bi bilo nemoguće se kretati po Kosovu. Jer, bi bilo toliko mnogo kontrolnih punktova da niko ne bi mogao da se kreće. Tako da je u stvari to glavna poenta da se ograniči broj MUP-ovih kontrola i kontrolnih punktova širom Kosova.

PITANjE:

            I zbog toga da li ste vi obilazili razne delove Kosova tokom obavljanja vaših dužnosti na verifikaciji da se obe strane pridržavaju Sporazuma.

ODGOVOR:

            Da, na primer, jesmo pokušali da izvršimo verifikaciju po kasarnama i na vojnim lokacijama gde se nalazila vojska Jugoslavije. Takođe, smo pravili nenajavljene inspekcije tokom misije dok smo bili na Kosovu svih kontrolnih punktova MUP-a koji su postojali na Kosovu u to vreme.

PITANjE:

            Gospodine, deo poteškoća koje imamo je to što govorimo istim jezikom, i onda ne možemo da odma dajemo pitanje i odgovor moramo da napravimo pauzu zbog prevoda.

SVEDOK:

            Izvinjavam se.

PITANjE:

            Moramo da sačekamo prevod. Da li ste vi imali neograničen pristup lokacijama MUP-a i Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Ne, ni u jednom trenutku.

PITANjE:

            Kažite nam nešto o tome.

ODGOVOR:

            Kad smo prvi put pokušali da izvršimo prvu verifikaciju kasarne zapadno od Prištine, naišli smo na vrlo neprijateljski prijem. Nisu nas pustili u kasarne, pretili su nam rečeno nam je, da smo se nepropisno parkirali i ometali pristup kasarni. To je trajalo neko vreme, to je bio prvi pokušaj da se obavi verifikacija i to je urađeno u ... generala i još jednog broja drugih verifikatora.

PITANjE:

            Samo da vas prekinem u ovom trenutku. Da vas pitam kada je bio taj vaš prvi pokušaj.

ODGOVOR:

            To je bilo na početku januara 99.g. Ne izvinjavam se to je bilo oko 14 dana nakon što sam ja počeo da obavljam ovaj posao u Prištini, a to je u stvari bila druga ili treća nedelja decembra 98.g.

PITANjE:

            Rekli ste nam za taj vaš prvi pokušaj. Da li ste pokušali da posetite i obiđite druge tri glavne lokacije Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Da, tako je.... pregovora sa komosijom za saradnju između SRJ i OEBS-a u Prištini dozvolili su nam da naši ... obiđu tri lokacije na raznim mestima u Kosovu.

PITANjE:

            Da li ste imali relativno dobar pristup tim lokacijama.

ODGOVOR:

            Da, očigledno je da su nas čekali da su bili spremni za našu poestu i pokazali su nam ono što je Vojska Jugoslavije htela da vidimo. U svakom slučaju tih dana nismo imali nikakav problem što se tiče pristupa.

PITANjE:

            Da li su oni tokom pregovora bili obavešteni o tome da ćete vi doći u inspekciju.

ODGOVOR:

            Da, svakom prilikom smo mi njih upozorili da ćemo doći. Imali su dosta vremena, recimo prvi put kada je u pitanju bila kasarna ... nismo ... radilo se ... ali kad smo počeli inspekciju u kasarni u Prizrenu onda smo dali upozorenje duže od 24. sata i tu smo naišli prilično na neprijateljski prijem. Na kraju smo komandanta pratili u njegovu kancelariju i tamo smo izvršili neki razgovore ali nam nije bilo dozvoljeno da obavimo inspekciju.

PITANjE:

            U redu, shvatam. Da li ste vi tražili da odete na druge lokacije i da li ste za to dobili  odobrenje.

ODGOVOR:

            Da, bilo je dva sloja dva nivoa inspekcija postojao je taj nivo na visokom nivou radilo se o štabu gde sam bio i ... organizovao te posete na visokom nivou a svaki regionalni centar je takođe vodio računa o ... i oni su pokušavali da vrše svoje lokalne inspekcije, čak i uz upozorenje jedine inspekcije koje su nam bile dozvoljene su bile na te tri lokacije koje sam spomenuo, a sve druge zahteve za druge lokacije ili nisu odobrili ili uopšte nismo dobili odgovor na to.

PITANjE:

            A koliko ste očekivali da ćete posetiti lokacije. Koliko je lokacija postojalo u skladu sa sporazumom koje su bile podložni verifikaciji.

ODGOVOR:

            Prema Sporazumu smo imali slobodan pristup u čitavom Kosovu, tako da je svaka lokacija bila dozvoljena za inspekciju.

PITANjE:

            Da li možete da nam date broj lokacija Vojske Jugoslavije koje ste hteli da obiđete. Znači, sve takve lokacije širom Kosova koliko ih je bilo.

ODGOVOR:

            Hteli smo da posetimo sve ... kasarne na 6 lokacija sve ono što je imalo veze sa protiv vazdušnom odbranom je bilo isključeno. Jer, to je bilo pokriveno jednim drugim sporazumom. Ali pored tih fiksnih lokacija mi smo hteli da obiđemo i one jedinice koje su bile raspoređene. Tako da je ukupno bilo oko 30 ili 40 lokacija koje smo hteli da posetimo.

PITANjE:

            Vaši početni napori kao što ste već rekli otprilike .. što su počeli ... decembra da li se to nastavilo i u januaru i februaru 99.g. pokušaj verifikacija.

ODGOVOR:

            Da i ne, stvari su postojale sve teže i sve više i više nemoguće. Verifikovanje je postalo sve više i više nemoguće. Ja sam nastavio pregovarati sa komisijom za saradnju kako bi ja osobno i naši timovi u regionalnim centrima ...pristup. Međutim, pomalo smo menjali metodu naših delovanja. Na primer, na kraju smo morali izvršiti iznenađujuće provere kontrolnih punktova Ministarstva unutrašnjih poslova.

PITANjE:

            Da li u februaru godine 99. došlo do toga da ste vi odlučili poslati da se tako izjasnim akciju koja bi pokrila sve lokalitete odjednom.

ODGOVOR:

            Da, i to smo učinili na sledeći način. Prvo, smo to isplanirali unapred koristili smo otprilike 40 timova iz regionalnih centara. Poslali smo te timove na sve lokacije koje nam je MUP ... kao baza patrola. Isto tako poslali smo dodatne timove u područja za koja smo znali da je MUP operirao u njima ranije. Isto tako pokušali smo ... izvestan broj drugih područja za koje nismo znali a gde je MUP delovao.

PITANjE:

            Ne znam da li ste to ... rekli, ali dakle, rekli ste da se radilo o nekoj kontroli na licu mesta bez upozorenja. Pretpostavljam razlog da niste o tome obavestili vlasti.

ODGOVOR:

            Nikakvo obaveštenje nije bilo dato. Mi smo željeli videti tačno kakva će situacija biti i što je bilo razmešteno na terenu tog jednog dana. jer, naša su kretanja bila veoma ograničena na celom Kosovu.

PITANjE:

            Da li znate koliko je lokaliteta bilo posećeno toga dana.

ODGOVOR:

            Otprilike 40.

PITANjE:

            I kakvi su bili rezultati te inspekcije, koliko je vama najbolje poznato.

ODGOVOR:

            Pa, MUP je mogao imati najviše 29 lokacija na kojima je bilo dozvoljeno da budu. Međutim, toga dana otkrili smo ih barem 40. Prema tome, oni su prekršili sporazum koji su imali sa ...

PITANjE:

            Jeste li vi te nalaze nekome prosledili.

ODGOVOR:

            Da, napisan je detaljan izveštaj na osnovu vesti iz svih regionalnih timova i onda je to poslao šefu operacije OEBS-a.           

PITANjE:

            Spomenuli ste činjenicu da su oni imali preveliki broj jedinica MUP-a na terenu više nego što je dopuštao sporazum ... da li je bilo i drugih kršenja sporazuma koji su vaši timovi za inspekciju konstatovali i ako je bilo kakva su to bila kršenja.

ODGOVOR:

            Pa kako je vreme odmicalo mi smo primetili da se aktivnosti intenziviraju i da razmešanje trupa van kasarni predstavlja sasvim jasno kršenje Sporazuma. To je bilo negde oko Božića. Srbi su tada razmestili vojne jedinice jugoistočno od Podujeva i to u velikom broju tu su bili tenkovi, minobacači, i artiljerija. To je bio jedan od primera onog što su oni radili. Kasnije su dovodili i novu opremu, dolazili su novi tipovi tenkova mnogo savremeniji od onih koji su se ranije nalazili na Kosovu.Mislim da se radi o tenku zasnovanom na T 72 to je M84 isto tako, izgledalo je da su oni sprečili da se regruti vraćaju kući po završetku služenja vojnog roka, čime su takođe povećali broj trupa na Kosovu. Isto tako glavnom ... za snabdevanje iz Niša kroz Podujevo za Prištinu dolazili su novi konvoji, konvoji municije ljudstva i puni opreme. A kasnije smo naravno imali problema i na granici.

PITANjE:

            Samo da nešto razjasnimo pre nego što vas zamolim da detaljnije objasnite ovakva rešenja. Prvi incident koji ste spomenuli odnosio se na MUP to je policija zar ne.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Znači oni su imali više jedinica nego što bi bilo dopušteno sporazumom i tu se znači radi o policiji.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Drugi incident o kojem govorite mislim da se radi o vojnim snagama. Spomenuli ste tenkove i drugu opremu. Da li je to MUP ili Vojska Jugoslavije. Možete li nam to objasniti.

ODGOVOR:     

            Da, MUP odnosno policijske jedinice. Ovo drugo o čemu sam govorio o dolasku tenkova odnosi se na Vojsku Jugoslavije armiju. Međutim, i MUP je takođe povećavao svoje snage oni su povećavali broj i kvalitet opreme koju su dovozili na Kosovo.

PITANjE:

            Koliko je vama poznato da li je MUP takođe imao na raspolaganju tenkove ili je to bilo više u sferi Vojske.

ODGOVOR:

            MUP nije imao na raspolaganju jako tešku opremu. Znači nisu imali vlastite tenkove T 55 ili M 84 ili tešku artiljeriju.No, imali su na raspolaganju manje oklopne transportere i srednji kalibar artiljerije kao i minobacače.

PITANjE:

            ... spomenuli Sporazum koji se nalazi ovde na tabulatoru 3 i 4. Zatim ste nam spomenuli niz stvari koje ste vi smatrali kršenjima. Molim vas da pogledate dokazni predmet 94 tabulator 52.

            Pre nego što stavimo na grafoskop recite nam prvo da li prepoznajete ovaj dokument.

ODGOVOR:

            Prepoznajem.

PITANjE:

            Molim da se to sada stavi na grafoskop. Ovaj dokument odnosi se na 26. februar 99.g. Možete nam reći šta predstavlja taj dokument i kako to da vi znate za njega.

ODGOVOR:

            Svakoga dana sve jedinice KVM ... Kosova sastavile bi svoj izveštaj o prethodnih 24 sata. Ti izveštaji su zatim prenošeni u naše .. u Prištini gde bi bili objedinjeni u jedan dokument koji bi dakle pokrivao glavne aktivnosti koje su se odvijale na Kosovu tokom tog vremenskog perioda. Prema tome, taj dokument bi ja video svakog dana ujutro kad bi došao na posao. 

PITANjE:

            Znači to je tek jedan od dnevnih izveštaja koji su prolazili kroz vašu kancelariju.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li biste vi ponekad bili izvor informacija sadržanih u tim izveštajima.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ako pogledamo sada dokazni predmet 94 tabulator 52 molim vas da nam opišete šta je sve obuhvaćeno ovim konkretnim dnevnim izveštajme.

SVEDOK:

            Svakako. Kao što vidite prvo se tu nalazi .. u kojem su spomenute sve stvari koje su se dogodile u vezi sa važnijim pitanjima. Isto tako tu se navodi i broj ljudi u misiji tog konkkretnog dana.

PITANjE:

            I zatim .. situacija podeljena na razna područja. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Mislim da sudije imaju kopiju i mislim da je dovoljno da nam samo ukratko kažete što su neke od beleški za ovaj dan.

ODGOVOR:

            Pa evo nešto interesantno. Ljudi zaduženi za Mitrovicu javili su da je u 13,30 vojska Jugoslavije proglasila ... stalnim garnizonom. Nama je to bilo izuzetno značajno.

PITANjE:

            Sledeći .. nakon toga. Jeste li uspeli dobiti pristup tamo.

ODGOVOR:

            Ne, kao što tu stoji taj nam je pristup bio u potpunosti uskraćen. Jedini način na koji smo mogli dobiti pristup je ukoliko bi se timovi vratili došli meni i ja bi zatim stupio u kontakt sa nekim iz Komisije za saradnju, ukoliko bi dobila Vojska bio bi to pukovnik Kotur ili general Lončar. Ako bi to bio MUP kontaktirao bi pukovnika Mijatovića i pokušao bi ishodovati pristup našim timovima na terenu. Obično bi nam pristup uskratili.

PITANjE:

            Da li izraz .. vojne vežbe vama nešto znači.

ODGOVOR:

            Da, naišao sam na taj izraz.

PITANjE:

            Ukom kontekstu.

ODGOVOR:

            Neposredno pre Božića, kada nam je objavljeno nakon početka da Vojska Jugoslavije razmešta svoje jedinice u području Podujeva. Nakon što je to razmeštanje već započelo ja sam se raspitao o tome rekao sam im da se radi o kršenju Sporazum. Oni su rekli ne to nije problem u Sporazumu se omogućava održavanje vojnih vežbi to nam je dozvoljno i mi sada vršimo vojnu vežbu u našim područjima za obuku. Kada sam insistirao na tome i zatražio i tačno razjašnjenje šta je to područje za obuku, a što stalni garnizon. Rečeno mi je,  da je područje za obuku koje srpske snage koriste za obuku na Kosovu celo područje Kosova.

 

PITANjE:

            Iz vaše perspektive šta takvo tumačenje znači u vezi sa sporazumom.

ODGOVOR:

            Radilo se o taotalnom kršenju Sporazuma.

PITANjE:

            Idemo sad na paragraf 6. Osim ona prva tri lokaliteta Vojske Jugoslavije koje ste spomenuli, jeste uspeli izvršiti inspekciju davavši prethodno obaveštenje. Možete li nam sada opisati ciljeve vaše misije i koliko je ona uspela verifikovati poštovanje Sporazuma.

ODGOVOR:

            Pa, mislim da ukoliko idemo i gledamo tačno Sporazum i njegove detalje onda je naša misija bila potpuno neuspešna ... potpuno katastrofa metodi za koje smo mi mislili da nam je dozvoljeno da koristimo za verifikaciju Sporazuma bili su potpuno neuspešni. Zato smo pokušali smisliti druge načine da ustanovimo šta se dešava na Kosovu i kako da beležimo to što se dešava na Kosovu.

PITANjE:

            I kakvu ste taktiku, ako smem tu reč upotrebiti usvojili da pronađete neki način da uspešno nadzirete situaciju.

ODGOVOR:

            Jedino što smo mogli učiniti je to da preplavimo teren sa što je moguće više verifikatora. Znači ne samo da imamo baze u 5 glavnih regionalnih centara u zapovedništvima nego smo pokušali da što moguće više naših ljudi živi u selima i gradovima u celom Kosovu koji bi onda mogli javiti sve pokrete trupa vozila i ... koje su Srbi koristili. Isto tako mi smo agresivno sledili pratili sve konvoje, sve jedinice koje su napustile kasarnu ili lokacije na kojima su vršene zimske vojne vežbe.

PITANjE:

            Znači što bi čekali ispred kasarne, kad bi oni izašli vi bi ih sledili.

ODGOVOR:

            Upravo tako to je bio težak zadatak,  i pokušavajući izvršiti taj zadatak nas su u velikom .. zlostavljali našim patrolama su pretili, naše patrole su bile blokirane oklopnim vozilima a u dva navrata naši verifikatori su ...

PITANjE:

            Deo tog procesa koji ste upravo opisali te nove taktike, kad je reč o pokretima opreme kako ste uspeli identifikovati da li je oprema  s jedne lokacije ... na drugu lokaciju.Kako ste to beležili.

ODGOVOR:

            Na svu sreću sve vojne organizacije koje ja znam ... sva svoja vozila i sve svoje tenkove, i zato je vrlo lako konstatovati da li se neko vozilo premestilo s neke lokacije na drugu. Jednostavno time da se zabeleži broj na tom vozilu.

PITANjE:

            Nakon što ste počeli sprovoditi tu novu taktiku koja je vaša procena. Koliko dugo ste onda sprovodili tu metodu ... situacije.

ODGOVOR:

            Pa mislim da je jednom kad smo saznali, kad smo ustanovili da nismo mogli sprovoditi onu inspekciju koju smo imali pravo sprovoditi primenjivali smo ovu metodu skoro do samog kraja.

PITANjE:

            A kraj je negde oko 23. marta 99. godine.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            I koliko ste u tom pristupu uspeli.

ODGOVOR:

            Mislim da smo bili dosta uspešni. To se može prosuditi i na osnovu vremena koje se Vojska Jugoslavije i MUP potrošili na to da nas spreče da radimo to što radimo. Međutim, i Vojska i MUP postali sve agresivniji kako smo se približavali 23. martu.

PITANjE:

            Jeste li došli do nekih zaključaka na osnovu vaše evidencije pokreta trupa vozila i drugih stvari u vezi sa time da li je došlo do kršenja Sporazuma ili ne.

ODGOVOR:

            Da, zaključak do kojeg smo mi došli je to da su oni više nego udvostručili veličinu svojih garnizona na Kosovu. Osim toga na Kosovo su dovezli i veliki broj novih komada opreme, i vojne tehnike i to tehnike koja je bila daleko boljeg kvaliteta i veće vatrene moći.

PITANjE:

            Da li su sve te stvari bile pokrivene sporazumom. Da li su sve te stvari bile zabranjene u Sporazumu.

ODGOVOR:

            Da, sve ovo što sam naveo bilo je zabranjeno u Sporazumu predstavljalo kršenje Sporazuma.

PITANjE:

            Gospodine, dok ste radili kao službeni posmatrač recite, možete li nam dati neke konkretne primere kada su se srpske snage agresivno ponašale. 

ODGOVOR:

            Da, svakako prvi takav slučaj na koji sam naišao je bio u kući jednog doktora zapadno od Podujeva u kraju koji se zove Latišnica. To je bila kuća doktora, to je bio ambulantni centar gde su lečili ranjenike OVK. Na tom mestu su pucali doktora su ubili a čitav taj kraj je izgledao kao da je tu pala atomska bomba. Nekoliko dana posle tog incidenta mi smo pretražili taj kraj i isto tako smo našli telo jednog 80- koji je bio ustreljen, a delimično su gađane i okolne zgrade. On je bio nenaoružan.

PITANjE:

            Da li možete da nam kažete kad ste vi obavili tu inspekciju čisto radi orijentacije.

ODGOVOR:

            To je bilo u decembru 98.g.

PITANjE:

            Kažete da je to kuća jednog doktora blizu Podujeva.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste vi napravili fotografije tog 80-ka na tom mestu ...

ODGOVOR:

            Da, imao sam mogućnost da to uradim  i smatrao sam da je važno da fotografišem to mesto.

PITANjE:

            Vi ste lično napravili fotografije na licu mesta.

ODGOVOR:

            Da, jesam.

PITANjE:

            Pokazaću vam sada fotografiju broj K 0218721 molim sudskog poslužitelja da kopiju fotografije pokaže svedoku i da ih podeli stranama.

            Da li je to fotografija koju ste vi napravili?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Gde ste našli telo ove osobe u odnosu na kuću.

ODGOVOR:

            Mislim da smo ga našli nekih 30 ili 40 m dalje od kuće, na mestu gde su bile štale. Taj čovek je očigledno pobegao tu da se sakrije.

PITANjE:

            Mislim da ste vi u svedočenju svom rekli da on nije bio naoružan. Vi niste videli oružje.

ODGOVOR:

            Jedino što se videlo pored njega pored njegovog tela je bila sekira.

PITANjE:

            Na osnovu ovoga što ste videli kod kuće i oko kuće tog doktora. Možete li reći kako je došlo do te pogibije do smrti tog čoveka ili kako je nanešena šteta.

Sekretar:

            Fotografija će biti dokazni predmet 96.

Tužilac:

            Hvala vam.

ODGOVOR:

            Imao sam priliku da razgovaram sa srpskom jedinicom koja je nadgledala kuću ovog doktora i oni su me obavestili. Potvrdili su da su napali tu kuću zato što je to bila zgrada koja se koristila za lečenje ranjenika. Smatrali su da je to legitiman cilj prema tome, su ga napali većim snagama koristili su tenk T 55 imali su oružje koje se zove .. a to je teški mitraljez od 30 mm koji se koristi više kao protiv vazdušno oružje, a koristili su i minobacače i lako oružje. Metu su prilično temeljno uništili sve je bilo uništeno rafalima. Soba je bila potpuno uništena, medicinska oprema je bila porazbijana i bilo je nekoliko drugih tela koja nisu bila daleko od ovog prvog tela.

PITANjE:

            Rekli ste da je doktor pogođen, ubijen.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je vama bilo jasno nakon što ste došli da se radi o jednoj medicinskoj ustanovi.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo veoma jasno prvo, bilo je poznato meto kao doktorova kuća . Drugo, medicinska oprema je bila razbacana  po čitavom tom mestu nekoliko prostorija i ispred kuće takođe tu se nalazilo jako puno medicinske opreme, špriceva, zavoja, bilo je raznih lekova, bilo je raznih sredstava za ispiranje rana sve je to bilo razbacano.

PITANjE:

            ... fotogrfija tog 80-njaka koju ste vi napravili, da li ste mogli da odredite kako je došlo do toga da on tako strada. Da li se radilo o granatiranju. Da li se radilo o minobacačkoj vatri. Možete li da nam kažete do kog ste vi zaključka došli.

ODGOVOR:

            Da, iz fotografije se vidi da je na zemlji bilo snega.Sneg je padao od novembra, čovek je imao dve rane prostrelne od metka jedna u grudima, a jedna u glavi i činjenica da nije bilo krvi osim na onom mestu gde je ležao. Nas je navela na zaključak da je pogođen baš tu gde je ležao.

PITANjE:

            Kad ste  razgovarali sa srpskim jedinicama koje su prihvatile odgovornost za ovaj incident .

ODGOVOR:

            Ja sam već izvesno vreme obilazio tu vojnu lokaciju. Poznato mi je bilo i Podujevo i ta lokacija koju smo mi nazivali tenkovsko brdo. Ja sam gotovo svaki dan razgovarao s njima dosta smo se dobro poznavali. I tog dana kad smo se mi spustili niz brdo da pogledamo tu zgradu oni su mi rekli šta su uradili i zašto su to uradili.

PITANjE:

            Znači pre nego što ste sišli dole vi ste znali šta se desilo zato što su vam oni rekli šta su uradili.

ODGOVOR:

            Da, isto tako sam znao da je telo tog starca prijavljeno kao nestalo zato što su njegovi rođaci rekli da ga već neko vreme nisu videli, i pitali su se da onda on nije možda na toj lokaciji.

PITANjE:

            Ako sam vas ja pravilno shvatio, a možete detaljnije o tome da govorite. Kažite nam sledeće, oni su vama rekli da su smatrali ovo legitimnim vojnim ciljem. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, oni su to rekli zato što su se tu lečili pripadnici OVK i smatrali su to zbog toga legitimnim vojnim ciljem.

PITANjE:

            A kakvo je bilo vaše mišljenje i da li ste ga vi njima i preneli.

ODGOVOR:

            Ja i jedan moj kolega jesmo rekli njima da, mora da im je bilo poznato da se radilo o medicinskoj ustanovi, na šta su oni odgovorili da je takođe to mesto gde su se sklanjali i lečili teroristi.

PITANjE:

            Po vama kao vojnom licu da li se ovde radi o legitimnom vojnom cilju.

ODGOVOR:

            Da je OVK kuću koristio kao mesto odakle bi pokretali napad, ili mesto odakle su pucali onda bi se to nešto moralo smatrati legitimnim vojnim ciljem. Ali ako se ono isključivo koristilo kao medicinska ustanova u medicinske svrhe, a bilo je poznato kao doktorova kuća, onda u tom slučaju ne. On je bio lokalni doktor za taj kraj.

PITANjE:

            U redu, hvala vam. To je jedan incident. A sada ću možda da vam skrenem pažnju na nešto drugo da li ste bili upoznati sa selima u blizini Jablanice i Dečana i ako jeste možete li nam nešto o tome reći.

ODGOVOR:

            Da, to je kraj koji ja dosta dobro poznajem. Negde oko 10. januara 99.godine bilo je nekih aktivnosti u tom kraju zato što je došlo do kretanja i MUP-a i Vojske Jugoslavije i OVK. To je takođe bio kraj naročito Jablanica gde se nalazio Štab jednog od visokih zapovednika OVK. Ja sam tamo bio 10.  na nekim pregovorima i kratko nakon što sam ja napustio taj kraj srpske snage su pokrenule masovni napad koristeći artiljeriju protiv sela, sve od Dečana prema Jablanici. Nastavili su da granatiraju sela u tom kraju čitava dva dana.

PITANjE:

            Rekli ste granatirali su sela. Da li su oni graatirali određeni Štab, ili su jednostavno granatirali sama sela.

ODGOVOR:

            Bilo bi veoma teško da oni znaju tačnu lokaciju štaba gospodina Ramuša. Zato što je to  bio kraj gde Srbi nisu imali nikakav pristup tako da je to bilo nemoguće. Oni su jednostavno granatirali taj kraj i sela i razne lokacije širom Jablanice.

PITANjE:

            Tokom vaših dužnosti a verifikaciji da li je bilo granatiranja drugih krajeva.

ODGOVOR:

            Da, bile su barem još dve prilike, a možda više kada sam ja pratio granatiranje. Granatiro se jedan krj južno od Podujeva to je bilo u martu. Kada su tenkovi i artiljerija bili poređani duž glavnog puta između Podujeva i Prištine i oni su granatirali brda. Očigledno su gađali neke položaje ali su takođe gađali i sela. Jednom drugom prilikom južno od Mitrovice bio je jedan maglovit dan i tada su oni gađali mete negde u pravcu Vučitrna i pošto je bila magla ja sam pitao Vojsku Jugoslavije našta pucaju, šta gađaju. A oni su rekli da jednostavno vežbaju da gađanje kao deo njihove obuke i da jednostavno gađaju napuštena sela. Ja sam rekao otkud znate da su napuštena sela  jer, se to u magli ne vidi. Oni su rekli mi smo prvo izbacili ljude odatle, tako da znamo da su ta sela prazna.

PITANjE:

            Ove incidente koje ste spomenuli kako ste vi gledali na to u vašem zvaničnom svojstvu. Da li se tu radi o legitimnim vojnim akcijama ili su to bile stvari koje ste vi trebali da prijavite kao prekršaje.

ODGOVOR:

            Jedna od tih aktivnosti granatiranje rovova zapadno od puta, južno od Podujeva smatrao sam da je to legitimno jer, je to bio jedan položaj  OVK. Međutim, drugai slučajevi su po mom mišljenju predstavljali nešto što nije bilo u skladu sa propisima. Radilo se o civilnim metama gađalo se ne selektivno i mi smo to prijavili DZ u Prištini.

PITANjE:

            Da li ste vi primetili da je došlo do pljačke civilnih kuća.

ODGOVOR:

            Da, ja sam u nekoliko navrata iz daljine tako nešto video zato što nam nije bilo dozvoljeno da priđemo bliže.Video sam srpske vojnike kako izlaze sa frižiderima, televizorima i drugim predmetima a jednom u predelu gornje Lopuštice obišao sam jednu kuću koja je prethodno opljačkana od strane Srba i u toj kući nije ništa bilo ostalo.

Robinson:

            Pukovniče, da se vrtimo na ono što ste ranije rekli da ste vi bili uvereni da su neki položaji bili položaji OVK. Kako ste vi u stvari utvrdili da se radilo o položajima OVK

ODGOVOR:

            Ja sam bio na jako dobrom položaju na jednom otvorenom prostoru imao sam dvogled sa dvojicom sam bio kolega i mogli smo da posmatramo šta se dešava bili smo na pola puta između mesta odakle je išla vatra iz mesta gde su se nalazili položaji. Tako da je vatra išla nama iznad glave i ja sam mogao da vidim da se radi o položajima OVK i o borcima OVK na tim položajima to se jasno videlo.

ROBINSON:

            Hvala vam.

TUŽILAC:

            Vi ste nekoliko puta spomenuli vaše kontakte sa srpskom komisijom za saradnju to jest komisijom za saradnju između OEBS-a i SRJ. Možete li ukratko da nam opišete kakav je bio sastav te komisije. Kakav je bio njen mandat ko je šta radio i kakva je bila vaša uloga u svemu tome.

ODGOVOR:

            Koliko smo mi svatili ono što nam je rečeno bilo je da ... komisija za saradnju sa OEBS-om jeste zvanično srpsko telo kroz koje, ili preko koje je OEBS  trebao da obavlja sve svoje aktivnosti. Na čelu komisije je bio penzionisani general Lončar, Dušan Lončar, a drugo komandujući e bio pukovnik Milan Kotur. Povremeno u toj komisiji je bio i predstavnik Vojske Jugoslavije pukovnik Mijatović koji je posle generala Lukića bio najviši po rangu na Kosovu, odma iza generala Lukića. Povremeno takođe, je tu bio i predstavnik Ministarstva inostranih poslova iz Beograda u komisiji jedan gospodin po imenu Babić.

PITANjE:

            Znači, to su srpski predstavnici.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A ko se iz OEBS-a redovno sastajao sa ovim pojedincima iz te komisije, ili iz OEBS-a ili VMK.

ODGOVOR:

            Viši predstavnik je bio general DZ a njega sam pratio ja kao oficir za vezu OEBS-a sa srpskom komisijom. A obično bi s nama došli i jedan ili dva prevodioca gospođa Irina Babić ili Dejan Kvrga. Međutim, način na koji smo mi radili je bio sledeći.Sastanci su održavani svaki dan u 10,00 sati, a nekada su sastanci trajali i po 5 sati. Mi smo smatrali da se na ovaj način korisno troši vreme generala DZ pa je odlučeno, on je odredio da ja treba da prisustvujem svakom sastanku i to je tako i učinjeno.

PITANjE:

            Tokom tih dnevnih sastanaka ko je imao ovlašćenja sa srpske strane u ovoj komisiji.

ODGOVOR:

            Na početku rekao bi da je general Lončar, bio onaj ko .. samopouzdanja i bio je u stanju odgovoriti na sva naša pitanja. Međutim, kasnije tokom vremena primetili smo da se sve češće i češće morao savetovati sa Beogradom, odakle je dobijao smernice i rešenja.

PITANjE:

            Kad kažete savetovati sa Beogradom. Da li ste tada znali odnosno da li ste kasnije otkrili da li se on savetovao sa nekim u Beogradu, i ako jeste sa kime?

ODGOVOR:

            Da, verovatno je prvi put kad smo to otkrili to bilo 27. decembra, tada je došlo do teškog kršenja Sporazuma od strane Vojske Jugoslavije. Postojala je mogućnost da izbije ozbiljan sukob između OVK i ... snaga sigurnosti.

PITANjE:

            Rekli ste nam kada. Recite nam sada što?

ODGOVOR:

            Prilikom tog incidenta došlo je do toga da su jednog srpskog seljana pripadnici OVK zarobili. MUP ga je pokušao osloboditi i to je završilo tako da se patrola MUP-a morala povući zbog intenziteta vatre OVK koja je dolazila iz tog područja. Zatim, je na kraju jutarnjeg sastanka rečeno da je donešena odluka da se pošalje jedna velika snaga koja bi trebala napasti to područje i silom osloboditi tog čoveka. Ja sam rekao da je to ludo zato jer će prilikom oslobađanja jednog čoveka i OVK imati veliki gubatak života. Pogotovo imajući u vidu da sam znao šta je OVK pripremila za Srbe. Oni su u tom trenutku imali između 1000 i 2000 boraca u blizini tog sela. Oni su dovezli kamione i kamione municije pripremajući se za dolazak Srba. Srbi su takođe imali na raspolaganju jednu veliku silu i zato sam ja smatrao da ukoliko dođe do te akcije da će doći do velikog gubitka života. Zbog toga sam se dobrovoljno javio da pre bilo kakve aktivnosti odem tamo i pokušam ishoditi oslobađanje tog seljana od strane OVK kako bi se sprečile borbe.

PITANjE:

            Na kakav je odaziv naišao vaš predlog.

ODGOVOR:

            Kada sam to rekao generalu Lončaru, on je rekao da on nije mogao zaustaviti ovu aktivnost nego da se mora konsultovati sa Beogradom, koji će onda doneti odluku. Zatim, je napustio sobu otišao u susednu sobu i tamo sam ga mogao čuti kako razgovara telefonom. Pitao sam pukovnika Kotura, a koga on to zove. On je rekao da se verovatno radi o gospodinu Šainoviću, kojeg ovaj zove u Beograd. Kasnije sledećeg dana kada je ceo taj slučaj završio, ja sam se vratio i to mu ponovo spomenuo, rekao sam koga je zvao i spomenuo sam ime gospodina Šainovića, ali onda je rekao, ne, ne, to nije bio Šainović, išao je još i više. Vi nemate pojma koliko visoko je Lončar išao i koga je zvao u Beogradu.

PITANjE:

            Šta mislite ko je to bio, koga je Lončar tada zvao u Beogradu?

ODGOVOR:

            Ja ne znam nikoga više do Šainovića, osim do gospodina Miloševića.

PITANjE:

            Jeste li vi ponekada razgovarali sa generalom Lončarom o tome sa kime se on sastaje kada odlazi u Beograd, da li je on spominjao neka imena?

ODGOVOR:

            General Lončar počeo je posećivati Beograd sve češće i češće, ne bi bio prisutan na našim jutarnjim sastancima. Na osnovu indikacija koje sam dobio u neformalnom razgovoru od njega i od pukovnika Kotura, zaključio sam da on odlazi na sastanke visokog nivoa u Beogradu, obično sa gospodinom Šainovićem.

PITANjE:

            Vratimo se sada na ovaj konkretni incident. On je nekoga nazvao i mislilo se da je razgovarao sa Šainovićem, i kasnije ste saznali da to nije Šainović, nego neko viši za koga ste vi mislili da je gospodin Milošević?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kao posledica tog telefonskog razgovara. Da li ste vi na kraju dobili odgovor o vašoj ponudi da odete i pregovarate kako bi se sprečio veliki gubitak ljudskih života?

ODGOVOR:

            Odmah nakon telefonskog razgovora dobio sam odgovor da mogu otići zajedno sa crvenim krstom i pokušati ishoditi oslobađanje tog srbina. Srpske snage su se povukle na svoje početne lokacije. Nismo dobili slobodu kretanja da krenemo preko linije razdvajanja da se tako izrazim, da pregovaramo sa OVK i taman negde neposredno pre nego što je pao mrak uspeli smo osloboditi tog Srbina i tako smo tog dana uspeli sprečiti sukob.

PITANjE:

            Kako ste uspeli razrešiti sukob?

ODGOVOR:

            Pa mi smo uzeli tog Srbina od OVK i isporučili ga u policijsku stanicu u Podujevu, predali ga tamošnjoj policiji i Srbi su odmah dobili informaciju u Prištini da je taj čovek oslobođen i toga dana nisu napali.

PITANjE:

            Znači kao rezultat vaše intervencije u tom trenutku nije bilo oružanog sukoba između dveju strana.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Razumem da ste možda skromni, da ne želite o tome previše odgovoriti, ali zanima me da li ste dobili neke pohvale za to.

ODGOVOR:

            Da, dobio sam Britansko odlikovanje za galantnost.

PITANjE:

            Sada bih želeo da pređemo na 6. januar 1999. godine. Da li ste vi bili prisutni 6. januara na nekom sastanku?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ističete ko je još bio prisutan na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Mislim da je to bio sastanak sa gospodinom Šainovićem.

PITANjE:

            To je bio sastanak kojim predsedava ambasador Keler, jedan od zamenika šefa Misije OEBS-a u Prištini. Tamo je bio i gospodin Šainović, a sa njime i gospodin Anđelković.

PITANjE:

            Da li se sećate da li je general Lončar bio tamo?

ODGOVOR:

            Mislim da je bio, ali se ne mogu tačno setiti.

PITANjE:

            Da li je tamo bio i general Mejsonev?

ODGOVOR:

            Da on je definitivno bio tamo.

PITANjE:

            Koliko sam ja shvatio taj sastanak 6. januara održan je na zahtev OEBS-a, odnosno KVM, zato jer ste vi došli do zaključka da se situacija pogoršava.

            Da li se sećate šta se dogodilo na tom sastanku?

ODGOVOR:

            Da. Razgovarali smo o nizu pitanja i mi smo više stvari rekli gospodinu Šainoviću, on je više stvari rekao nama. Gospodin Šainović je optužio OEBS, a posebno Amerikance i Nemce da aktivno podržavaju i pomažu OVK, naravno mi smo to zanijekali. Mi smo izneli niz stvari, govorili smo o tome da i dalje imamo poteškoća, jer nam Srbi ne dozvoljavaju da na raspolaganju imamo svoj vlastiti helikopter za medicinske evakuacije, jer to treba biti jedan neobeležen civilni helikopter bez oznaka, a Srbi su nam bili ponudili vojni helikopter sa vojnim oznakama, helikopter na koji bi OVK odmah počeo pucati, a to ne bi bilo dobro za medicinske evakuacije.

            Zatim, tu je bio problem dovoza goriva za OEBS jer  bi s vremena na vreme imali probleme sa nabavkom dizel goriva za naša vozila. Benzinske stanice bi nam to odbile prodati. Isto tako govorili smo o zatvorenicima, zatvorenicima OVK koji su se nalazili u zatvorima negde u Srbiji, a koje smo mi želeli posetiti i pregovarati o njihovom puštanju.

PITANjE:

            Tokom tog sastanka. Jeste li na osnovu tema o kojima je razgovarano i na osnovu osobnog sudelovanja Šainovića na sastanku došli do nekog zaključka o tome kakva ovlašćenja Šainović ima u ime Savezne vlade?

ODGOVOR:

            Gospodin Šainović je ostavio utisak ministra koji je imao mnogo samopouzdanja i koji je bio veoma kompetentan. Mi nismo imali nikakve sumnje da on tamo predstavlja Saveznu vladu. On je mogao samostalno donositi odluke i to veoma značajne odluke. Na primer odmah nam je dozvolio da posetimo zatvor u Nišu i sledećeg dana ja sam se sastao sa zatvorenicima u Nišu. Isto tako on nam je odmah bio u stanju dati odgovore u vezi sa helikopterom, u vezi sa gorivom, u vezi sa granicom, a takođe razgovarali smo i o organizaciji sprovoda u Račku i on nam je uspeo dati vrlo definirane odgovore. Nije se radilo o možda, nego o da ili ne.

            I znali smo da iza njega stoji Beograd, kada nam je on davao te odgovore.

PITANjE:

            Da li je tokom vremena došlo do toga da vi razgovarate o nekim stvarima sa generalom Lončarom, a na kraju ste morali o tome govoriti sa gospodinom Šainovićem. Na primer spomenuli ste posetu 11 zatvorenika OVK u Nišu. Da li je bilo još nekih drugih stvari kada ste od Lončara morali se obratiti Šainoviću.

ODGOVOR:

            Siguran sam da ih je bilo ... ali ih se ne mogu setiti.

PITANjE:

            Na primer, jeste li ikada zatražili neke informacije o pokretima trupa.

ODGOVOR:

            O da, da, svakako.

PITANjE:

            Naime, u sporazumu između ostaloga stajalo da se mi moramo obavestiti o svim pokretima trupa. Isto tako imali smo sporazum da ćemo svakog dana dati našu ... evidenciju komisiji za saradnju, i to je jedna od tema o kojima sam tom prilikom razgovarao sa gospodinom Šainovićem. Jer, iako smo ranije opet ... tražili od Lončara da dobijemo te dokumente, nismo do tada dobili nikakve detalje o pokretima trupa.

            Na primer, vrlo često bi saznali, rekli bi nam na jutarnjem sastanku da je prije dva sata na početku sastanka došlo do pokreta trupa. Onda bi ih pitali, zašto? i onda bi nam oni rekli da nam ne veruju, da ako mi damo, ako oni nama daju te informacije, mi bismo te informacije prosledili OVK, OVK bi onda napala taj konvoj, dakle nisu nam verovali.

            Kada smo već na tome da spomenemo još jedan primer. Da li biste sudu mogli potvrditi sledeće: Vi biste znači sa njima održavali dnevne sastanke i vi biste njih svakoga dana obaveštavali o tome šta ste vi zapazili o njihovim vlastitim trupama. Da li ste vi na isti način imali razgovore i kontakte sa pripadnicima OVK s vremena na vreme?

ODGOVOR:

            Da, ja bih sve naše zahteve za informacije i sve proteste koje bismo eventualno imali predavao, što znači ulagao bih protest kada bi došlo do bilo kakvih kršenja ulagao bih protest kada bi došlo do bilo kakvih neproporcionalnih aktivnosti, aktivnosti koje nisu bile proporcionalne onome što se dogodilo, a lično sam negde o kraja decembra izgubio kontakt sa vođstvom OVK, odnosno ja lično nisam bio u kontaktu sa njima. Ja sam smatrao a bi moj položaj oficira za vezu sa Srbima bio doveden u opasnost ukoliko bih se ja počeo sastajati sa komandantima OVK i zato jedan od mojih kolega Dejvid Vilson dobio posao da bude oficir za vezu sa OVK i mi bi se sastali nekoliko puta na dan ili uveče ili čak na terenu ukoliko je bilo incidenata i razmenili naše informacije. Znači meni je itekako bilo poznato šta je OVK radio, međutim, ja nisam lično bio u kontaktu sa OVK.

PITANjE:

            Da li ste vi ili vaš kolega koliko je to vama poznato predavali informacije sa jedne strane na drugu o tome šta jedna strana misli raditi?

ODGOVOR:

            Nas je srpska komisija za saradnju redovno optuživala zato. Međutim, ja ovde sasvim iskreno i pod zakletvom, mogu reći da niti u jednom trenutku niti ja, niti koliko je meni poznato, niti jedan moj kolega nije preneo nikakvu informaciju drugoj strani. To bi bilo potpuno neetično, to bi bilo kršenje sporazuma i to bi u potpunosti ugrozilo naš položaj verifikatora.

PITANjE:

            I još jedan primer. Organizacija sprovoda za Račak. Da li je to još jedan primer situacije u koju vas je Lončar uputio da razgovarate sa višim vlastima.

ODGOVOR:

            Da.

            To je očigledno bio jedan od glavnih događaja na Kosovu i bilo je očigledno da će sprovodu prisustvovati veliki broj ljudi i da će biti veliko interesovanje u inostranstvu. Mi smo tokom nekoliko nedelja dok su trajale sudsko medicinska istraživanja leševa govorili o pripremi sprovoda, tako da je proteklo mnogo vremena od masakra do samog sprovoda. Mi smo stalno tražili da se obavi jedna dostojanstvena i tiha ceremonija. Lončar je bio veoma odlučan, barem u mojim razgovorima sa Lončarom i stalno su nam govorili da ako na sprovodu bude viđen bilo koji pripadnik OVK da će snage Vojske Jugoslavije i MUP-a, pogotovo MUP-a otići i rasčistiti stvari. I tokom naših razgovora oni su nam rekli da ukoliko na sprovodu budu zapazili i jednog jedinog teroristu, da će oni pucari, pokušavajući zarobiti te teroriste. I tokom tih 5 nedelja, mi smo ih pokušavali i uspeli uveriti da postoje bolji načini da se organizuje taj sprovod. Imali smo na umu iskustva iz Britanije u vezi sa organizovanjem sličnih sprovoda u Severnoj Irskoj. I na kraju kao rezultat tih razgovora i kao rezultat razgovora sa gospodinom Šainovićem uspeli smo sprovesti taj mirniji sprovod. To je bio jedan od naših uspeha.

 

PITANjE:

            To je bila odluka koju je doneo Šainović. Vidim da klimate glavom, to znači da.

SVEDOK:

            Da.

OPTUŽBA:

            Časni sude nisam sasvim siguran kada je tačno pauza kada počinjemo raditi od 9.00 ujutru,

SUDIJA:

U 10.30.

OPTUŽBA:
            Hvala.

PITANjE:

            Da li vam je poznat general Branković.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kako je došlo do toga da ga znate?

ODGOVOR:

            Dok su se aktivnosti srpskih snaga sigurnosti pojačavale intenzivirale, videli smo da general Lončar i njegova komisija sve češće i češće moraju zvati Beograd. Isto tako on je sve češće i češće bio odsutan. Tako da jednog dana kada su nam rekli da će doći sasvim nova komisija novih stručnjaka nismo bili iznenađeni, rečeno je da će oni moći direktnije sarađivati sa nama.

            Na mom prvom sastanku sa generalom Brankovićem, on me je informisao da se on tamo nalazi ne samo da zastupa Vojsku Jugoslavije nego da direktno zastupa Vladu u Beogradu.

PITANjE:

            Kada kažete Vlada u Beogradu, mislite na Saveznu vladu.

SVEDOK:

            Da.

PITANjE:

            Vladu kojoj je na čelu bio optuženi.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je Lončar u to vreme još uvek bio tamo ili su ga oni zamenili ili su bili zajedno, kakva je bila situacija?

SVEDOK:

            Ne ono što se desilo je da na nekoliko sastanaka koje sam imao sa generalom Brankovićem, koji su bili puni prepirki i puni neslaganja zbog načina na koji se on ponašao prema nama. On je u suštini postao vrlo težak sagovornik, insistirao da se teme o kojima će se razgovarati podnesu 24 sata ranije, nije hteo da se bavi aktuelnim pitanjima, a da pre toga ne bude obavešten unapred.

            Sastanci su morali da počnu tačno kada je on na tome insistirao, a time je naš rad bio nemoguć zato što smo mi nekada morali da imamo 2 ili 3 sastanka dnevno zbog eskalacije događaja, tako da nije bilo moguće da ga obaveštavamo o tome. Ono što se desilo je ustvari da više nije bilo sastanaka svaki dan. Lončar je nestao, Kotur mi je rekao da je njemu bilo dosta te politike i tražio je da se vrati na svoje redovne dužnosti.

PITANjE:

            Da li vi možete da nam date od prilike vremenski period kada se to dešavalo?

ODGOVOR:

            Ovo se dešavalo u martu 1999.

PITANjE:

            Znači Lončar je nestao, Kotur se vratio u svoju redovnu jedinicu.

            Da li se sećate ostalog srpskog osoblja?

ODGOBOR:

            Morao bih da pogledam svoje beleške koje sam ostavio van sudnice, ali mislim da je Mijatović ostao deo te misije. I još barem dva pukovnika.

PITANjE:

            Pošto ste spomenuli Mijatovića, pod kakvim ste okolnostima sa njim kontaktirali?

ODGOVOR:

            Pukovnik Mijatović, mi smo smatrali da je on drugokomandujući u MUP-u na Kosovu. On bi obično retko dolazio na sastanke da bi nas obavestio da je neka od njegovih patrola ili da su njegovi policajci napadnuti ili ranjeni. Onda bi nas izložio vređanju od pola sata ili 40 minuta o našoj neefikasnosti da sprečimo takva ubistva, želeći da mi verifikujemo samo jednu stranu, a da ne verifikujemo ono što se dešavalo na srpskoj strani, a to nije bilo tačno.

PITANjE:

            Da li se sećate imena pukovnika koji je zamenio pukovnika Kotura.

ODGOVOR:

            Petrić ili Petrović. Nisam siguran.

PITANjE:

            Petrović ili Petrić je onda zamenio Kotura kao vezu sa OEBS-om Vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            To je tačno.

PITANjE:

            A Mijatović je bio veza sa MUP-om.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A ko je Sreten Lukić.

ODGOVOR:

            General Lukić je bio načelnik MUP-a u Prištini na Kosovu.

PITANjE:

            Da li znate gde su Mijatović i Lukić radili. Gde se nalazio njihov štab?

ODGOVOR:

            Da. Iako je pukovnik Mijatović retko dolazio u našu misiju, ja bih povremeno odlazio u njegov štab na sastanke u njegovoj kancelariji, tako da su Lukić i Mijatović radili u operativnom delu MUP-ovog štaba koji se nalazio iza, između stadiona i glavnog administrativnog štaba MUP-a koji nije bio daleko o štaba OEBS-a u centru grada.

PITANjE:

            Možda ćemo kasnije da pogledamo karte pa ćete to moći i da nam pokažete. Da li znate da li su helikopteri  mogli da sleću blizu tog njihovog štaba.

ODGOVOR:

            Da, pored operativnog štaba se nalazio sportski stadion i redovno su helikopteri stizali i spuštali se na toj uzletno - poletnoj stazi. Na primer kada bi gospodin Šainović dolazio on bi vrlo često sletao helikopterom na stadionu.

PITANjE:

            A to je Priština zar ne?

ODGOVOR:

            Da tako je.

PITANjE:

            Govorili ste o zimskim vojnim vežbama i govorili ste nam o sporazumu koji ste vi pratili, čije ste vi pridržavanje verifikovali. Možete li da nam date spisak onih stvari koje ste videli, a koje su vas navele na to da saključite da se planiraju operacije za proleće.

ODGOVOR:

            Da bilo je nekoliko takvih indikacija koje su nam pokazale da se  nešto priprema, a koje su nas takođe i sprečavale da mi radimo i ispunjavamo svoj mandat. Kao što sam rekao prva stvar je bio razmeštaj trupa van kasarni u delove gde su se održavale te zimske vojne vežbe. Činjenica da se vojnim obveznicima nije dozvoljavalo da idu kući već su ih duže držali, čime se povećavao broj vojnih snaga. Činjenica da su dolazile kolone sa municijom, da smo videli da vozovi stižu sa tenkovima u Mitrovicu, koji su se onda odvozili na lokacije širom Kosova.

PITANjE:

            Mislim da ste vi ranije rekli da su stizali materijali i oruđa boljeg kvaliteta, bolji tenkovi i tako. Kakav ste vi značaj tome pridavali.

ODGOVOR:

            Nije se radilo samo o tenkovima, već uopšte o novoj opremi koja je bila boljeg kvaliteta i koja je bila smrtnija. Isto tako smo primetili da je bilo više pripadnika MUP-a i to onih pripadnika MUP-a kakve nismo ranije viđali. Uobičajeni policajci u gradu su imali obične uniforme, međutim MUP koji je operisao na terenu imao je borbenu opremu, ali nije imao jako modernu takvu opremu, šlemove itd. Međutim, MUP koji se pojavljivao na Kosovu je ustvari bio MUP koji je imao najnovije, najsavremenije kevlaš šlemove, imali su pancire i drugačiju vrstu borbene odeće koju nismo ranije viđali. Nosili su različitu vrstu oružja sa kraćim cevima. Recimo automatsko oružje MP-5 tipa škorpion. Bilo je tu znači kvalitativnih promena i poboljšanja. Ove trupe, a to je bilo očigledno i značajno na koji su se ponašali i izvršavali operacije, bile su mnogo kvalitetnije, a isto tako su izgledali i delovali mnogo agresivnije.

PITANjE:

            A kada ste vi sve to primetili?

ODGOVOR:

            To smo sve videli u martu, dešavalo se u martu.

PITANjE:

            Znači te bolje opremljene jedinice MUP-a vi ste ih opisali, ali isto tako ste spomenuli zamene ljudi u Komisiji. Da li je to imalo ikakvog efekta u vašem razmišljanju i činjenica je da su Lončar i Kotur otišli, a novi ljudi da su dolazili, da li je to isto tako uticalo na vaše mišljenje.

ODGOVOR:

            Da. Kada u to uključite povećanje broja snaga, opremu, proširenje granične zone, nešto je trebalo ranije da spomenem i činjenica da je jedan relativno dobar radni odnos sa Lončarovom komisijom sada zamenjen jednom agresivnijom organizacijom što je dovelo do toga da naš posao bude praktično nemoguć i da nisu slušali razum. To su sve bili znaci da se stvari menjaju drastično na Kosovu.

PITANjE:

            Takođe ste spomenuli dokazni predmet 94, separator 52, znači tu je Vukoš proglašen kao stalni garnizon.

ODGOVOR:

            Da, to su bili garnizoni na otvorenom terenu, to su bile strateške tačke na Kosovu, a to se sada pretvorilo u ogromne terene, prostore kojima mi nismo imali pristup na Kosovu, tako da su tu Srbi tu mogli da obavljaju obuku i da rade druge stvari bez ikakvog pristupa tim mestima za verifikacionu komisiju. Kada bi oni uspostavili te stalne garnizone oni bi svaki pristup, svaki put, to mesto blokirali i zaustavili bi nas pod pretnjom oružja, čak smo jednom prilikom ja, .. i još jedan broj ljudi iz našeg štaba pokušali da se krećemo po reonu Vučitrna, a zadržali su nas i sprečili u tome pripadnici Vojske Jugoslavije, uperili su oružje na nas i otkočili ga i sprečili nas da uđemo u jedan od tih regiona.

PITANjE:

            Vi spominjete te pogranične zone. Molim vas da nam kažete o čemu se radi, šta mislite pod time?

ODGOVOR:

            Jedan veoma važan aspekt našeg rada, zato što se radi o osetljivim krajevima, naročito granica između Albanije i Kosova je bilo da mi imamo pristup tom kraju, zato što se tu dešavalo mnogo incidenata. U decembru na primer je bila postavljena jedna velika zaseda od strane srpskih snaga, zaseda je postaljena jednom konvoju za popunu OVK i ubijen je veliki broj pripadnika OVK. Naš problem je bio sledeći. Naš mandat je bio da mi verifikujemo sve ove događaje. Na početku smo imali pristup delimičan, međutim, sve je postajao restriktivniji pristup pograničnoj zoni iako se u dokumentu navodilo da imamo slobodan pristup širom Kosova. U određenim regionima recimo u Prizrenu, gde je general Mozonev imao regionalnu odgovornost. Pristup je postao gotovo nemoguć. On je svakodnevno gotovo morao da traži pristup i to obično nije odobravano. Znači za pristup pograničnoj oblasti koja je bila duboka neka 4 ili 5 kilometra.

            U martu smo obavešteni da se taj prostor povećava na 14 ili 15 kilometara i pristup  tu je definitivno bio ograničen i nećemo imati pravo u bilo koje doba da uđemo u tu zonu. To je sada predstavljalo ogroman region gde je bio veliki broj albanskih sela, a Srbi su smatrali da se u tim selima nalaze teroristi, a mi nismo imali mogućnost da verifikujemo niti da pokušavamo da sprečimo da tu izbiju sukobi, i tada je to nama bio veliki znak da nećemo tu moći da obavljamo svoj posao i da ako nastavimo da pokušavamo da tu obavljamo svoj posao dovešćemo naše verifikatore u opasnost,  moglo bi se na njih pucati ili čak mogu da budu pregaženi od strane oklopnog oružja vozila ili vozila kao što su džipovi.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Mi sada idemo na pauzu. Pukovniče molim vas da za vreme pauze ni sa kim ne razgovarate o svom svedočenju. Sada prekidamo raspravu na 20 minuta. Molim ustanite.

POSLE PAUZE:

__________:

            Gospodine, u poslednjem odgovoru koji ste dali pre pauze spomenuli ste i proširenje pogranične zone. Molim vas da sada pokažete dokazni predmet 94, tabulator 63. To je čini mi se hronologija glavnih događaja. Da li vam je poznat taj dokumenat. I molim vas da okrenete na oznaku KOO 78021. I na toj strani stoji serijski broj od 118 do 140. Molim vas da pogledate redak 128 i 129 gde se spominju događaji od 16. marta. Prvo želim vas pitati sledeće. Da li vam je poznata hronologija događaja ovoga tipa.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ako pogledate belešku za 16. mart linija 128 9.30 da li se tu opisuje i incident koji ste vi opisali pri sudu tamo gde piše proširenje pogranične zone sa 5 na otprilike 10 km.

ODGOVOR:

            Da. Isto tako u retku 128 spominje se T 72 i ja sam bio u Mitrovici i video sam taj vlak i pratio sam te tenkove sve do Glogovca. Tako da osobno mogu potvrditi da je pogranična zona proširena sa 5 na otprilike 10 km na nekim mestima 14. i 15 km.

PITANjE:

            Zatim, u retku 130 spominje se produženje vojnog roka za 30 dana u Vojsci Jugoslavije. Da li to ima veze sa onim što ste ranije spomenuli o zadržavanju regruta nakon normalnog vojnog roka.

ODGOVOR:

            Da. Mi smo i ranije znali da se to dešavali, ali tada smo dobili potvrdu da se to dešava.

PITANjE:

            Hvala.

            Rekli ste nam da ste se sastajali sa raznim ljudima ukključujući gospodina Lukića. Odakle ste znali gospodina Lukića. Mislim da ste rekli da je on bio šef MUP za Kosovo. Kako ste vi dobili tu informaciju.

ODGOVOR:

            Po dolasku smo dobili brifing o tome kakva je struktura radnih organizacija. Ja sam tamo obavešten da je general Lukić bio glavno komandujući MUP. Isto tako u više navrata tokom ovih sastanaka sa Komisijom i u onih nekoliko navrata kada sam se uspeo sa njime sastati on mi je predstavljen kao glavni u MUP za Kosovo. Isto tako onog dana kad mi je predstavljena nova komisija general Lukić je bio prisutan i potvrđeno je da je on šef.

PITANjE:

            Jedno ... pitanje. Kad smo ranije spominjali Šainovića vi ste spomenuli da ste ga s vremena na vreme viđali. Po vašoj proceni koliko je on često posećivao Kosovo. Koliko je često dolazio iz Beograda tokom vašeg službovanja.

ODGOVOR:

            Pa prvo moram reći da svaki puta kad je on dolazio nije se nužno sastajao sa predstavnicima OEBS, odnosno kosovske verifikacione misije. Međutim, mi smo s vremena na vreme saznali da se on tamo nalazi. Ja sam ga osobno video tri ili četiri puta ali znam da je tamo bio češće. Da je bio i na sastanku sa ambasadorom Kelerom - to mu je bio jedan od glavnih kontakata sa misijom OEBS.

PITANjE:

            Znači tokom tog tromesečnog perioda januar, februar, mart možete nam reći otprilike koliko je puta on došao na Kosovo.

ODGOVOR:

            Ja mislim da bi on dolazio svakih nekoliko dana, svaka dva ili tri     dana.

PITANjE:

            Kad govorim o MUP. Jeste li vi tokom vašeg službovanja na Kosovu stvorili neki zaključak o tome kakvu je ulogu igrao MUP na Kosovu.

ODGOVOR:

            Da. Prvo što sam shvatio je to da MUP zapravo nije bio preterano zainteresovan za redovne policijske aktivnosti. Oni se nisu ponašali kao druge policije sveta koje sam ja imao prilike upoznati. Oni se nisu bavili regulisanjem saobraćaja, kriminalitetom, nije ih bilo na ulicama na uobičajeni način. Oni su uglavnom igrali ulogu vojne pešadije. Kad god bismo videli MUP na terenu oni bi nosili puške, imali bi borbene uniforme i šlemove.

PITANjE:

            Možda bi sada bio dobar trenutak da vam pokažem neke fotografije. Molim sudskog poslužitelja da svedoku pokaže dokazne predmete 17, 18 i  21 A i B.

            Dok čekamo na te dokumente. Mislim da ste ranije spomenuli da je postojalo više različitih vrsta policije. Da su neki policajci nosili normalne uniforme a  zatim i postojala i druga policija bolje opremljena. Da li biste mogli prepoznati te uniforme da ih ponovo vidite.

SVEDOK:

            Mislim da da.

OPTUŽBA:

            Sačekaćemo onda dokazne predmete. 

            Pogledajmo prvo uniforme. To je čini mi se dokazni predmet 18. Prvo, na dokaznom predmetu 18 vidimo otprilike 10 fotografija na kojima se nalaze ljudi koji nose različite uniforme. Na osnovu vaših iskustava kao vojnog promatrača i na osnovu vaše vojne obuke recite da li nam sada možete ovde pokazati  uniforme onih vrsta koje ste videli.

ODGOVOR:

            Da. Video sam sve ove vrste uniformi na Kosovu. Prvo, broj 1. to je tipična uniforma vojske Jugoslavije, broj 2. je ... isto jedinica vojske Jugoslavije, broj 3. to su uniforme koje su nosili policajci na Kosovu za rutinske operacije, čišćenje sela, i npr. oni su isto bili na brdu iznad Lapaštice prema Podujevu. Ovo je uniforma koja se pojavila kasnije negde krajem marta i ovo je neka nova vrsta policije koja nije nosila nikakve oznake osim ovo što na rukavu piše policija. Isto tako vrsta oružja koju ovaj čovek nosi inicira da se radi o nekoj vrsti specijalnih snaga.

PITANjE:

            Da se vratimo na trenutak na fotografiju broj 3. Da li to na ćirilici piše policija na rukavu ovog čoveka.

ODGOVOR:

            Da. Budući da pomalo razumem bugarski, a bugarski koristi ćirilicu, moguće znati ćirilicu.

PITANjE:

            I što stoji na toj oznaci.

ODGOVOR:

            Policija.

PITANjE:

            To je znači isto policija. Recite da li možete videti kakvu vrstu oružja oni imaju.

ODGOVOR:

            Na slici broj 3. vidimo jugoslovensku varijantu AK  147. Na broju 4. vidimo AK 47 koju obično koriste specijalne snage ili padobranci.

PITANjE:

            A broj 5.

ODGOVOR:

            Na broju 5. iako ovo izgleda kao borbena uniforma vojske Jugoslavije ona je ipak opet policijska uniforma. To su dve vrste uniformi koje su nosili policajci koji su se kasnije pojavili na Kosovu. Vidite na brojci 6. da se nosi i šlem. Ovi na desnoj strani nose uniformu MUP. Ustvari i na broju 5. i na broju 6. vojnik drži snajpersku verziju AK 47 sa dužom cevi.

PITANjE:

            I isto tako oni izgleda imaju neke oznake koje iniciraju da se radi o policiji.

            Na broju 6. oni nose plavu uniformu sa nekom vrstom zelenog prsluka.

ODGOVOR:

            Da, to je prsluk u kome se nose razne stvari, municija itd. To je tipična odeća koju nose trupe za borbena dejstva tokom borbi.

 

PITANjE:

            A broj 7.

ODGOVOR:

            Na broju 7. se nalazi nešto više od obične policije. Međutim, oni nisu vojska. Ako pogledate ovo što nose na rukavima, čini mi se da se opet radi o nekoj jdinici specijalne policije.

PITANjE:

            A oružje.

ODGOVOR:

            AK 47.

PITANjE:

            Broj 8. molim vas.

ODGOVOR:

            Oni mogu tek pretpostaviti da se radi o nekoj vrsti paravojne jedinice, vidimo da ima neki mitraljez, a ne mogu tačno reći kakve, jedinice smo viđali na terenu i one su bile povezane sa Srbima.

            Na broju 9. je kamion pun vojnika vojske Jugoslavije. Ovo je ono što bi oni obično nosili. Tu su i šlemovi. Ako je ovo vojska Jugoslavije onda bi to verovatno bilo negde pri kraju kampanje kad su Srbi napuštali Kosovo. Broj 10. je očito borac OVK, njegova je uniforma neobična možda dolazi iz Nemačke ili Švajcarske a na rukavu piše UČK što znači da on pripada OVK.

PITANjE:

            Da li možete reći koju vrstu oružja on nosi ako je to uopšte oružje.

ODGOVOR:

            Pa, ako pogledate magacin to je šaržer automatskog oružja, znači verovatno se radi o AK 47 što je bilo oružje koje su vrlo često nosile obe strane.

PITANjE:

            Kad smo već na fotografijama, vi ste govorili i o opremi koju ste videli, pa hajde da pogeldamo dokazni predmet 17. To je dokument od više strana. Četiri različite strane. Na svakoj strani se nalaze neka vozila. Recite jeste li videli nešto od toga tokom vašeg službovanja na Kosovu i ako jeste možete li nešto od toga identifikovati. To bi nam stvarno pomoglo. Da počnemo npr. sa brojem 1.

ODGOVOR:

            Da, prepoznajem sva ova voozila. To su vozila koja su korišćena na Kosovu. Broj 1. i 3. su došle kasnije. Češće smo viđali broj 2. i vrlo često broj 4. Možda bi bilo boolje da idemo obrnutim redoslednom.

OPTUŽBA:

            Samo nam recite kojim redosledom idete.

ODGOVOR:

            Ovo na broju 4 se zove ... to je protivzračno oružje sposobno za brzu paljbu koje je korišteno u velikoj meri dok sam ja bio na Kosovu obično protiv objekata u kojima se nalazila OVK.

PITANjE:

            Znači to bi se koristilo za gađanje ne na avione nego na druge stvari dok ste vi bili tamo.

ODGOVOR:

            Dok sam ja bio tamo to je obično korišćeno u akcijama protiv OVK odnosno u akcijama protiv albanskih sela.

PITANjE:

            Dobro, to je znači ... idemo dalje.

ODGOVOR:

            Da. Ovo gore broj 2. to je PTR 60. To je vozilo kojim se moglo prebacivati trupe i zapovednici. Ovo vozilo obično bi viđao u kasarni u Prizrenu i obično bi ga koristila Vojska, ali ne isključivo.

PITANjE:

            Budući da se to koristi za prevoz trupa da li bi se to obično nazivalo oklopnim transporterom.

ODGOVOR:

            Da. To se može nazivati i oklopnim transporterom. Broj 1. je pravi oklopni transporter. Broj 2. ima ... a broj 3. je oklopno borbeno vozilo koje se može koriistiti za prevoz trupa ali ima i prilično ... tog koji se može koristiti i za napad.

PITANjE:

            Jeste li vi videli ta vozila u napadnim situacijama.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Molim vas sledeću stranicu.

ODGOVOR:

            Broj 5. je varijanta T 72. To je dovedeno u martu kroz Mitrovicu. Prava oznaka ovog tenka je M 84. To je mnogo snažnije oružje od ovoga na fotografiji broj 6. To je T 54 jako stari tenk iz 50-tih godina još uvek veoma efikasan ali ne tako brz i nema tako dobre manevarske sposobnosti, nema tako dobre sistema za kontrolu paljbe kao T 84. I kada smo mi videli da ovi novi tenkovi dolaze u Mitrovicu znali smo da se nešto kuha.

PITANjE:

            Sada nekoliko možda naivnih pitanja. 5. i 6. to su tenkovi.

ODGOVOR:

            Da, da to su tenkovi.

PITANjE:

            I to bi bila oprema koju je imala vojska a ...

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I ljudi koje vidimo da se voze na vozila na fotografiji broj 6. oni nose šta.

ODGOVOR:

            Oni nose tipičnu odeću koju nose tenkisti.

PITANjE:

            Zaboravio sam vas ranije  pitati. Vozila od broj 1. do 4. da li su to vozila MUP ili vojske Jugoslavije ili oboje.

ODGOVOR:

            Njih uokolo vozao MUP. Osim u stvari, i jedno i drugo. Jer npr. broj 4. bi obično davao podršku MUP. To bi bila obično ... vojska Jugoslavije ...

Broj 2 su koristili i jedni i drugi i vojska i MUP, a 1. i 3. bi obično viđali u rukama MUP.

PITANjE:

            Sada vas moram pitati o onome šta ste u stvari videli. Kada ste videli operacije na terenu, operacije u selima itd. da li je u njima sudelovao isključivo MUP ili isključivo vojska Jugoslavije ili zajedno šta nam možete reći o tome.

ODGOVOR:

            Uobičajeni metod operacije je bio sledeći. MUP je vodio čitavu operaciju i oni bi pružili pešadiju, znači vojnike na terenu koji bi napredovali na položaje i zauzeli položaje. Uloga vojske Jugoslavije u početku je bila da pruži vatrenu podršku. Oni bi znači imali jedan spoljni krug, artiljerije ili tenkova, oni bi pre toga smekšali metu i po potrebi granitirali direktnom ili indirektnom paljbom mete. Na ... ulaska u selo, čišćenje sela što smo mi videli su vršile snage MUP.

PITANjE:

            Kad kažete vršili snage MUP ulazak u selo, da li su bile prisutne i snage vojske Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Da. Sam napad juriš bi izveo isključivo MUP, a kasnije bi vojnici vojske Jugoslavije ušli na to mesto. Osim u jednom slučaju, severno od Prištini u ... Lebanu gde je jednog dana patrola vojske Jugoslavije prolazila tuda i na njih je pucao snajperista OVK i ranio jednog oficira u jednom od vodećih vozila, a pošto se onda radilo o napadu direktno na vojsku Jugoslavije, vojska Jugoslavije je isključivo odgovorila na taj napad. Oni su napali jedno selo i to je prvi put bilo da sam video drugačiju vrstu napada, umesto što su granatirali i uništili selo za vreme napada oni su opkolili selo i izvršili pretragu ali nisu pucali dok su to radili. Mi smo kasnije ušli u to selo i videli da u stvari nije bilo uništeno kompletno selo nakon operacije.

PITANjE:

            Ja nisam vojni stručnjak tako da ne znam šta znači reč granatiranje, šta je to, da li se radi o velikom jakom oruđu ili bombama, šta to znači.

ODGOVOR:

            To znači sve to. Pre početka samog napada ako želite da uništite metu indirektnom vatrom drugim rečima bez toga da vojska uđe i bori se od kuće do kuće onda se koristi bombardovanje iz vazduha da bi se gađao jedan kraj. Može  takođe da se koristi artiljerija, to je indirektno, može da se to obavi sa dometa od 20 km, znači ako se radi o direktnoj vatri zato što njihov domet nije veći od 4 km oni moraju da putuju u pravoj liniji, ako se koristi minobacačka vatra, minobacačka vatra je takođe indirektna tako da bi se nanelo što više štete zgradama i osublju, a ako su na otvorenom koristi se granatiranje umesto što bi se pešadija ubacila u selo i vodile borbe od vrata do vrata, tako da bi se prvo videlo granatiranje, a onda bi MUP ušao u selo.

PITANjE:

            Znači ko bi vršio granatiranje MUP ili vojska Jugoslavije.

ODGOVOR:

            Vojska Jugoslavije.

PITANjE:

            Znači vojska Jugoslavije prvo, a onda ulazi MUP kasnije, a posle toga bi ponovo ušla vojska. Radi se znači o koordiiranoj aktivnosti.

SUDIJA:

            Ranije je tužilaštvo podnelo jedan spisak vozila. Molim vas da nam onda uz pomoć ovog svedoka pomognete da identifikujemo sva ta vozila.

GOSPODIN RAJNE VELD:

            Ovo nije svedok koji je sačinio taj spisak, ali siguran sam da i ovaj svedok može u tome da nam pomogne. Gospodin K... će na kraju da svedoči o svemu tome, ali ja ovde nemam taj spisak, spisak prepoznavanja vozila. Možda bih postavio još par pitanja časni sude dok tražimo spisak, a onda ćemo da prođemo taj spisak.

PITANjE:

            7. i 8. na slici su kamioni.

ODGOVOR:

            Broj 7. je ...

PITANjE:

            Za šta se on koristi.

ODGOVOR:

            Koristi se za prevoz trupa, a vozilo broj 8. se takođe koristi za prevoz trupa od strane MUP.

PITANjE:

            Za ... se uglavnom koristi MUP.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A na slici broj 8. vidimo vojsku kako se vozi, koje su to uniforme.

ODGOVOR:

            Radi se o armiji vojsci Jugoslavije i oni se nalaze u jednom drugom kamionu za  koji ja ne mogu da vam dam tačne specifikacije.

GOSPODIN RAJVEL:

            Časni sude mi sada imamo spisak vozila i treba da pustim svedoka da prvo po imenima prođe kroz sva ta vozila i da ih opiše.

            Molim vas da se prvo svedoku dostavi spisak raspoznavanja vozila.

___________:

            Pre nego što počnemo gospodine, vi niste ranije videli ovaj spisak pre nego što ste došli na sud.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li ste videli fotografije.

ODGOVOR:

            Da. Video sam fotografije, ali nisam video spisak raspoznavanja.

PITANjE:

            Ako pogledate taj spisak fotografija broj 1. je oklopno vozilo. Vi ste to rekli u vašem svedočenju.

ODGOVOR:

            Da. To je ... M68. Ja to vozilo nazivam BTR jer je to ruska dezignacija i NATO dezignacija RT znači da se radi o komandnom vozilu i treba da dodam iako je identifikacija i raspoznavanje, iako su to dve različite stvari ja sam trenutno jako dobar recimo kada je u pitanju bugarsko vozilo jer ova veština jako brzo se gubi tako da ja ne garantujem da mogu da svako vozilo identifikujem odgovarajućim brojem.

PITANjE:

            Ne sećam se kako ste vi nazvali to vozilo.

ODGOVOR:

            Rekao sam da je ovo transporter ali je on imao i montiran mitraljez tako da se verovatno radi o ... M80 a broj 40. je M53 ...

PITANjE:

            Vi ste nam već opisali ....?

ODGOVOR:

            Da. To je protivavionsko oružje.

PITANjE:

            A broj 5, vi ste rekli da je to tenk?

ODGOVOR:

            Da. M 84, a korektna dezignacija je T 54 ili T 55. Razlika između dva je samo položaj jednog dela tenka i samo oni koji su obučeni da raspoznaju mogu da vide razliku između ta dva tenka.

PITANjE:

            Broj 7 ste rekli da je to trnasporter MUP-a?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Da li znate, možda, ime ili dezignaciju tog vozila?

ODGOVOR:

            Ne, ne znam.

PITANjE:

            Mislim da ste rekli da ne znate broj 3 kakvo je to, broj 8, kakvo je to vozilo?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            A broj 9?

ODGOVOR:

            Mi smo to nazivali bolf, to je jugoslovensko vozilo i ne može se nigde videti. To je nešto što su oni sami razvili. To je oklopni transporter. Kao što je i broj 10 i broj 11, fotografija broj 12 se bazira na ruskom vozilu a korektna dezignacija je BERDM. To je izviđačko vozilo i ovde se tu, ovde se nalazi puškomitraljez na vozilu.

PITANjE:

            Da li ste videli ovakva vozila da operišu po Kosovu tokom vaše misije?

ODGOVOR:

            Da, sva sam ta vozila viđao na Kosovu.

PITANjE:

            13, 14 i 15 su šta?

ODGOVOR:

            13 i 14 su lendroveri, a 15 je američki hamvi. Interesantno je to da su 13 i 14 vrste vozila koje su vozile jedinice MUP-a koje su došle kasnije. Nisu bila plava vozila i nisu imala oružje, već su bila u raznim bojama. Mi smo ta vozila viđali na samom početku da su Srbi koristili bela vozila koja su se mogla zameniti za vozila OEBS-a i mi smo zbog toga naša vozila onda ofarbali u narandžasto. Onda je bilo situacija kada su i srpska vozila iznenada postala narandžasta zbog čega smo mi uložili proteste.

PITANjE:

            Časni sud nije dobio kopije jedne fotografije, nismo imali priliku da uradimo to, radi se o fotografiji K 0, prevodilac nije čuo ime, kompletan broj. Kažite nam gospodine, da li ste videli ovakvo vozilo za vreme vaše misije i da li ste videli ovakvu fotografiju pre nego što ste došli u sudnici.

ODGOVOR:

            Ne, nisam to video. Ne, to vozilo nisam pre video.

PITANjE:

            Ako niste sigurni možete to da kažete.

           

ODGOVOR:

            Ne mogu da kažem 100% da prepoznajem to vozilo, vrlo je teško od traga prepoznati o kom se vozilu radi.

 

PITANjE:

            A da li možete da kažete o kakvim se snagama radi ovde?

           

ODGOVOR:

            Radi se o policijskim snagama. One su bile bolje opremljene i bolje obučene od vojske.

 

PITANjE:

            Možemo li da pređemo na dokazni predmet? 21 i 22. Dokazni predmet 21 A i B. Radi se o oružju.

           

            Časni sude da li vam je potreban spisak raspoznavanja i za oružje?

            Molim vas da nađete kopiju spiska.

 

            Možete li da pogledate fotografije oružja i da kažete sudu da li vam je poznato to oružje.

ODGOVOR:

            Sa nekim od tih jesam upoznat.

 

PITANjE:

            Ovde imamo dve strane. Jedna strana izgleda kao strana na kojoj se nalaze fotografije. Nisam siguran da li je naš dokazni predmet 21 B isti kao i onaj koji je dobio sud. Na grafoskopu se sada nalazi dokazni predmet 21 A. Kažite nam kakve su to fotografije?

           

ODGOVOR:

            Broj A 1 je artiljerijsko oruđe, mislim da se radi o D 30. To je oružje za indirektnu vatru sa dugim dometom, može, ima domet od 18, 14, 15 i 18 kilometara, zavisno od municije koja se koristi. Isključivo ga koristi Vojska Jugoslavije i koristili su ga na Kosovu, to sam video.

 

PITANjE:

            Vi gledate nešto što je na grafoskopu.

 

SUDIJA KVON:

            Ovo je dokazni predmet 21 B.

 

TUŽILAC:

            Gospodine, molim da pogledate spisak raspoznavanja oružja. Daćemo vam mi kopiju.

            Da bi bili sasvim sigurni da gledamo istu stvar, ono što se nalazi na grafoskopu je dokazni predmet B 1. Oruđe je samohodno, ima točkove, da li je to nešto što bi vi videli na tenku ili je manje?

 

ODGOVOR:

            Ne, prema spisku raspoznavanja, radi se o D 20 ili D 30, a to je nešto manje. Radi se o oružju od 152 milimetara, ima veliki domet od preko 20 kilometara i oružje se vuče kamionom, ima točkove, a onda kada se stavi na položaj, točkovi se skinu i onda se nožice razvuku da bi oružje imalo stabilnost. To je oružje koje koristi Vojska Jugoslavije.

 

PITANjE:

            Ima domet od 20 kilometara?

           

ODGOVOR:

            Da, zavisno od municije koja se koristi.

 

PITANjE:

            Broj 2?

           

ODGOVOR:

Radi se o pešadijskom minobacaču, pokretnom, nosi se na ramenu, to je M 70, vrlo je malo oružje, ispaljuje granate na domet od svega nekoliko kilometara, i to je nešto što smo viđali na položajima MUP-a.

 

PITANjE:

            Da li ste videli par takvih oružja u upotrebi?

 

ODGOVOR:

Da.

 

PITANjE:

            Pitanje broj 3?

 

ODGOVOR:

Broj 3 je škorpion. Mislim da je okrenut naopako. MP je broj 4. MP 5 je broj 4. To je, ustvari, MP 5, a to je nemačko oružje koje koriste snage bezbednosti, recimo policija na aerodromu koristi to oružje, koriste se meci od 9 milimetara. Mi smo to videli kod specijalnih snaga MUP-a, to su bile te novije, bolje opremljene snage koje su došle, a to nismo viđali kod snaga Vojske Jugoslavije. Takođe, ovde imamo oružje pod brojem 3, to je škorpion. To je oružje koje se proizvodi u Jugoslaviji. Škorpion "Zastava" i takođe je nešto što ne koriste redovne snage MUP-a.

 

PITANjE:

            Da li ste išta od ovog oružja sa fotografija videli da koriste snage OVK-a?            

ODGOVOR:

Oni su imali razne minobacače. Poneki pripadnik je, možda, imao nešto sa fotografije 3 ili 4, ali samo ako bi to oduzeli od pripadnika MUP-a ili Vojske Jugoslavije posle neke akcije, ali retko smo takvo oružje viđali kod OVK-a.

 

PITANjE:

            Na sledećoj strani koja je obeležena slovom A, 21 A se takođe vidi oružje, da li prepoznajete pet oružja koja su prikazana na ovom dokaznom predmetu?

 

ODGOVOR:

Da, svih pet.

 

PITANjE:

            Možete li da nam ih opišete?

 

ODGOVOR:

Broj 1, 2 i 3 su u suštini isti tip oružja bazirana ruskom kalašnjikovu, a K 47, to je puška pešadijska koju su koristili i MUP i Vojska Jugoslavije. Razlika između 1 i 2 je u postolju. U .... sklopljenom kondaku, drugim rečima on može da se sklopi da bi oružje bilo efektivnije. Koriste istu vrstu oružja 7,62, ali imaju različite dezignacije. A to se ne vidi na ovim slikama.

 

PITANjE:

            Vi ste rekli da je broj 3 druga varijanta iste stvari?

 

 

ODGOVOR:

Da, ona se takođe proizvodi lokalno, međutim, tu se radi o mašinskoj pušci koja ima dužu cev i veći magacin za municiju.

 

PITANjE:

            A vidim tu i stativ?

 

ODGOVOR:

Da, to je oružje većeg dometa, ima znači jaču i dužu cev koja može podnositi veće temperature i ..... da se stabilizira.

 

PITANjE:

            I na kome ste vi videli to oružje?

 

ODGOVOR:

Da.

 

PITANjE:

            Ko je to koristio?

 

ODGOVOR:

Vojska Jugoslavije i MUP.

 

PITANjE:

            Broj 4?

 

ODGOVOR:

            4 je snajperskapuška. Ova puška dizjanirana je za pojedinačnu pucnjavu, ima dugu cev, ima teleskopski nišan i to je M 76. Videli smo fotografije MUP-a koji, pripadnike MUP-a koji su nosili ovo oružje.

 

 

PITANjE:

            Znači, to je ono oružje koje smo videli na slikama sa uniformama?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Budući da je to "Zastavino" oružje, da li vam to daje neku indikaciju gde je to oružje proizvedeno?

 

ODGOVOR:

            Da, u Jugoslaviji.

 

PITANjE:

            Broj 5, ista stvar, takođe u Jugoslaviji?

 

ODGOVOR:

            Da, to je takođe proizvedeno u Jugoslaviji.

 

PITANjE:

            A šta je to?

 

ODGOVOR:

            Pa, mi smo to zvali mitraljez opšte upotrebe. Kroz njega se može provući redenik osim magasina.

 

PITANjE:

            Hvala vam. A sada idemo na jednu sasvim drugu temu. Ranije ste u vašem iskazu spomenuli incident u Račku. Da li se sećate da ste bili prisutni na pregovorima u policijskoj stanici u Štimlju gde se govorilo o Račku i možete li nam nešto reći o tome?

 

ODGOVOR:

            Da. U sklopu tekuće istrage koju je vodila sudija Marinković, mi smo održavali redovne sastanke sa lokalnim zapovednikom policije u Štimlju. Tom prilikom, informisani smo da će sudija Marinković posetiti selo Račak, kako bi tamo nastavila istragu. Ona je to trebala učiniti uz pratnju velikog broja naoružanih pripadnika MUP-a, velikog broja oklopnih vozila sa mitraljezima koji su joj trebali pružiti zaštitu. Mi smo iz naših razgovora sa OVK-a znali da, ukoliko sudija dođe tamo sa tom velikom policijskom silom, sa toliko mnogo naoružanih ljudi, da oni neće ostati ravnodušni i da će doći do sukoba. General Deze, general Mezanev, smislili su plan prema kojem bismo mi u to selo poslali veoma veliki broj verifikatora u vozilima i sa dobrim komunikacijskim vezama. Isto tako, Mezanevov tim je ranije razgovarao sa OVK-a kako bi oni osigurali da ne bude naoružanih pripadnika OVK-a u selu koji bi mogli nauditi sudiji Marinković i mi smo dobili njihova overavanja da se sudiji Marinković ništa neće dogoditi. Međutim, da bismo to osigurali odlučili smo, takođe, okružiti sudiju Marinković sa našim verifikatorima, da damo gotovo neku vrstu živog štit. Složili smo se da se sastanemo sa sudijom Marinković i lokalnom policijom u Štimlju. Razgovori su trajali više sati tokom celog jutra. Ja sam bio prisutan celo vreme. Razgovor se, uglavnom, vodio oko toga da ona ne bi trebalo ići u selo sa policijom. I uveravanja koja je Deza dao je da bi se to moglo tako napraviti. Međutim, jedini uslov koji je spomenut u tom razgovoru i to više puta je bio da ukoliko sudija u bilo kojem trenutku odluči ući u selo uz oružanu pratnju, da nama treba barem 10 minuta vremena, mi moramo dobiti ...... barem 10 minuta ranije kako bi mogli izvući naše ljude, jer su oni bili nenaoružani, nismo hteli da oni poginu u unakrsnoj vatri. Sudija je to primila na znanje, ali nije rekla bilo da se slaže, bilo da se ne slaže. I kako je sastanak tekao i negde pri kraju sastanka ona je odjednom objavila da je pre 10 minuta naredila da trupe uđu u selo i osiguraju selo. Tog trenutka, ja sam odmah izašao iz sobe i radio vezom sam pozvao Meza i rekao sam mu tek nekoliko rečo. Rekao sam: "Mezane, ovo je Ceze, odmah se izvuci iz sela". On je trebao imati 10 minuta da se izvuče iz sela, ali ustvari imao je manje vremena i nije bilo ivesno da li će verifikatori uspeti izaći na vreme. Nekoliko verifikatora bilo je blokirano u selu, došlo je do sukoba i mi smo imali sreće da među nama nije bilo gubitaka. Važna stvar u vezi sa ovim incidentom koju valja reći je to da je Deze, general Deze u nekoliko navrata, naglasio sudiji Marinković da ako se bilo šta dogodi našim verifikatorima zbog njenih nepromišljenih poteza, da će on definitivno njezino ime proslediti u Hag, međunarodnom krivičnom sudu, u sudu kao osobe koja je počinila ratni zločin time što je nepotrebno dovela u opasnost živote verifikatora.

 

PITANjE:

            Da li sam vas dobro shvatio, da li je kao rezultat pokreta MUP-a došlo do oružanog sukoba?

 

ODGOVOR:

            Ona je išla prema selu, ušla u selo, bilo je pucnjave i zatim se povukla sa svojim ljudima, zato jer očito nije želela sama biti usred bitke, iako je, naravno, ona putovala u oklopnom vozilu.

 

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na sledeću temu, budući da je ovaj svedok koristio naše vodiče za prepoznavanje, možda bi tome trebalo dati .... dokazne brojeve.

 

SUDIJA:

            Zašto, ne, pa imamo brojeve.

 

OPTUŽBA:

            Dobro. Idemo onda dalje. Negde pred kraj marta KVM je napustio Kosovo?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Zašto?

 

ODGOVOR:

            Zato jer su stvari došle dotle da mi tamo nismo više mogli biti niti sigurni, niti ....... Na primer, više nismo imali pristupa ničem značajnom, i znači nismo mogli uticani na ništa i zato nam je kretanje bilo ograničeno po celom Kosovu, nismo mogli ići u pograničnu zonu, ovu novu proširenu pograničnu zonu. Naši verifikatori su naišli na neprijateljski stav i MUP-a i Vojske Jugoslavije, kao što sam rekao u nekoliko navrata naši verifikatori su teško premlaćeni, upućivane su im pretnje, u nekim slučajevima na njih je i pucano. Dakle, nismo mogli verificirati, nismo se mogli kretati, verifikatori su bili u opasnosti da izgube život ili da budu ranjeni i, kratko rečeno, naš je posao došao do kraja. Mi u tom trenutku više ništa nismo mogli verificirati.

 

PITANjE:

            Znači, donesena je i sprovedena odluka da napustite Kosovo?

 

ODGOVOR:

            Da. Mislim da smo i ranije, otprilike mesec dana ranije rekli da ukoliko se situacija ne popravi i ukoliko se nastavi sa koncentraciojom trupa da ćemo mi morati razmotriti odlazak, zato više nećemo moći vršiti našu funkciju.

 

PITANjE:

            Ja ću se vratiti na ovu opštu temu pri kraju vašeg iskaza, a sada bih želeo da pređemo na jednu drugu temu. Kada je KVM napustio Kosovo?

 

ODGOVOR:

            23. marta 99.

 

PITANjE:

            Mislite .....da ste vi fizički otišli sa Kosova?

 

 

 

ODGOVOR:

            Da, formirali smo jedan dugi konvoj svih naših vozila i uz podršku srpske komisije za saradnju i policiju uspeli smo vrlo brzo izaći sa Kosova odnosno preći granicu.

 

PITANjE:

            Jeste li se vi osobno ikada kasnije vratili na Kosovo pri kraju sukoba?

 

ODGOVOR:

            Da. Vratio sam se na Kosovo prvog dana kada su snage NATO pakta ušle na Kosovo.

 

PITANjE:

            To je bilo 13. juna?

 

ODGOVOR:

            Da, 13. juna 99.

 

PITANjE:

            Šta ste učinili, šta ste uradili, gde ste otišli?

 

ODGOVOR:

            Pa, u tom trenutku bio sam onovo britanski oficir u NATO paktu u jednoj nemačkoj bazi. Dodeljen sam štabu generala Džeksona i bio sam u njegovoj komandi zajedno sa generalom Deze. Došao sam u Prištinu i drugog dana po mom dolasku u Prištinu otišao sam u staru komandu MUP-a gde smo Deze i ja osnivali naš privremeni ured.

 

PITANjE:

            Jeste li, za vreme vašeg boravka tamo, videli da bilo ko u MUP-u nešto radi?

 

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Šta?

 

ODGOVOR:

            Naravno, u tom području bilo je dosta štete zato jer je iza administrativne zgrade MUP-a bila i operativna zgrada MUP-a koja je nekoliko puta direktno pogođena. Tamo je bio i komunikacijski centar. Prema tome, i sama upravna zgrada bila je u velikoj meri oštećena. Mi smo, po našem dolasku videli zaposlenike u toj zgradi, u MUP-u i policajce i civilie koji rade u MUP-u kako uklanjaju ogromne količine dokumenata. Odnosili su ih u kamione i odvozili. Međutim, još jedna stvar koja je bila veoma očita je to da su na jednom otvorenom prostoru u sklopu tih zgrada zapalili jednu veliku lomaču. Izgledalo je da se radi o jednoj hrpi dokumenata, veličine možda velikog kamiona i to je gorilo već neko vreme, dim je prošao kroz celu zgradu i okolo su leteli komadi papira. Drugog dana sam ja otišao tamo u pokušaju da ustanovim šta su ti dokumenti i pokupio sam iz raznih delova te hrpe nekoliko dokumenata. Otkrio sam da su to zahtevi za putne naloge, osobni dokumenti, zahtevi za izdavanje pasoša, dakle, činilo se da spaljuju uglavnom dokumente koji se tiču identifikacija. Da su to bili, uglavnom, dokumenti koji imaju veze sa osobnim dokumentima.

 

PITANjE:

            Jeste li videli koja su imena bila na tim dokumentima?

 

ODGOVOR:

            Da. Sva imena koja sam video bila su albanska.

 

PITANjE:

            Ako sam dobro shvatio, vi ste i fotografisali tu hrpu dokumenata?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Da li to imate pri ruci?

 

ODGOVOR:

            Bojim se da, kada sam se selio u Bugarsku, da sam mnogo toga ostavio u jednom skladištu, tako da to nemam pri sebi.

 

PITANjE:

            Rekli ste da je veličina te hrpe dokumenata bila otprilike veličina jednog većeg kamiona?

 

ODGOVOR:

            Da. To je, ta hrpa je gorila nekoliko dana, mislim čak skoro tjedan dana.

 

PITANjE:

            Mislim da ste ranije spomenuli da su Lopič i neki drugi ljudi na stadionu imali svoje zapovedništvo u Prištini. Rekao sam vam tada da ćemo se još vratiti na jednu kartu. Molim da se svedoku pokaže da li je to 61?

 

ODGOVOR:

            Ne, ustvari mislim na nešto drugo. Mislim na ...... Kosova, bojim se da nisam zapisao.

 

PITANjE:

            Da, da, to što vi držite u ruci. Koji je to broj? 83. Dakle, molim da se svedoku pokaže dokazni predmet 83, stranica je 19 i 20.

            Gospodine, da li prepoznajete na stranicama 19 i 20 kartu centra Prištine? Da li na toj karti, da li prvo prepoznajete tu kartu?

 

ODGOVOR:     

            Da.

 

PITANjE:

            Da razjasnimo nekoliko stvari. Prvo, recite nam gde se na ovoj karti nalazi stadion?

 

ODGOVOR:

            Evo ovde, ovaj oval.

 

PITANjE:

            Za potrebe zapisnika, vi na stranici 19 pokazujete jedan ovalni oblik sa brojme 108, da li je to tačno?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Vi ste nam, čini mi se, ranije rekli da se glavni štab nalazio u zgradi do stadiona?

 

ODGOVOR:

            Da. Glavni administrativni štab MUP-a bio je u ovoj zgradi ovde. To su brojevi 79 i 77 na ovoj karti, a odmah iza toga, ono što se ovde vidi kao broj 77 je zgrada koja se tamo nalazi. Bio sam nedavno na Kosovo i znam da neko jeste u toj zgradi, međutim ova zgrada između zgrade 77 i stadiona, ova pravo......  je zgrada u kojoj se nalazilo operativno zapovedništvo MUP-a i ta je zgrada u nekoliko navrata pogođena i više nije pogodna za stanovanje.

 

PITANjE:

            Da li znate gde se nalazila kancelarija generala Lukića i Mijatovića?

 

ODGOVOR:

            Da. I Lukić i Mijatović imali su uredbu u ovoj tu zgradi. U ovoj zgradi koja je postavljena okolnica na broj 77. A do tog mesta nalazio se jedan veliki toranj, komunikacijski centar za Kosovo.

 

PITANjE:

            A 108 je mesto na kome su sletali helikopeteri?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Mesto gde ste videli da gore dokumenti, da li se i to mesto vidi na ovoj karti?

 

ODGOVOR:

            To je, verovatno, ovde gde stoji broj 79.

 

PITANjE:

            Rekli ste da se radilo o otvorenom prostoru ali okruženom zgradama. Nekoj vrsti unutrašnjeg dvorišta.

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Naravno, vi nemate te fotografije, ...... dokumenata sada pri sebi. Ukoliko u nekom trenutku uspete dobiti te fotografije ponovo u vaše ruke, da li biste ih mogli proslediti ovome sudu?

 

ODGOVOR:

            Svakako.

 

PITANjE:

            Nedugo nakon povlačenja KVM-a sa Kosova, jeste li vi otišli na granični prelaz za Makedoniju po imenu Dženeral Janković?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            To je, čini mi se, blizu makedosnkog grada Blace? Kada je to bilo?

 

ODGOVOR:

            Nakon što smo otišli sa Kosova, ja bih se vraćao do tog pograničnog prelaza. Pogotovo u to vreme kada je bilo nagoveštaja da izbeglice prelaze granicu i prelaze preko minskih polja. Neki su i dolazili cestom i pokušavali preći kroz glaniv granični prelaz.

 

PITANjE:

            Jeste li tamo razgovarali sa nekim od ljudi koje ste zatekli u tom području?

 

ODGOVOR:

            Da, naročito jednom prilikom, ne sećam se tačno koji je to bio datum, ali to je bilo dana kada smo prvi put videli ljude kako hodaju niz železničku prugu. Izgledalo je to kao jedna kolona dugačka jedan ili dva km. To su bili ljudi u kaputima koji su nosili kofere, i to je izgledalo posetilo me na neki pristup .. otišao sam na to polje gde su oni pristizali. Prišao sam im da saznam šta im se desilo zašto su oni pešačili duž pruge. Rekli su mi da je neko iz policije u Prištini išao okolo i govorio ljudima da uzmu sve to što mogu da ponesu da odu na železničku stanicu zato što idu na put.

            Kad su stigli na železničku stanicu većina pošto je vladao haos, većini su uzete isprave i to su mnogo puta ispričali mnogi ljudi tu u polju kod Blaca. Pitao sam ih u čemu je svrha da vas šalju ovde bez isprava. A oni su rekli zato što nikad ne treba da se vratimo na Kosovo. Ovim treba da se osigura da ne postoje nikakvi tragovi da smo mi bili stanovnici Prištine ili Kosova.

PITANjE.

            Jesu li vam rekli da li su dobrovoljno otišli iz Prištine.

ODGOVOR:

            Da, rekli su mi zašto su otišli. Otišli su zato što su ih uz pretnju oružja naterali da idu niz prugu, ili su pod pretnjom oružja ubačeni u vagone. A nisu im rekli kud idu.

PITANjE:

            A gde su na kraju stigli ti ljudi.

ODGOVOR:

            U roku od prva tri dana ljudi koji su stizali vozovima, a to je bilo 20 do 25 hiljada ljudi su bili u polju odmah pored granice. To je bilo nešto kao ničija zemlja. Prvi dan je bio lep sunčan dan i oni su sedeli tako. Ali već trećeg dana ljudi su počeli da umiru od bolesti, od hladnoće počela je kiša da pada. Tako da se polje pretvorilo u jedan pakao od blata, dok su drugi pokušavali da odluče kako da se nose s tom situacijom.

PITANjE:

            Da li ih je voz doveo do granice.

ODGOVOR:

            Ne, on je se zaustavio nekoliko km pre granice. Tako da su oni prugom morali da pešače da bi stigli do granice.

PITANjE:

            Vi ste rekli da procenjujete da je tu bilo negde oko 25 hiljada ljudi.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Na koliko su prostora oni bili.

ODGOVOR:

            Radilo se o jednom prostoru veličine možda dva fudbalska terena možda. Ljudi su bili nagurani, nije bilo prostora između ljudi, možda je jedva moglo da se sedne. Bilo je teško leći, nije bilo vode, nije bilo sanitarija ničega.

PITANjE:

            Da li ste u početku fotografisali to što se dešava.

ODGOVOR:

            Da, ja sam napravio nekoliko fotografija na tom polju, i nakon toga da li su se povećali brojevi.

ODGOVOR:     

            Da, znatno.

PITANjE:

            Želim da vam pokažem fotografiju K 0218722 ne znam da li ste vi dobili kopiju ove fotografije ranije.

Sekretar:

            Ovo je dokazni predmet broj 97.

PITANjE:

            Gospodine, vi ste na sud doneli jednu fotografiju koju smo mi uvećali. Da li je ovo kopija te fotografije koju ste vi napravili.

ODGOVOR:

            Da, jeste.

PITANjE:

            Šta se prikazuje na ovoj fotografiji. Da li je to ta poljana gde se nalaze izbeglice na početku kad ste tek videli.

ODGOVOR:

            Da, ovo je još uvek na samom početku, zato što se polje nije pretvorilo u more blata i prljavštine. Tako da je ovo verovatno za vreme tih prvih 36 sati verovatno se radi o kraju tog prvog dana.

PITANjE:

            Da li vi onda tvrdite da su se posle toga brojke znatno povećale.

ODGOVOR:

            Da, kasnije bi se na ovoj slici ništa ne bi moglo videti samo ljudi.

PITANjE:

            I po vašoj proceni ukupan broj je bio oko 25 hiljada.

ODGOVOR:

            Da, u toku prvih nekoliko dana radilo se o brojci od 25 hiljada ljudi.

PITANjE:

            Mi imamo sada još jedan dodatni rezime svedočenja ovog svedoka.  Ja ću tokom ispitivanja da zamolim sud da vrlo kratko pređemo na privatnu sednicu, a onda ćemo se ponovo vratiti na javnu sednicu.

            Gospodine, vi ste nam ranije rekli nešto o odlasku VMK sa Kosova, i takođe, ste nam rekli da ste se gotovo svakodnevno sastajali sa komisijom za saradnju OEBS SRJ. Da li je u određenom trenutku došlo do sastanka sa tim komitetom o kome se razgovaralo o odlasku koji predstoji VMK.

ODGOVOR:

            Da, tako je.      

PITANjE:

            Kada su obavljeni ti razgovori otprilike.

ODGOVOR:

            Tokom nekoliko nedelja. Verovatno tokom nekoliko poslednjih dana  našeg boravka na Kosovu.

PITANjE:

            I na jednom od tih redovnih sastanaka tema razgovora je bio odlazak VMK.

ODGOVOR:

            Da, svakako.

PITANjE:

            Na kraju tog sastanka da li se nešto desilo što je vama bilo naročito značajno.

ODGOVOR:

            Da, ja sam dobio neke informacije koje su za mene veoma iznenađujuće.

PITANjE:

            Bez otkrivanja imena osobe koja vam je dala te informacije. Da li možete da nam kažete kako je došlo do toga da ste vi dobili te dodatne informacije.

ODGOVOR:

            Na kraju jednog od naših sastanaka kada je većina članova koja je učetvovala na sastancima otišla ja i moj prevodilac smo se sastali sa jednim funkcionerom on je stavio kartu na sto i počeo da nam govori tačno koje su buduće opcije za Kosovo.

PITANjE:

            Možemo li sada na kratko da pređemo na privatnu sednicu.

Predsedavajući sudija:

            U redu.

           

            I na karti pokazao šta će uraditi, i rekao je u  suštini nastavićemo operaciju iz Vučitrna i otisnuti OVK prema Glogovcu. U Glogovcu se nalazi vrlo jaka snaga tu su bile T 72 i T 82 a onda ćemo ih presresti tamo kod Glogovca. Onda je bilo srpskih snaga koje su oko Podujeva koje će potissnuti snage komandanta Remija prema Včitrnu preko brda i njih ćemo preseći i eleminisati. Zato što je tamo bio jedan veliki garnizon u Kosovskoj Mitrovici. Onda ćemo sići dole prema Štimlju i Suvoj Reci tamo je takođe OVK bio aktivan na jednom širokom terenu. Do tada je otpor OVK kod Kačanika već savladan pre nego što smo mi otišli to je bio jedan važan region. Najveće koncentracije OVK su bile u ovom delu zemlje tako da preko Suve Reke preko planinskih prolaza prema Prizrenu će se očistiti svi džepovi a u Prizrenu je takođe bio jedan veliki garnizon oačani garnizon koji će moći da se bori sa zaostacima OVK. Onda bi se nastavilo prema Đakovici operacija bi se izvršavala sa obe strane eliminisalo bi se OVK prema Orahovcu išlo bi se dalje u Dečane. Onda jedan deo bi istočno od Dečana išao prema Jablanici, gde se nalaziojedan od najozbiljnijih komandanata OVK ... to je bio njegov štab i na kraju bi se završila operacija u Peći. Tako bi se završila operacija da se eliminišu sva žarišta OVK.

PITANjE:

            Komentar se odnosio na šta. Čime će oni obaviti.

ODGOVOR:

            Tu se isključivo radilo o totalnoj i trajnoj eliminaciji OVK.

PITANjE:

            Da li je on u bilo kom trenutku rekao još nešto.

ODGOVOR:

            Jeste, i jednom i drugom stvari je on mene iznenadio, iako je taj plan izgledao veoma jednostavno on zahteva jako mnogo planiranja, koordinacije i pesonala nešto što se može započeti sutra ujutru tek tako. To je zahtevalo nedelje, ako ne i mesece koordiniranog planiranja. Druga stvar koju mi je on rekao a ja se sećam tačno reči koju je upotrebio i kada budemo završili sa OVK zauvek ćemo ukloniti sve Albance sa teritorije Kosova.

PITANjE:

            I kad vam je taj visoki zvaničnik rekao o tome kako će se izvesti taj plan. Da li ste vi razumeli da se radi isključivo o operaciji Vojske Jugoslavije ili.

ODGOVOR:

            Ne, nijedna od tih operacija na tom nivou je mogla da bude izvedena od strane Vojske Jugoslavije. Tu su trebale da učestvuju i Vojska Jugoslavije zatim, koordinirane snage MUP-a specijalnih snaga i para vojske. Znači radilo se o kombinovanoj akciji. Takođe mi je na kraju toga rekao, kad sam ja izgledao potpuno zbunjen, rekao je: mi samo spasavamo vas i NATO-a da vi rešite taj problem zato što ako mi ne rešimo problem sa OVK i albancima vi ćete to morati da uradite u budućnosti.

Predsedavajući sudija:

            Gospodine Rajnveld, da li je sada prikladan trenutak za pauzu.

Rajnveld:

            Hvala časni sude.

Predsedavajući sudija:

            Sad idemo na pauzu od 20 minuta.

            pauza.

           

            Izvolite sesti.

            Izvolite gospodine ....

OPTUŽBA:

            Hvala časni sude.

            Imam još samo jedno pitanje. Međutim pre toga, želeo bi da se karti ... da dokazni broj.

Sekretar:

            61 A.

OPTUŽBA:

            Hvala.

            Gospodine, kad smo razgovarali o uniformama vi ste čini mi se upotrebili reč ... budući da ne poznajem dobro vojnu terminologiju, zanima me šta ste to mislili da li je to neka maskirna stvar, mrežica ili tako nešto.

ODGOVOR:

            Da, maskirna uniforma koja se obično naziva i borbenom uniformom. Radi se ovde o prsluku koji nosite i koji sadrži lekove, municiju, vodu i slične stvari. Prema tome, to omogućava vojniku da nosi više opreme sa sobom.

PITANjE.

            Znači, kada smo govorili o vojnicima MUP-a koji su imali plavu uniformu i zeleni prsluk. Vi ste zapravo mislili na taj prsluk kad ste govorili o ...

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ovo su bila pitanja koje imam za ovog svedoka časni sude. Pre nego što gospodin Milošević započne svoje unaksno ispitivanje, pitam se da li bi sud možda njega želeo uputiti da poštuje temu koja je bila spomenuta na privatnoj sednici. Želeo bi da on shvati da je namera da se ime spomenuto u privatnoj sednici zadrži u tajnosti. Bilo bi mi drago koliko se ... mogao kontrolisati.

Sudija:

            Gospodine Miloševiću, čuli ste ovo što je rekao zastupnik optužbe, a sud se tome pridružuje. To ime trebamo zadržati tajnim. Vi naravno možete postavljati pitanja o svemu drugome, ukoliko želite pitati nešto o tom imenu moramo prvo preći na privatnu sednicu. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u KVM radili na poslovima verifikacije naoružanja.

SVEDOK:

            To je bio jedan od mojih poslova.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koji su sve bili drugi vaši poslovi koje ste radili pored aktivnosti verifikacije naoružanja, zašta ste drugo bili zaduženi za kakve druge aktivnosti.

SVEDOK.

            Nije se radilo samo o verifikaciji naoružanja. Nego o verifikaciji vojnih aktivnosti i vojnog osoblja na Kosovu. Ja sam takođe bio zadužen da pomažem u obuci novih verifikatora kada su dolazili u naš centar u Brezovici. Moj glavni posao bio je da  budem oficir za vezu sa  srpskom komisijom za saradnju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste u svojoj izjavi naveli da ste bili obaveštajni oficir engleske vojske.

SVEDOK:

            Ja nikada nisam nešto tako rekao mislim da je zastupnik optužbe rekao da sam ja vojni ataše. Prvo sam bio vojni ataše u Poljskoj, sada sam vojni ataše u Bugarskoj. Ne znam kakve to veze ime sa obaveštajnim radom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa evo, u četvrtom pasusu vaše izjave kaže: moja vojna karijera uglavnom se odnosila na ... sistemima a obuku i obaveštajnu delatnost, i bili ste britanski vojni ataše u Poljskoj. Dakle, u skladu sa svojom profesijom. Da li vi tvrdite da taj vaš posao iako kažete za obuku i obaveštajnu delatnost nema veze sa obaveštajnom delatnošću.

SVEDOK:

            to zavisi od toga kako definišete obaveštajni rad. Ja kao ataše imam zadatak, jedan od mojih zadataka je da prikupljam informacije to je posao svakog diplomata u svakoj ambasadi da prikuplja informacije o zemlji i da analizira. Međutim, u svakom slučaju nije moj posao bio, ukoliko vi insistirate nešto tako da sam ja upravljao nekom mrežom agenata ili da sam bilo šta radio tajno. Sve što sam radio, radio sam javno i mora se uvek razlikovati da postoje različite vrste obaveštajnog rada. Obaveštajni oficiri nisu uvek protu obaveštajni tajni agenti. To nije imalo nikakve veze sa mnom. U mom slučaju obaveštajni rad značio je jednostavno prikupljanje informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je upravo što rade obaveštajni oficiri, ali ja nisam stavio težište na dužnost vojnog atašea, nego na onaj prvi deo rečenice u kojoj kažete za obuku i obaveštajnu delatnost. Dakle, obaveštajna delatnost je vaša struka.

SVEDOK:

            To je područje kojim sam se ja bavio međutim, glavnina mog rada odnosila se na obuku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Maločas ste spomenuli kad ste objašnjavali ... vaših aktivnosti da ste radili i na obučavanju novo pristiglih verifikatora, a s obzirom da se vaša struka kako ste napisali ovde ovo što sam citirao, odnosila za obuku i obaveštajnu delatnost da li ste vi verifikatore obučavali u vezi sa njihovom obaveštajnom delatnošću.

SVEDOK:

            Ja sam verifikatore obučavao u aktivnostima prikupljanja informacija i posmatranja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je koliko ja razumem drugim rečima obaveštajni rad. Da ili ne.

SVEDOK:

            Mi tamo nismo bili obaveštajci. Mi smo tamo bili da sprovedemo naš mandat verifikatora. Jedini način na koji možete nešto verifikovati je da izađete na teren i da prikupljate informacije. Ja to ne bi nazvao obaveštajnim radom. To je jednostavno prikupljanje informacija i opažanje. To je nešto što ste vi od nas zatražili da mi obavimo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            S obzirom da kažete, vojna karijera se uglavnom se odnosila na ova pitanja obuke i obaveštajne delatnosti da li vi sebe smatrate stručnjakom za obaveštajnu delatnost.

SVEDOK:

            Ja sebe ne smatram stručnjakom za obaveštajnu delatnost, budući da sam veći deo života proveo obučavajući ljude. Na primer, bio sam zadužen za izgradnju vojne obuke prve oklopne divizije u Nemačkoj, godinu i po dana to je bilo ono što sam radio neposredno pre nego što sam došao na Kosovo. To nije imalo nikakve veze sa obaveštajnim radom niti sa prikupljanjem informacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja samo utvrđujem šta je vaša struka na osnovu ovoga što ste vi napisali. Ali da pređemo na sledeće pitanje. Da li vam je poznato koliko je pripadnika KVM poticalo iz obaveštajnih službi.

SVEDOK:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam poznati uslovi za prijem u sastav KVM.

SVEDOK:

            Koliko sam ja to shvatio, procedura je bila sledeća. Od zemalja članica zatraženo je da anominiraju osoblje. Kad je reč o meni lično ja sam u Nemačkoj primio poruku u kojoj mi je postavljeno pitanje da li bilo ko od potpukovnika želi otići na Kosovo i raditi kao verifikator. Ja sam tada bio aktivni oficir kao što sam i sada, i nije mi bilo ponato da su postavljani posebni uslovi oko toga ko može biti verifikator. Ja vam jedino mogu reći da prikupljanje velikog broja ljudi koji mogu biti poslani u neprijateljsku okolinu i tamo izvršiti verifikaciju, bez nekih prethodnih priprema i bez nekih posebnih sredstava. To se po mom mišljenju može učiniti samo ukoliko okupite vojnike ili bivše vojnike jer, ti su ljudi obučeni da prežive u teškim uslovima. Ne možete poslati obične civile jer bi oni verovatno na samom početku ne bi se jednostavno mogli nositi sa svim tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato po kojim kriterijumima je vršen odabir personala za verifikacionu misiju.

SVEDOK:

            Ono što je meni poznato je to da je svaka zemlja ... svoje osoblje i u numeraciji priložila kratki opis obuke, iskustva i kvalifikacija. To je onda poslato u Beč u sedište OEBS-a, i OEBS je onda imenovao komisije koje su dodelile razne ljude na odgovarajuće položaje kad su oni došli na Kosovo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam razumeo iz ovog što kažete da ste se vi dobrovoljno prijavili za rad u verifikacionoj misiji. Koji su bili vaši motivi da se prijavite za rad.

SVEDOK:

            Pa bilo je tu nekoliko motiva. Bio sam zaprepašćen onim što se događalo na Kosovu. Smatrao sam da moje iskustvo i poznavanje možda ne južnog Balkana ali istočne Evrope. Jer, ja sam nekoliko godina radio u Poljskoj smatramo sam da bi mi to što razumem i govorim poljski omogućilo da možda razumem pomalo i srpski. Isto tako smatrao sa da bi mi moje široko obrazovanje omogućilo da radim u takvoj misiji. Isto tako smatrao sam da je to nešto što sam zaista žarko želeo uraditi. Ne samo da pomognem ljudima na Kosovu nego da budem i deo te misije koja je pokušavala rešiti te probleme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da li su i ostali članovi verifikacione misije bili dobrovoljci i ostali članovi verifikacione misije, vaši kolege i otali članovi.

SVEDOK:

            Sve što vam mogu reći sa sigurnošću je da koliko sam ja shvatio svi ti ljudi su se dobrovoljno javili. Bilo je mnogo više dobrovoljaca nego onih koji su na kraju prihvaćeni za taj posao. Prema tome, oni koji su odabirali ljude prema nekim kriterijumima ja ne mogu reći kako su to oni radili i kako su oni od nekoliko stotina britanskih imena odbrali nekih sto i petnaest britanaca koji su na kraju otišli u .. ne mogu vam tačno reći kako je tekao proces selekcije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, selekcija se vršila iz zbira imena koji su se dobrovoljno prijavili. Tako sam vas razumeo.

SVEDOK:

            Tako je.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče je u svom svedočenju vaš šef general Drevenkijevič rekao da je vojni sastav misije bio uslovljen činjenicom da civilima ne može da se naredi da postanu članovi misije, a vojnicima može da se naredi. Pa pošto vojnicima može da se naredi onda je vojnicima naređeno da budu članovi misije. Kako to da vaš šef daje jedno objašnjenje o tome da ste po naredbi otišli a vi dajete drugo objašnjenje, da ste otišli svi kao dobrovoljci.

SUDIJA:

            Čak i da je to nešto različito nije na ovom svedoku da na to odgovori, i možete ... komentar ako želite.

SVEDOK:

            Časni sude ja jedino mogu reći da ne znam šta je general DZ mislio kad je to rekao.

            SUDIJA:

            Pa da, upravo sam to i mislio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali je nesumnjivo da je Drevenkijevč juče rekao da su članovi misije.

SUDIJA:

            Ne, ne nema smisla dalje razrađivati ovo, svedok je rekao što je imao reći. Ne možete od njerga tražiti da komentarišete nešto što je rekao neko drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja onda vama ukazujem na potpunu razliku u objašnjenju dva bliska saradnika.

SUDIJA:

            Da, da ali ovo nije pogodan trenutak da nam ukažete na razliku. Vi ćete dobiti priliku da to napravite kad za to dođe vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Suviše mnogo ima ovih kontradikcija da bi bilo kako vreme bilo dovoljno.

            Ko u OEBS-u ili KVM ko odlučuje ko će biti primljen, a ko ne. Ko je odlučivao?

SVEDOK:

            Ja mogu govoriti samo za britance. Kad je reč o britancima to je rađeno na dva nivoa. Kao što sam već rekao bilo je nekoliko stotina dobrovoljaca za .. ta su imena kroz britansko ministarstvo spoljnih poslova prosleđena OEBS-u, i konačnu selekciju izvršio je OEBS. Isto tako vreme kad oni dolaze na Kosovo utvrdio je OEBS u veću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli u izjavi da, kad ste se dobrovoljno prijavili a zatim bili primljeni u roku od nekoliko dana da ste započeli obuku za taj zadatak.Kolko je trajala ta obuka i gde se odvijala ta obuka.

SVEDOK:

            Imali smo dve obuke. Jednu u Britaniji, mislim da je većina zemalja imala istu takvu obuku i ja ću vam to rado opisati, a zatim kad sam stigao na Kosovo u Brezovici. Imali smo još dva do tri dana obuke u našem centru za obuku u Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je bila sadržina te obuke.

SVEDOK:

            U Britaniji postoje dva glavna dela obuke. Jedna je bila raspoznavanje mina. Znači kako da se raspoznaju mine. Šta se uradi ako se uđe u minsko polje, ako se zaglavite u minskom polju šta da radite, kako da ih prepoznajete. Vrste mina i znači iz mog iskustva to su bile najopasnije stvari za naše osoblje. Znači iz toga smo imali obuku. Drugo takođe, smo imali jako puno obuke iz prve pomoći šta uraditi kada je neko ranjen, kako pružiti hitnu lekarsku pomoć bilo kome. Možda je to vaš partner, policajac borac OVK. Znači šta uraditi da bi se nekome spasao život. Pored toga imali smo predvanja iz istorije ljudi su dolazili da nas ... o situaciji na Balkanu, situaciji na Kosovu, znači, imali smo predavanja iz istorije i iz trenutne situacije. Smatrao sam da su trenutna predvanja iz istorije jako važna jer su nam objašnjavali to što se desilo i zašto se desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste po stupanju u KVM misiju vi kao engleski oficir i dalje bili formalno pod komandom vaše vojske.

SVEDOK:

            Ja sam još uvek bio oficir u službi britanske vojske i plaćala me britanska vojska. Međutim, kada britanska vojska počini nekoga recimo osoblje u jednu određenu misiju bilo kakvu misiju UN u ovom slučaju OEBS-a onda smo mi pod komandom i rukovođenjem te misije. Tako da sam ja rapotirao, nisam rapotirao nikome u Velikoj Britaniji moj neposredni nadređeni je bio general DZ zato što sam ja bio u operativnoj sekciji te misije on je bio direktor operacija. Tako da sam ja bio odgovoran njemu a ne britanskoj vojsci.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali bilo kakvo naređenje od britanske vojske za vreme vršenja te vaše misije.

SVEDOK:

            Ne sećam se ni jedne prilike da mi je bilo ko iz britanske vojske izdao bilo ko naređenje. Naređenja sam primao od načelnika misije, od ambasadora Vokera, od pomoćnika ili generala DZ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, mogu da razumem da vi za vreme cele misije niste imali nikakve kontakte sa vašom britanskom komandom.

SVEDOK:

            Tokom svog vremena na Kosovu nisam imao direktne kontakte sa britanskom vojskom, sa britanskom komandom. Da u pravu ste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je na višem nivou od vašeg, neko slao vaše informacije vašoj britanskoj komandi. Da li to znate.

SVEDOK:

            Mislim da kada se radi o bilo kakvoj međunarodnoj misiji.Ta misija je sačinjena od grupe raznih zemalja koje treba da izveštavaju svoje zemlje o onome što dešava sa njihovim vojnicima. Bilo bi pogrešno rasporediti snage iz Britanije a da se ne obaveštava britansko Ministarstvo odbrane, inostranih poslova, ili premijer, ako recimo dolazi do poteškoća. Do toga da je neko povređen, ili ako imamo problema na čemu radimo. Tako da svaka zemlja unutar misije jeste imala vezu sa svojom zemljom i izveštavala ih je o onome šta se dešava. Kao što bi DZ rekao izveštavale su zemlje o svojim aktivnostima njeni dečaci i devojčice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vi ste bili član misije OEBS-a, zar nije logično da se izveštava centrala OEBS-a. Pogotovu s ozbirom da je ovonaglašeno bila civilna misija, i tako piše u Sporazumu sa Jugoslavijom.

SVEDOK:

            Da, kao što sam rekao jesmo izveštavali forin ofis a OEBS u stvari nije interesovala gomila pojedinosti koje smo mi slali. Recimo tražili smo razne delove opreme tako da bi britanski kontigent OEBS-a mogao da funkcioniše. Mi jesmo svake večeri, tj. DZ je svake večeri slao izveštaj OEBS-u o tome šta se dešava, i onda bi OEBS rekao da ih neinteresuje gomila pojedinosti, interesuje ih samo veliki incidenti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuli ste Donu Felan kojoj ste pomagali jedno vreme. Da li je Dona Felan bila vojno ili civilno lice.

SVEDOK:

            Dona Felan je bila civil koja je radila, mislim da kad je priključena OEBS-u ona je radila na kontroli oružja pri OEBS-u i UN. Ona je prvobitno iz američkog stejdi partmenta a sada radi na verifikaciji oružja i ja sam radio sa Donom, zato što je ona znala jako mnogo procedura u vezi verifikacije oružja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada je ona otišla, da li ste, ja nisam dobro razumeo ovde u ovome što ste vi rekli. Da li sam ja dobro razumeo da vi kažete da ste je vi zamenili kad je ona otišla.

SVEDOK:

            Da ja sam preuzeo njene funkcije, a to je bilo da se olakšaju i isplaniraju akcije verifikacije samo sprovođenje verifikacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste zamenili Donu Felan.

SVEDOK:

            Da, to bi s moglo tako reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ovde u izjavi generala Drevenkijeviča kažu da je Dona Felan otišla u SAD napustila a onda je funkciju preuzeo Rolen .. iz SAD, njenu funkciju. Da li je to neka zabuna, ili možda neka greška u ovom objašnjenju.

SVEDOK:

            Moguće da je DZ prepolovio funkcije Done Felan međutim, ja sam taj koji je preuzeo verifikacionu funkciju Done Felan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste o tome da vam nije bilo omogućeno da obiđete određene kasarne. Da li vi znate da u Sporazumu koji je napravljen i koji ste imali i nosili ga u džepu da nije bilo predviđeno da vi kontrolišete Vojsku unutr njenih kasarni.

SVEDOK:

            Iznenađen sam da to od vas čujem gospodine Miloševiću, zato što u Sporazumu stoji da imamo pristup i slobodu kretanja na Kosovu i prilikom verifikacije očigledno je da nam je potrebno da imamo pristup i kasarnama. Inače kako bi znali koliko imate oružja, tenkova i ljudstva, ako nam ne dozvolite da uđemo u kasarne da bi to verifikovali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vama je poznato da Vojska nije po tom Sporazumu angažovana sa izuzetkom tri jedinice, jačine čete na određenim komunikacijama koje su oni obezbeđivali.

SVEDOK:

            Ako mislite na tri jedinice koje smo na kraju, za koje smo dobili dozvolu da ih posetimo trebalo je mnogo rada da bi mi obezbedili dozvolu da ih obiđemo mesecima smo radili na tome, da bi mogli da dobijemo dozvolu. Na kraju nam je bilo dozvoljeno da obiđemo samo te tri jedinice.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja upravo to hoću da preciziram. Po Sporazumu dakle, Prištinski korupus je bio u kasarnama i na svojoj redovnoj obuci i on nije imao veze sa vašim verifikacijama jer, nije njegove jedinic nisu upotrebljavane  osim 3 jedinice jačine čete koje su bile tačno po Sporazumu raspoređene na tri mesta na Kosovu i to piše u tom Sporazumu. Da li ja mogu da razumem da vi svatate da se vaša verifikacija  odnosila na pozicije te tri jedinice i vršenje njihovih funkcija.

SVEDOK:

            Gospodine Miloševiću, kao prvo jedinice koje su bile u kasarnama jesu bile razmeštene. A kada su bile razmeštene ipak nam nije bilo dozvoljeno ni da priđemo tim jedinicama. Držali su nas na distanci. Drugo, način na koji je sklopljen napisan Sporazum a iz ovoga što mi sada govorite očigledno je otvoren različitim tumačenjima. Način na koji smo mi tumačili je da smo imali pristup ne samo tim trima četama, već takođe i pristup kasarnama, i mislim da vam je napisano pismo u kome se iznelo kako mi tačno nameravamo da sprovodimo verifikaciju kojih jedinica, i do kog nivoa, a mi na to pismo nikada nismo dobili odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja upravo o tome i govorim, imali ste te tri čete koje su striktno navedene u Sporazumu i njihste svakako mogli da kontrolišete, i imali slobodu kretanja po Kosovu u tom pogledu. Je li to tačno ili ne.

Predsedavajući sudija:

            Da bi mogli da sledimo ovo gospodine Miloševiću, na koji deo sporazuma se vi oslanjate, i na koji sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sporazum koji govori o tome da se limitira broj policije, da će vojska biti na svojim redovnim dužnotima osim tri čete. Redovne dužnosti su mirnodopske dužnosti znači, normalna obuka i ništa drugo.I to piše bilo je u jednim od onih segmenata koje je juče .. ovde doneo kopije tih dokumenata. To možete vrlo lako da nađete ja nisam poneo tu ogromnu fasciklu sa mnom danas jer, nisam hteo da ih nosim.

SUDIJA:

            U redu pitaćemo gospodina Rajnevelda, ima dva sporazuma i nije nam jasno na koji se sada sporazum ovo odnosi. Mislim da ima jedan od 16. oktobra i mislim da se taj sporazum naziva sporazum ...

Rajnveld:

            Da, časni sude separator 3 mi imamo dodatne kopije. Imamo sporazum od 25. oktobra kome je priložena izjava u kojoj se govori o raznim jedinicama Vojske Jugoslavije, a onda kod separatora 4 imamo sporazum od 25. oktobra koji je potpisao Šon ... tako da mislim da se spominje i jedan i drugi sporazum i mislim da je svedok upravo sada dobio na uvid dokazni predmet 94 separator 3 i 4. Ja imam dodatne kopije za gospodina Miloševića ako mu budu potrebne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi potrebna dodatna kopija, ja znam da su po sporazumu 3 čete bile razmeštene i da je to mogao da bude predmet verifikovanja. Dakle, to je nesporno.

Predsedavajući sudija:

            Da pronađemo pasus u sporazumu o kome se govori. Pukovniče možda možete vi da nam pomognete spominje se izjava to je kod nas u separatoru 3 spominje se tri tima veličine čete u pasusu broj 5.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo to, tri jedinice veličine čete. To je ono što je predviđeno i predviđen je nivo policije koga se dobro sećam da je bilo 10 hiljada ... policajca od kojih se deo rotirao i tako dalje. To je ono što je misija imala da verifikuje.

ODGOVOR:

            Da, na kraju prvog pasusa se kaže da imamo punu slobodu kretanja. Takođe da imamo pravo da obavljamo slobodne aktivnosti, ali mislim da se ništa tu ne kaže u pasusu 5 da su to jedine jedinice koje imamo pravo da obiđemo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste imali pravo da obiđete ono što je pisalo u sporazumu da treba da bude na terenu. To je toliko logično.

SVEDOK:

            Da, to je tačno gospodine Miloševiću, na primer, kad se u pasusu kaže da se s tim ciljevima onda državne vlasti najavljuju sledeće mere na primer, ako se oružje koje navodimo treba povući sa Kosova i da se vrati Vojsci Jugoslavije, kako mi u stvari možemo da verifikujemo da je to oružje povučeno ako ne možemo da obiđemo i da vidimo šta se nalazi u kasarnama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... pošto ga nećete naći na terenu. Znači, ako je povučeno onda ga nema na terenu, a šta je u kasarnama to je stvar Vojske Jugoslavije i Prištinskog korpusa koji je tamo. Dakle, ne znam da li je jasno da vaše pravo nije obuhvatalo pregled kasarni.

SVEDOK:

            Da, šta je sa činjenicom da ste vi jedinice iz kasarni rasporedili u vaše zimske vežbe, a ipak nam niste dali pristup tim lokacijama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedinice širom Jugoslavije i pre i tada, i posle izvode svoje redovne vežbe. Kao što znate kao oficir vežbe se ne mogu izvoditi unutar kasarskog kruga, nego se izvode na određenim prostorima predviđenim za vežbe. I to nije bila stvar koja na bilo kakav način je dovedena u pitanje. Ali da idemo na dalja pitanja. U ovoj izjavi svojoj govorite o svojim dužnostima koje .. organizovanje, planiranje obilazaka i tako dalje i kažete to je kraj 7 pasusa vaše izjave" ti obilasci su iziskivali korišćenje raznih vojnih jedinica koje su mi pomagale pri obilasku Vojske Jugoslavije i MUP-a tako piše. Kojih vojnih jedinica korišćenje koje su vam pomagale u obilascima Vojske Jugoslavije i MUP-a.

SVEDOK:

            Izvinjavam se ja ispred sebe nemam svoju izjavu.

SUDIJA:

            Molim da se svedoku da kopija izjave.

TUŽILAC:

            Da li je i sudijama potrebna kopija.

Predsedavajući sudija:

            Da li je to izjava svedoka ili je to rezime.

TUŽILAC:

            Sada se spominje izjava svedoka. Mislim da sudije nemaju kopije izjave.

Pasusi u izjavi nisu numerisani,rezime ima numerisane pasuse i možda je tu došlo do zabune, ali u izjavi radi se o strani dva a rečenica je u predzadnjem pasusu, na kraju predzadnjeg pasusa.

SVEDOK:

            Ja ovde očigledno nisam mogao lično da organizujem sve te posete tako da sam onda išao preko komisije za saradnju i pukovnika Kotura. Odlučili bismo koje smo jedinice hteli da obiđemo i onda smo dobijali njihovu pomoć pri tom obilasku. Mi nismo mogli sami da obavimo kompletnu koordinaciju. Oslanjali smo se na ono što je morala da uradi Vojska Jugoslavije. Znači ovde se ne govori o nekim spoljnim jedinicama van Kosova niti na bilo koje druge jedinice, osim srpskih vojnih jedinica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, znači ova rečenica ne znam jeste našli. Upravo ta rečenica kaže ti obilasci su iziskivali korišćenje raznih vojnih jedinica koje su mi pomagale pri obilasku jedinica Vojske Jugoslavije i MUP-a. Dakle, moje pitanje koji odnosi se na neke druge jedinice Vojske Jugoslavije koje su vam pomagale. Da li sam vas dobro razumeo.

SVEDOK:

            Ne, pomagale su nam jedinice jugoslovenske vojske na primer, ako smo išli dole u Mitrovicu onda bi otišli sa Koturom i razgovarali sa komandantom, i pokušali tačno da odredimo šta smo hteli da uradimo i šta smo hteli da organizujemo. I na to mislim kad kažem saradnja od drugih vojnih jedinica.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ta saradnja bila dobra.

SVEDOK:

            Na kraju je bila uspešna naporima da se verifikuju tri borbene jedinice, borbene grupe za koje tvrdite da su bile jedine za koje nam je bilo dozvoljeno da ih obiđemo. To je bila vrlo uspešna poseta. Međutim, druge posete su bile, ili drugi obilasci su bili nemogući.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa vi upravo u sledećem pasusu vaše izjave i kažete to vam je sad lako da pratite jer, ste našli ovo mesto. Postojala su tri glavna položaja Vojske JUgoslavije koje smo želeli da obiđemoi pregovorima smo uspeli da postignemo taj cilj i tako dalje.

SVEDOK:

            Da, imali smo relativno otvoren pristup jednom prilikom da obiđemo svaku od te tri lokacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kad smo već na ovoj vašoj izjavi, zbog racionalnog korišćenja vremena možemo da nastavimo tu dalje. Kažete da ste, već u sledećem pasusu u februaru 99. pokušali da obavite verifikaciju MUP-a odnosno verifikacioni obilazk MUP-a tj. Ministarstva unutrašnjih poslova to znači MUP da ne bi bilo zabune znači, Ministartvo policije i tada smo poslali 30 do 40 timova na svaki poznati kontrolni punkt. Vi kažete da je to bilo u februaru mada kažete odprilike ali ja to ne dovodim u pitanje. Obišli ste 27 poznatih položaja a verifikovali još 9 do 10 ili više i kažete da ste potvrdili da MUP krši sporazum u onom delu koji se odnosi na broj kontrolnih pumktova koji mu je bio dozvoljen da drži.

            Vi znate vrlo dobro da u sporazumu koji ste malopre citirali i u svojoj izjavi citirali stoji da MUP može ako zato postoje opravdani razlozi da poveća broj svojih patrola a da li vam je poznato da je to vreme u februaru bilo vreme u kome je bilo veoma mnogo napada terorista UČK, te da prema tome, nije bilo sporno da li može da poveća broj patrola MUP na mestima gde je smatrao da je to potrebno  iz razloga bezbednosti kontrolnih punktova. Dakle, zašto ste napisali da MUP zato krši Sporazum, kad to upravo piše u Sporazumu u izjavi.

SVEDOK:

            Zato jer u Sporazumu stoji 27 posmatračkih mesta od kojih će jedna trećina imati osoblje. To znači 9 kontrolnih punktova moglo je imati osoblje. A mi smo u jednom trenutku pronašli 40 punktova sa osobljem. Mislim da se radi o ovome. U sporazumu dalje stoji da u slučaju incidenata ili povećanih napetosti policija ima pravo da nakon što je obavestila KVM i OEBS vrši fatalne dužnosti u oklopnim vozilima i tako dalje. Dakle, mislim da se vama iznosi tvrdnja da je to bilo vreme povećane napetosti i da su oni na to imali pravo.

SVEDOK:

            Ja mislim da su oni povećavali napetost jednostavno time što su povećali broj kontrolnih punktova i što su od sebe napravili mete i jednostavno mamili OVK da ih napada. To dalje stoji da srpska komisija za saradnju treba informisati, da nam treba dati obavjest bilo kakvom povećanju broja punktova a ona to nikad nije učinila.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naprotiv, jeste a da li vi sada ovim što ste rekli tvrdite da je policija kriva što je se uopšte pojavljivala zato što ju je OVK napadao. Zato što su teroristi OVK pucali na policiju. Da je to krivica policije što je uopšte postojala što je bila vidljiva.

SVEDOK:

            Ne, naravno postoji pravo na zaštitu i samoodbranu. Međutim, preterana ne proporcionalna reakcija slanje većih snaga nego što je zapravo potrebno koje sprečavaju lokalno stanovništvo da se kreće i da obavlja svoje normalne svakodnevne poslove to je ono što će izazvati netrpeljivost u lokalnom stanovništvu, ali to je tek moje osobno mišljenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači pojava policije je provocirala opravdano OVK da puca na policiju.

SVEDOK:

            Ja to nisam rekao. Ja sam rekao da preterano veliki broj policajaca, i preterano stroga policijska pravila ograničenja na kretanje i na obavljanje normalnog života može iritirati lokalno stanovništvo, što onda može neke ljude i teroriste dovesti do toga da to koriste kao izgovor da  napadaju vašu policiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            I onda je kriva policija a ne teroristi koji ih napadau, izgleda po toj logici kojoj se vi služite.

SUDIJA:

            Svedok je objasnio svoj odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U sledećem pasusu imate jednu vrlo značajnu konstataciju. Vi kažete metod koji smo koristili a koji je prvobitno isplanirala Dona Felan bio je da im se maksimalno suprotstavljamo, njima znači, Vojsci, policiji, da im se maksimalno suprotstavljamo i Srbi nisu bili zadovoljni time. Ja sam razumeo da je ova misija po slovu njene sadržeine bila misija saradnje. Juče je vaš šef Drevenkijevič, govorio o tome da ste nastojali da uspostavljate saradnju, a vi sad movde kažete metod koji smo koristili a koji je prvobitno isplanirala Dona Felan bio je da im se maksimalno suprotstavljamo i da Srbi nisu bili zadovoljni.

            Kako bi neko mogao biti zadovoljan suprotstavljanjem onih s kojojima se pretpostavljlja da treba da sarađuju s njim. Da li to možete da objasnite.

SVEDOK.

            Da, mislim da vam moram reći da je prvi pokušaj da se izvrši verifikacija u kasarni .. kraj Prištine da mi to nismo unapred najavili, odnosno ako i jesmo uz vrlo nedugo pre toga. Mi smo došli do te kasarne i rekli smo šta želimo napraviti i što smatramo da nam Sporazum omogućava da napravimo. Budući da to nije urodilo apsolutno nikakvim rezultatom to nas nikamo nije dovelo  takva metodologija nakon što je Dona Felan otišla ja sam na osnovu svog iskustva kao vojnog atašea i na osnovu mog iskustva u vojskama drugih zemalja smatrao da je bolje koristiti diplomatiju i pregovora. Znači počeo sam kompletnu seriju pregovora kroz komisiju za saradnju kako bi on pokušao ispraviti.

            Na primer, ja sam pozvao generala Lončara da krene s nama na sledeću verifikaciju mi smo dali obaveštenje itekako unapred . Međutim, to nije bilo uspešno. Tek mnogo kasnije nakon mnogo više pregovora nakon što sam pokušao objasniti komisiji za saradnju zašto to radimo i koji su razlozi za verifikaciju. Dakle, smo objasnili da je ideja cele misije da sve bude otvoreno da se svetu pokaže da vi ništa ne skrivate, da vi tamo nemate više oružja od onoga što piše u sporazumu. Dakle, nakon dugotrajnih pregovora mi smo konačno dobili dozvolu da posetimo ta tri lokaliteta. I ja smatram da je to bio značajn korak napred. Međutim, nakon toga više nismo imali nikakav pristup jer nakon što biste vi svoje trupe razmestili na terenu ili ih odveli na te vojne vežbe mi ne bismo o tom više imali pristup. Usput rečeno to su bile jako neobične vojne vežbe, zato jer ste u njima pucali na žive ljude i na prave zgrade, kuće i objekte, a to se obično i radi na manevrima i vojnim vežbama. Još jedna stvar koju sam ja pokušavao verifikovati. Na primer ja bi lično otišao sa nekim iz Vojske Jugoslavije zajedno kako bismo pokušali videti kako stoji stvar sa patrolama. Međutim, naši ljudi na terenu nisu mogli ući niti u jedno od tih područja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja čujem to vaše objašnjenje o vašem radu ali moje je pitanje bilo da objasnite ovo što ovde piše metod koji smo koristili bio je da im se maksimalno suprotstavljamo. Kažete da je taj metod  razvila Dona Fela. Mene ne interesuje ko ga je razvio nego da li možete da kažete nešto o tom metodu koji ste koristili i koji je kako kažete bio da im se maksimalno suprotstavljamo. Šta to znači?

SUDIJA:

            Mislim da je svedok odgovorio na to kad je opisao što se dogodilo kad su oni prvi put otišli u kasarnu u Prištini, dakle, kolko sam ja svatio to je bio njegov opis tog suprotstavljanja da li je to tačno.

SVEDOK:

            DA, to je aspolutno tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, ne može se jedan incident na primer, ili jedan pojedinačni slučaj identifikovati sa objašnjenjem onoga što se definiše kao metod. Metod podrazumeva primenu određenih radnji ili postupaka permanentno. Znači, metod koji smo koristili i koji je prvobitno isplanirala Dona Felan. Znači isplaniran metod koji je korišćen bio da im se maksimalno suprotstavljamo. Prema tome, nikakav pojedinačan.

SUDIJA:

            Čekajte, ajde da onda to na kraju razrešimo. Da li vi možete opisati metodu Done Felan na neki drugi način. Možete li dodati nešto onome što ste dosad rekli o tome.

SVEDOK:

            Svakako, budući da je Dona bila jedan iskusan verifikator oružja. Ona se dugo vremena nalazila u svetu verifikacije naoružanja i ona je usvojila metodu prema kojoj bi se zemlju koju posećujemo dala šturu obavest .. vreme pre toga i nakon toga bismo mi dobili pristup u sve kasarne, sve jedinice, sve poligone za obuku u toj zemlji to .. standardni postupak za verifikaciju oružja.

            Budući da smo mi odabrali taj metod a u isto vreme su Dona Felan i general DZ napisali pismo gospodinu Miloševiću i u njemu objasnili na koji način to mislimo raditi. Ona je shvatila činjenicu da na to pismo nikad nismo dobili odgovor, tu činjenicu valja tumačiti tako da nam i jedna i druga opcija dakle, ne stoji na raspolaganju. Kad ta metoda nije radila onda smo je promenili.

SUDIJA:

            Mislim da se sad radi o nečem drugom. Govorite o jednoj drugoj temi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije mi poznato da sam primo pismo od Done Felan ili nekog od vašioh verifikatora moram da kažem. U vezi sa ovim što ste opisali da ste .. u verifikaciji MUP-a ovi vaši timovi, da li ste vi poslali izveštaj o tome jugoslovenskim organima odnosno da li ste o tome raspravljali sa jugoslovenskom komisijom na čijem je čelu bio general Lončar u Prištini.

SVEDOK:

            Da, prvo tekst pisma napisala je Dona Felan, a pismo je potpisao šef misije i to pismo vam je poslato. Drugo, kompletan izveštaj naših nalaza za 27 položaja prenešen je generalu Lončaru komisiji za saradnju. Kompletan izveštaj je predat njemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jeste raspravili pitanje sa generalom Lončarom i njegovim saradnicima.

SVEDOK:

            Apsolutno, DZ je posebno o tome razgovarao sa generalom Lončarom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li je raspravio to sa generalom Lončarom. Ja kad kažem vi, ne mislim vi personalno, nego mislim vi verifikaciona misija. Dakle, odgovarajućih predstavnika Drevenkijevič onda on, ili Voker, ili Keler nije ni bitno to, nego kažem da sli ste vi raspravili to pitanje.

SVEDOK:

            O tome je raspravljano na komisiji za saradnju sa generalom Lončarom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            I da li je raspravljeno.

SVEDOK.

            Ne, to je ostalo tek na tome da smo mi uložili protest. Jer, po našem mišljenju vi ste prekršili sporazum.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I general Lončar nije bio u mogućnosti da da nikakva objašnjenja  o tome.

SVEDOK:

            Ja mislim da smo čuli od njega mnoga od argumenata koja danas čujemo ovde od vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to proističe iz slova Sporazuma. Vi ste napisali ovde da pored ovog zadatka verifikacije oružja  preuzeo sam na sebe ulogu glavne osobe za vezu sa SRJ. Dakle, to je za mene nova činjenica da ste vi bili glavna osoba za vezu s Jugoslavijom. Da li možete to da objasnite, jer je meni malo to neverovatno.

SVEDOK:

            Mislim da možda nisam dovoljno pažljivo se izrazio kad sam sastavljao ovu izjavu.Naravno, mislio sam da sam bio glavna veza sa komisijom za saradnju a nisam imao naravno nikakve veze sa Saveznom Republikom Jugoslavijom kao takvom. Međutim, ako shvatimo da komisija za saradnju bila opunomoćeni rpedstavnik vaše vlade onda, indirektno ja jesam zaista imao vezu sa SRJ.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je u redu, ako kažete sa komisijom za saradnju, ali sad i kad kažete sa komisijom za saradnju da li ste vi imali glavnu ulogu osobe za vezu da ovo SRJ ovde eliminišemo i da kažemo komisijom za saradnju SRJ. Zar nisu glavne osobe koje su bile za vezu sa komisijom za saradnju bili Voker, Keler, Drevenkijevič i ostali vaši pretpostavljeni članovi misije. Koliko vidim iz vaših ovih objašnjenja oni su bili na tim sastancima, vi ste bili prisutni s njima i u njihovoj pratnji.

SVEDOK:

            Kako se na kraju ispostavilo zbog trajanja i učestalosti sastanaka ja sam bez DZ, Vokera ili bilo kojeg drugog zamenika šefa misije prisustvovao većini tih sastanaka ja i moji prevodicoi. Tamo bi doveo i druge eksperte kako bi me podržali na sastancima ali ja sam naravno isto tako zastupao gospodina Vokera, šefa misije svi pripadnici misije koji su bili na sastancima bili su predstavnici šefa misije.

SUDIJA:

            Sada je 13,45 mi moramo prekinuti s radom.

            Pukovniče, molim vas da se vratite ovamo u 9 sati ujutro.

            Izjavi svedoka trebali bi dati dokazni broj.

Sekretar:

            Dokazni broj optužbe broj 98.

            Hvala.

            Rasprava se prekida i nastavlja se sutra ujutro.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest