aktuelno-m.gif (3720 bytes)

15. april 2002. godine

STENOGRAM

 

 

            ...  međunarodni krivični sud za Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti.

Izvolite gospodine Najs:

OPTUŽBA:

            Časni sude zamolio sam da se svedok zadrži van sudnice nekoliko minuta danas je ovde samnom i glavna tužiteljica suda. Treba nam molim vas pomoć, mi ne želimo ponovo raspravljati o nečemu nego nam treba vaša pomoć u vezi sa odlukom donešenom 10. aprila a koja se odnosi na raspolaganje optužbi da izvede svoje dokaze. Ta odluka može se naći u skriptu 2779 mislim da ... počinje od 2782 i ide dalje.

            Naime naša zabrinutost proizilazi iz naše obaveze da iznesemo dokaze o ovom predmetu i ro proizilazi takođe i iz odluke koju je veće donelo. Razumem da možda neće biti pismene odluke u vezi sa ovim, nego da će se ostati samo na ovoj usmenoj odluci. Mi smo to shvatili na način da veće još uvek razmatra razne modelitete kroz koje se mogu izvoditi dokazi. Međutim, tužiteljica je takođe zabrinuta i u vezi poteškoća sa kojima je suočena optuženi koji se sam brani njena je dužnost da dokaže navode ovom predmetu i zato nas posebno brine značenje vaše rečenice u kojoj ste rekli odlučili smo da bi otužba trebala imati godinu dana od današnjeg dana da završi svoje izvođenje dokaza. Dakle, ova reč trebala imati i ono što nas brine. Veće naravno razume da mi moramo znati tačno gde smo i u kakvoj smo situaciji vi znate od početka ovog predmeta radimo sve što možemo kako bismo izvodili dokaze na jedan kompantan način i kako bismo završili izvođenje dokaza optužbe što je moguće ranije. I to je naravno stajalo u osnovi zakona koju sam ja podneo pre nego što je ova odluka najavljivina.

            Dakle, ova formulacija trebala bi da ima ono u čemu nam treba vaša pomoć.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Pa ako to nije jasno, dozvolite mi da vam to razjasnim.

            Radi se o obaveznoj odluci naravno, to se može još promeniti ukoliko dođe do neočekivanih obrta na primer, ukoliko neko bude bolestan ili ukoliko dođe do drugih nepredviđenih trenutaka. Ta će se onda odluka morati preispitati u svetlu tih specifičnih okolnosti. No, naša namera da to bude nalog a ne neki vrsta pozivnice ili preporuke.

OPTUŽBA:

            Hvala, samo trenutak molim vas. Hvala vam. Mislim da možemo vratiti svedoka još samo ovo. Mi smo tokom vikenda otkrili još jedan dokument u stalnoj potrazi za materijalima koje mogu spadati pod pravilo 68. Mislim da je putem Sekretarijata ovaj dokument je već predat optuženom međutim, budući da njega ne zastupaju advokati, budući da pred sobom ima dosta papira želeo bi samo da budem siguran da je optuženi taj dokument i dobio.

SUDIJA:

            Dozvolite mi da spomenem još dve druge administrativne stvri. Prvo, u petak ćemo zasedati od 9 do 12,45 zatim, sledeći ponedeljak jedan od nas posle podne ima lekarski pregled i zato ćemo zasedati između 9 i 3.

            Molim da se uvede svedok.

            Da izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvo, želim da komentarišem ovo je apsurdno da 14 meseci se postavlja kao neki nedovoljan vremenski okvir za iznošenje ove takozvane tužbe, a drugo, što samo dokazuje njen pravi karakter. A drugo bez obzira što ste vi prošle nedelje raspravljali o nekakvim navodnim mojim mogućnostima komunikacije sa saradnicima i prikupljanju činjenica davanju materijala, ja ni do danas nisam bio u mogućnosti niti u toku ovog vikenda da svojim saradnicima dam na raspolaganje bilo kakve informacije i da uspostavim kontakt u funkciji pripreme materijala od njihove strane, a obrazloženje koje mi je dato da to ne mogu da učinim je da vi niste doneli nikakvu odluku u vezi s tim i da prema tome ja nisam u mogućnosti da ih obavestim ni o kakvim činjenicama niti materijalima koje sam dobio.

            Ne razumem kako to ne postoji nikakva odluka ako ste raspravljali prošle nedelje oko toga. I još imam jednu primedbu materijali mi se i dalje dostavljaju na engleskom a kao što znate obaveza je da mi se dostavlja na srpskom.

SUDIJA:

            U redu, dozvolite mi da vam odgovorim. Prvo, radi se o rokovima za optužbu. Tu se uopšte ne radi o vama to je pitanje koje odlučuje sud. Drugo, objašnjenje koje vam je dato u vezi toga zašto niste u mogućnosti da komunicirate sa vašim saradnicima je tačno objašnjenje. Odluka o tome još nije donešena. Odluka će tek biti donešena i vi ćete o tome tek biti obavešteni.

            Treće, pogledaćemo situaciju sa dokumentima koji se vama obelodanjuju gospodine Najs možda bi nam vi mogli pomoći ovde.

OPTUŽBA:

            Ja ne znam tačno o kojoj kategoriji dokumenata on govori, kad kaže da ih je dobio samo na engleskom ako bude malo konkretnije onda ćemo moći odgovoriti na to. Mi naravno međutim, kao ustupak i zato da bismo mu pomogli budući da on odbija da pogleda te dokumente i dalje njemu uručujemo izjave svedoka ne dugo pre nego što oni dođu ovamo svedočiti isto tako mi ispunjavamo i naše obaveze iz pravila 68 na savestan način kao što smo to učinili i jutros. Međutim to, se pak daje na jednom .. jezika suda. ... treće možda ćete želeti preispitati jednu od ranijih vaših odluka u kojem spominjete jezike koje optuženi razume. Iako ja razumem da je ranije donešena odluka da mu materijal treba ... srpskom odnosno na BHS u to vreme nismo znali tačno u kojoj meri on vlada engleskim jezikom. Međutim, mi sada znamo da on veoma dobro govori i razume engleski jezik, on je dugo vremena radio u Americi, on naravno može govoriti svoj vlastiti jezik i on to .. to je sasvim razumljivo. Međutim, imajući u vidu ogromne troškove skopčane sa prevođenjem ogromnu količinu resursa, vremena i novca koji se troše na to da on dobija materijale dva puta više, odnosno dva puta češće nego što je to pravilnik traži, budući da je on odbio pregledavajući materijale onda bi veće možda moglo preispitati svaku odluku koja je utemeljena na pretpostavci da on ne govori engleski.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            U redu, time ćemo se pozabaviti kasnije ovde je svedok i trebamo ići dalje. Izvolite gospodine Miloševiću možete nastaviti unakrsno ispitivanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Opet smo čuli jednu neistinu nisam radio u Americi to je netačno, a drugo i da razumem ono što piše u materijalima ne znači da moji saradnici koji te materijale treba da dobiju i da mi prikupe činjenice takođe to razumeju, a ja ne mogu osim svega da im služim i kao prevodilac. Uostalom ne vidim kako to nemaju obavezu da prevedu na srpski tu ima i jedan od prijatelja suda koji takođe mora da dobije na srpskom. Prema tome,s matram da je to potpuno deplasirano praviti polemiku o tome da li treba da mi se daju na engleskom izjave svedoka ili ne.

            Shvatio sam da možemo sad da nastavimo sa ovim unakrsnim ispitivanjima.

            Nastavićemo tamo gde smo stali. Naime, vidi se iz ovih pitanja koje sam postavio na bazi izjava na jednoj strani članova verifikacione misije kojoj ste vi bili izvršni šef kako smo konstatovali, na drugoj strani, na bazi izjava raznih terorističkih šefova sa Kosova i Metohije da je misija služila da se spase teroristička aktivnost na Kosovu i Metohiji da se oživi Vojska kako kaže ... u onome što sam vam citirao.

SUDIJA:

            U čemu je svrha ovog pitanja u čemu se sastoji vaše pitanje. Vi znači iznosite tvrdnju, samo trenutak. Vi ste rekli na osnovu izjava koje su dali šefovi terorista misija je poslužila svrsi da se spase teroristička aktivnost. Dakle, da li vi iznosite tvrdnju da je svrha misije bila to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ja iznosim tvrdnju da je svrha misije bila nesumnjivo pripremanje jednog  preteksta za rat protiv Jugoslavije to je jedan, a drugi.

SUDIJA:

            Ovde ste da postavljate pitanja, a ne da iznosite govore. Dakle, ovde se radi o dve stvari vi postavljate dva pitanja to dakle, treba uputiti svedoku. Ja ću onda to pitanje postaviti svedoku. Samo trenutak gospodine Miloševiću. Nije fer prema svedoku, ako mu ne iznesete te tvrdnje i ne pružite mu šansu da na njih odgovori. Generale, pomozite nam. Prvo, iznešena je tvrdnja da je svrha misije bila kao što ste čuli nešto u vezi sa ... aktivnošću to jest da se spasi teroristička aktivnost. Druga tvrdnja bila je da se pripremi teren odnosno napravi izgovor za rat protiv Jugoslavije možete li odgovoriti na to. 

SVEDOK:

            Svrha misije bila je da se verificira sporazum na terenu Sporazum koji je postignut između OEBS-a i Savezne Republike Jugoslavije. Taj Sporazum je bio jedan od dokumenata o kojima sam već ranije govorio. Mi smo smatrali da smo tamo kako bismo osigurali da ne dođe do nikakvog rata. Setićete se da smo tokom septembra i početkom oktobra 98.g., stvari bile veoma napete u tom delu sveta. Tamo je bilo mnogo aktivnosti koja je izgledala veoma zloslutno na to je izdao izvesna naređenja koja su objavljena u javnosti i koja su inicirala neku vrstu priprema. Tokom toga došlo je do sklapanja sporazuma između OEBS-a i Savezne Republike Jugoslavije i to kako bi se smirile napetosti. I kako bi se pokušao povratak na normalan život ili barem u neku normlaniju situaciju. Dakle, mi smo tako videli našu ulogu, i uložili smo mnogo napora da nepristrasno budemo u kontaktu sa svim stranama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznata izjava na tome smo stali Hajradinaja, pošto ja dokazujem upravo ovu tezu koju je maločas gospodin Mej interpretirao, da treba delovati protiv Srbije bilo je potrebno da bi se ubedila šira međunarodna javnost da treba delovati protiv Srbije bilo je potrebno uzurpiranje ili zatvaranje Kijeva takva konstantna delovanja kao Dečani, Prilep i tako dalje. Dakle, ovde se pominje Kijevo, Dečani, Prilep, poznata mesta gde su oni izazvali neverovatne divljačke svireposti i sukobe, a ta mesta su poznata upravo po tome što je Vojska Jugoslavije i snage bezbednosti Jugoslavije upravo za ta mesta optuživana.  Dakle, da li je tačno da je njihova uloga  bila da naprave što više krvoprolića i i sukoba a da to onda bude verifikovano kao odgovornost snaga bezbednosti Jugoslavije. Da ili ne.

ODGOVOR:

            Dobro. Posetio sam vas na njegovu izjavu da je dolazak verifikatora OEBS-a na Kosovo omogućio oživljavanje OVK. Čak je rekao da je taj sporazum spasao OVK., a onda i da je mnogo pomogao da ožive Vojsku. Kaže, pomogao da oživimo Vojsku. Da li je to tačno ili nije.

ODGOVOR:

            To je mišljenje i to mišljenje koje nije moje mišljenje. Ja pre današnjeg dana, odnosno pre petka kada ste prvi put spomenuli nikada nisam čuo za to mišljenje ranije.

SLOBODAN ILOŠEVIĆ:

            To je objavio u onoj ... knjizi u intervjuima kao i mnogi drugi koji su posle okupacije Kosova smatrali da mogu da kažu sve što im ide u korist. A da li je netačno.

OPTUŽBA:

            Ovo nije pitanje.

SUDIJA:

            Molim.

OPTUŽBA:

            Ovo nije pitanje.

SUDIJA:

            Samo trenutak uložen je prigovor.

OPTUŽBA:

            Ovo nije pitanje. Mi zaista više ne možemo sebi priuštiti da trošimo vreme na izjave ovog optuženog. On ponovo koristi vreme da iznosi izjave, i mi na to ulažemo prigovor.

SUDIJA:

            U redu gospodine Najs, mi smo konstatovali vaš prigovor. Gospodine Miloševiću čuli ste što je rekla optužba oni su to sa pravom rekli. Vi govore možete držati kad za to dođe vreme, ne sada, ovde je svedok  i svedoku treba postavljati pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde su isključivo pitanja predmet ovoga što ja govorim., bez obzira što se to ne sviđa ni tužiocu ni vama. A kad je reč o trošenju vremena slušali smo kako ta strana.

SUDIJA:

            Ovo nije pravilna primedba. Stvari će biti mnogo jednostavnije ukoliko budete postavljali samo pitanja. Jedan način na koji se može ustanoviti da li se radi o pitanju je da li ono što ste rekli kratko. Jer, pitanja bi trebala biti kratka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nadam se i odgovori.

SUDIJA:

            Da, generale molim vas da i vi imate to na umu. Vezujući se na vaš poslednji odgovor napominjem njegovu izjavu o razgovorima vođenim sa vojnim posmatračima kako kaže raznih vojski pogotovu egnleske, američke, francuske, kanadske da li su ti razgovori bili u funkciji objšnjenja koje sam ja dao ili ne.

SVEDOK:

            Ne, to su bili redovni sastanci između ljudi koji su ... da rade na vezi sa pobunjenicima na vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosovo. Nama je bilo potrebno da imamo redovne linije komunikacija sa njima tako da kad dođe do nekog incidenta možemo sa njima brzo stupiti u kontakt kao što smo to morali napraviti i sa svima drugima. Jer, prilikom nekog incidenta trebali smo brzo ustanoviti šta se tačno dogodilo i smiriti situaciju što je moguće ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako bi onda mogli da objasnimo i ovo što on na kraju upravo tog objašnjenja o sastancima kaže: posebno je bila pretpriprema NATO za vazdušnu kampanju koja ćeuslediti i da je to bila sadržina tih razgovora. Kako bismo mogli to da objasnimo.

SVEDOK:

            Ja ne smatram da su oficiri za vezu koje sam ja imenovao išli Oslobodilačkoj vojsci Kosova da bi sa njima diskutovali sa pripremama NATO pakta za .. kampanju. Ja to jednostavno ne verujem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li verujete govoreći o formama saradnje između OVK i NATO tokom bombardovanja on kaže tokom ovog perioda u vojnom aspektu Kosovo je bilo zajedničko radilište NATO i OVK. Ja sam imao korist od završnih napada a NATO je imao korist od našeg delovanja protiv srpskih snaga i tako dalje. Tokom prvog meseca ... kampanje ja sam se nalazio u Makedoniji a ne na Kosovu. Makedoniju sam napustio 24. aprila i nisam se više tamo vraćao tokom preostalog dela .. kampanje dakle, ja nisam bio na Kosovu tokom .. kampanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li ste znali kad ste komunicirali sa takvim ljudima kao što je Hajradinaj, Tači i drugi da su oni okrivljeni evo kod mene je ovde na primer, rešenje za 75 ubistava , grupnih, pojedinačnih i tako dalje, pljački Srba, Albanaca policajaca i ostalo.Da li ste znali s kakvim osobama vi komunicirate i sarađujete.

SVEDOK:

            Bilo nam je dobro poznato da su oni jedna pobunjenička organizacija. Isto tako bilo nam je dobro poznato da su oni ubijali policajce, niti u jednom trenutku tokom vremena dok smo mi boravili na Kosovu nismo odborili ubijanje policajaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi smatrate njih terorističkom organizacijom ili pobunjenicima.

SVEDOK:

            Mislim da je reč pobunjenici bolja reč znate, jer je manje emocionalna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Smatrate da je terorista emocionalna reč.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to važi za sve teroriste na svetu ili samo za kosovske.

SVEDOK:

            Ne, jedini sa kojim sam se ja susreo lice u lice bili su oni na Kosovu, na tome ja zasnivam svoj sud.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U vezi s tim da se vratimo na ovo što vi kažete da su bili ciljevi misije. Da li vam je poznato pisanje ... tajmsa 12. marta 2000.g. u kome kaže evropski diplomati koji su tada radili za OEBS, tvrde da je ova organizacija izneverena američkom politikom koja je učinila da vazdušni napadi postanu neizbežni.

SVEDOK:

            Mi smo smatrali da je naša uloga tamo da se pobrinemo da se situacija ne pogorša . Tako da ne mora doći do .. udara mi sigurno nismo smatrali da mi ... američku politiku, ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato o tome je na primer pisao francuski list ... 18 novembra 99. da je potpredsednik parlamentarne  Skupštine OEBS-a nemac ... optužio SAD da uz pomoć Velike Britanije podrivaju misiju OEBS-a. Evo citata: svi u OEBS-u su znali da NATO a pre svega SAD i V.Britanija ne žele da misija uspe. Čuo sam brojna svedočenja ljudi koji tvrde da su američki instruktori obučavali albanske borce. Oni su im objašnjavali da je strateški mudro ubijati srpske policajce da bi se izazvala represija većih dimenzija na albanskom zajednicom, to govori verifikator na terenu sam sreo dvojicu kolega koji su bili na zadatku fotografisanja radara. Uveren sam  da se naša misija završila kada su neki zaključili da imaju dovoljno podataka potrebnih za početak bombardovanja. Da li je to tačno ili nije.

SVEDOK:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ili ne, ovo što kaže Vimer svi u OEBS-u su znali da NATO a pre svega SAD i Britanija ne žele da naša misija uspe.

            Uveren sam da se naša misija završila kada su neki zaključili da imaju dovoljno podataka potrebnih za početak bombardovanja. Da li je to tačno ili nije?

SVEDOK:

            Ne, ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ili ne ovo što kaže Vimer: svi u OEBS-u su znali da NATO, a pre svega SAD i Britanija ne žele da naša misija uspe.

SVEDOK:

            Apsolutno ne.

SUDIJA:

            Da li je u misiji bilo razgovarano u tom smislu, da li je bilo  diskusija u tom smislu. Možete li nam nešto više reći o tome? Dakle, po svemu sudeći ovakvi izveštaji davani su novinarima i izgleda da su te vesti dolazile od ljudi koji su bili pripadnici misije. To je možda istina a možda ne. Prema tome, da li je to nešto o čemu ste vi govorili u to vreme?

SVEDOK:

            Pa OEBS je jedna velika crkva da se tako izrazim. Mi smo tamo radili sa ljudima koji su nam zemlje članice poslale i naravno svako je imao svoje vlastito mišljenje. Prema tome, da to nije bilo mesto na kojem se sloboda govora sistematski gušila. Prema tome, unutar same misije  je postojao čitav niz različitih mišljenja o tome  kakav je potencijalni cilj da nastavi svoj radi da obavi svoj posao. Neki ljudi bili su više optimistički, neki manje.Neki ljudi bili su više odlučni od drugih da učine da misija uspe.

SUDIJA:

            Hvala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sandej tajms u martu 2000-te kaže: američki obaveštajni agenti su priznali da su pomagali u obučavanju OVK prvo što je NATO bombardovao Jugoslaviju. Ovo priznanje je izazvalo ogorčenje evropskih diplomata koji su rekli da je to podrilo napore za političko rešenje sukoba između Srba i Albanaca. Da li znate to?

SVEDOK:

Ja nikada nisam naišao na te američke agente koji su obučavali OVK. Ja sam tu i tamo čuo neku glasinu o tome da su postojali neki pojedinci koji su se obreli u OVK a koji nisu bili odatle. Međutim, nije mi rečeno da su to Amerikanci i ja takve ljude nisam nikada sreo. Međutim, stalno su kružile glasine o tome da postoji jedan ili dvojica plaćenih kojih se nalaze u OVK, međutim ja ih nikad nisam video.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A smatrate da agenti CIA nisu učestvovali u vašoj misiji.

SVEDOK:

            Nijednog nisam identifikovao kao takvog.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prema pisanju, upravo vaše britanske štampe Voker je priznao da je CIA gotovo sigurno učestvovala u odbrojavanju do vazdušnih napada. Da li je to tačno ili ne?

SVEDOK:

            Mislim da to morate Vokera pitati.

SUDIJA:

            Nije uključio mikrofon.

OPTUŽBA:

            Ja nisam u mogućnosti u ovom trenutku govoriti o tome.

SUDIJA:

            U redu. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su funkcioneri CIA nadgledali primirje na Kosovu 98 i 99. godine i za to vreme razvijali veze sa OVK kojoj su davali američke priručnike za borbu protiv jugoslovenske vojske i srpske policije. Ovo piše Sandej tajms, da li je to tačno?

SVEDOK:

            Moram reći da mi to nije poznato. Isto tako moram reći da ja isto tako ne verujem svemu što pročitam u Sandej tajmsu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno ovo što dalje kažu oni: kada se OEBS povukla sa Ksoova nedelju dana pre početka vazdušnih napada prošle godine, mnogi od njenih satelitskih telefona i sistema za globalno lociranje tajno su predati na upotrebu OVK što je komandantima gerile kako je oni zovu jel, omogućilo da ostanu u kontaktu sa NATO i Vašingtonom. Nekolicina vođa OVK imali su broj mobilnog telefona i generala Klarka. Da li je to tačno ili nije?

SVEDOK:

            OVK je apsolutno imala satelitske telefone, to je tačno. Mi nismo njima ostavili telefone kad smo otišli, oni su ih već imali. Kada smo evakuirali našu misiju u Makedoniju dobili smo informacije putem tih satelitskih telefona onih koje mi nismo njima ostavili, nego onim koje su oni jednostavno imali. Dakle, putem tih telefona dobili smo informacije o kršenju ljudskih prava nakon što otišli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od koga ste dobili te informacije, od OVK?

SVEDOK:

            Da u nekim okolnostima da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Takođe kaže Sandej tajms da je OVK priznala da je imala dugogodišnje veze sa američkim, evropskim organizacijama Šaban Šalja komandant OVK koji je sad uključen u pokušaj da se destabilizuju sela sa većinskim albanskim stanovništvom u Srbiji izjavio je da se 96. na severu Albanije sastao sa britanskim američkim i švajcarskim agentima . Da li je i to netačno.Dakle, suština je veze sa američkim  i evropskim organizacijama. Da li je to netačno.

SVEDOK:

            Ja sam bio u Nemačkoj i u Sarajevu 1996. nisam bio u severnoj Albaniji. Jednostavno ne znam ništa o tome. Nisam čak ni znao da Švajcarska uopšte ima neku tajnu službu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Agim Čehu komandant OVK uspostavio je kontakte sa amerikancima tokom svog rada u Hrvatskoj u vojsci, koja je moernizovana uz pomoć ove korporacije za vojne profesionalne resurse to je ... to znate za tu korporociju kompanije specijalizovane za ... osoblje ove kompanije boravilo na Kosovu zajedno sa drugim i slične kompanije ... koje pomagale za sprovođenje programa za bosansku armiju. Da li vam je poznato boravak članova te kompanije na Kosovu i jedne i druge.

SVEDOK:

            .. te dve firme. je bila kompanija kroz koju su Amerikanci uposlili i plaćali ljude koje su dali kosovskoj verifikacionoj misiji. Oni su naime imali jednu unutrašnju poteškoću jer, oni nisu bili u stanju da aktivne oficire aktivne vojnike daju i pošalju u KVM. Zato je ... uzeo ... i poslao OEBS-u. Kad je reč o ... koliko je meni poznato oni su bili u Bosni i oni su tamo sprovodili program za obuku i opremanje. Taj program je bio zatvoren, ili u svakom slučaju oni su smanjili .. aktivnosti i neki od ljudi koji su radili za ... u Bosni prestali su ... i otišli su ... i podneli zahtev da postanu članovi kosovske verifikacione misije u različitom svojstvu. Neke od njih su zaposlili jer ako se ne varam bilo je važno da stvari teku brzo. To su bili Amerikanci koji su poznavali taj deo sveta, neki od njih su čak govorili lokalni jezik i bili su na raspolaganju veoma brzo. Prema tome ... ih je uzeo, oni su radili za ... dok su bili za nas. Koliko je meni poznato .. nije imala svoje ljude na Kosovu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači obe te kompanije koje su radile u Bosni su preseljene na Kosovo da rade isti posao na Kosovu. To vi kažete.

SVEDOK:

            Ne, nisam to rekao. Rekao sam da je ... imao ljude u Bosni koji su ... jedan određeni posao. Tokom godine 98. taj posao je obavljen i to je završeno i onda je neke od tih ljudi zaposlio ... za jedan različiti posao u kosovskoj verifikacionoj misiji. Jer, oni su .. u Bosni obučavali armiju Federacije u taktici. Kad su bili na Kosovu radili ... bili su verifikatori u našoj misiji baš kao i svi mi ostali. Mogu odlučno reći da je tamo vršena bilo kakva obuka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kategorični ste u tome.

SVEDOK:

            Da, koliko je meni najbolje poznato stvari su bile takve.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            18. novembra 99. ima u francuskom listu ... o tome kako je potpredsednik parlamentarne Skupštine OEBS-a Vimer optužio SAD da uz pomoć Velike Britanije podrivaju misiju na Kosovu. Ovde ima citat.. oni su na sve načine sabotirale mirnovni plan na kome je OEBS strpljivo radio podržavale su pripadnike UČK koji se bore umesto da ohrabruju umerene Rugovine pristalice. Jugoslovenska strana je poštovala Sporazum zaključen u oktobru o raspoređivanju verifikatora ...UČK sistematski kršila. Uspeh OEBS-a nije išao na ruku pojedinim krugovima. Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Ne, koliko je meni najbolje poznato, ne, kad je Sporazum potpisan u oktobru 98.g. namera je bila da se potpuše sličan sporazum i između OEBS-a i kosovskih albanaca. Ambasador ... američki diplomata preduzeo je niz koraka i uložio mnogo napora da se zaista i potpiše takav sporazum. Mnogo toga je napravljeno i mnogo napora je uloženo čak i u decembru 98. pre nego što je konačno zaključeno da verovatno neće biti moguće postići takav Sporazum. Mi smo itekako želeli da se takav Sporazum postigne i mi smo uspostavili dosta kontakata sa Rugovom i pokušali ga uveriti da on tada na Kosovu zauzme jednu istaknutiju više vodeću ulogu. Međutim, on to nije bio voljan učiniti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Isti list piše o svedočenju verifikatora koji kaže čuo sam brojna svedočenja ljudi koja tvrde da su američki instruktori obučavali albanske borce. Oni su im objašnjavali da je strateški mudro ubijati srpske policajce da bi se izazvala represija većih dimenzija nad albanskom zajednicom. Da li vam je to poznato ili ne?

SVEDOK:

            Ne, mi smo se u potpunosti protivili tome da OVK ubija policajce. Mi smo njima jasno dali do znanja da na taj način neće uspeti prikupiti nikakvu podrušku za  ... ubijati policajce u jednoj suverenoj državi na teritoriji te suverene države je sasvim jasno, pogrešno i krivo i mi smo to ajko mnogo puta njima rekli.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni tvrde takođe da je UČK primoravala kosovare da se priključe izbegličkim konvojima, da bi na taj način naterali Zapad da što pre reaguje. Lokalno obezbeđenje OEBS-a je sastavljalo izveštaje o međunarodnim posmatračima koji su kasnije spaljeni. Pažljivo su zapisivani stavovi svakog pojedinca prema UČK. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Obnovljeno je nekoliko istraživanja od strane raznih sekcija misije i nisam upoznat sa svim tim istraživanjima tako da ne, ne nisu mi poznata sva ta istraživanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato Dojče vele  dr ... iz Institua za ... u Cirihu je 5. decembra 2000.g. govorio o ulozi obaveštajne službe CIA veoma rano i veoma brzo izgradila svoje veze to je poznato iz razgovora koji su prošle godine vođeni u Švajcarskoj. OVK je praktično obučavala jedna američka organizacija za vreme rata koja se između ostalog sastojala od bivših oficira profesionalne vojske. Ova veza postoji, a veza sa ostalim obaveštajnim službama su mi nepoznate. To tvrdi dr ... Albert iz Instituta za ... studije sa Univerziteta u Cirihu, 5. decembra 2000.g. za ...Da li vam je to poznato... ponovo vas pitam sadržina, njegova tvrdnja je li tačna ili nije.

SVEDOK:

            Nije mi poznato da je bilo aktivnosti CIE na obuci OVK ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mada tvrdi takođe nemački list agent i CIA koji su već pre napada na Jugoslaviju ...

MEJ:

            Samo trenutak gospodine Miloševiću, nema poente u tome on je već rekao svedok je već rekao da on nije s tim upoznat i treba sada da pređemo na sledeću temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je suštinska tema upravo.

MEJ:

            Možda jeste, ali što se tiče ovog svedoka on je rekao da njemu to nije poznato i više ne može o tome da nam pomogne ako o tome imate neke dokaze onda možete da ih izvedete i pozovete.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli za ... Lokvaja penzionisanog brigadnog generala ... koji je bio do 2000.g. član nemačkog delegacije OEBS-a u Beču. Učestvovao je u pregovorima o kontroli naoružanja na osnovu Dejtonskog sporazuma i objavio je knjigu kosovski konflikt putevi i jedan izbežan rat, odnosno jedan rat koji se mogao izbeći. .. Lokvaj da li ste čuli za njega.

SVEDOK:

            Ne, ali ima jako mnogo penzionisanih brigadira nemačke vojske.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On je knjigu objavio zato sam pretpostavljao da ste, on tvrdi da je OVK uživala nedvosmislenu zapadnu podršku.

Tužilac:

            Časni sude, mogu li ja nešto da kažem.

Predsedavajući sudija:

            Izvolite.

Tužilac:

            I to je nešto što se jasno pojavljuje u vezi pitanja koje treba da se postavlja isto tako i na osnovu materijala od pre podne. Optuženi vrši unkarsno ispitivanje na osnovu izvoda iz materijala a ne uvodi kompletan materijal i to je uvek problem tačno je da se time štedi vreme ali ispravan način je da nam se pruži mogućnost da možemo da proverimo kompletan dokument. Kada postoji ovakav primer kada se postavi pitanje o nekom konkretnom radu i o tome da li svedok poznaje autora, ako svedok ne poznaje autora, kakvu vrednost onda može da postoji u ovoj fazi da se on ispituje o sadržaju knjige jer, ako svedok nije video knjigu, mi ne možemo da vidimo knjigu i onda ne znamo o kakvom se materijalu radi.

Predsedavajući sudija:

            Zavisi od toga šta se u knjizi navodi. Možda svedok može da odgovori na pitanje, možda ne može jer mi još ne znamo kakvo je pitanje. Nije bitno pitanje. Bitan je odgovor. Možda svedok može da nam pomogne u vezi nečega, a možda ne može. Ali u svakom slučaju u ovom predmetu treba imati u vidu da se radi ovde o osobi koja sama sebe brani. Tako da pravila koja se odnose na profesionalnog advokata moraju da se smatraju u tom svetlu. Njemu se mora dopustiti malo prostora u tome. Naravno izvore treba identifikovati tako da vi možete te izvore da proverite.

Tužilac:

            Da, i možda da se prezentiraju u pravo vreme tako da mi takođe imamo uvid u te dokumente.

Predsedavajući sudija:

            Izvolite šta želite vi da iznesete iz te knjige. Možete li možda da nam navedete stranu knjige o kojoj govorite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prvo želim, onomogućavate da mi se oduzme vreme, a drugo uopšte nije bitna knjiga nego stavovi, a treće ko ne veruje da su stavovi u toj knjizi može da proveri ali kome to smeta može da ih smatra mojim koje ja proveravam postavljajući pitanje svedoku. Prema tome, potpuno mi je svejedno dakle, da li je tačno da je OVK uživala nedvosmislenu podršku zapada.

SVEDOK:

            Nije tačno, ne, mi nismo išli tamo da bismo pružili podrušku OVK nego smo otišli tamo da sprečimo da jedna situacija koja je bila dovoljno loša ne postane još gora pokušali smo da stvari popravimo i da eventualno organizujemo izbore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto se NATO umešao u konflikt jasno zauzimajući poziciju protiv Srba izgrađujući opominjujući i preteći potencijal okrenuo samo protiv Srba. Da li je time UČK imala najveću vojnu alijansu kao saveznika kao vazdušne snage UČK da bi ostvarili vojne ciljeve. Da li je to tačno ili ne.

SVEDOK:

            NATO nije tako gledao na ono što je radio, iako oklevam da govorim u ime NATO-a jer ja u to vreme nisam služio u NATO-u.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste uočili da je američki predsednik 24. marta 99.g. u svom govoru američkom arodu na prvo mesto stavio ne humanitarnu katastrofu, nego verodostojnost NATO.

Predsedavajući sudija:

            To nije nešto o čemu svedok može da govori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je opšte poznata stvar, pitam ga da li je to uočio

Sudija:

            Možete za to da izvedete dokaze kad za to dođe vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je bilo javno istupanje Klintonovo to je lako uzeti sa evidencije. A da li vam je poznato da isto to kaže Klark za .. maja 2001.godine 15. maja 2001.g., između ostalog ono što Milošević nikada nije shvatio je da se ovde nije radilo o sukobu koji se odnosio strogo na Kosovo. Čak nije radilo o sukobu koji je imao veze sa etničkim čišćenjem u krajnjoj ... radilo se o borbi za budućnost NATO-a, o kredibilitetu SAD kao faktora u svetskim događajima.

Predsedavajući sudija:

            Vi pitate svedoka da li on može nešto da nam kaže o tome da li to hoćete da uradite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to otkriva po njegovom mišljenju pozadinu i stvarne razloge agresije na Jugoslaviju u čijoj je funkciji bila i njegova misija. To je moje pitanje.

SVEDOK:

            Ne, ja mislim da smo mi bili tamo da bi sprečili humanitarnu katastrofu. Ja sam to mislio tada i još uvek tako mislim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto jedan broj verifikatora očigledno ne misli kao što vi mislite, da li je tačno ovo što italijanski verifikatori govore što je objavljeno u Geostrateškoj .. u kojoj se kaže da su amerikanci sabotirali OEBS misiju i navodi se citat znači: to je geostrateška revija ... italijanska radi se o italijanskim verifikatorima ... misija po mom mišljenju je imala dva glavna cilja. Jedan da se inflirtira osoblje u ratnu zonu koji bi imali obaveštajne zadatke i za aktivnosti specijalnih snaga pripremni rad za predterminirani rat. Ja čekam da se prevede.

            Drugi cilj je bio da se svetu ostavi utisak da je sve pokušano i da se tako stvori osnov za javno pristajanje na agresiju koju smo izveli. Da li je to tačno ili ne.

SVEDOK:

            Sigurno bih rekao da smo sve pokušali. U svakom slučaju nismo bili tamo da u ratnu zonu ubacimo ljude sa obaveštajnim zadacima. Ne, mi smo bili tamo da izvršimo zadatak u skladu sa sporazumom na najbolji način na koji smo mogli bez obzira što on nije bio savršen i ... saradnje mnogih ljudi koji su bili na terenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Italijani kažu u tom istom izvoru članovi KVM su kritikovali Vokera i njegovog šefa ... Kerola ... zato što su odbili da sarađuju sa srpskim vlastima. Da li je to tačno ili nije. Da li su vas kritikovali pojedini članovi misije ili su to međusobno vas kritikovali a da vi to ne znate.

SVEDOK:

            Sećam se trenutaka kada svi nisu bili sasvim ubeđeni u ispravnost određene akcije. U tom trenutku bi načelnik misije donosio odluku i mi bi je sprovodili nije se radilo o takmičenju popularnosti misija je bila ta da se spreči da dođe do loših stvari ako je povremeno neko se možda nadurio zato što mu je rečeno čuli smo sva mišljenja dajte sada da sprovedemo odluku koju je doneo načelnik misije onda u takvim slučajevima da bilo je ljudi koji bi se nadurili. Međutim, mi nismo bili tamo za da bi birali ... mi smo tamo bili da bi bili efikasni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali oni dalje kažu da su vas kritikovali i kako se ovde piše direktno citiram: da bi se kontrolisao tok informacija misije i najozbiljnije da bi se koristila misija da bi se stupilo u vezu sa članovima OVK i da .. obuči da navode NATO na ciljanje kada dođe do kasnije do bombardovanja. Da li je to tačno ili nije. To govore članovi vaše misije.

SVEDOK:

            Bio je deo naše uloge da stupimo u vezu sa OVK tako da kad bi došlo do incidenta mogli smo da možemo da razgovaramo sa obe strane koje su učestvovale u incidentu. Prvo, da bi saznali ko je u pravu a ko je u krivu, a drugo, da pokušamo da smirimo situaciju to se može uraditi samo ako imate pristup i OVK kao i srpskim snagama bezbednosti. Tako da da, jeste to smo mi radili, ali nismo to radili da bi obučavali pobunjenike bilo je trenutaka kad moram da kažem pri razgovoru o događajima sa višim srpskim oficirima pokušao sam njih da obučim tako što sam objašnjavao razliku između proporcioanlnog i disproporcionalnog odgovora. Međutim, ja nisam mnogo daleko otišo u tom pokušaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u vezi sa ovim što kažu da su neki članovi misije trenirali UČK da vodi na ciljeve NATO bombardere, italijanski verifikatori kažu: Srbima je bilo jasno, bili su upoznati sa tom aktivnošću čim je počelo bombardovanje 24. marta srpske bezbednosne snage su krenule da iskorenjuju sve indikatore OVK. Ove operacije su verovatno u srži onoga što je NATO opisao kao etničko čišćenje.

Predsedavajući sudija:

            A koje je vaše pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Moje je pitanje, da li je to tačno ali nisam ga završio. Međutim, pre bombardovanja članovi KVM su posvedočili o niskom nivou nasilja kao i učestaloj šemi provokacija od strane OVK.

SVEDOK:

            Mi smo 24. marta već bili u Makedoniji. Jedini kontakt ... što se dešavalo u Kosovu bio je preko ljudi koji su otišli sa Kosova, nakon što smo mi otišli mi bi se s njima sastali, oni su nam rekli šta se dešava i kao što sam spomenuo bilo je nekakvih veza uz pomoć satelitskog telefona

 

kraj 38 trake   

 

39 traka kod Gašić Dragane

 

traka 40

 

            ... koju smo tamo tražili je osnova za sve te stvari i to ... odbijeno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je to bila jedna šema oni eskaliraju sa zločinima legitimno reaguju snage bezbednosti Srbije, a onda misija optužuje snage bezbednosti Srbije po jednom ustaljenom klišeu da su preterano upotrebili silu. Da li je to bila šema sve vreme.

SVEDOK:

            Ne, nismo tako gledali na taj način OVK ... je izjavio da će oni poštovati prekid vatre. Kao što sam već pomenuo mi smo hteli jedan čvršći sporazum sa albanskom stranom uopšteno govoreći međutim, do toga nije došlo bila je deklaracija izjava o prekidu vatre i u početku su se toga donekle pridržavali. Međutim, svakako je bilo slučajeva pojedinačnih incidenata u kojima je učestvovao OVK koje smo mi osuđivali. Ali koliko smo svatili pobunjeničke organizacije ne mogu da budu disciplinovane i ne mogu da proslede naređenja do svojih ljudi onako brzo kao što mogu snage državnih bezbednosti koji imaju mnogo bolje komandne lance i imaju adekvatne kodove jer, nije postojalo, takav kodeks ponašanja nije postojao u slučaju pobunjenika.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ste puta bili u ...

SVEDOK.

            Konkretno verovatno samo jednom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste se tada sreli sa njihovim šefovima.

SVEDOK:

            Da, išao sam tamo da bi bismo razgovarali o tome kako da ih dovedemo u Rambuje. Jer, morali ... povesti tamo da bi bili deo delegacije kosovskih albanaca.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da je Dragobilje bio centar njihovih glavnih šefova.

SVEDOK:

            Oni su se sastajali na različitim lokacijama s vremena na vreme, ali ovo je bila lokacija na koju sam otišao da bi se sreo s njima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali tamo i svoju podstanicu kako bi rekao ili neku svoju stalnu kancelariju.

SVEDOK:

            Mi smo imali oficira za vezu tamo sve vreme kod OVK, skoro sve vreme da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je .. imao svoju stanicu tamo.

SVEDOK:

            Pretpostavljam ... da po tome mislite na američki KFOR jer je to onaj koji ostao sve vreme. Mislim da su oni tamo bili s vremena na vreme, ali nije mi poznato da su oni bili stalno pristuni tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali vaše prisustvo je bilo stalno.

SVEDOK:

            Prilično stalno, oficir za vezu bi povremeno dolazio da razgovara sa mnom i drugim ljudima, ali namera je bila da sve vreme jedan od mojih ljudi bude tamo da bi OVK mogao s njim da razgovara ako je to bilo potrebno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je prisustvo vaših predstavnika bilo i u funkciji zaštite šefova ove terorističke organizacije koji se nalazili u ...

SVEDOK:

            Ne, .... prilično u stanju da se sami brinu o sebi, i mislim da naše prisustvo kao nenaoružanih ljudi u običnim vozilima uglavnom nije moglo da deluje kao bilo kakva zaštita.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je Voker bio u Dragomilju.

SVEDOK:

            Nije bio sa mnom kada sam ja išao ali znam da je išao tamo barem jednom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate s kim ste se vi tada sreli. Da li možete da navedete imena i skim se on sreo.

SVEDOK:

            Ne bi to mogao, a da ne pogledam svoje beleške. Ljudi s kojima sam se sreo bili su ljudi koji su u to vreme bili 3 ljudi bili na vrhu OVK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako glase njihova imena.

SVEDOK:

            Morao bi pogledati svoje sveske jer ne mogu da ih pamaet setim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nemate pri sebi pretpostavljam.

SVEDOK:

            Bojim se da nemam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A s kim ste razgovarali o svojim utiscima iz obilaska Dragomilja.

SVEDOK:

            Moj utisak, ili moji utisci ...ja bi razgovarao sa Vokerom, i Kelerom znači šefom zamenikom šefa misije, jer smo u to vreme bili pre svega zabrinuti da odredimo ljude koji odnosno da osiguramo da ti ljudi koji su određeni budu prebačeni u Rambuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poznato je koji su ljudi bili u Rambujeu. Da li su to bili isti ljudi s kojima ste razgovarali u Dragomilju.

SVEDOK:

            Oni su bili među ljudima koji su išli u Rambuje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali kontakte sa članovima otetih Srba.

SVEDOK:

            Ne lično, nisam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste u vreme kad ste razgovarali sa šefovima terorističke organizacije u Dragomilju činili šta da vrate otete građane.

SVEDOK:

            Koliko se sećam, u tom trenutku kad sam ja otišao u Dragobilje to je bilo nakon što su 5 Srba vraćeni njihovim porodicama. Kada sam ja otišo u Dragobilje to je bio februar. Mi smo tih starijih 5 SRBA vratili krajem januara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su predstavnici misije za koje kažete da su kontaktirali sa porodicama otetih Srba preuzeli neke obaveze prema tim porodicama dali neka obećanja.

SVEDOK:

            Održavani su povremeno sastanci između članova KVM i porodica Srba koji su nestali i to tako porodica Albanaca civila koji su nestali i to je bilo prilično redovno to nisam radio ja, to je radio jedan drugi deo misije ali sam znao da se to dešava očigledno smo se brinuli da se kidnapovanje ljudi vrate na obe strane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste postigli neki rezultat osim  ovih 5 koje pominjete.

SVEDOK.

            Mislim da je bio još jedan slučaj ali ne mogu precizno toga da se setim jer, nisam ja u njemu učestvovao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam oni rekli da su vođene u ... zatvori za otete Srbe i Albance.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su oteti civili odvedeni u štab OVK u selu Glođani. SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da su tamo izloženi mučenju a zatim ubijeni i bačeni u kanal koji napaja .. jezero.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da o tim zločinima postoji detaljna foto dokumentacija i zapisnici o uviđaju.

SVEDOK:

MEJ:

            Ne možete vam odgovoriti na to pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li je tačno da nije postojao nikakav plan za proterivanje Albanaca sa Kosova i Metohije.

SVEDOK:

            U vreme kada sam ja bio u verifikacionoj misiji na Kosovu sve dok nismo ... misiju 20. marta meni nije bilo poznato postojanje plana za proterivanje Albanaca sa Kosova i Metohije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li to znači da ništa niste ni videli, ni čuli što bi vam ukazivalo na to da takav plan postoji.

SVEDOK:

            Nisam video nikakav plan niko mi nije govorio ni o kakvom planu. Ponašanje nekih od vaših snaga bezbednosti nije uvek bilo kompatibilno sa željom da oni ostanu na mestu gde su se nalazili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je bilo poznato da snage bezbednosti nikada nisu dejstvovale protiv terorista  kad su se oni nalazili u grupama sa civilima.

SVEDOK:

            Ne to nije bio moj utisak. Moj utisak je bio da su vaše snage bezbednosti bile prilično spremne da idu protiv grupa OVK kada su civili bili prisutni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A čak su i američki predstavnici u toku 98. godine bili potpuno svesni činjenice da se ne dejstvuje tamo gde postoji opasnost da se povrede civili. Da li ste znali za tu naredbu da se nesme dejstvovati tamo gde se mogu povrediti civili. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su srpski predstavnici na sastanku sa vašom misijom 4. decembra 98.g. kritikovali misiju što nije počela sa verifikacijom i zahtevali da proces počne odmah.

SVEDOK:

            Da, mi smo mogli mnogo brže da napredujemo da je bilo više saradnje od strane vaših ljudi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi smatrate da je krivica za manjak saradnje isključivo na strani jugoslovenskih vlasti.

SVEDOK:

            Ako se tako kaže, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su tom prilikom predstavnici Srbije i Jugoslavije odnosno, predstavnici vlasti zahtevali da se razgovara o kršenju prekida vatre od strane OVK.

SVEDOK:

            To je verovatno bilo među raspravama, među ostalim raspravama da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da vi o tome niste hteli da razgovarate tom prilikom.

SVEDOK:

            Ne mogu se toga setiti. To nije bila glavna tema tog konkretnog sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da vas onda posetim o tome govorite na strani 14 u 3 pasusu vaše izjave, oba ova pitanja koje sam vam postavio. A da li je tom prilikom ukazano na područja koja izazivaju zabrinutost.

SVEDOK:

            ... zbog koje smo mi bili zabrinuti bila je činjenica što nismo mogli brzo da izgradimo .. da su korišćene birokratske procedure da bi se usporio proces izgradnje misije na Kosovu, i takođe ulaska misije na Kosovu a glavna svrha tog sastanka koliko se ja sećam da se traži pomoć da se ubrzaju određene birokratske procedure, da bismo mi mogli da iznajmimo prostore da se vize izdaju brže nego što se to do sada dešavalo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Pa jeste dobili brže izdavanje viza.

SVEDOK:

            Nikada nije bilo posebno brzo, ne, i mi smo pitali da li se može neko pododeljenje sekcije za izdavanje viza može se baciti u Prištinu, tako da se pasoši ne moraju nositi iz Prištine fizički u Beograd i natrag, ali to nikada nije ostvareno. Uvek smo morali da šaljemo pasoše celi taj put do Beograda i natrag to je trajalo mnogo dana da se dobiju vize.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko to mnogo dana.

SVEDOK:

            Zavisi ali to nikad nije bilo brzo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko dana.

SVEDOK:

            Sećam se da je moja viza da bi se pretvorilo od vize jedan ulazak, na vizu za više ulazaka bilo je potrebno 6 radnih dana da se moj pasoš odnese u Beograd da se dobije pečat i da se vrati. To je samo na osnovu mog sećanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da vi ste svo vreme bili na Kosovu, to nije sporno.

SVEDOK:

            To je tačno ali drugo, druga mesta na kojima su izdavane vize jako sporo je bilo da verifikatori koji su pozivani da se priključe misiji oni su se nalazili u svojim zemljama i onda su morali d aidu u jugoslovensku ambasadu u toj zemlji i trebalo im je ... dve sedmice da dobiju vizu u jugoslovenskoj ambasadi u toj zemlji. Tako da je ... dolazaka ljudi u misiju a kada su ljudi recimo već bili na Kosovu, ako je trebalo da odu u Makedoniju da se sretnu sa sledećom grupom verifikatora koja je stizala na aerodrom u Skoplje oni to nisu mogli uraditi ako su imali vize samo za jedan ulazak. Tako da je to dalje komplikovalo naš rad, rad misije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste imali u vidu da je napravljeno u Beču, tamo gde je sedište OEBS-a mogućnost da se ekspresno dobijaju vize za vašu misiju.

Ali ste ipak imali 300 članova misije koji su imali vize i pretpostavljam da kad je 2000 bila razlog što nemaju vizu.

 

SVEDOK:

            Do marta misija se povećala na 1369 članova od Božića do marta mi smo pojačavali misiju sa oko 100 članova pripadnika sedmično i nadali smo se da ćemo do aprila da narastemo na 2000.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto tako sporo?

 

..................:

            To je bilo brzo po standardima misija, kao što je ova koja se gradi od pojedinaca, koje je izjelo istu količinu vremena da se izgradi misija UN na Kosovu iste snage kada su oni stigli u junu, njima je trebalo od prilike isto toliko vremena da narastu do 1 300 pripadnika, to je činjenica koja se ne može izbeći ako poziva te ljude pojedinačno da se pridruže misiji, jer morate onda da pregovarate sa 1 300 ljudi, da pogledate njihove biografije i sve ostalo, dakle, onda se formiraju jedinice. A ovo nije kao kad se pozivaju, već formirane jedinice, vojne jedinice sa kompletnom opšremom i onda one dolaze i donose svoju opremu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako isto vremena trebalo za UN posle 10. juna kao i vama za vreme rada verifikacione misije, a ovima prvima koje pominjem nisu bile potrebne vize, s obzirom na njihov dolazak  na Kosovu to znači praktično da nisu imale nikakav uticaj na ubrzavanje ili usporavanje, da li je to tačno?

 

........................:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kako to da isto vreme trebalo UN kada oni nisu imali problema sa vizama na koje vi ukazujete navodno da ste ih imali.

 

...............:

            Ja nisam navodno imao te probleme, ja sam ih imao. Mislim da morate da uporedite smišljak ljudi u misiji UN koja je svakako izgrađena istim tempom, ali njima je trebao veći broj policajaca u njihovoj misiji. A još teže je doći do policajaca nego do ljudi koje smo mi morali da obezbedimo, mi nismo imali punop policajaca u našoj misiji, jer ponovo moram da kažem, ti policajci nisu stajali okolo već su čekali da ih neko pozove.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam prilikom sastanka koji ste imali sa jugoslovenskim predstavnicima oni ukazali da na putu između Peći i gore prema Nišu, deluje vatra OVK i da su Mališevo napustili stanovnici zbog aktivnosti OVK i da OVK ne pokazuje uzdržanost. Da li su vas upozorili na sve te elemente?

 

......................:

            Put od Peći do Niša je dug otprilike 150 milja ako se ja dobro sećam. Tako da bi mi trebalo malo više preciznosti u tom pitanju. Rasprava o tome šta se dešavalo u Mališevu je svakako bila prisutna, jer je u to vreme Mališevo bila jedna vrsta žarišta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su na sastanku koji su imali predstavnici vlade sa vama i Vokerom 9. decembra tražili da KVM prestane da podržava OVK i tražili da međunarodna zajednica prekine da pruža novčanu podršku OVK i iz bankarskih sistema na zapadu?

 

....................:

            Da sećam se tih optužbi i sećam se da je gospodin ambasador Voker odbacio oštro takve optužbe.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li mislite da je osnovano to odbacio, ako se zna da su preko banaka u zapadnim zemljama išla finansijska sredstva za podršku OVK? Da li vam je to poznato?

 

..................:

            Nije mi zaista poznato koji su bili izvori finansiranja OVK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da je Vojska Jugoslavije pozvala KVM da dođe i obavi pregled povodom kršenja prekida vatre u blizini albanske granice istočno od Prizrena od 14.12 kada su stradali neki teroristi.

 

.................:

            Da ali to je bilo zapadno od Prizrena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je tada potvrđeno od strane vaših patrola da je vođena borba i nađena velika količina opreme?

 

..................

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.         

            Da li je tačno da je u pitanju bila velika kolona OVK?

 

.................:

            Da, mislimo da je imala oko 145 pripadnika.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je KBM imala dozvolu da poseti zarobljene OVK iz tog incidenta?

 

......................:

            Mnogo kasnije, da. U vreme kada je odvedeno 9 zarobljenika, kada su zarobljeni, a kao što ste rekli, to je bila sredina decembra, koliko se sećam to je bilo tek krajem prve ili početkom druge nedelje u januaru kada je nama dozvoljen prisutnim zarobljenicima, zatvorenicima u Nišu i to je bilo u kontekstu pregovora da mi izvučemo vaših 8 zarobljenih vojnika koji su držani kao zarobljenici na brdu Stari Trg.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su ti zarobljenici prilikom posete vašeg saradnika Čaglinskog niškom zatvoru gde se nalazili, njemu rekli da je to bila kolona OVK za popunu i upravo taj podatak da je bilo 145 pripadnika OVK?

 

...................:

            Da, moći ćete da ga to pitate kada se on ovde pojavi, ali to je svakako ono što je on meni podneo u svom izveštaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su oni onda izjavili da su protiv svoje volje bili mobilisani OVK i da su otišli u Albaniju gde su prošli obuku?

 

.....................:

            Da tako sam to shvatio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su svi oni prilikom sukoba 14.12. bili naoružani?

 

..................:

            Ne mogu to reći, ali čini mi se, da je većina bila naoružana, da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da su teroristi ubili 14.12. srpske mladiće u kafeu Panda u Peći?

 

.....................:

            Da došlo je do ubistva u kafiću Panda, u Peći i neki srpski mladići su ubijeni. Ni nikada u stvari nismo saznali kome treba prepisati ta ubistva, nije bilo jasnih dokaza koje bi vodili u bilo kojem pravcu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su teroristi koji su izvršili taj napad pobegli  u onaj deo grada koji se zove Kapišnica koji je bio praktično žarište OVK u tom gradu?

 

...................:

            Nikada to pre nisam čuo, i nije mi poznato da je policija vodila ikakvu efikasnu istragu u kojoj bi se došlo do takvih nalaza.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa prema njihovim izveštajima svi su tragovi vodili upravo u tom pravcu. Da li ste vi o tome bili obavešteni?

 

SUDIJA MEJ:

            Svedok je rekao da nije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kada vas je ispitivala ova druga strana, oni su rekli da su ubijena 4 mladića, međutim, ubijeno je 6 kao što znate. Da li se sećate? Ubijeni su Ivan Obradović, učenik gimnazije, Vuleta Gvozdenović, takođe, učenik, Zoran Stanojević, takođe učenik, Dragan Trifković, takođe učenik, Svetislav Ristić, učenik, Ivan Radević, student, a otac Ivana Radovića, Bogdan Radović je kidnapovan. A njegovu majku i baku su pretukli teroristi UČK.

 

SUDIJA MEJ:

            Samo trenutak. Jedna po jedna stvar. Generale možete li nam pomoći oko ovog incidenta?

 

....................

            Ne mogu precizno da se setim koliko ljudi je ubijeno u napadu u kafiću Panda, mislim da je broj bio između 4 i 6. I  da je tačan broj ustanovljen nešto kasnije. Toga se sećam, to je bio jako nesretan, tragičan incident, mi nismo mogli da dođemo do zakučaka koji su motivi bili iza tog incidenta niti je iko ikada preuzeo odgovornost za incident.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jedna činjenica, gde su pobegli izvršioci i paralelno otmica oca jednog ubijenih, ja sam vam pročitao svih 6 imena koji između ostalog bio pre toga predsednik izvršnog odbora opšteine Peći, ali vam to dovoljno govori koliko je apsurdna i rekao bih monstruozna tvrdnja da je to mogao učiniti bilo ko osim UČK.

 

...................:

            Ne, jer bilo je incidenata na drugim mestima, na Balkanu koja su bila dosta dobro dokumentovani, incidenata koji su izgledali kao jedna stvar, a pretvarali su se kao u nešto drugo, zato mi nikada nismo prepisivali, krivičili odgovornost, a da to detaljno ne ispitamo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate čiji je specijalitet bio da napravi žrtve među svojima da bi optužilo drugu stanu i u Bosni i na Kosovu?

 

...................:

            Ne, ali mogu da se setim raketnih napada na albansku imovinu, kao i na srpsku imovinu, za vreme dok sam ja bio na Kosovu. Ni Jedna strana nije imala monopol nad ovakvim događajima, bojim se.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            A da li se sećate da je u Bosni to bila praksa sa onim poznatim događajima navodno granatiranja reda za hleb u Sarajevu, navodno granatiranja?

 

..................

            Ne, ovo izlazi, van opsedacije ovog svedoka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li je tačno da su na sastanku sa KVM 15.12. predstavnici vlade izneli optužbu da se iz Amerike OVK snabdeva nekim specijalnim naoružavanjem, pošto je kod pripadnika UČK nađen jedan broj takvog oružja?

 

..................:

            Da, sećam se da je iznesena ta tvrdnja. Sećam se da je ambasador Voker tu tvrdnju opovrgao i to veoma oštro.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je Njujorški građevinar, albanac Fjorin Krasnići i jedan od glavnih finansijera OVK opisao kako su određeni predmeti naoružanja izloženi iz Amerike zatvarajuću na imenovanju toga izvoza da se isporučuju lovačkim društvima u Albaniji. Da li znate za tu njegovu potvrdu, ovoga što je kažete Voker opovrgao?

 

........................

            Ne, međutim, mogu primetiti da je većina oružja koje sam video u rukama OVK da su to bili kalašnjikovi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se ne govori o kalašnjikovima, nego o specijalnom oružju koje je specijalno bilo uvezeno iz Amerike. Vi ne znate ništa o tome, dakle.

 

.............................:

            To mi nije poznato.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li je tačno da ste na sastanku predstavnicima MUP-a predlagali da se smanji broj snaga i da oni to nisu mogli da prihvate jer su bili zabrinuti za bezbednost svojih ljudi, da li vam se to činilo logičnom ili ne?

 

.....................:

            To je bilo u vezi sa policijskim garnizonom u Mališevom, nismo bili uvereni da je taj ......... bio prepreka stanovnika u Mališevo. Zato jer je tamo bilo toliko mnogo policije. Mi smo isto tako ustanovili da je imaventni punkt KBM-a u Mališevu i ja sam otišao po lokalnom šefu policije i predložio mu da on umanji broj policajaca tamo, zato jer smo mi smatrali da oni deluju preteće. To nije ličilo na normalnu policijsku stanicu, to je ličilo na tvrđavu pod opsadom, ispred koje su bile oklopna kola.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato, ovo pitanje je vezano za ovu specijalnost UČK da ubija svoje ljude, a onda optužuje durugu stranu, da li vam je poznato da svedok, da ima jedan svedok tužilaštva, npr. ne neko na koga ja ukazuem, nego na koga oni dakle, ukazuju, koji govori da na mestima gde nije bilo policijskih napada da su oni organizovali vlastite napade na mirna sela. Da li vam je poznata ta praksa?

 

.....................:

Konkretno, ne jer da smo mi to znali mi bismo sigurno dali javnu izjavu. Kad pokraj ceste pronađete u 8 sati ujutru goli leš, teško je ustanoviti ko je ubio tu osobu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o zaštićenom svedoku tužilaštva koji tvrdi da su organizovali vlastite napade na mirna sela. I da se tu radilo o organizatorima

 

...............:

            Svedok je već odgovorio na to pitanje, oni je rekao što je o tome reći. Idemo na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A tema je upravo ta, da su Jaku Krasnići, Hašim Tači, Sulejman Selimi i Redžep Selimi, organizovali jedan čitav niz ubistava albanaca, naročito oni.

 

...................:

            Što vi kažete na to? To vi kažete, svedok je pak dao svoj odgovor.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ga pitam, ne u vezi sa onim što ja kažem, nego što čitam iz materijala izjave ovog zaštićenog svedoka koje zato što je zaštićen, albanac je, ne želim da spominjem ime.

 

....................:

            To nema veze. Gospodine Milošević unakrsno ispitivanje sluti tom da se svedoku iznesu neke tvrdnje, a ne da se svađate sa njim. Vi ste mu postavili pitanje o toj ......... i on je na to odgovorio ono što je mogao. Nema smisla da mu sada iznosite druge stvari time.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ja pitam, da li je logično da izvršni šef verifikacione misije zna ili da ne zna za niz tih zločina koje je uradila ova grupa na čelu sa Tačijem, Selimijem, Krasnićijem itd. Prema tome, to je direktno pitanje vezano za ono što je on imao dužnost da verifikuje da sazna i da o tome izvesti. A odnosi se na svedočenja vašeg svedoka optužbe, dakle, ne na moje nekakve na pamet date ocene. Dakle, pitam ga iz oblasti zbog koje je bio na Kosovu. A vi ovo isto imate.

 

........................:

            Postavili ste mu pitanje o praksi za koju se ........... Da li ga želite pitati o još nečemu?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne razumem vaše pitanje. Naravno, da želim da ga pitam o  mnogo čemu, samo je ovo jedna čini mi se bitna kvalifikacija, vršenja jednog čitavog niza zločina nad albancima tamo gde su oni imali svoj lični interes.

 

.....................:

            Pitanje glasi: Da li su vam poznati napadi na albanci od strane OVK?

 

...................:

            Odgovor: Ne, kao takvi ne. Bio je niz koji se nastavio tokom januara i prve polovine februara od prilike četiri ubistva i mi nismo uspeli ustanoviti ko je izveo ta ubistva. Isto tako to nije uspelo ustanoviti srpska policija koja se tamo nalazila u ogromnim brojevima, imali su daleko kriminalističke tehničare na raspolaganju od nas.

 

SUDIJA:

            Moramo to razjasniti. Da li su to bila ubistva Albanca?

 

..................:

            Odgovor: ubistva Albanaca i Srba. Dakle, radi se o obe grupe.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ja razumem potrebu da se stalno uspostavlja ravnoteža između kriminalaca i legalnih snaga, ali da li vam je poznat slučaj gde su upravo ova grupa na čelu sa Hašimom Tačijem pretukla Luza Buhala i Serovika koji je radio kao saobraćajni policajac u Prištini, spalili mu kuću i onda mu je Tači nožem iscrtavao po grudima razne simbole, to svedoči ovaj svedok tužilaštva zaštićeni albanac, da li vam je poznato to?

......................:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da taj Hašim Tači, koji nožem iscrtava simbole albancu na grudima, da li vam je poznata ona fotografija njegova zajednička sa Madlen Olbrajt i Klarkom i Blerom i ostalim.

 

.................:

            Ne, sve ovo su primedbe opšte primedbe, svedok na to ne može odgovoriti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li može da odgovori na jedno sasvim moralno pitanje, da li se ti što se s njim fotografišu Klark, Olbrajt, Bler i ostali zaista mogu da .

 

...................:

            Ne, nije na njemu da odgovori na to pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dobro, Preskočiću mnoga pitanja pošto izgleda da ću opet biti doveden u vremenski tesnac. Da li je tačno da su vojnici kada su razmenjivani imali primetne znake maltretiranja i fizičkog maltretiranja dakle?

 

...................:   

            Da, da, sasvim je jasno da su bili premlaćeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li je tačno da su revoltirani građani postavili barikade tada širom Kosova da protestvuju zašto država ne preduzima energičnije mere protiv terorista kada dozvoljava da se dešavaju takvi slučajevi?

 

.................:

            Tačno je da su postavljene barikade. Međutim, meni su ti ljudi više izgledali kao pripadnici paravojne informacije, oni su nosili crne skijaške maske kako bi sakrili lica i ......... sasvim druge cevi i to sasvim javno. Ja sam bio iznenađen da policija nije ništa učinila u vezi s time.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako su oni vama izgledali, jedno pitanje. Da li su bili civili to je drugo, da li vi smatrate da su to bili civili ili ne?

 

....................:

            .............. bi bili obučeni u crne kožne jakne i mogli su biti civili ili su mogli biti pripadnici snaga sigurnosti, kad nisu na dužnosti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A da li je vama poznato, samo da napravim malu digresiju za naredbe da je svaka jedinica na Kosovu obavezna da odmah razoruža i uhapsi bilo kakvu paravojnu jedinicu u zoni njene odgovornosti?

 

..........................:

            Ne to mi nije poznato i to se sigurno toga dana nije dogodilo 16. januara.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne znam kog se dana dogodilo, pitam vas  da li je vama poznato da je takva naredba postojala i da je ona bila poštovana?

 

....................:

            Nije mi poznato da li je postojala takva naredba. Sasvim sigurno, takva naredba nije bila ispoštovana niti sprovedena u delo kada sam ja osnovno naišao na te paravojne informacije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi insistirate dakle, da to nisu bili građani, nego paravojne informacije?

 

.................:

            Izgledali su kao paravojska, meni su tako izgledali, radili su kao grupa i civilima koji su stajali sa strane, davali su naređenja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je 15.01. na području Dečana ranjen pripadnik verifikacione misije?

 

.....................:

            Dvojica pripadnika verifikacione misije su bili ranjeni. Dvojica, da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je toga dana vozila KVM da su ih predvodila dva vozila MUP-a i da je tada OVK pucala i rani ta dva predstavnika međunarodnog osoblja jednog člana osoblja?

 

....................:

            Sigurno je tačno to da su vozila KVM bila u istom opštem području gde se nalazila ekipa MUP-a. Moram reći da koliko se ja sećam da vezuila KVM su išla ipsred MUP-a. Isto tako tačno je da smo kasnije ustanovili da je OVK izvela pucnjavu.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali to što je bilo očigledno da se puca na kolonu, na koju se nalaze i vozila MUP-, vama nije bilo dovoljno da napočetku konstatujete da je to učinila OVK?

 

.................:

            Ne. Mene je jako brinulo da se možda radilo o provokaciji i da je možda srpska policija izvela tu pucnjavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste pretpostavljali da je srpska policija pucala u kolonu u kojoj je bila sprska policija?

 

......................:

            Da jer su te dve grupe vozila bile razdvojene, mislim da je bilo nekih 50-100 metara između te dve grupe vozila.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, samo direktno priznanje UČK je moglo da konačno promeni taj vaš sud da nije u pitanju sprska policija, da je sprska policija nevino optužena?

 

.................:

            Nakon tog incidenta ja sam razgovarao sa ljudima koji su se našli na udaru vatre  jedan od njih je Vičak Čoglinski. Nakon što sam razgovarao sa najvećim brojem ljudi sa kojima sam mogao razgovarati, a koji su bili tamo na terenu pre tog incidenta, došao sam do mojih zuključaka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Dakle, na kraju ste tek posle direktnog priznanja UČK skinuli ovu sumnju sa srpske policije?

 

......................:

            Koliko se ja sećam, ja sam razgovarao sa svima koji su sudelovali u tom incidentu. Nakon što sam pregledao kompletnu situaciju, a tada je već bilo dva sata ujutru, došao sam do zaključka da ne mogu ustanoviti ko je to učinio, međutim, na osnovu ocenjivanja verovatnosti zaključio sam da se radi verovatno o izazovu MUP-a. Istovremeno tražili smo ljude koji su bili u vezi sa OVK da stupe u kontakt zapovednikom OVK i da njega pitaju za njegovu verziju tog događaja. Tokom sledećeg dana, moji ljudi koji su bili u kontaktu sa OVK rekli su mi, da je OVK prihatila da su njihovi ljudi sudelovali u tom incidentu, ........ taj incident. I mi smo ih onda pokušali onda da ih sve o tome jasno izjasne, javno izjasne i mi smo onda u izjavi za štampu rekli da je to izvršila OVK i da su oni to i priznali. Dakle, to je bio redosled događaja.

 

 

... pokušali navesti da ... izjasne, da se javno izjasne i mi smo onda u izjavi za štampu rekli da je to izvršila OVK i da su oni to i priznali. Dakle, to je bio redosled događaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vas upravo taj redosled događaja upućuje na zaključak ili da li bar druge može uputiti na zaključak o kakvim ste kriterijumima vi svoje zaključivanje zasnivali i da ste uvek polazili od pretpostavke da to mora uvek da su krivi Srbi bez obzira šta se desilo.

____________

            To nije bio ...u to vreme bio je zasnovan ne samo na onome što se dogodilo tokom tog incidenta i na onome što se dešavalo ranije toga dana. Moji verifikatori su dosta govorili sa srpskom policijom i srpska policija je odlučno rekla da mi ne treba da idemo sa njima. Oni su išli promeniti lokaciju ... i mi smo išli sa njima kako bismo se uverili da se u tom garnizonu ... a da se ne dovode pojačanja. Dakle, na osnovu svih tih činjenica, na osnovu svih tih razgovora, na osnovu okolnosti ... ja sam u tom trenutku zaključio da je verovatnije to da su Srbi pucali na moje verifikatore. To je bio moj sud u tom trenutku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Jasni su razlozi zašto ste ga kasnije promenili, imam sledeće pitanje. Da li je tačno da ste 15. januara poslali vašeg saradnika Mesonela u Račak, opština Štimlje.

_________:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su 15. januara njemu stanovnici Račka rekli da ima nekoliko ne mnogo poginulih, nekoliko uhapšenih i nekoliko ranjenih.

____________:

            To je ono što su njemu rekli ljudi sa kojima se on tamo sastao. Dok je već padao mrak u ... popodneva. U  to vreme je situacija bila veoma zbunjujuća i on je tada ocenio da je prioritet to da se ranjeni evakuišu i to je i učinio. Isto tako bilo je nepotvrđenih izveštaja da je izvestan broj muškaraca odveden, da ih je policija odvela. Međutim, u to vreme ti su izveštaji bili neptovrđeni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali to je bio razgovor sa stanovnicima Račka koji je on imao, to je izveštaj koji je on vama podneo.

___________:

            To je tačno. Međutim, moramo imati na umu da su ti ljudi proveli celo poslepodne u svojim kućama na udaru vatre i da nisu baš bili u mogućnosti da se svi okupe na ulici i da ustanove šta se tačno desilo. Svaka osoba dala je svoj vlastiti iskaz o tome šta su oni videli iz svoje ograničene perspektive.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste vi  vršili selekciju tih iskaza o tome, o kriterijumu čime mogu da se optuže Srbija, čime ne mogu, prema ovome što vam je Masonel rekao tu nije bilo mesta za bilo kakvu optužbu protiv Srba, snaga bezbednosti.

__________:

            Ne sećam se da Mesonel dao neku takvu izjavu. Međutim, svi izveštaji iz tog vremena su ovde uvršteni u dokazni materijal i stoji vam na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znamo kakvi su ti izveštaji, a da li je tačno da ste u Račak došli dan kasnije 16. zajedno sa Vokerom i da ste tamo zatekli pripadnike OVK.

________:

            Da. To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da pripadnici OVK nisu hteli da vas puste iz Račka dok se ne sastanu sa Vokerom.

____________:

            To je tačno.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da vas je Voker iznenadio kada je za događaj u Račku osudio vladu SRJ i direktno joj pripisao krivicu.

_____________:

            U to vreme iznenadilo me da je on bio toliko ... i da je o tom događaju govorio kao ... Međutim, slažem se sa onim što je on rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kad se slažete kako vas je mogao iznenaditi.

___________:

            ... bilo ... konferencije za štampu i mi o tome nismo razgovarali pre samog događaja. Koliko se ja sećam ta je izjava došla kao odgovor na jedno od pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li  ... poznato da je Hašim Tači u intervjuu Bibisiju 24. marta 2000. godine rekao: "da je jedna jedinica OVK bila aktivna u Račku i da su mnogi pripadnici OVK junački poginuli u borbama sa jugoslovenskim snagama".

____________:

            Ja uopšte ne ... da je OVK vrlo verovatno bila prisutna u Račku. Međutim, ja nikada nisam smatrao da je to opravdanje da se celo mesto sravni sa zemljom artiljerijom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar je bio Račak sravljen sa zemljom, kad ste došli u Račak.

___________:

            Mnoge kuće imale su veliku štetu. Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li to može da se tako kvalifikuje kako ste vi sada rekli sravljen Račak sa zemljom.

 

__________:

            Selo je sigurno bilo napadnuto artiljerijom i oružjima velikog kalibra na taj način koji je bio potpuno neprikladan za operaciju izvedenu protiv pobunjenika po mom mišljenju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li dokazi postoje da to nije tačno, da je upotrebljena artiljerija.

_____________:

            Meni to nije poznato.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doći ćemo na to kasnije. Da li vam je poznato da se na internetu može naći izjava Madlen Olbrajt data Bibisiju - kaže da su bile potrebne pripreme za incident u Račku i da je on podgrevan kako bi se održao pritisak na evropske saveznike radi vojne intervencije.

____________:

            To morate nju pitati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam vas pitao da li vam je poznato nešto o toj izjavi.

___________:

            Ne, u obliku u kojem ste vi to citirali. I ja sa time i ne slažem kad to vidim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Međutim, ovo naknadno priznanje  bivše ...

__________:

            To nije pravilno postavljeno pitanje. To je vaš komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dozvolite da postavim pravedno. Da li vam je poznata izjava potpredsednika parlamentarne skupštine OEBSA Nemca Vimera - to jedan od retkih evropskih zvaničnika koji nije naseo na TV masakr, a koja glasi:

__________:

            Ovo se meni čini da će biti još jedan komentar. Pa postavite pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je. Da li vam je poznata izjava potpredsednika parlamentarne skupštine ... koja glasi: zgnušanjem odbacujem manipulacije koje se vrše TV snimcima a koje imaju za nameru da isprovociraju NATO intervenciju na Kosovu. Sve upućuje na stvaranje određene reakcije tako da kad vidim određene slike dobijemo želju da automatski izdamo naređenje našim vojnicima da krenu u akciju. Veoma sam uznemiren ovim sramnim manipulacijama našim osećanjem humanosti, itd. Da li vam je ...

______________:

            Molim vas malo sporije.

            Generale da li znate za tu izjavu.

SVEDOK:

            Ne znam ... ali ja znam da ... a ja dobro znam šta sam video na tom brdu. I to nije bila manipulacija. To su bili mrtvi ljudi koji su hladnokrvno pobijeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata tvrdnja da su ti ljudi doneti tu, jer vi i Voker ste došli kada je selo bilo u posedu UČK i došli ste 16 sati posle njihovog ulaska u selo i vremena znači u kome su sve to mogli da urade. Da li vam je to poznato.

SVEDOK:

            Poznato mi je da je neko vreme proteklo i da je to vreme bilo noć, dakle pre nego što smo mi tamo došli. Ja ne smatram da je OVK izmanipulirao ovu scenu, da su oni to iscenirali, tako da bi se vaše snage okrivile. Ja mislim da je ono što smo mi videli ono što se dogodilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su u Račku bili pripadnici tzv. 121 brigade ... odnosno bataljon Sadik Šalja i tu je bio štab ... operativne zone u kući Mustafe Mehmetija. Da li znate za to. Upravo tu u Račku.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su do 15 januara pripadnici terorista OVK na području Račka ubili policajce Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Svetislava Pešića, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, zatim civile ... Resenija i Envera Gašija, a pre toga u novembru zapalili kuću Džemala Batićija u Račku. Pa kasnije i neposredno pred ovu intervenciju ubili i policajca Svetislava Pešića iz zasede nekoliko dana pre intervencije terorista u Račku. Da li vam je dakle poznato taj ...

SVEDOK:

            Poznato mi je da je tamo ranije bilo nasilja. I zato je bila dužnost vaših policijskih snaga da te zločine na pravilan način istraže, da uzmu dokaze, da uhapse odgovorne, da im sude i da ih pošalju u zatvor ukoliko budu proglašeni krivim, ali to se nije dogodilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa vama je poznato zašto nije mogao da se izvrši uviđaj blagovremeno.

SVEDOK:

            Nisu mi poznati nikakvi pokušaji da se sprovede pravilna policijska istraga prije 15. januara.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je istražni sudija suda u Prištini Danica Marinković nekoliko puta pokušala da izvrši uviđaj u Račku i da nije mogla zbog vatre UČK da to uradi blagovremeno, nego tri dana kasnije takođe pod vatrom.

SVEDOK:

            Sreo sam se s njom u nedelju i ponudio sam se da je lično pratim u selo. Ona je to odbila.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je celo selo bilo opasano rovivima i bunkerima i da je čak iza sela u pravcu ... planina postojao još jedan red rovova.

SVEDOK:

            Poznato mi je da je to jedan dosta dugačak rov nekih 50 ili 80 jardi ili metara dugačak i ja sam prošao tuda uzbrdo kad sam išao prema jarugi to je jedini rov za koji ja znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li vi obišli celo selo i njegovu okolinu da vidite koliko ima rovova i bunkera ili ste samo konstatovali taj preko koga ste morali da preskačete.

SVEDOK:

            Ja nisam tražio druge rovove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malopre smo dosta nejasno ustanovili da ste vi bili unapred obavešteni o ovoj akciji policije, odnosno da je verifikaciona misija bila unapred obaveštena o ovoj akciji policije. I da su bili vaši prisutni 15. januara u Račku.

SVEDOK:

            Ne. Mislim da nismo bili konkretno obavešteni. Obavestili su me kad su policajci ubijeni nedelju dana ranije i tad mi je general Lončar rekao da ćemo mi protiv toga da preduzmemo akciju. Mi smo vrlo retko bili obavešteni o tome da će doći do operacije u određenom mestu u određeno vreme sa određenim ciljem. Mi smo se nadali da pripamo takve vrste informacija, tako da bi mogli onda da budemo tamo da budemo sigurni da ne dođe do nekih ozbiljnih kršenja. Međutim, to je nešto što se retko dešavalo i nije se desilo tom prilikom kada je u pitanju Račak.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malopre ste čak potvrdili po imenu i prezimenu da je vaš ... bio 15. januara u Račku.

SVEDOK:

            On je bio u Račku. Da. Bio je tamo sam ga ja poslao negde oko 2.30 popodne iz Peći, a to je uradio zato što smo primali izveštaje da je pucnjava bila usmerena u to selo i lokalna sela, a pucnjava je vršena iz teškog oružja od strane vaših snaga i on je zbog toga otišao tamo iako to nije bilo strogo u njegovoj zoni operacija, ali ja sam hteo na licu mesta nekoga ko je bio na višem položaju i ko je bio iskusan.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali s njim svakako je bilo još nekoliko verifikatora koji su 15. bili u Račku.

SVEDOK:

            I obavestili su ga a njihovi izveštaji su deo izveštaja koji je stavljen sudu na uvid.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u tome i jeste stvar što verifikatori koji su bili 15. januara nisu videli ništa od toga što ste vi i Voker bili posle pauze u kojoj je UČK doneo leševe i strpao ih u tu jarugu.

 

SVEDOK:

            ... stigao u sumrak. Ostao je u selu, niko mu nije rekao da ima nešto što treba videti gore u jarku i on nije imao pojma da se to uopšte desilo. To je bio teren gde se desila jedna dosta žestoka bitka tokom dana, tako da ja nisam očekivao da on ide i luta po mraku u nadi da će možda naći nešto nekih 300 metara dalje od sela. U kom je pravcu trebalo da ide.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ste sami rekli da je bila žestoka bitka u Račku, a vaše izjave su bile kako su snage bezbednosti došle i izvršile masakr na civilima, pa mi recite šta je bilo je li bila bitka ili masakr na civilima.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Mi smo pokrili ovo pitanje. Svedok je rekao sve što može o tome da kaže. Njegovo mišljenje nam više ne može pomoći, a biće drugih svedoka koji će takođe o ovome da svedoče.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je pored vaših posmatrača koji su ušli u Račak 15 da je bila i TV ekipa Asošijeted presa.

SVEDOK:

            Ne. Konkretno ne, nisu nam se prijavili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali su zato objavili u sredstvima informisanja ono što su videli.

SVEDOK:

            U tom slučaju je to na raspolaganju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Naravno da jeste. Da li vam je poznato da u selu nije bilo civila i da su se seljaci još u toku leta napustili Račak zbog dejstava koja su bila na tom prostoru. Osim izuzetno možda par njih.

SVEDOK:

            Mislim da je jedan od izveštaja koji je prošle nedelje stavljen sudu na uvid u jednom trenutku kaže koliko je bilo stanovnika, civilnih stanovnika u Račku i spominje se činjenica da ... je ... pomoću hrane, tako da, znali smo da su stanovnici Račka pobegli, ali neki od njih su još uvek bili tamo.

MILOŠEVIĆ:

            Bila je zima i očekivici tvrde da se samo iz jednog odžaka izbijao dim i to je kuća u kojoj se nalazio štab OVK. Tamo je inače pronađena i oprema i...

PREDSEDAVAJUĆI:

            Svedok ne može da odgovori na to pitanje.

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Očevici kažu da se  pucalo na sve strane i da je pucnjava prestala oko 16.00 časova. Da li se to slaže sa vašim nalazima.

SVEDOK:

            Ne. Moji nalazi su bili sledeći. Pucnjava u Račku je prestala pre nego što je prestala pucnjava koja je bila usmerena na ostala sela i zbog toga što se još uvek čula buka, čuo zvuk pucanja ljudi u Račku nisu shvatili da se u njihovom kraju prestala pucnjava i onda su zbog toga bili veoma iznenađeni kad su videli da je MUP došao usred sela.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja imam ovde nekoliko svedoka iz Račka koji takođe nisu moji nego ove lažne optužbe. Npr. svedok ... iz Račka kaže 15. januara u Račku se vodio pravi rat.

PREDSEDAVAJUĆI:

            O ovome ćete moći da pitate druge svedoke. Ovaj svedok je došao sledećeg dana. Znači vi možete njega da pitate o onome što je on video, ali nećemo daleko stići ako ga pitate o nečemu o čemu on ne može da da odgovor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej, on nije svedok koji samo svedoči o onome što je video, on je izvršni šef verifikacione misije za koga se pretpostavlja da je znao ili je morao znači činjenice koje su na takav način upotrebljene u ratu protiv Jugoslavije. Prema tome ja imam pravo da ga pitam pozivajući se na druge svedoke jer je njegova dužnost bila da prikupi te podatke. Onda bi u najmanju ruku bilo pitanje zašto nije prikupio te podatke od tih svedoka jer je on vodio verifikacionu misiju.

PREDSEDAJUĆI:

            Da, to je pitanje koje mu možete postaviti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zato i postavljam.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Pustite ga da odgovori.

SVEDOK:

            Izveštaji koji su kupljeni uveče 15. su predstavljali sve informacije koje smo mi imali u tom trenutku i očigledno su potekle iz različitih izvora. Nešto od toga su bili izveštaji verifikatora očevidaca, neki podaci su bili odgovori meštana iz sela koja su im oni postavili. Kao što ste videli činjenice nisu bile očigledne i mi smo saznavali više onako kako se situacija razvijala. Situacija ... bila jasna, padao je mrak, svi u selu su bili uplašeni i zbunjeni, bilo je ranjenika. Situacija jednostavno nije bila jasna i mi smo se tom situacijom bavili onako kako smo je zatekli, napravili smo najbolji mogući izveštaj a kako su tokom noći pristizali izveštaji mi smo se ponovo vratili i ponovo to razmotrili i onda smo videli ono što u stvari nismo uočili prethodno popodne. Niko nije pokušao na neki način da stvari prikaže drugačijim. Svaki od tih izveštaja je upravo onakav kakav je napisan u to vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ću morati u vezi sa ovim selektivnim davanjem informacija kako u ovom tako i u svim drugim slučajevima ...

PREDSEDAVAJUĆI:

            To je komentar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije komentar. Ja vama upućujem zahtev da vi s obzirom na svoja ovlašćenja donesete ... diskložen koji će da obaveže službe i američčku i englesku i francusku i nemačku da obelodane podatke koje imaju ne samo u vezi sa ovim slučajem nego i sa drugim slučajevima gde su nameštane situacije u kojima se optužuju srpske snage za nedela koja je učinila druga strana. Ako i nemate moći da to naredite onda vi ne možete da vodite ovakav proces.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo jednu digresiju da napravim, pošto sam proverio u pauzi. Rekli ste da za onaj zločin u kafiću "Panda" kada je ubijeno 6 mladića srpskih niste mogli da ustanovite, i sada tvrdite da ne znate tačno ko je, u dijagramu DZ koji ste vi dali ovde, na strani 7, to je hronologija događaja, pod brojem 44, vi ste napisali, u vezi sa tim zločinom u kafiću "Panda", napad OVK na kafić "Panda" u Peći. Da li je to tačno ili ne?

 

SVEDOK:

            Molio bih, morali biste na to da me podsetite.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Da li imamo broj separatora? Iz hronologije?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je onaj dijagram hronologija događaja, ali to možete da proverite kasnije, pošto bi hteo da štedim vreme. Lično vi ste napisali napad OVK na kafić "Panda" u Peći, pod brojem 44 u hronologiji u onoj, u onome što zovete hronologija događaja, dijagram DZ. A sada da se vratimo na Račak, juče ste kada ste govorili o jednom drugom događaju gde su ubijeni pripadnici UČK-a rekli da ste ispod videli veliku loku krvi. Da li ste videli loku krvi i kako to da niste videli loku krvi u Račku na tom mestu gde je navodno izvršena egzekucija, dakle, kako to da tamo nije bilo lokve krvi kada je bilo mnogo više ljudi nego u ovom događaju koji ste juče opisivali?

 

SVEDOK:

            Mislim da govorite o mom opisu ubistava u Rugobi gde je ubijen određen broj ljudi u jednom mini-busu i njihova krv je iscurela napolje u dvorište i bilo je blata na zemlji. A u Račku to nije toliko blatnjavo, više ima peska tako da nije bilo istih uslova da bi mogle da se naprave lokve krvi. Ali, bilo je lokvi krvi pored svakog tela koje sam ja video u Račku. Tela koja nisu bila nagomilana na jednom mestu, na jednoj površini koja nije propuštala tečnost, kao što je bio slučaj onda kada je krv mogla da se skupi i onda da teče onako kako je tekla kada je u pitanju mini-bus. Mislim da ste o tome hteli da vam ja dam svoj komentar.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, naime, niste uopšte pomenuli taj element u svom opisu , opisu događaja. I gde su bile čaure, onda, ako je tu bila izvršena egzekucija. Kako to da nije bilo čaura nigde?

 

SVEDOK:

            Pogledao sam okolo, nekih 5 metara okolo jaruge i nisam našao nikakve čaure od municije. Jesam, nisam mogao dalje da odem zato što je bilo tu dosta grmlja i rastinja niskog i trebalo bi mnogo vremena da se, recimo, ode dalje odatle, nekih 30, 40 metara, a to je otprilike domet sa koga su ti ljudi bili ubijeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vraćamo se ponovo na ove konstatacije u Račku. Znači, svedok tužilaštva tvrdi da je bio pravi rat u Račku toga dana i da su se pripadnici OVK-a nalazili u selu, to je svedok Mesed Šabani iz Račka. A postoji, takođe, svedok tužbe Drita Emini, koja tvrdi da su imali rovove, da su meštani pomagali u kopanju rovova za OVK-a dva, tri meseca pre ovog, navodnog, masakra, da su radili noću...

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Svedok je o tome već odgovarao. Odgovarao je o rovovima. Svedočio je o onome što zna, ovde se samo radi o čistom komentaru. Broj separatora iz hronologije je 63, a to je u zbirci dokumenata pod brojem 44 i to je onako kako je to optuženi naveo svedoku. Molim da pređemo na nešto drugo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde ova svedokinja, da li vi znate da, dakle, svedok iz Račka tvrdi da su rovovi bili iskopani najmanje mesec dana pre ovog, navodnog, masakra, a vi ste tvrdili juče da su to bili sveže iskopani rovovi potpuno čisti ili to važi samo za taj koji ste vi preskočili?

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Da li je to nova poenta?

 

TUŽILAC:

            Dokazni materijal o tome da je rov preko koga je ovaj svedok zakoračio je to da se radi o sveže iskopanom rovu a videćemo druge dokaze koji se odnose na rovove, govorimo o Račku uopšte, a imaćemo i jedan registrator u vezi toga.

 

ODGOVOR:

            Moje mišljenje je da je rov koji sam ja video bio sveže iskopan zato što nije bilo trave da je rasla iz ruba rova što bi bio slučaj da je rov postojao neko vreme.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vi, ja sam vam rekao da, pitao sam vas kako to da ne znate da ima svedoka koji tvrde da su tri meseca pre toga kopali rovove, da su ih završili mesec dana ranije, itd. I kako je moglo biti trave u sred zime, to je 15. januar, nije mogla trava da izraste za vreme zime u decembru do 15. januara.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Kakva je poenta? Poenta za svedoka?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Poenta je da je razlika velika u onome što svedok tvrdi i u onome što kažu svedoci, stanovnici Račka.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Ako je to tačno onda možete da komentarišete kada za to dođe vreme.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ......... svedoka Džemaila Bećirija iz Račka koji potvrđuje da su 15. januara u Račku bili pripadnici OEBS-a, dakle, da su prisustvovali verifikatori OEBS-a. To je, takođe, svedok tužbe.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Možete o tome da pitate svedoka tog kad se taj svedok bude pojavio pred sudom.

            Zar nećemo, takođe, i da čujemo svedočenje svedoka OEBS-a, mislim da ćemo moći da čujemo svedočenje Mezoneva.

 

TUŽILAC:

            Da, to je tačno.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, moći ćete njih da pitate o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li su vama poznate izjave ovih svedoka iz Račka kada ste prikupljali činjenice o događajima da je ....? Nisu?

 

SVEDOK:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li vam je poznato da taj svedok tvrdi da su kod Berišinog potoka bili verifikatori OEBS-a u Račku?

 

SVEDOK:

            Izveštaji koji su stavljeni sudu na uvid predstavljaju činjenice koje su nama bile poznate u Prištini te noći, a kao što sam ranije rekao, kako su pristizale dodatne informacije, nisu promenili svoje mišljenje o onome šta se desilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Očevidci kažu da je oko 16.00 časova da su policajci još uvek bili u rovovima koje su zauzeli i da su iza njih stigli posmatrači OEBS-a i TV ekipe. Da li vam je to poznato?

 

SVEDOK:

            To mi nije poznato, međutim, moram da primetim da se to dešavalo istog popodneva kada smo mi imali dve žrtve, tako da smo mi objavili svom našem osoblju da se malo povuče, tako da to nije bio momenat kada su svi jurili da dođu do tog mesta pre policije. Radilo se o jednom trenutku kada su se svi suzdržavali iz opravdanih razloga.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svedoci tvrde da se borba vodila na frontu od dva, tri kilometara dužine i da je bilo ubijenih terorista na više mesta. Da li ste to vi imali izveštaj ovih vaših predstavnika koji su tog dana bili u Račku?

 

SVEDOK:

            Sećam se izveštaja u kojem je pisalo da je bilo pucanja na sela i to sa linije fronta dužine dva do tri kilometara, ali mi nije bilo poznato da su konkretno ubijeni pripadnici OVK-a, jer inače to bi bilo u izveštaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su po izveštaju ....... da je izjave na izveštaje novinara koji su bili sa Vokerom 16. januara pisalo na ... 23 tela bili su vidljivi tragovi mučenja, čupanja noktiju, itd. Da li vam je poznato da je i takav izveštaj dat i da li vam je poznato da to nije bila istina?

 

SVEDOK:

            Bilo mi je poznato da je jedan leš bio obezglavljen, ali nikada nismo saznali ko je to uradio i to, svakako, nije bilo pripisano srpskim snagama bezbednosti. Nikada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kasnije je utvrđeno da su svi poginuli u svim ovim ..... ekspertizmima, da su svi poginuli od vatrenog oružja i da su oštećenja na telima nastala posle, upravo od strane životinja. Da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Mislim da se sećam nečega, ali se, takođe, mislim da je rečeno da je to obezglavljivanje jedne osobe bilo obavljeno sekirom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to nisu pokazali nikakvi stručni nalazi fonesičara? Ali, poznate optužbe .... Rajs Voča da su specijalne jedinice i vojska neselektivno napale civile, mučile zarobljenike, izvršile masovnu egzekuciju i da su imali naređenje da pobiju sve stanovnike starije od 15 godina. Da li smatrate da su te i takve izjave davane u funkciji u kojoj je trebalo proizvesti ovakav jedan senzacionalno težak zločin?

MEJ:

            Nije na svedoku da odgovori na to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ......... u izveštaju sa lica mesta naveo je da je nakon odlaska policije i ekipe "Asošijetet presa" iz Račka u selo ušla posmatračka misija OEBS-a sa tri vozila. Posmatrači su u prvom trenutku našli jednog mrtvog i nekoliko povređenih, da li vam je to poznato, to su vaši posmatrači?

 

SVEDOK:

            Ovo zvuči kao da je reč o prvim ljudima koji su stigli i da, to je konsistentno sa izveštajem koji smo mi sastavili u petak uveče u Prištini.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali vidite li kolika je razlika između nalaza vaših posmatrača dana kada je bio sukob između policije i OVK-a i sutradan, pošto su u međuvremenu 16 sati pripadnici OVK-a zauzeli selo. Da li vam nešto govori ta razlika, dok vi niste došli sa Vokerom tamo?

 

SVEDOK:

            Mi smo tamo otišli čim smo saznali da se nešto, zaista, loše desilo, a to je bilo u subotu ujutru. Ja sam to jasno rekao tokom svog prethodnog svedočenja. Mi, u petak uveče nismo znali da je veliki broj ljudi bio ubijen.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je u izjavi za kanadski "Bi-Bi-Si-Njuz" godinu dana kasnije taj isti Šatelo rekao da je u Račak stigao oko 16.00 časova gde je zatekao policiju, da je operacija bila teška, efikasna i čista?

 

SVEDOK:

            To je jasno njegovo gledište.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I snimatelj "Asošijetet presa" je izjavio za novine da je akcija bila čista kao suza. On tvrdi da je od samog početka pratio borbu o čemu je snimljen film koji je u Francuskoj izazvao .......

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nemojte to da stavljate pred svedoka. Ako vi imate taj snimak možete nam ga pokazati, ali nije dobro da nastavljamo na taj način, da vi ovom svedoku postavljate takva pitanja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je francuski "Mond" pisao da u Račku skoro nije bilo civilnog stanovništva koje je pobeglo prošle godine uz nekoliko izuzetaka nisu se vratili?

 

MEJ:

            On je svedočio o tome, on je svedočio o tome. Nema veze šta piše u "Mondu", nas interesuje ovo svedočenje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ja govorim o novinaru koji je bio na licu mesta i koji je, svakako, svedok. I koji sam kaže da nije mogao da shvati tu misteriju koja se dogodila sa Vokerovom izjavom i navodnim masakrom. Da li vam je poznato da očevidci tvrde da su prave borbe bile, ustvari, u šumi, jer su se pripadnici OVK-a povukli u šumu iznad sela?

 

SVEDOK:

            Nije mi to bilo poznato, ne. Ali, nisam siguran da je to relevantno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, relevantna su neka pitanja koja je, koja su postavili novinari javno i u sredstvima informisanja. Na primer, ovo pitanje je vrlo interesantno, kako su policajci mogli skupiti toliki broj muškaraca i voditi ih mirno na streljanje kada su bili pod "kišom" metaka, jer se pucalo na njih iz svih okolnih brda? Pucalo se i sutradan, i preksutradan, i na istražnog sudiju. Dakle, kako je .....

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, nije na ovom svedoku da to kaže. Činjenica je da je on otišao tamo, to je njegovo svedočenje, vi to niste osporili, on je video leševe, vi to niste još usporavali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja, upravo, osporavam to svedočenje i u vezi s tim postavljam pitanja, kako je to moguće? Pitanje je, ima li logike u tome da neko skuplja građane pod "kišom" metaka i da ih vodi na nekakvo streljanje?

 

MEJ:

            To nije na svedoku da kaže.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako je jarak na kraju sela mogao da izmakne pažnji lokalnih stanovnika posmatračima OEBS-a koji su ne dugo po odlasku policije ušli u selo i razgovarali sa meštanima i tražili ranjene?

 

SVEDOK:

            To je bilo između 200 do 300 metara od najbliže kuće, koliko se ja sećam, padala je, padao je mrak, niko nam nije naznačio da gore ima nešto i da treba da odemo da to vidimo, a nije bila naša praksa da silazimo s puta po mraku u toj fazi. Kao što sam ranije rekao, upravo su nam bila ranjena dva verifikatora i mi nismo hteli tek tako da odlazimo u mrak, ako bismo slučajno nešto našli, jer nije bilo nikakvih nagoveštaja da bismo nešto mogli naći, tako da bi to bila ludost.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li sama činjenica, dakle, od tog vremena kada se nije našlo ništa od ovoga što ste našli sutra, da li je sporno da je od tog vremena kada se povukla policija pošlo najmanje 15 do 16 časova za koje vreme je selo bilo pod kontrolom UČK-a dok ste vi sa Vokerom došli da pronađete te mrtve?

 

SVEDOK:

            Svakako je postojao jedan vremenski period, da i jasam rekao šta sam video i kada sam to video i kakav je bio moj utisak.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li smatrate opravdanim što je upravo tri dana kasnije ...... sa lica mesta objavio članak "Kosovo sumnja nad masakrom" u kome se zapitao da li je američki ambasador Voker pokazao neopravdanu žurbu kada je javno optužio srpske snage bezbednosti da su hladnokrvnost ......

 

MEJ:

            To nije važno, ja ću zaustaviti ovakav sled pitanja jer nije bitno šta je rekao ... ili bilo ko drugi, bitno je kakvo je ovo svedočenje sada. Vi ste čuli šta je rekao svedok, rekao vam je šta je video i kako je njegovo mišljenje bilo. Možete ga pitati o tome, ali iznositi ono što su rekli ti novinari ne pomaže nikome. Ako vi želite njih da pozovete, pozovite ih, svakako, i mi ćemo saslušati njihovo svedočenje kada za to dođe vreme. Ali, u ovom trenutku to je samo gubljenje vremena.

 

NAJS:

            U vezi sa tom temom, mogu li samo da ukažem na dve stvari. Gospodin Vladimirov mi je rekao da amikusi imaju pitanja za ovog svedoka i, drugo, u vezi sa svedokom koji treba da bude pozvan sutra, ima nekoliko važnih proceduralnih pitanja koje neće uzeti više od par minuta, ali gospodin ...... bi hteo da se time pozabavimo danas, jer bi svi trebali da znaju o kakvom materijalu je reč, a posebno optuženi.

 

MEJ:

            Da, izvolite.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Sudije, advokat Vladimirov će, ......... jedan od najvećih kurija Vladimirov će obaviti unakrsno ispitivanje, ako bude bilo vremena. Ali, smatram da u ovom momentu, obzirom na, samo jedno pitanje bih ovde, mislim da je prihvatno da ga postavim, vi znate da je pravilo 90 daje vama ovlašćenja i ja razumem da je to u nadležnosti suda da izbegne nepotrebno trošenje vremena i vi ćete se sigurno o tome postarati. Međutim, smatram da način na koji je postupljeno da se danas unapred kazalo da ovaj svedok može biti na raspolaganju sudu, samo danas, na neki način dovodi vas u jednu situaciju ...

 

MEJ:

            Gospodine Tapuškoviću, mi imamo te stvari na umu i ja ću pitati svedoka da li može da se vrati, je li to ono što hoćete da uradim? Samo nam uzimate vreme, šta hoćete da kažete?

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja ne razumem, ja vam stvarno, pokušavam da vam ne uzmem nimalo vremena. Hoću da kažem da je, ja znam da ćete vi o tome da odlučujete i to je vaše ovlašćenje i vi ćete to da uradite kad god se vreme nepotrebno troši. Ali, ako tužilac unapred kaže da će neko biti danas na raspolaganju suda to onda malo zaoštrava program, ja samo to hoću da kažem. Svedok treba da dođe pa ćete vi proceniti kad on treba da, ovaj, bude zaustavljen sa svojim ispitivanjem, bilo ko od nas ko to radi, a ako se unapred kaže da će neko biti jedan dan ovde, onda mislim da na neki način se već unapred .... stvari, ja zaoštravam taj program i vi ćete o tome odlučiti i ja se sa tim slažem.

 

MEJ:

            Da, da i ono što ćemo mi uraditi je da ćemo zamoliti da se vrati kad bude zgodno.

            Da, gospodine Miloševiću, izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            .... ograničava vreme unakrsnog ispitivanja svedoka koji svedoči između ostalog o celom radu misije koji je doneo stotine stranica nekakvih dokumenata koji je u glavnom ispitivanju proveo više od dan i po i koji svedoči o događaju koji je bio okidač za izvršenje agresije ......

 

MEJ:

            Mi se slažemo, mi se slažemo da je on važan svedok, on je svedočio dugo i mi ćemo ga u odgovarajućem trenutku pitati da li bi mu bilo zgodno da se vrati. A sada da nastavimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim da je logično da se ispitivanje nastavi dok se ne završi a ne da se svedok vrati. Moje pitanje glasi, da li je, dakle, s obzirom na nespornu činjenicu o ovom velikom proteku vremena između povlačenja policije, pa odlaska verifikatora UČK-a bio u posedu sela, da li je tokom noći UČK-a mogao ...

 

MEJ:

            Mislim da smo to već prešli, vi ste rekli šta ste hteli i svedok je odgovorio najbolje kako je znao. Jer, to je bavljenje stvarima o kojima on zna i on se time bavio na najbolji mogući način. Meni se čini da dolazite do stvari koje vi hoćete da iznesete u izvođenju svojih dokaza a to nam sada ne pomaže. To je čisto iznošenje argumenata. Rasprava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pitam, da li po njegovom mišljenju je OVK-a mogao da skupi ta tela u tom međuvremenu i da ih tamo donese na taj zbirni plac?

 

MEJ:

            Jedino pitanje je, na osnovu onoga šta je svedok video, da li bi to moglo da bude konzistentno sa ovakvom sugestijom.

 

ODGOVOR:

            To nije konzistentno sa onim šta sam ja video i to nije bio utisak do kojeg sam ja došao tada i sada.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da su verifikatori bili 15. u Račku, ali ste pre toga rekli da nisu zvanično pozvani. Međutim, britanski član verifikacione misije, prema onome što je izjavio Gardijanu, jer Gardijan citira njegovu izjavu, on se zove, znači Nel Strečan, rekao da je bio zvanično pozvan u Račak pre akcije i da to predstavlja prvo javno priznanje da je verifikaciona misija bila, dakle, prethodno obaveštena o akciji u Račku. Da li je to tačno ili nije?

 

SVEDOK:

            Nije mi poznata ta izjava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata konstatacija, na primer, .......... od 21. 1. koji upozorava "Ništa ne bi bilo tako fatalno kao zloupotreba NATO u korist terorista na Kosmetu?

MEJ:

            To nema veze i relevantno je ono što misle novine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, kako je moguće da su sutradan i preksutra, kad su došle ekipe da izvrše uviđaj na njih napad izvršili nenaoružani seljaci?!

 

SVEDOK:

            Mislim da pominjete Srpkinju Marinković, koja je otišla u selo tokom nedelje, a tada u tom trenutku je bilo prisustvo OVK u selu. Mi smo razgovarali s njima i koliko se ja sećam oni su izjavili da će dozvoliti ........ u selo, a da pri tome neće biti nikakvog nasilja, ako ona dođe sama odnosno ako je mi dovedemo. I ako dođe mnogo policajaca oni će pucati na njih. Ona je odabrala da ide u selo sa velikim brojem policajaca i na njih je pucano.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li vam se čini da je cela ta stvar zloupotrebljena, ovde se stavlja pirmedba da se pozivam na štampu, ali upravo je u štampi zloupotrebljen Račak da se stvori atmosfera i preteks za agresiju na Jugoslaviju.

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću, to nije stvar za ovog svedoka, to su erelevantna pitanja kada je reč o njegovom svedočenju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, onda mi recite šta vi mislite zašto je Finska šefica  tima "Helena Ranta" prvo odala priznanje jugoslovenskim patolozima, a zatim ne osporavajući njihove nalaze pribegla ličnim stavovima i metodu neodređenosti u svojim izjavama.

 

SVEDOK:

            To bi ste nju morali pitati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ovo nije lično pitanje nego više, rekao bih, pitanje koje se tiče odnosa prema tome što se dogodilo. Zašto je Ranta izjavila da mora da se konsultuje sa predstavnicima ministarstva inostranih poslova da bi rekla svoj stručni nalaz. Kakve veze ima ministarstvo spoljnih poslova sa sudsko-medicinskim veštačenjem.

 

MEJ:

            To je retorično pitanje na koje svedok ne može da odgovori.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Videli ste onu fotografiju Vokera sa celom svitom pored leša Albanca sa onim tipičnim albanskim kečetom na glavi, kako je moguće da neko bude pogođen u glavu, a da mu na glavi ostane kapa koja je kao što znate kao vrh ljuske od jajeta. Kad ljudi ispadaju iz cipela kad budu tako pogođeni, a on pogođen u glavu ima čak i keče na glavi. Da li imate u vidu da se radi o jednom montiranom za televiziju razmeštaju tih tamo leševa, njihovom nagomilavanju.

 

SVEDOK:

            ...... svakako bila jedna od misli koja mi je prošla kroz glavu dok sam se penjao uz brdo. Kada sa video leševe i način na koji su bili nagomilani zaključio sam, najbolje što sam mogao, da oni nisu pomerani, da su oni ubijeni tamo gde su ležali. To je bilo moje mišljenje na kraju vremena koje sam proveo na vrh tog brda iznad jaruge, i to je mišljenje koje sam zadržao do danas.

            Da sam ja bio terorista ja ne bih okolo hodao sa belom kapom na glavi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa ja upravo i tvrdim da nije hodao sa belom kapom na glavi nego mu je neko stavio posle. Jer, sudski patolozi kažu da od takvog pucnja i takve rane i oči ispadaju a kamoli ta kapica na glavi, jer on se nije rodio s tom kapom.

SVEDOK:

            Moje stanovište na kraju tog vremena koje sam proveo na brdu iznad jaruge je da su ti ljudi ubijeni tamo gde su ležali. Nisam mislio da su se ti leševi na bilo koji način dirali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, da li vama samo pomeranje leševa sa lica mesta gde ste ga vi videli znači i prenošenje u lokalnu džamiju pre istražnih radnji, da li to predstavlja još jedan u nizu dokaza da je reč o nameštenom slučaju?!

 

SVEDOK:

            Ne! Nismo u celosti bili u kontroli onoga što se dešavalo na tom brdu. Međutim, to je bio jedan od razloga zašto smo snimili tako mnogo video snimaka o tome gde su se svi nalazili, kako su im bile rane, da bi smo imali najbolje dokaze u tim okolnostima, najbolje do kojih smo mogli doći. Mi nismo imali pri ruci na raspolaganju Forentečki tim koji je mogao odmah da uradi adekvatnu istragu na mestu zločina.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznata Tačijeva izjava pored one koju sam citirao na početku, da su poginuli u Račku mnogi pripadnici UČK, da je Račak bio prekretnica kako bi se zapad uverio u potrebu vojne intervencije?!

 

SVEDOK:

            Nisam čuo konkretno tu izjavu, ne!

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u pirlog ovoj tvrdnji izjava jednog od boraca UČK, nemačkoj televiziji, da su oni i on i njegovi saborci namerno napadali policiju kako bi došlo do sukoba, kako bi izazvali takve događaje.

 

MEJ:

            Nema svrhe da pitate svedoka, ako želite da se oslanjate na takav materijal onda morate taj materijal staviti na raspolaganje raspravnom veću u adekvatnom trenutku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A, kako tumačite onda objašnjenje Danice Marinković, istražnog sudije iz Prištine koja je svakako jedna od najupućenijih osoba u ovom događaju u Račku, koja kaže već u samom startu bilo mi je pomalo čudno ponašanje Vokerovom pomoćnika, engleskog generala Džona Dreljenkeviča,  on je nastojao da nas spreči da izađemo na lice mesta, jel to tačno ili nije?

 

SVEDOK:

            Ne! Rekao sam da mi je bilo jako drago da idem s njom na mesto zločina, ali ono što nisam hteo je da dođe do razbuktavanja novih borbi, da još ljudi bude ranjeno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da u zapisniku stoji da je nađen teški mitraljez broing 12,7 mm, boing sa pištoljem 79 - dva komada, automatske puške 762 - 36 komada, dve snajperske puške, ručne bombe kineske proizvodnje, 12 mina sa punjenjem za ručni bacač, 22 ručne bombe, 7.282 metka

            Molim vas malo laganije čitajte zbog prevoda!

sanitetska oprema, vojničke uniforme na kojima su bile oznake. Da li vam je poznato to iz zapisnika?

 

SVEDOK:

            Ne! U to vreme smo tražili da se obavi zajednička istraga i da se takvi dokazi stave na raspolaganje a to nikad nije učinjeno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi uvažavate da istražni sudija Okružnog suda u Prištini vrši istragu i da je taj njegov izveštaj relevantna činjenica za saznavanje istine o događajima?

 

SVEDOK:

            Samo pod uslovom da se to oružje može povezati sa preminulim, što bi bila normalna forentička praksa.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Upravo su to našli oružje na licu mesta gde su ti, kako ih vi zovete, preminuli.  Jel to sporno ili nije?

 

SVEDOK:

            Da, apsolutno. U to vreme, za koje govorim, i tad sam rekao,  ako ima oružja dajte da ga vidimo, dajte da vidimo dokaze koji povezuju to oružje sa leševeima. A to nikad nije učinjeno. Mi smo nekoliko puta to tražili.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zar nije dovoljna veza oružja i leševa  činjenica da je u stručnom nalazu forensičara na 37 leševa kad je skinuta parafinska rukavica ustanovljeno da su pucali iz vatrenog oružja?!

 

SVEDOK:

            Ti dokazi nam nikada nisu stavljeni na raspolaganje, gospodine Najs, to je dokument koji je predat  optuženom jutros da bi mu pomogao i ono iz čega on čita, čita na srpskom, a u tom dokumentu piše na engleskom sledeće:  Kada smo  stigli u selo Račak, to je izveštaj sudije, informisala nas je policija da su tokom pretrage terena pripadnici republičkog  MUP-a i Ministarstva unutrašnjih poslovaSrbije pronašli oružje i delove vojnih uniformi koji su, i uzeli su sve sa sobom. Mi imamo takođe i fotografije, to je jedan primer kako bi trebalo staviti na raspolaganje dokumenta svedoku, tako da on može da da komentar o tome.  A, isto tako se može staviti i na grafoskop tako da bi bio od pomoći svima.

MEJ:

            Da, stavite ga na grafoskop.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... više od mene potrošio, gospodin Najs, da mi ne uzima sada vreme jer ja imam još mnogo pitanja.

 

NAJS:

            On kaže da situaciju treba razjasniti kako bi se to napravilo na pravičan način. Pravičan prema svedoku i pravičan prema onima koji će se baviti ovim predmetom. Molim da se to stavi na grafoskop. Hvala.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je na grafoskopu?

 

SVEDOK:

            U izjavi koju ja čitam stoji, toga dana pronađeno je sledeće oružje, i zatim sledi lista oružja. Ovde ja, barem sada, ništa ne mogu videti o vezi između leševa i oružja. To oružje je moglo biti u podrumu bilo koje policijske stanice, na bilo koje mesto na Kosovu. Svaka policijska stanica ima mnogo ovakvog oružja na raspolaganju i ja zato ne smatram da ovo povezuje ljude koje su izgubili živote sa tim oružjem, a i da takva veza postoji nije protivzakonito posedovati oružje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi time smatrate, vi ste stavili sada na grafoskop upravo ono što sam ja pročitao izveštaj istražnog sudije, i tačne su iste brojke koje sam ja pročitao. A da li vi smatrate da policijska jedinica na koju pucaju sa okolnih visova pripdanici UČK i koja se povlači iz toga sela treba da ostavi i teške mitraljeze i automatske puške i snajperske puške i bombe i municiju i sve to na raspoalganje onima nesumnjivo ući u selo čim oni napuste selo. Ili treba da pokupi to oružje.

 

SVEDOK:

            To sasvim zavisi od okolnosti. Činjenica koja se ovde iznosi, tvrdnja koja se ovde iznosi, tvrdnja glasi da to oružje je u vezi sa ljudima koji su ubijeni. Međutim, ovaj  dokument izgleda da tu tvrdnju ne podržava. Isto tako, ništa što sam ja tada video na licu mesta tu tvrdnju ne podržava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To samo potvrđuje da su su EPS-ovi posmatrači i teroristi OVK bili odlično sinhronizovani, to je nesumnjivo.

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, to nije pitanje postavljeno na pravilan način osim ukoliko vine iznosite tvrdnju da je ovaj svedok bio na neki način sinhroniziran sa OVK. Da li želite još nešto pitati o ovom izveštaju sudija?  Taj izveštaj treba takođe uvrstiti u dokazni materijal?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz onoga što vi kažete da ste tražili da ide bez pratnje policije istražni sudija, vi ste obrazlagali da su tamo seljaci gnevni i naoružani i da će čim vide policiju otvorili vatru. Je li tačno da vas je pitala istražni sudija otkud seljacima oružje? I da ste umesto odgovora napali uz pretnju da će ona biti kriva ukoliko dođe do novog krvoprilića i da će se on lično u tom slučaju potruditi da izvede sudiju pred haški tribunal. Jel to bio vaš razgovor sa istražnim sudijom, sa tom damom?

SVEDOK:

            Da, to je manje-više onaj razgovor koji sam imao sa njom. Rekao sam joj da je smatram odgovornom za svako krvoproliće do koje će tamo eventualno doći. Sasvim je na njoj da li će ona tamo ići ili neće ići, ali ako ode na takav način da ću je ja osobno držati odgovornom, to sam joj jasno rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato kad je konačno izvršen utiđaj, to je koliko se ja sećam iz ovih izveštaja bilo tek 18. da su nastavili uviđaj, obišli rovove iznad sela na okolnim brdima, da su pronašli lopate i krampove, da su rovovi bili prepuni čaura 7,62 mm kineske prozvodnje, da je na vrhu brda zvanom Vis pronađen bunker pokriven drvenom građom i zemljom, a unutra bunkera šporet na drva, pored samog bunkera mitraljesko gnezdo, koje je bilo zaštićeno džakovima s peskom, a ispred  u žurbu zaboravljeno postolje još jednog mitraljeza i veliki broj čaura 12,7 mm. Da li vam je poznato to iz izveštaja?

 

SVEDOK:

            Ne, nije mi to poznato. Ja nikada nisam naišao na taj bunker, taj bunker sigurno nije bio onde gde sam ja išao. A to je bilo nekih 30 do 40 metara od ove obaline, jaruge, nisam išao više uz brdo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To što vi niste išli uzbrdo to ne znači da tamo nije stajalo sve ovo što piše u izveštaju, da ili ne?

            Da li vi tvrdite da istražni sudija izmislila ovaj izveštaj?!

 

SVEDOK:

            Ona je, sasvim sam siguran, u izveštaj stavila ono što joj je rečeno. Međutim, ne ne znam kojoj meri se može napraviti propisna veza između oružja za koje se tvrdi da su ih ovi pokojnici imali i samih tih ljudi. Ja još moram videti takvu vezu. Svako može otići u podrum policijske stanikce, uzeti neko oružje i ostaviti ga na brdo i reći evo ga, ubili smo zato jer su to bili teroristi jer su imali oružje. To je jednako verovatna tvrdnja kao i ovo što stoji u izveštaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U izveštaju piše i da su u dvorištu jedne kuće naišli na minu ručnog bacača, da su pronašli kuću u kojoj je bio smešten štab, da su pornašli u toj kući knjigu sa evidencijom o dežurstvima, pisaću mašinu, uniforme, rančeve sa ručnim bombama, okvire s municijom 7,62, svaki sa deset metaka, bombe kineske proizvodnje, veću količinu suvih obroka američke proizvodnje, cigarete, pekaru, itd. Da li vam je to poznato?!

SVEDOK:

            Ne, nije mi to poznato.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata konstatacija da je pregled uputio da se radi o žrtvama iz ratnog sukoba bez ikakvih drugih dejstava, to što posle govore sudski veštaci i da su sve druge povrede nanete od strane sitnih glodara, miševa, pacova, ptica na meka tkiva, da li vam je to poznato?

SVEDOK:

            Nije mi poznat ceo izveštaj ovog izveštaja. Ja znam da je  sprovedena forensička istraga ali ja nikada nisam video izveštaj u celini.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako niste tri godine videli izveštaj u celini?!

 

SVEDOK:

            Izveštaj je predat Vokeru, i to je bila osnova. Oni su dakle, forestički tim je tada izveštaj bio spreman predati samo Vokeru i nikome drugome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smatrate da to potvrđuje moju tvrdnju da je Voker iscenirao ovaj događaj da bi opravdao agresiju?!

 

SVEDOK:

            Ne, apsolutno ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Forestički izveštaj, izveštaj stručnjaka bio tajna koja se predaje samo Vokeru.

 

SUDIJA:

            Ne, nije na ovom svedoku da odgovara na to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da je na javnosti da odgovori na mnogo ovoga.

 

SUDIJA:

            Ne, ako je ovde nešto relevantno, relevantno je za ovo suđenje i za sudsko veće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Stručnjaci koji su bili su u pratnji istražnog sudije opisuju žestoko dejstvo OVK sa okolnih visova na njih i da su jedva uspeli da prikupe i odnesu leševe, da su ih uneli u prisustvo vaših posmatrača, plus sekretar ambasade Finske itd., u Institut. To pretpostavljam sve nije sporno.

 

SVEDOK:

            O čemu sada to konkretno govorite?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da su leševi prikupljeni i da su prikupljeni pod vatrom UČK koji su nastojali da onemoguće odnošenje leševa na Institut, da su sve vreme od kad su odneti i vreme dok je trajala forensijska analiza bili prisutni vaši predstavnici, jel to tačno ili nije?

 

SVEDOK:

            Koliko se ja sećam leševi su doneti sa brda negde kasno poslepodne u subotu. A zatim, mislim da je to bilo u ponedeljak policija se vratila u selo, u velikom broju, i uklonila leševe iz džamije gde su neki od leševa dovedeni u subotu. Mislim da je prisustvo policije u Račku, da bi se ti leševi odvezli iz Račka, moralo biti prilično veliko, ja tamo nisam bio u ponedeljak.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Profesor Slaviša Dobričanin,  jedan od stručnjaka koji je vršio pregled tvrdi da je nalaz tog pregleda, da tu svih 40 leševa ljudi nastadalih u ratnom sukobu, nastradali od vatrenog oružja, da je na njih pucano iz daljine, osim jednog slučaja gde smo, kako kaže, našli neke ali nesigurne karakteristike udaljenosti iz relativne blizine sa 70-80 cm udaljenosti, moguće je da je bio blizak susret u rovu.  Da li vam je poznat taj nalaz, da li vam je poznato da svi forensijski stručnjaci, uključujući kako vi dim ovde i dr Dunjića koji je svedočio i pismeni izveštaj imam, koji je svedočio ovde, tvde da u stručnom pogledu nikakve razlike nije bilo između njihovih nalaza i nalaza Finskih stručnjaka i mišljenja Beloruskih stručnjaka i da su sve analize izvrešili zajedno i u prisustvu svih ovih stručnjaka koji su radili na tome.

 

SUDIJA:

            Možete li nam nešto reći o tome?

 

SVEDOK:

            Kako se ja sećam javljeno je da je na jednom od leševa bilo opekotina od baruta što znači da je to indikacija da je taj čovek usmrćen iz neposredne blizine. Međutim, ni jedan drugi leš nije imao opekotine od baruta, prema tome ne može se reći da je se tu radilo od nečemu iz blizine. Prema tome, toga se sećam.  Isto tako se sećam da mi je Voker rekao, u kontekstu finskog forentističkog izveštaja, da u tom izveštaju ne stoji ništa što je u suprotnosti sa njegovim stavom da se radilo o masakru.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je logično da tako mnogo može da se razlikuje zaključak gde forensički eksperti koji su taj izveštaj napisali tvrde da su sva lica poginula u borbi, u ratnom sukobu, a da Voker uprkos toj činjenici tvrdi da ništa ne stoji

 

SUDIJA:

            Ne, nije to na ovom svedoku, on je svoj iskaz dao. To su stvari o kojima će verovatno pretresno veće trebati doneti odluku nakon što saslušamo sve dokaze.

            Idemo sada na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz izveštaj istražnog sudije čiju kopiju ovde imam, stoji da su na okolnim brdima pronađeni iskopani rovovi i niz ovih elemenata opreme koje sam pomenuo i citirao, da su bili bunkeri zaštićeni džakovima itd. Vi kažete da niste išli da to vidite jer niste išli više od 30-tak metara od tog, da li su vaši predstavnici, članovi veifikacione  misije išli da vide te bunkere i okolinu Račka, da li su oni potvrdili da sve to što je naveo istražni sudija, odnosno istražna sudija Danica Marinković, tačno ili ne?

 

SVEDOK:

            Koliko ja najbolje znam, njen izveštaj nikada nije predat nama. U svakom slučaju meni nije bilo poznato da je gore na brdu bilo drugih bunkera, dalje od jaruge. Ja sam za to saznao čini mi se prvi put tek nakon što su mi prvi put pokazali na kartu pre nekoliko tjedana.

 

OPTUŽBA:

            Istražitelj u ovom delu slučaja pripremio je jednu kartu,  mi smo to već videli u drugoj formi, na toj se karti vide još neki bunkeri.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su na osnovu izveštaja koji su uradili sudsko-medicinski eksperti i istražni sudija, da je napravljena službena beleška Okružnog javnog tužioca u Prištini koji tvrdi da ne postoji sumnja da je bilo čija smrt u tom ratnom sukobu izazvana krivičnim delom već da su sve preduzete radnje bile usmerene na odbijanje oružanog napada od strane pripadnika terorista tzv. UČK i u skladu sa Zakonom o unutrašnjim poslovima.

 

SVEDOK:

            Izvinjavam se, ali ta istraga nije sprovedena zajednički bio je postavljen zahtev da mi sudelujemo u istrazi i da smo mi sudelovali u toj istrazi onda bi smo mogli imati mišljenj o izveštaju sudije Marinković. Međutim, na temelju onoga što sam ja video tamo ona je to napravila vrlo površno i nije sledila odgovarajuće procedure za postupanje sa dokazima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što se tiče procedure koja bi bila odgovarajuća nju je onemogućio OVK. Zato je i izvršen ograničeni uviđaj tek posle tri dana, valjda to ne sporite? Jer po proceduri je bilo potrebno odmah izvršiti uviđaj.

 

SVEDOK:

            To je moglo biti učinjeno odmah, to je moglo biti napravljeno još u subotu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, a ko je onemogućio istražnom sudiju da izvrši uviđaj. Istažni sudija je pokušao da izvrši uviđaj, kao što je poznato, pa je oteran vatrom UČK. Pa je konačno izvršio tek posle tri dana. Ko je odgovoran za to zakašnjenj?

 

SUDIA:

            Svedok je o tome već dao mikšljenje. Generalno mislim da danas ne možemo dalje napredovati.

            Gospodine Miloševiću moramo ovo privesti kraju za danas.

            Generale, očito je da optuženi mora imati priliku da vas u celosti unakrsno ispita što znači da bi trebao imati onoliko vremena kao što je imala i optužba. Zato ću vas morati zamoliti da se vratite ovamo na završetak unakrsnog ispitivanja. Da li možete pronaći neki datum, u naredna dva meseca, kada bi bilo praktično za vas da se vratite ovamo.

 

SVEDOK:

            Da li mi dopuštate da o tome razgovaram sa vašim ljudima.

 

SUDIJA:

            Pa ne sa našim ljudima, mi ne koristimo taj izraz, no naravno možete razgovarati o tome sa optužbom, jasno treba dati do znanja da možete razgovarati samo o toj temi ne o drugim delovima vašeg svedočenja. Bićemo vam zahvalni ukoliko to  učinite. Ostatak unakrsnog ispitivanja ćemo obaviti kasnije.

            Gospodine Miloševiću, ovo je važan svedok i prema tome pravo je da vi imate otprilike isto vreme kao što je imala i optužba. Prema našem sudu to znači da imate još dva sata na raspolaganju. Vi ne morate iskoristiti sva dva sata, međutim, kad se svedok ovamo vrati imaćete na raspolaganju toliko, što će vam dati otprilike nekih pola sata više nego optužbi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja mislim da je to nepravilno i nije u interesu istine i pravde jer se ne može upoređivati vreme tužbe koja je koristila svoje pravo na taj način što je i tužba i svedok i jedan i drugi čitali pitanja i odgovore, sve vreme glavnog svedočenja, a ne onako kako ste vi zamislili na početku da samo ima svoj podsetnik jer smo pratili sve vreme čitali su i pitanja i odgovore. Svedok je doneo ogromnu količinu materijala, sve to kad se ponderiše sa potrebnim vremenom nesumnjivo bi meni trebalo da daje pravo da u razumnim granicama nemam ograničenja unakrsnog ispitivanja ovog svedoka. Ako vi stvari postavljate na takav način, formalno, prvo mi prekidate unakrsna

 

SUDIJA:

            Ne slažemo se. Mi moramo razmotriti šta je pravično i to u kontekstu jednog dugog suđenja. Moramo uzeti u obzir ravnotežu između te dve stvari. Naša je dužnost da ovo suđenje obavimo na inspiritivan način, to je bila naša odluka kada je reč o ovom svedoku. Vi imate još dva sata na raspolaganju nakon toga će amikusi moći unakrsno ispitivati.

            Generale lepo vas molim da se vratite onoga dana koji bude praktičan za vas.

            To je sve za danas.

 

OPTUŽBA:

            Kao što sam već rekao gospodin Rajnego će govoriti o sutrašnjem svedoku.

 

SUDIJA:

            Molim da se prvo ovaj svedok izvede iz sudnice.

 

OPTUŽBA:

            Još nekoliko stvari.

            Svedok za sredu, i zaštićeni svedok i on dolazi tek sutra naveče, što znači da se njega verovatno neće moći pozvati u sredu ujutro, budući da naravno moramo proći kroz pripremni razgovor sa njim.

            Ukoliko završimo sutrašnjeg svedoka do srede ujutro mi ćemo onda nastojati da se ovo vreme iskoristi za svedoke po pravilu 92-BES, pa bih zamolio optuženog da bude spreman baviti se tom temom.

 

SUDIJA:

            U redu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sutrašnji svedok može li se znati?

 

SUDIJA:

            Možemo li to saznati?

            Gospodine Najs ricite kako bi to optuženi svedok za sutra je.

 

OPTUŽBA:

            Gospodin  Čonglinski, gospodin Rajner hoće sada o njemu govoriti.

 

SUDIJA:

            I vi ćete onda nastojati pozvati ili zaštićenog svedoka koji je na popisu ili prvog od svedoka iz pravila 92-BIS.

 

OPTUŽBA:

            Tako je.

 

SUDIJA:

            Moramo dati do znanja  da bi verovatno vi uspeli pozvati tek prvog.

 

OPTUŽBA:

            Ovisno o unakrsnom ispitivanju, prvog ili možda prvu dvojicu, ovisno o tome koliko će biti vremena.

 

SUDIJA:

            No, u svakom slučaju započećemo sa sutrašnjim svedokom i videti kako napreduje. Izvolite gospodine  Dajnafeld.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Časni sude evo vrlo kratko. Svrha zahteva koje sada iznosim pred vas je da od vas dobijem dopuštenje da obelodanim izjavu svedoka koja je ranije bila revidirana. Iako se to čini pomalo neobično stvari su ovakve. 11. septembra 2001. godine optužba je pretresnom veću podnela zahtev u vezi svedoka Čonglinskog kako bi se zaštitio identitet jednog čoveka koji se spominje u toj izjavi. 4. januara 2002. raspravno veće je naložilo da se obavi to revidiranje i onda je revidirana izjava obelodanjena amikusima i optuženom. Tokom jučerašnjeg pripremnom razgovora sa svedokom Čonglinskim mi smo razgovarali i o tom revidiranom delu i ispostavilo se da postoji još jedna važna informacija, dodatna informacija koja se sada nalazi u dokumentu koji je raspodeljen raspravnom veću, optuženom i amikusima. To je dokument od jedne strane, četiri paragrafa, to je naš dodatni sažetak za tog svedoka. Međutim, poteškoća u vezi sa ovim je sledeća. Ova informacija je u kontekstu paragrafa koji su ranije bili revidirani. Drugim rečima, revidirani paragrafi, iako oni ne sadrže tu informaciju daju dovoljno kontekstualnih informacija. Svrha revidiranja došla je na osnovu pravila 70.-tih zahteva samog svedoka Čonglinskog. Sada je optuženi, sada je svedok Čonglinski odobrio da se nerevidirana izjava dade optuženom, međutim, ja tu revidiranu izjavu ne mogu dati optuženom bez vašeg naloga o tome. Prema tome, ja sada ne želim učiniti nešto bez da prvo za to tražim vaše dopuštenje, odnosno konkretno da dam punu izjavu.

 

SUDIJA:

            Imate dozvolu raspravnog veća da uručite punu izjavu.

Sednica se sada prekida i nastaviće se sutra ujutru u 9.00 sati. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest