aktuelno-m.gif (3720 bytes)

11. april .2002.

STENOGRAM

 

 

___________:

... gospodin General ... je sledeći. On će uvesti veliki broj dokaznih predmeta u dogovoru sa Sekretarijatom dobićemo fascikle u kojima su dokazni predmeti u onom redosledu kojim će se ... uvoditi. ... ovog svedoka me je malo zabrinuo, ... sa našim pravnim referendom ... kad je prvobitno trebao da se pojavi ovaj svedok. Radi se o vrlo detaljnoj izjavi ovog svedoka. ... pretpostavljam da je ... izjave su dopunjene nekim drugim aktima da bi svedok mogao lakše da se snalazi. Ispravka da bi optuženi mogao lakše da se snalazi u tom materijalu, tako da ćete dobiti kompletan dokument, potpun dokument, videćete ga kada dođe, trenutno se kopira, nije bio obeležen, pasusi nisu imali brojeve, a smatram da brojevi pasusa mnogo pomažu da bi mogli da se snađemo u dokumentu. Ima jako puno ... informacija koje možemo brže tako da obavimo.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            U redu. Molim da se uvede svedok.

GOSPODIN NAJ:

            Ovo je svedok čije ime stvarno da se spiluje na grafoskopu, jer mi je rekao da čak i u njegovoj rodnoj Poljskoj odakle potiče njegova porodica - Poljacima je teško da izgovaraju njegovo prezime. Poznat je kao general ... to je prvo i poslednje slovo njegovog imena.

SUDIJA ROBINSON:

            Da li i mi možemo to da koristimo.

GOSPODIN NAJ:

            Da. Mislim da da.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA.

            Molim da svedok kaže svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Izvolite sesti.

PITANjE:

            Da li se vi zovete Karol Džon Den...

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Zbog komplikovanog prezimena poznati ste kao ...

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            I da li imate išta protiv da vam se ljudi tako obraćaju ako imaju problem sa vašim punim imenom.

ODGOVOR:

            Ne. Nemam ništa protiv.

PITANjE:

            Generale mi govorimo engleski, jedan od problema kad to radimo zato što sve mora da se prevede mi možemo biti u iskušenju da prebrzo govorimo i da ne ostavljamo pauze između pitanja i odgovora, pošto će glavno ispitivanje da traje dosta dugo, možda bi mogli da koristimo tehniku koja funkcioniše a to je da okrenete kanal 5. francuski kanal i da držite slušalice ili oko vrata ili na stolu, sa dovoljno pojačanim tonom da možete da znate kad se završi prevod pitanja, tako da biste mogli da počnete sa vašim odgovorom. Na vama je, ovaj metod stvarno funkcioniše.

PITANjE:

            Ako suviše pojačate ton onda to možda ometa ostale prevodioce. Treba da pogledamo dokumente za ovog svedoka. Molim da poslužitelj podeli dokumente stranama. Registratori sa dokaznim materijalom će uskoro da stignu.

PITANjE:

            Generale, govorićemo o stvarima vrlo kratko, onim stvarima koje se tiču konteksta. Vi jeste profesionalni vojnik ili ste bili profesionalni vojnik, počeli ste u kraljevskoj inženjeriji i završili ste sa činom general-majora kao što to već znamo. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            1989. godine kad smo na pasusu 2 1988-89. da li ste vi bili sekretar odbora načelnika štaba Velike Britanije, a onda ste naimenovani kao direktor 95. godine odeljenja za podršku u štabu NATO, a 96. ste počeli svoju vezu sa bivšom Jugoslavijom. U štabu ... u Sarajevu. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da. Tačno je.

PITANjE:

            97. ste postali komandant ... u Zagrebu, ... za podršku, a u Hajdenbert ste se vratili u avgustu 1997. godine. Tek ste se u januaru 1998. vratili u Sarajevo kao vojni savetnik civilnog visokog predstavnika i to ste radili nekih 6-7 meseci.

ODGOVOR:

            Da. To je tačno.

PITANjE:

            Onda ste otišli u višu generalštabnu školu.

ODGOVOR:

            Ne. To nije pravi redosled. Izvonjavam se.

GOSPODIN NAJ:

            Da. U pravu ste. Trebalo je da idete tamo kao instruktor u kraljevski koledž ... a to je odloženo zato što je, a sada govorimo o pasusu 4. da radite sa OEBSOM u Evropi. Strana broj 2. pasus 6. ... vratili ste se iz vojske i dalje ste zadržali položaj ... OEBSU u Sarajevu, u Bosni. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da. Tačno je.

PITANjE:

            Sada se vraćamo na vaše učešće na Kosovu. Počeli ste da radite za OEBS u Beču u oktobru  1998. godine. I tada je sklopljen sporazum između Holbruka i Miloševića. Da li je to tačno. Onako kako ste to vi shvatili.

ODGOVOR:

            Razumeo sam da jeste postojao sporazum ali sporazum koji je bio potpisan je bio između ... Gereneka predsedavajućeg OEBS i ministra Jovanovića, ministra inostranih poslova.

PITANjE:

            Vaš položaj tada kada ste počeli da radite za OEBS je bio kakav. Šta ste radili.

ODGOVOR:

            Na početku sam priključen od strane briganskoj ... britanskoj delegaciji OEBS da bi pomogao stalnom osoblju OEBS da isplanira misiju za verifikasionu misiju na Kosovu, čitavu tu operaciju. Tako sam ja u početku bio šef za planiranje.

TUŽILAC:

            Sada su stigli registratori.  Zamoliću da se podele stranama.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Prevodioci traže sažetak.

GOSPODIN NAJ:

Da. Treba da stigne.

TUŽILAC:

            Razumeo sam da su se i prevodiocima dale kopije rezimea. Sekretar ovaj komplet dokumenata će imati dokazni broj predmeta 4.

TUŽILAC:

            Hvala vam. Ispravka 94. Prvi deo molim da se stavi na grafoskop. Časni sude vidim da svedok takođe ima kopiju rezimea koju mi gledamo, koju mi pratimo. Da li je to tačno generale.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Neznam kakva je praksa. Da li je dozvoljeno da svedok ima svoj rezime pred sobom dok svedoči. Radi se o njegovoj izjavi.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Kli da li imate neki prigovor. Radi se o dugačkom dokumentu.

GOSPODIN Kli:

            Ako su tu beleške koje je svedok napravio to je u redu, ali ako ih je napravio neko drugi onda tu mora da se napravi razlika.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Radi se o ogromnoj količini materijala kojom se svedok bavi.

GOSPODIN KLI:

            Da.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ako se radi o izjavi svedoka, radi se o 299 pasusa na 44 strane. Mnogo je da od svedoka tražimo da svedoči a da ne može da se pozove na neki dokument. Pravilo kada su u pitanju svedoci koji se bave jednim manjim delom dokaznog materijala. U redu je. Onda to tako funkcioniše, ali ako se radi o velikoj količini materijala da svedok ima pravo da pogleda neki dokument.

GOSPODIN KLI:

            Možda bi pomoglo sudu ako može da nam kaže koji je njegov doprinos tim beleškama.

PREDSEDAVAJUĆI SUDA:

            Gospodine Naj molim vas pitajte svedoka.

PITANjE:

            Da li ste vi sami napravili taj dokument, tj. da li ste vi prvobitno dali tu izjavu generale.

ODGOVOR:

            Ovo je kopija izveštaja koji je čini mi se izveštaj srpske vlade.

PITANjE:

            Ne, ne, dokument, nego taj dokument koji se nalazi ispred vas, vaš sažetak. Molim vas da to pogledate o tome se radi. Vaš sažetak je izjava kako ste vi napravili taj sažetak.

ODGOVOR:

            Ja u junu 2000. godine sam došao ovamo sa svim svojim beleškama koje sam napravio u vreme događaja i ja sam kroz sve prošao i uz pomoć tih beleški pisao one stvari koje sam video i okolnosti u kojima su se te stvari desile. Izjava koja je u stvari cela sažetak procesa koji je trajao šest dana i onda napravljena a ja sam kroz izjavu prošao red po red i složio se da to jeste kratka verzija tih šest dana opisa koje sam ja dao uz pomoć beleški koje sam pravio u vreme samih događaja koje se nalaze u nekoliko svesaka.

PITANjE:

            Pre uskrsa vi ste očekivali da ćete doći da svedočite i prošli ste kroz izjavu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A onda ste dodali rukom beleške koje ste vi sami pripremili po temama.

ODGOVOR:

            Dobio sam druge beleške pre Uskrsa, neke ... prepoznao kao ... učestvovao i u kojima su se nalazili opisi sastanaka kojima sam prisustvovao koje nisam pre video, tako da sam prošao kroz te dokumente, naveo o kojim se dokumentima radi i onda sam tu uneo komentare koje sam smatrao relevantnim u to vreme koje je bilo pre Uskrsa.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Gospodine Kej da li želite nešto da dodate.

KEJ:

            Ne časni sude. Dokument je sada nešto sa čim su svi upoznati.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ali se ne radi o svedočenju ovog svedoka.

KEJ:

            Da. To je tačno.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Samo se radi o ... za svedoka. Gospodine Miloševiću radi se o tome da li ovaj svedok ima pravo da se služi beleškama koje se nalaze ispred njega, a on je upravo opisao način kako je on napravio tu izjavu i kroz koju je prošao red po red. Obično svedoci nemaju pred sobom svoj sažetak i oni svedoče bez toga, ali zbog količine detalja i obima ovog dokaznog materijala možda bi bilo dobro da svedok ima pred sobom ovaj podsetnik. Naravno to nije dokazni materijal, ono što on kaže predstavlja dokazni materijal. Da li vi o tome želite nešto da kažete  ili da uložite prigovor u vezi toga.

MILOŠEVIĆ:

            Mislim da je to vaša stvar, kao i ... (ne čuje se)

____________:

            ... tu verziju na kojima su paragrafi numerisani. Dakle generale molim vas da otvorite paragraf broj 8. A u fasciklu dokaznih predmeta koja se sad nalazi na grafoskopu vidite tabulator broj 1 , broj 2790, to je dokument izjava srpske vlade od 13. oktobra u kojoj se i nose principi političkog rešenja za Kosovo. Na vladinoj sednici o čemu je govorio srpski predsednik Milutinović. A to se odnosi na razgovore između predsednika Miloševića i ambasadora Holbruka i Hila. S obzirom da nam je vreme ograničeno, šta nam možete reći o principima 9. i 10.

ODGOVOR:

            Prvo, ja sam prvi put video ovaj dokument neposredno pre Uskrsa. Ja taj dokument nisam poznavao ranije, nije mi na njega skrenuta pažnja dok sam bio na Kosovu. No, moram reći da se ovde govori o uspostavljanju ... policije pod upravljanjem lokalnih mesnih zajednica i predstavnika lokalnog stanovništva, da je to zaista bilo sprovedeno u delo onda se možda mnogi od problema koje sam ja tamo spazio ne bi ni pojavili. Koliko ja znam to nikada nije sprovedeno u delo niti je ikada bilo sumnje da će to biti sprovedeno u delo. Na sličan način princip broj 10 u kojem se govori o pristupu stranih sudsko medicinskih i drugih stručnjaka u vezi sa ... zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Moram reći da to ne odgovara mom iskustvu. Ne odgovara onome što sam ja ustanovio da se dogodilo kad ... došao da istraži ubistva u Račaku. Tom timu zaista nije bilo dozvoljeno da tamo dođe i niti mu je bio omogućen kompletan i neometan pristup. A to je ono u čemu se govori u paragrafu 10.

PITANjE:

            A kad je reč o vremenskom rasporedu.

ODGOVOR:

            O rasporedu o kojem se govori u ovom dokumentu nije bio predočen OEBSU niti na terenu niti u ... koliko ja znam.

PITANjE:

            A sad idemo na ... broj 2 molim vas. Broj je 1404. Sporazum od 16. oktobra, to je čini mi se jedan od tri radna dokumenta koji sačinjavaju sporazum. Molim vas da nam kažete vaše opservacije o dva paragrafa. Prvo, .. paragraf  9.

ODGOVOR:

            Da. U ovom dokumentu se spominje i izvestan stupanj saradnje. Ja sam se često koristio ovim dokumentom kad sam boravio na Kosovu, budući da je taj dokument zapravo definirao mandat verifikacione misije. Ustupane su radnje, kako se ovde opisuje kao potpuna saradnja. Međutim, to nije bio slučaj. Konkrento kad bismo želeli dovesti posmatrače iz država koje su se složile da daju posmatrače, jedna od stvari koja je usporila njihov dolazak bilo je pitanje izdavanja viza u Beogradu. Kad sam ja ... na raspolaganje bilo je dogovoreno da treba na raspolaganju imati i jedan helikopter za medicinske evakuacije i ...  Verifikaciona misija je tada podnela zahtev da se dozvoli pristup zračnom prostoru nad Kosovom kako bi taj helikopter mogao doći i mogao biti sankcioniran na aerodromu u Prištini. Taj je zahtev odbijen i kad smo to prvi put tražili i kad smo to kasnije tražili. Tako da nikada nismo uspeli dobiti taj helikopter za medicinsko ... za koju smo smatrali da je bio potreban. I mislim da tu takođe stoji i u sekciji 4. paragraf 6. Ja sam bio prisutan barem jednom kada je upućen direktan zahtev potpredsedniku Vlade Šainoviću o tom pitanju i on je to glatko odbio.

PITANjE:

            A sada ... broj 3. Ovo je dokument kojim se utvrđuju potrebne mere za poštovanje ... naroda 1199. ... Jugoslavije.

            Šta imate za reći o paragrafu 1.

ODGOVOR:

            U tom paragrafu navodi se da će broj policajaca biti smanjen na broj koji vlada u februaru 1998. Kaže se da će se Vojska Jugoslavije vratiti u kasarne osim i ima veličine čete što mislim da bi predstavljalo ukupno 400 ljudi. Znači tri tima ... za zaštitu linija komunikacija na konkretnim lokacijama. Zatim, u paragrafu 8 stoji da će zapovednici Vojske Jugoslavije i MUP, dakle vojni i policijski zapovednici podnositi jedne izveštaje o ljudstvu, oružju i aktivnostima i da će odmah obavestiti ... i ... o svim pokretima trupa koje nisu u skladu ... odredbama. Na osnovu te tri izjave koje su spomenute u ovom sporazumu mi smo stalno tražili: prvo, ... izjave i drugo, ažurirane izjave o razmeštaju jedinica Vojske i policije. Mi nikada nismo dobili stvarnu ... izjavu a veoma retko dobili bi ažuriranu izjavu o stvarnom razmeštaju trupa.

PITANjE:

            Uskoro ćemo se pozabaviti sa ... Međutim, idemo prvo na ... broj 4. Referent za tužilaštva 1480. Da li je to ... misije.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            To je osnova za još jedan sporazum od 25. oktobra gde se ograničava broj policajaca na ... mestima. Šta imate za reći o tome.

ODGOVOR:

            To je takođe dokument kojim smo se mnogo služili. U to vreme nije bilo jasno, ja nisam nikad uspeo saznati da li je to trebao biti jedan od sporazuma koji se odnosio samo na situaciju u oktobru 1998. No mi smo se koristili tim sporazumom kao referentom na temelju koje smo mogli ustanoviti nivo ljudstva na kontrolnim punktovima. U januaru 1999. izvršili smo simultanu ... svih lokacija i ustanovili smo da na većini tih lokacija u to vreme postoji osoblje koje nas je navelo na zaključak da su te lokacije stalno zaposednute.

Prema tome, nije istina da je samo trećina lokacija bila zaposednuta.

 

PITANjE:

            Datum ovog dokumenta je 25. oktobar i to je malo unapred pa se moramo sada vratiti na vaš prikaz događaja, to je paragraf 14. 17. oktobra otišli ste na misiju za utvrđivanje činjenica?

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Paragraf 15. Prisustvovali ste jednom sastanku u Beogradu, a u paragrafu 16 možete nam reći da je na tom sastanku neko ko se predstavlja kao pomoćnik Ministra za inostrane poslove i oficir za vezu sa OEBS-om? Gospođa Ratković je, takođe, tamo, dakle, bila prisutna?

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su vama na tom sastanku upućeni zahtevi na koje vi niste mogli odgovoriti ili niste želeli odgovoriti?

 

ODGOVOR:

            Da. Svrha našeg odlaska u Beograd, a zatim u Prištinu bila je da vidimo kakvi su uslovi, kako uslovi vladaju kako bismo mogli isplanirati misiju. Dakle, to je bila misija za utvrđivanje činjenica. I tada nismo dobili ovlašćenje da pregovaramo o konkretnim detaljima sporazuma i ja mislim da je sastanak kojem sam prisustvovao u Beogradu, da je svrha tog sastanka bila da se razgovara o detaljima sporazuma, a kao što sam već rekao ja nisam bio ovlašćen da o tome razgovaram kao ni ti ......... koji se nalazio samnom. To je bilo manje od 48 sati nakon što sam došao u Beč i, zaista, nisam bio u stanju da uđem u neke ozbiljne pregovore u tom trenutku. Mi smo više postavljali pitanja, a ne razgovarali o detaljima sporazuma.

 

PITANjE:

            Paragraf 17. Što ste vi nastojali ishoditi u odnosu na bezbedan prolaz?

 

ODGOVOR:

            Da, pa imali smo prilično dug popis o onom što nam je bilo potrebno kako bismo brzo mogli uspostaviti našu misiju. Na tom popisu bili su zahtevi za obezbeđivanje smeštaja, kompletni set karata na kojima su trebale biti unesene oznake verovatnih niskih polja, ubrzana procedura za izdavanje viza, zato jer smo i tada i kasnije dobijali vize za samo jednokratni ulazak, što nam je u velikom vremenu omogućavalo naš rad. Isto tako, trebala nam je izjava za slobodu kretanja i našeg osoblja i opreme koje smo želeli doneti u zemlju. Isto tako, želeli smo biti sigurni da će vojska i policija na terenu na Kosovu znati da mi dolazimo. Zato jer smo se mi trebali sledećeg jutra odvesti iz Beograda u Prištinu i nismo želeli da nas bilo ko u tome ometa. I da se raspravlja o tome da li mi imamo ispravne dokumente ili tako nešto. To je bilo pitanje koje nas je brinulo.

 

PITANjE:

            I još nekoliko rečenica, o tome da li je aranžman za vizu na kraju bio odgovarajući ili ne?

 

ODGOVOR:

            Taj aranžman bio je odgovarajući u smislu da su ljudi na terenu znali ko smo i da dolazimo. Međutim, kada je reč o vizama, mi smo i dalje imali problema. Procedura je uvek bila spora i nikada nismo uspeli ustanoviti neki brzi zadovoljavajući način da naše osoblje dovija vize za višekratni ulazak. To bi, obično, odgađalo dolazak naših ljudi za gotovo dva tjedna.

 

PITANjE:

            Paragraf 19. Ovde me zanima samo jedna stvar. Po vašem dolasku i razgovoru sa, između ostalih, vojnim atašeom britanske ambasade Džonom Kroslandom, što ste vi shvaćali ili kakva je bila vaša pretpostavka o tome koliko lanaca za poliranje postoje na terenu?

 

ODGOVOR:

            U to vreme, u oktobru 98. Džon Krosland mi je rekao da prema njegovom shvatanju, a on se tamo nalazio već više od godinu dana da postoje dva odvojena lanca zapovedanja koji funkcioniraju na terenu, jedan za vojsku i jedan za policiju.

 

PITANjE:

            A sada, vrlo kratko, 22 do, od paragrafa 20 do 23. Vi ste se, znači, provezli kroz Srbiju do Prištine, zaključili ste da je reakcija lokalnog stanovništva negativna, a ponekad i preteča.

 

ODGOVOR:

            Da, tako je. Posebno je bilo teško kada smo u gradovima po putu, pogotovu kada smo se približili Kosovu, kada bi lokalno stanovništvao bilo sasvim neprijateljski raspoloženo prema nama i pokazivalo nam razne geste dok smo čekali na semaforima.

 

PITANjE:

            A boja vaših vozila bila je?

 

ODGOVOR:

            Tada bela, a kasnije, budući da smo imali probleme sa identifikacijama i dogodilo se da je na jedno belo vozilo pucano dok se kretalo u području gde su se vodile borbe između MUP-a i oslobodilačke vojske Kosova, i moguće da je M UP imao plava, zelena i bela vozila i ja sam tada predložio da mi bela vozila prefarbamo u narandžasto, budući da je to bila jedna jedinstvena boja a, takođe, mogla se dobro koristiti i kada je na terenu bilo snega. I tako smo postali narandžasti.

 

PITANjE:

             Paragraf 23, 24. Priština. Jeste li se tamo sastali sa vođom organizacije pod nazivom Privremeni izvršni odbor, čovekom po imenu Zoran Anđelković.

 

ODGOVOR:

            Da. Sastali smo se.

 

PITANjE:

            Kakav je bio vaš stav o njegovim stvarnim ovlašćenjima?

 

ODGOVOR:

            On se predstavio kao vođa Privremenog izvršnog veća, što je bila privremena vlada. Međutim, mi nikada nismo uspeli od njega ishodovati nikakve poteze. Nije se činilo da on ima bilo kakvu izvršnu vlast u svojim rukama i on nama nije pružio nikakve rezultate. Mi smo smatrali da je on tek simbol, marioneta. Isto tako, saznali smo da je kasnije, u oktobru, on pozvan natrag u Beograd, međutim, nikada nismo saznali zašto. No, u svakom slučaju njegovo ponašanje i njegova mogućnost da pruži neke rezultate, sve to nije se popravilo kao rezultat tog puta u Beograd.

 

PITANjE:

            Paragraf 25. Da li je on zajedno sa ljudima poput ambasadora Lokera bio na telu koja se zvalo Komisija za saradnju. I što je prema vašem mišljenju postojalo bez glavnog razloga?

 

ODGOVOR:

            Da. Od toga, takođe, nismo uspeli ništa dobiti. Oni nisu preduzeli nikakvu akciju. Moram reći da su ti sastanci su počeli održavali sve ređe i ređe zato jer nisu davale nikakvog rezultata. Komisija je sazvana jedan zadnji puta početkom marta 1999. nakon jednog incidenta na granici. Kad je došlo do ozbiljnog kršenja Bečke konvencije u vezi sa nekim od naših ljudi i njihovim vozilima. Dakle, sazvan je sastanak i taj je sastanak bio isti kao i svi prethodni sastanci, tj. na njemu je bilo mnogo ljudi, on je trajao dugo vremena a nije dao nikakvog rezultata.

 

PITANjE:

            Radijak 5, kratko molim. U Prištini bile su četiri zgrade srpske vlasti, civilna uprava, zgrada resora javne bezbednosti u koju ste imali pristup, zatim štab vojske i štab policije, gde ljudi OEBS-a, koliko je vama poznato nikada nisu mogli ući?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno, ja se izvinjavam zbog toga kako je napravljena ova skica, ja bih to uradio bolje da sam znao da će se koristiti.

 

PITANjE:

            Bez obzira na to, tu je skica i možemo ići dalje, ako bude bilo potrebno možemo se njome i koristiti. Dakle, idemo dalje, vašom izjavom nije potrebno da navodite pretstavnike koji su bili tamo. Ako neko želi da postavi pitanje u vezi sa tim, može. Prelazimo na paragraf 29. 29. oktobra 98. godine, da li ste išli iz Prištine za Peć?

 

ODGOVOR:

            Da, jesam.

 

PITANjE:

            Da li ste primetili prisustvo policije i šta ste u vezi s tim primetili?

 

ODGOVOR:

            Da, bilo je mnogo policije na terenu. Duž puta kojim sam išao, ali iako su bili kontrolni punktovi, nas su puštali kroz njih. Međutim, prisustvo policije je bilo veće nego što sam očekivao.

PITANjE:

            Uniforme i oznake na uniformama?

 

ODGOVOR:

            Sva, svi pripadnici policije koje sam video nosili su plave uniforme, što sam i očekivao, i pisalo je policija belim slovima, negde na uniformi, negde na leđima, negde napred. Neki od njih, čini se da je to odgovaralo činjenici da su oni sve više naoružani što se više ide na zapad prema Peći, neki od njih su imali oznake "Milicija" na uniformama, ali ponovo to su bile uglavnom plave uniforme.

 

PITANjE:

            Tokom te vožnje koja je, mislim, trajala oko 5 sati, šta ste primetili u vezi sa ljudima koji su radili u polju?

 

ODGOVOR:

            To je bilo neverovatno putovanje. Nikoga nije bilo u poljima, uopšte, a pošto je bio oktobar, ja bih očekivao da ljudi rade po polju, posebno što je to područje kroz koje sam se vozio bilo uglavnom poljoprivredno područje. Bilo je samo jedno mesto gde sam video Albanca ispred kuće, on je vozio traktor u selu i žurio je da ode što pre, tako da je bio previše daleko od mene da ga zaustavim i s njim porazgovaram.

 

PITANjE:

            Da li ste vi, ako pogledamo paragraf 31, ipak uspeli da vas on uputi do jedne porodične kuće.

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            To je bilo na istočnom obronku Dečana?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Vi ste prišli Peći sa juga?

 

ODGOVOR:

            Da, ja sam otišao do Peći i skrenuo prema jugu i vozio sam putem prema Prizrenu i u okviru Dečana gde je bilo mnogo razaranja skrenuo sam istočno i otišao sam na istočni obronak sela gde sam našao jednu porodicu koja je bila spremna da mi otvori svoja vrata i pokaže u kakvim uslovima žive.

 

PITANjE:

            A kakva su vaša zapažanja u vezi s tim, molim vas?

 

ODGOVOR:

            U celom selu Dečani, sve kapije na dvorištima su bile zatvorene, zaključane, na njima su bili lokoti, i ako su bile otvorene, to je bilo zato što su bile donekle uništene. Dakle, bile su provaljene. Porodica s kojom sam se sreo i koja je bila spremna da me pusti u svoje dvorište i razgovara sa mnom, živela je u jednoj kući u prizemlju, u jednoj sobi u prizemlju svoje kuće, jer je krov na kući bio spaljen i prozori su, takođe, bili popucali, nisu imali prozora, tako da su živeli u toj jednoj prostoriji koja je bila topla i u kojoj su bili plastični prekrivači na prozorima. Ja sam mogao s njima da razgovaram jer je jedan od članova te porodice govorio nemački a ja govorim nemački.

 

PITANjE:

            Isto to putovanje, sada na putu Priština-Peć, šta ste primetili na osnovu svog vojnog iskustva, kakva je tamo šteta nanesena?

 

ODGOVOR:

            Tokom putovanja stalno su bili znaci da je svaki položaj gde je neko mogao da zauzme neki određeni zaklon da bi dominirao tim putem, bio uništen, posebno zidovi koji su bili između sela i puta. 100 ili 200 metara od puta, svi ti zidovi su bili srušeni, dakle, zidovi koji su bili paralelni sa putem i koji bi mogli da budu zaklon su uglavnom bili sistematski srušeni. Vi biste očekivali da tako nešto urade snage koje se brinu za svoju bezbednost i ne žele da nalete na zasedu.

 

PITANjE:

            Vi ste izneli još jedno zapažanje u paragrafu 33, i to ste dodali kada ste bili ovde, pre Uskrsa, i tu ste pomenuli nešto o mostovima. Recite nam šta ste videli ili niste videli u vezi s mostovima?

 

ODGOVOR:

            Da. Bio sam iznenađen, posebno iznenađen, činjenicom da su svi mostovi stajali, da su i dalje bili tu, očigledno to je bilo u suprotnosti sa mojim prethodnim iskustvom u Bosni. Ja kao inženjer sam jako svestan prednosti kada se ima dobar sistem puteva sa dobrim mostovima, jer to snagama koje imaju nadmoć daje veliku mobilnost u odnosu na snage s kojima se bore. Uzevši u obzir da su snage Vojske Jugoslavije bile mobilne, bio sam iznenađen da oni nisu ni pokušali, da pobunjenici nisu ni pokušali da sruše mostove da bi smanjili mobilnost jugoslovenske vojske, snaga, jugoslovenskih snaga. To bi, svakako, smanjilo mogućnost da se jugoslovenske snage brzo kreću iz jednog u drugo područje, i time bi se smanjila njihova mogućnost u značajnom stepenu. Na osnovu toga sam zaključio da u toj fazi OVK-a ili UČK-a, oslobodilačka vojska Kosova nije imala ni sredstava, ni ekspertive da sruši mostove.

 

PITANjE:

            Hvala. Vaši utisci o Prištini i stanovništvu u Prištini. Paragraf 34.

 

ODGOVOR:

            Bilo je, svakako, zaprepašćujuće kada smo stigli u oktobru 98., da je to mesto bilo živo. Mi smo šetali po mestu, primetili smo puno ljudi, oni su bili obučeni u uočljivu odeću kosovskih Albanaca, ali su, dok smo mi okolo hodali, se trudili da budu ipak neupadljivi.

 

PITANjE:

            Idemo dalje, od opšteg zapažanja ali u vezi sa tim, vaši kontakti sa Srbima. Kako su vas primili Srbi i kosovski Albanci u to vreme?

 

ODGOVOR:

            U to vreme, to je uglavnom izgledalo kao da smo dobrodošli i to, takav osećaj smo imali u odnosu na obe strane. Činilo se da postoji stvarno osećanje da je, da sledi, neposredno sledi NATO bombardovanje i da taj rizik je sada premošćen time što je postignut sporazum da se rasporedi verifikaciona misija za Kosovo, tako da su oni bili, zaista zadovoljni što nas vide, svakako na svim nivoima, ali svakako na zvaničnom nivou.

 

PITANjE:

            21. oktobra ste se vratili u Beč i postavljeni ste za jednog od zamenika šefa misije. 2. novembra ste se vratili u Prištinu i tu bili do 23. novembra?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. U periodu između ta dva perioda bio sam u Beču i sastavljao sam plan za raspoređivanje misije, verifikacione misije na Kosovu i počeo sam da nabavljam opremu i pozivam osobe kojima, koje su ponudile njihove zemlje da učestvuju u tome.

 

PITANjE:

            Dakle, vi ste se bavili logistikom u to vreme?

 

ODGOVOR:

            Da, posebno zato što je OEBS raspoređivao svoje misije tako što ih je sastavljao od pojedinaca. Dakle, to nisu bile vojne jedinice gde biste dobili 100 ljudi sa vozilima, sa opremom, sa radijo, sa svim što je potrebno, sa opremom koja je potrebna da oni mogu odmah da krenu na put i budu spremni da krenu. Mi smo morali da obezbedimo svako vozilo, svaki radio, morali smo da se pobrinemo za smeštaj, za sve uslove življenja tamo. Dakle, to je bio jedan vrlo naporan i spor postupak.

PITANjE:

            Dve stvari iz paragrafa 37. Jedan je primarna uloga KVM-a OEBS-a u vezi sa verifikacijom i posmatranjem u vreme izbora?

 

ODGOVOR:

            Iza prvobitnog sporazuma je proistaklo da je uloga bila da se poveže sa nadležnim vlastima, da se nadgledaju izbori i da se sprovodi verifikacija oružja i verifikacija snaga na terenu.

 

PITANjE:

            Okvir organizacije, paragraf 38. Tu je bilo nekoliko zamenika, šefova misije i svaki od njih je imao, takođe, funkciju oficira za vezu koji mu je određivao ambasador Volka.

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Ja sam bio zamenik šefa misije zadužen za operativne poslove, ali ostali zamenici su dobijali određene zadatke da se povezuju sa srpskim vlastima i posebno u vezi sa policijom, zatim povezivanje sa albanskom zajednicom, itd.

 

PITANjE:

            Možemo da primetimo da ste ovde naveli sve ljude koji se, na koje se to odnosi. Idemo sada pravo na paragraf 43. Nije imenovan niko u vezi sa policijom i pravosuđem sve do jedne kasnije faze odnosno kraja decembra 98. godine.

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. To je bilo nekog odlaganja u vezi sa postavljenjem zamenika šefa misije koji bi bio zadužen za policiju, za pitanja policije i rezultat toga je da je imenovanje koje je prihvatio OEBS, do njega nije došlo sve do kraja decembra. A osoba na koju se to odnosilo je stigla, ustvari, krajem januara. Pa, prema tome, sve do tada, ja sam se bavio policijskim pitanjima uprkos činjenici da to nije bilo ono što sam ja očekivao da radim.

 

PITANjE:

            I to me onda dovodi do zaključka u paragrafu 45. Na kraju paragrafa 45, pošto ste imali tu dodatnu ulogu, da li ste vi mogli da dođete do određenog gledišta u vezi sa nivoom saradnje između policije i vojske.

 

ODGOVOR:

            Da. Kao što sam rekao, prvobitno to nije bio moj posao i .... moj posao zato što to niko drugi nije radio a to se ..... sa onim što smo mi radili sa jugoslovenskom vojskom u svakom slučaju. Radeći to, postalo je sve očiglednije da ono što radi policija je sve više vezano sa onim što radi vojska. Tako da u toku tog perioda dok sam ja bio na Kosovu, postalo mi je jasno da su vojska i policija počeli da funkcionišu sve više vezani u operacijama a ne da deluju kao dva odvojena organa sa dva odvojena komandna lanca. Tako da se činilo da se taj komandni lanac spojio u tom periodu kada sam ja bio tamo.

 

PITANjE:

            Paragraf 47 i tako dalje, u vašoj ulozi zamenika šefa misije zaduženog za operacije u kojoj ste pružali pomoć ambasadoru Vokeru, da li ste vi, takođe, trebali da posmatrate šta rade odnosno da pripojite različite kadone i možete nam prvo objasniti šta je to i da prođete vrlo brzo kroz suštinu paragrafa u kome se govori koji su kadoni pripojeni i na koji način, a koji nisu?

 

ODGOVOR:

            Kadon je diplomatska posmatračka misija na Kosovu i oni su uspostavljeni, na neki način, kao isturene ..... različitih ambasada u Beogradu i oni su podnosili izveštaje direktno različitim ambasadama u Beogradu, i delovali su na terenu, vrlo brzo su sastavljeni, krajem leta 99. godine, i to su bili, pre svega, vojnici koji su kroz svoje nacionalne kanale u svojim zemljama dobili naređenja da idu u Beograd i da budu raspoređeni u Beogradu, njihov mandat je bio ograničen na to da izveštavaju. Oni su bili na terenu, nešto ojačani u oktobru 98. kada sam ja došao najveći kadon je bio američki kadon, koji je, kao što sam rekao, podnosio izveštaje direktno američkoj ambasadi, dakle, ona je komandovala njima, zatim, tu je bio britanski kadon koji je podnosio izveštaje britanskoj ambasadi, i kasnije smo videli francuski, ruski i kanadski kadon različitih veličina. Oni su imali dobra vozila, dobru komunikaciju, ali nisu ustvari sarađivali jedan sa drugim i svakako nije postojala dobra koordinacija među njima kada sam ih ja prvi put video u oktobru. Tako da ste viđali ili 5 od njih ili nijednog. Namera je bila da, pošto se, kako se izgrađuje verifikaciona misija na Kosovu, onda bi ona preduzimala kadon i oni bi bili pripojeni odnosno apsorbovani od strane KVM-a i to se u izvesnom stepenu desilo. Mi smo uspeli da apsorbujemo britanski kadon i francuski, i ruski, i kanadski kadon u različitim vremenskim periodima. Američki kadon koji je prvo imao 60 ljudi, a kasnije oko 120 ljudi, mi smo uspeli da apsorbujemo deo tog američkog kadoma, ali ne sve i onaj deo kadona, američkog kadoma koji je ostao nezavisan bio je sve vreme na Kosovu, ostao je na Kosovu. Takođe je to bio kadon evropske zajednice koji je ostao nezavisan iako nije bio veliki.

 

PITANjE:

            I posledica toga?

 

ODGOVOR:

            Rezultat svih tih diplomatskih posmatračkih misija je bila neefikasnost zato što, iako mi jesmo kontaktirali s njima nismo delili sve informacije, niti su oni to činili s nama tako da je onda tu dolazilo do konfuzije. Razlog zašto je američki kadon zadržao neke svoje ljude je to da su oni pomagali ambasadoru Hilu u njegovim diplomatskim aktivnostima, tako da je oko 30 njih ostalo kao ostatak američke diplomatske misije.

 

PITANjE:

            Pasus 52. Policijska struktura, struktura provincije je bila 5 reda, međutim policija je imala 5, 7 odeljaka, da li je to tačno?

 

ODGOVOR:

            Da. Možda se radilo o načinu na koji je bila teritorija razmeštena zato što je bilo potrebno, bilo je mnogo teže da se te jedinice kreću po nekim od tih regiona zbog njihove širine i dužine.

 

PITANjE:

            Znači, 5 policijskih jedinica, ili 7 policijskim jedinica, koliko ih je bilo?

 

ODGOVOR:

            Bila je jedan za svaki od 5 regiona, ali onda neki regioni koji su bili dugački a uski, gde se takođe nalazila i Priština su imali još jednu odvojenu policijsku snagu koja je bila bazirana u Uroševcu, a još jednu koja se nalazila u Đakovici.

 

PITANjE:

            Hvala vam. A znači region, a druga četiri regiona osim Prištine su Prizren, Peć, Mitrovica i Gnjilane.

            KVM je onda uspostavio 5 regionalnih centara?

 

ODGOVOR:

            Da. Mi smo održavali administrativne granice koliko je god to bilo moguće zato što je očigledno bilo regionalnih šefova sa kojima smo trebali da kontaktiramo tako da smo mi pratili postojeće regionalne granice, koliko je god to bilo moguće. A onda ..... regionalnim nivoom u svakom centru smo nameravali da osnujemo manji centar koji bi bio podrđen regionalnom centru u svakoj opštini i te centre smo nazivali koordinacioni centri. Ideja je bila da se jednostavno ima određeni broj ljudi na terenu tako da kada god bi se nešto desilo mogli smo da imamo ljude koji su mogli da stignu na više mesta za nekoliko minuta ili da imaju patrole u vrlo ograničenom regionu tako da su oni upoznali taj teren i uspostavili dobar radni odnos sa ljudima koji su tamo bili.

 

PITANjE:

            Pasus 55. Znači, tada noćne patrole KVM-a, da li su bile lake ili teške?

 

ODGOVOR:

            Bilo je opasno zato, pošto smo odlučili da imamo narandžasta vozila, to je samo funkcionisalo danju, a očigledno da su sva vozila noću crna tako da ja nisam bio voljan da noću imamo patrole sve dok situacija bude manje osetljiva i zapaljiva nego što je bila, a rezultat toga pošto je bila zima i samo je bilo 10 sati svetla. Bilo je jako puno patrola preko dana od strane KVM-a, a nije bilo mnogo patrola noću. Mislim da su obe strane to koristile.

PITANjE:

            Pasus 56. molim da nam ukratko objasnite poslednju rečenicu tog pasusa koja u stvari proizilazi iz jednog sastanka koji ste imali sa ...i britanskim Kej Domom. Poslednja rečenica govori o pretnjama koje je izneo OVK, možete li nam reći nešto o tome?

ODGOVOR:

            Mi smo shvatili da jedan od razloga zašto nije došlo do sporazuma sa kosovskim Albancima koji su se nadali da će da bude tandem sporazum koji smo u Beogradu potpisali u oktobru je bio to što je bila javno objavljena pretnja da bilo koji kosovski Albanac koji je imao bilo kakav dogovor sa ambasadorom Hilom ili bilo kime iz međunarodne zajednice da bih se oduzele aktivnosti OVK ili će biti ubijen tako da očigledno onda nije postojao sporazum sa albanskom stranom na bilo kom nivou i ja mislim da je to bio jedan od faktora zašto nije bilo takvog sporazuma.

PITANjE:

            U pasusu 57. se bavite administrativnom zastoju da se osnuje KV ili smatrate da je to bilo namerno ali nećemo time detaljno da se bavimo niti ću vam postavljati pitanja o tome. Možete na to odgovoriti ako vas budu pitali. Možemo li onda da pređemo na 59. Govorićemo o strukturi koja je omogućila vama  i drugima u štabu misije da primate izveštaje.

ODGOVOR:

            Da, to što smo mi odlučili uspostavimo centar za operacije, a trebalo nam je veliko mesto za to, a takva dobra mesta su bile banke ili hoteli tako bi to mogli da uradimo morali smo da potpisujemo ugovore za takve prostorije i na to smo morali da dobijemo pristanak, a to je jako dugo trajalo i to nije urađeno onoliko brzo koliko je to moglo biti urađeno tako da je to bio još jedan faktor koji je prouzrokovao zastoj. Pošto je većina tih objekata bila u vlasništvu države, ti ugovori su onda išli u Beograd a onda je opet sve to  duže trajalo tako da mi nikada nismo primetili da postoji želja da se sve to obavi brže ili da se čitav proces ekspedituje. Kad smo se pripremali da radimo, da počnemo da radimo na terenu na svakom nivou regionalnog centra i na mom nivou u Prištini. Najmanje ranjene su tri osobe. Jedna koja se bavila sa VJ, Vojskom Jugoslavije kao oficir za vezu, jedna je bila oficir za vezu sa MUP-om, a jedna sa OVK. Ti ljudi su bili posebno odabrani, tosu bili najbolji ljudi koje smo imali jer smo se jako na njih oslanjali, za njihovo mišljenje o tome šta će se mož.da dalje desiti.

PITANjE:

            Vi navodite njihova imena u svojoj izjavi tako da ja neću da navodim sva ta imena. Ona su već navedena u izjavi. Pasus 63. mislim da ste obično na sastancima imali nekoga ko je vodio beleške. da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, prvo zbog toga da bih ja imao podsetnik. Kasnije i naravno ja bih kopije tih beleški sa sastanaka prosledio načelniku misije i pomoćnicima misije tako da smo imali  veću kordinaciju. Sastajali smo se početkom svakog dana ali onda bi mi od tih sastanaka odlazili sa spiskovima o stvarima koje je trebalo obaviti i bilo je važno da ostale obaveštavamo o tome šta se dešavalo. Tako da smo pravili beleške, a onda smo što brže te zapisnike međusobno delili.

PITANjE:

            U pasusu 65. mesto u Prištini u vezi sa MUP-om je u stvari je bilo tako obavljano što se održavao sastanak svako jutro u 9 sati u policijskoj stanici.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Obično bi se na sastanku iznelo mišljenje policije o onome što se desilo proteklih tih 24 sata, naročito ako je došlo do napada od strane UČK.  Na tom i tom mestu na primer došlo je do paljbe itd., ali nije postojala mogućnost da se razgovara o tome kakav je bio razmeštaj policije. Mi smo to tražili ali smo to vrlo, vrlo retko i dobijali. Takođe nikada nismo unapred bili obavešteni o bilo kakvim promenama u tom razmeštaju tako da se nije radilo o razmeni informacija, niti se radilo o onakvoj vrsti sastanka kakvog smo mi očekivali.

PITANjE:

            Pasus 65. i 66. tu se spominje Sreten Lukić. Kažite nam nešto o njemu.

ODGOVOR:

            Sreten Lukić se predstavio kao general policije, komandir srpske policije na Kosovu i on je sebe smatrao na većem nivou od osobe koja treba da kontaktira sa oficirima za vezu. Ja sam povremeno bio primljen kod njega ali je vrlo retko bilo moguće biti, bilo moguće da vam Lukić primi, a sigurno nismo svi mogli da iammo nekakve smislene ili značajne diskusije.

PITANjE:

            Mislim da vi u to vreme ste imali  mišljenje  koje se zasniva na vašem vojnom iskustvu, a i iskustvo o komunističkim režimima da su srpske vlasti proizvodile ili pravile dnevne izveštaje.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Mi smo smatrali da je to tako i da se to radilo tim ljudima sa kojima smo se mi sastajali. Obično na sastancima bi nam pročitani dugački spiskovi koji su bili vađeni iz unapred pripremljenih izveštaja. Radilo se recimo o izveštajima, o tome šta se dešavalo u proteklih nekoliko dana.

PITANjE:

            Separator 6. to je broj Tužilaštva 1439 i mislim da vi taj dokument niste videli.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

PITANjE:

            Dokument je, u stavri vi niste videli taj dokument sve do nešto pre Uskrsa ove godine. To je dokument Ministrastva unutrašnjih poslova Republike Srbije i to je dokument policijske stanice u Peći od 28. decembra 98. godine. Šta vi kažete o tom dokumentu.

ODGOVOR:

            Nisam to video nikako pre nego što sam to video, pre Uskrsa ali to sigurno podržava moje mišljenje da su dnevni izveštaji pokazivali koje su pravile srpske vlasti pokazivali ono što rade ljudi iz OEBS-a, a ne da se pomogne OEBS-u. Nismo bili opisivani kao neprijateljske snage, ali nismo bili opisivani ni kao prijateljske snage.

KVON:

            Da li generale vi možete da čitate srpski?

ODGOVOR:

            Ne, nažalost ja ne mogu tako da sam se oslanjao na prevode.

KVON:

            Hvala vam.

PITANjE:

            Pasus 66. Centar za sabiranje informacija.        

ODGOVOR:

            Taj Centar za sabiranje informacija je bio naš pokušaj da sve razne izvore informacija spojimo na jednom mestu i da iskoristimo da bi nastavili jednu sveobuhvatnu sliku i da onda pokušavamo da vidimo šta će se dalje desiti. Drugim rečim da identifikujemo dalji razvoj događaja kao i trendove. Znači to je takođe bila osnova po kojoj je načelnik više odlučivao da li se radi o formalnom poštovanju ili nepoštovanju sporazuma sa OEBS-om. Zato što smo se jako bili zabrinuli da pojedinci na terenu ne mogu da odrede da li se radi o kršenju ili poštovanju tog sporazuma. Smatrali smo na početku da ima jako malo incidenata koji bi činili formalno nepridržavanje sporazuam i smatrali smo da odluku o tome treba da donese načelnik misije tako da onda svoje mišljenje može dformalno da iznese, a da se to mišljenje onda prosledi u Beograd i Beč i da se onda može reći da li se radi o kršenju sporazuma. Da bi mogli to da uradimo mi smo činjenice onako se na njih gledalo iz Prištine skupljali preko noći i taj centar za objedinjavanje podataka je svako jutro  objavljivao jedan izveptaj koji smo mi nazivali Plavom knjigom i onda bi načelnik, šef misije i njegovi pomoćnici ujutru imali taj izveptaj na raspolaganju.

PITANjE:

            18. novembra, mislim da ste rekli da je vama ambasador Voker rekao da je general Dušan Lončar naimenovan  koordinatorom kancelarije za vezu između OEBS-a i SRJ. da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, ja sam imao utisak  da je Ločnar imenovan zato što Anđelković nije nije bio neefikasan. Takođe je postojala veza između Lončara i Vokera iz Istočne Slavonije zato što je Lončar bio tamo i imao je kontakte sa Vokerom u Istočnoj Slavoniji kada je Voker tada tamo bio načelnik misije UN tamo.

PITANjE:

            Možda ćemo morati još malo da skratimo vaše izlaganje. Odmah prelazimo na pasusu broj 70 i vaše mišljenje o generalu Lončaru.

ODGOVOR:

            General Lončar je bio jako dobro obavešten. Izgledalo je da ima jako dobre kontakte sa ljudima na terenu i bio je prvi koji bi saznao sve ono što se desilo. Činilo se takođe da je njemu više uspevalo da dobije odluke iz Beograda ili putem telefonskog poziva ili bi ponekad meni rekao da je upravo proveo noć vozeći se do Beograda ili vraćajući se nazad i na taj način je postizao to da se donesu odluke.

PITANjE:

            Vaš stav prema sastancima sa OVK, zbog vašeg položaja je bio taj da se radije niste s njima sastajali. To ćete objasniti kasnije. Vi ste prvi put sreli komandrire OVK u januaru.

ODGOVOR:

            Da, smatrao sam da neće mnogo pompći mojim odnosima sa višim srpskim zvaničnicima ako me vide sa komandatima OVK za koje se znalo da sasvim vešto koriste televizuju tako da nisam želeo da me vide u kompromitujućoj situaciji sa njima, tako da sam imao ja ljude čiji je posao bio da svakodnevno kontaktiraju sa njima. Takođe je postojao utisak od početka godine da se Voker od strane Srba smatrao kao da je antisrpski tako da je on sve više i više oklevao da kontaktira sa srpskim vlastima.

PITANjE:

            Sada prelazimo na pasus 73. Mislim da ne moramo da se bavimo pasusom 72. Pasus 73. kada ste trebali da se sastanete sa načelnikom Štaba Perišićem u Beogradu 27. međutim saznali da je on smenjen.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno i sastanak je održan sa generalnom Ojadanićem. Svrha tog sastanka je da se traži informacija o tome gde se šta nalazilo, da dobijemo informacije o razmeštaju Vojske Jugoslavije na Kosovu, da dobijemo detaljnu izjavu koju smo onda mogli da koristimo kao temelj za naše verifikacije i naknadne inspekcije. To nikada nismo dobili i na kraju su se stvari završile tako što smo mi  morali  da zasnivamo ono što smo znali onako kako je to bilo na jednom dokumentu o kontroli oružja koje je OEBS primio u jednom sasvim drugom kontekstu. Međutim, dogovorili smo se da koristimo taj dokument.

PITANjE:

            U redu i da li ste vi iz tog sastanka otkrili nešto o nameri da se održi  vojna obuka.

ODGOVOR:

            Da, jedno od pitanja bilo je koliko se vojnika nalazi izvan kasarne i u tom trenutku rečeno je da će se sprovesti normalna obuka, odnosno manevri na terenu van kasarne. Rečeno je da će se vojnici rotirati na Kosovu. Znači vojnici stacionirani van Kosova dolaziće na Kosovo i tamo, a vojnici stacionirani na Kosovu odlaziće sa Kosova. U tom kontekstu ja sam rekao da bi bilo važno da mi znamo koja su tačno područja za obuku i nama je rečeno da je taj naš zahtev zaplenjen.

Na kraju područja za obuku nisu u stvari bila formalna područja za obuku, tereni za manevar koji su bili ucrtane u vojne karte. Oni su jednostavno sprovodili svoje manevre vani, na terenu vrlo često i veoma blizu sela za koja se znalo da u njima ima pripadnika OVK. I naravno ukoliko se vi negde provezete tenkom, neko na vas puca, vi onda možete odgovoriti u samoodbrani. način na koji su sprovođeni manevri, odnosno obuka bio je sigurno zastrašujući za lokalno stanovništvo. I tokom vremena koje smo mi proveli na Kosovu ta obuka na terenu van kasarni povećala se i to prilično dramatično. Kad je reč o rotaciji ljudstva ja sam o tome razgovarao u to vreme i rekao sam da iako to jeste izvodljivo, to bi trebalo biti verificirano, što znači mi bismo trebali znati kada neki broj ljudi dođe na Kosovo i kada neki broj ljudi ode sa Kosova kako bi znali da se to ne koristi za povećanje broja vojske na Kosovu jer to je bila jedna od tačaka sporazuma iz oktobra.

            Prema tome, ja sam pokušao uspostaviti mehanizam. Za uspostavljanje toga da mi budemo prisutni kada se to dešava, međutim to je glatko odbijeno.

 

 

PITANjE:

            Mislim da ste se tada želeli sastati sa zapovednikom Prištinskog korpusa Pavkovićem u vezi sa tom istom temom i to je takođe odbijeno.

ODGOVOR:

            Tako je. Ja sam rekao Ojdaniću da ako je to pitanje ispod njegovog nivoa da bih onda želeo govoriti sa ljudima na terenu na čijem nivou to jeste. A meni je rečeno da to neće biti moguće.

PITANjE:

            Pre nego što odemo sa paragrafa 78. recite nam nešto, rekli ste nam već nešto o saradnji  MUP-a i VJ i o povećanju zapovedne veze.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Kakav je vaš pogled bio na zapovedni lanac koji je tamo funkcionisao.

ODGOVOR:

            Od vremena kada je Ojdanić uzeo svoju dužnost zapovedni lanac i veze između vojske i policije su se po svemu sudeći počele ojačavati. Ja sam u razgovoru stekao utisak da je njegov prethodnik Perišić želeo zadržati neku distancu između poteza vojske i poteza policije. međutim, tokom mog boravka na Kosovu činilo se da se razvija jača veza između vojske i policije kako je odmicalo vreme.

PITANjE:

            Paragraf 82. dobro mislim da se time zapravo ne moramo baviti, u stvari moramo. Na sastanku 4. decembra u Prištini Lončar, to je paragraf 84. je dakle tamo kritizirao Kosovsku verifikacionu misiju.

ODGOVOR:

            Na tom sastanku se umesto da se razradi šta bismo trebali učiniti u budućnosti nama je podnesena duga lista svega onoga što loše se dogodilo od oktobra i ja sam tada rekao da mi uoktobru nismo bili na terenu i to uprkos tome što je sporazum tada bio potpisan i da je moja namera bila da razgovaramo o tome kako ćemo raditi u budućnosti a ne da se bavimo povešću.

PITANjE:

            Mislim da je Lončar jednom prilikom odgovorio na telefonski poziv.

ODGOVOR:

            Da, objasnio nam je da treba ostati na telefonu i nije rekao nazvaću vas kasnije. Rekao je zove me Šainović. Prema tome, meni je bilo jasno da je ovaj nazvao kako bi mu dao uputstva. Međutim, nakon što je obavio taj telefonski razgovor na sastanku, nakon povratka na sastanak više se o tome nije govorilo.

PITANjE:

            Paragraf 86. Ločnar je rekao područja za koja je zabrinut. Tu su bili Dečani za koje je bilo rečeno da su minirani, Mališevo za koje je rečeno da je centar aktivnosti OVK i odakle su isterani stanovnici. Tu je bilo i Podujevo zar ne?

ODGOVOR:

            Da. Prve dve lokacije, Dečani i Mališevo nalaze se na zapadu Kosova i to je mesto gde je bilo dosta nasilja tokom leta. Podujevo je za nas bilo novo i to je bilo važno zato što se nalazilo severno od Prištine, na cesti Priština-Niš. Radilo se o pupčanoj vezi između Prištine i ostatka Srbije. I OVK je tamo je započela sa opurtinističkim akcijama pokušavajući zadobiti  dominaciju nad tom cestom, sprovedeći nasumičnu pucnjavu na vozila koja su se kretala tom cestom i to je očito izazvalo veliku zabrinutost kod generala Lončara. Činjenica je da su položaji koje je Vojska Jugoslavije zauzela u leto i koje je napustila kao rezultat Oktobraskog sporazuma kad se vratila u kasarnu. Bilo je očito da te položaje postepeno zauzima OVK i general Lončar, naravno bio je veoma zabrinut i želeo je da mi odemo tamo i da izvodimo da se OVK od tamo premesti i da ne nastavlja sa tim opurtinističkim akcijama.

PITANjE:

            Mislim da je njega takođe zanimalo i kako bi KVM mogao opisati ili čak ocrniti OVK.

ODGOVOR:

            Da, on je o njima uvek govorio tzv. OVK. Uvek ih je opisivao kao teroriste. Uvek je pokušavao, ja sam pokušavao da ne koristim tako emocinalne formulacije i obično sam za njih koristio reč pobunjenici. meni se činilo da ih to opisuje na tačan ali ne emotivan način.

PITANjE:

            U to vreme, govorimo o decembru u paragrafu 89. vašeg sažetka vi kažete da OVK još nije imala, ispravka da KVM nije imala još redovan kontakt sa OVK. Međutim, to se dogodilo kasnije jer u to vreme niste imali dovoljno vozila.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Znači nekih 6.000 nakon popisivanja sporazuma vi još niste uspeli verificirati stvari na onaj način na koji ste trebali.

ODGOVOR:

            Tako je. Radi se o tome da smo trebali izgraditi našu misiju. Trebali smo otići  proizvođačima vozila i pitati  ih koliko vozila imate, možemo li mi ...kupiti?

PITANjE:

            U redu, ne moramo ulaziti u detalje.

SUDIJA:

            U redu, sada ćemo napraviti pauzu.

            Generale Dreventijević, molim vas da tokom ovog i sledećih pauza imate na umu da ne smete o vašem svedočenju govoriti sa nikim, uključujući i pripadnike tima optužbe. Hvala vam, pauza će trajati pola sata. Sednica se nastavlja u 11.30, molim ustanite.

 

pauza

 

Posle pauze

 

            ... mislim da ste 9. decembra otišli u inspekciju ... prištinske brigade.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Recite nam nekoliko rečenica o tome.

ODGOVOR:

            ... započeo sam da sam Lončaru rekao da ću doći ... doći sa mnom. On je rekao da ne želi i ja i grupa ...braća koja su bila sa mnom rekli smo da smo došli praviti inspekciju. Međutim, zabranjeno nam je da uđemo. Čekali smo na kapiji i na kraju je zapovednik kasarne došao na kapiju i mi smo sa njime razgovarali ... da se samo izvrši inspekcija.Ja sam mu objasnio da je to važnoimajući u vidu razne sporazume koji su sklopljeni. A on je rekao da njega to uopšte ne zanima. Ostao sam tamo nekih sat i po vremena i celo to vreme nisu nam dozvolili da uđemo. Na kraju smo odustali i provezli se oko kasarne i tamo snimili više fotografija kako bi pokušali ustanoviti koja se sve oprema nalazi u kasarni.

PITANjE:

            Dobro, a te večeri čini mi ste da ste imali neki sastanak u jednom restoranu na najvišem ... u Prištini.

ODGOVOR.

            Da, to je bio sastanak, važan sastanak između vođa misije Šainovića i generala Lončara, ja sam takođe bio prisutan. Svrha sastanka bila je da se ubrza proces kojim se odobravaju zahtevi KVM. Međutim, nije bilo nikakvog ... Šainović je odbacio sve zahteve i pročitao nam dugi popis pritužbi u vezi toga što radi međunarodna zajednica. On je eksplicitno rekao da trebamo prestati podržavati Oslobodičaku vojsku Kosova i da bi međunarodna zajednica trebala preseći finansijsku podršku Oslobodilačkoj vojsci Kosova i zapadnih banaka.

Ja nisam imao nikakve sumnje da je najviša osoba po rangu na srpskoj strani bio Šainović. Ja sam u nekoliko trenutaka uhvatio pogled u generala Lonačara kada je potpredsednik vlade Šainović sprovodio svoju harangu verbalnu harangu nad međunarodnom zajednicom i primetio sam da general Lončar pravi izuzetne grimase na neke neverovatne izjave.

PITANjE:

            ... bio vaša veza sa vladom u Beogradu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            A u Beogradu paragraf 93 on tamo .. Šainovića kao osobu s kojom ćete vi imati vezu. Samo nešto ranije 23. novembra .. je napisao jedan zahtev kojim je bilo nešto pridodano.

ODGOVOR:

            Da, to je bilo pismo u čijem sastavljanju sam i ja sudelovao. U tom pismu je .. navedeno što Voker predlaže da se uradi kako bi se ispunio njegov mandat.  To pismo upućeno je Miloševiću, jer smo smatrali da je to bio pravi nivo na kojem se može pozabaviti tim pitanjima. Nakon toga Šainović se ... da Voker nije trebao biti tako eksplicitan i poslati to pismo. Međutim to se dogodilo.

PITANjE:

            Mislim da je vaš opšti utisak o Vokeru i njegovim podacima sa optuženim bio što?

ODGOVOR:

            Voker je smatrao da je trebo imati više pristupa optuženog. Voker je smatrao da ga ljudi na nižem nivoima onemogućavaju kad se radi o pitanjima koje su se trebale razrešiti na najvišem nivou. Kao rezultat ljudi sa kojima je Voker bio u kontaktu vrlo često su tvrdili da je neki konkretniji zahtev van odnosno iznad njihovog nivoa na kojima .. naravno to se moglo izbeći da je Voker imao redovniji pristup optuženom.

PITANjE:

            Paragraf 96, a zatim 94, vi ste ispravka u stvari mislim na 95,96 vi ste 27. novembra nešto rekli Ojdaniću i onda ste čekali 2 dana da možete u inspekciju kasarne.

ODGOVOR:

            Da, ja sam posebno želeo da ništa ne učinimo pre nego pto se ta mogućnost da se naređenje pošalje .. zapovedni lanac i pre nego što bude mogućnost da se .. diskusije. Prema tome, protekla su dva dana, pre nego što smo otišli i pokušali izvršiti našu prvu inspekciju. Pre inspekcije i ovog puta imao sam sastanak u Prištini na kojem smo mi želeli utvrditi modalitet inspekcija.

OPTUŽBA:

            Sada smo na paragrafu 98, 14. decembra došlo je do jednog kršenja prekida vatre.

ODGOVOR:

            Da, to se dogodilo u blizini Albanske granice otprilike između Prizrena i albanske granice. Prvo smo o tome dobili izveštaje iz Lonačrevog ureda u kome je rečeno da je nekoliko terorista ubijeno. Tu informaciju dobili smo takođe i iz ureda ... iz Beograda, koji je informaciju dobio od Šainovića. Tada je KVM pozvan da ode i vidi šta se dogodilo. Mi smo stupili u kontakt sa KVM u Prizrenu i rekli im da tamo pošalju nekoliko svojih ljudi. Patrole su otišle na lice mesta i tamo stigle nekoliko sati nakon samog događaja i do daljnjeg ... te patrole odnosno moji ljudi potvrdili su da je u tom području došlo do razmene vatre i činilo se da se to dogodilo još dok je bio mrak u ranim jutarnjim satima.

            Svoje ljude odveli su na tri konkretne lokacije gde su oni videli leševe i dosta opreme. Izgledalo je da je to bila akcija između kolone za snabdevanje OVK koja je ušla u zasedu Vojske Jugoslavije. Na OVK je pucano oni su se povukli i na kraju u toj zasedi poginula su 34 pripadnika OVK. Primio sam izveštaje da je 9 albanaca, 9 pripadnika OVK zarobljeno među njima je bila jedna žena. Patrole su fotografisale leševe koji su se nalazili na ... lokacije međutim, nisu videle zatvorenike. Zatvorenicu su se kasnije .. to ćemo ostaviti za kasnije. U to vreme smo zaključili i to još uvek verujem da je to bila legitimna zaseda. Međutim, imali smo neke zabrinutosti u vezi toga da .. izgledalo da nije ... da svi ljudi koji su poginuli svih 34 poginulih nisu izgubili život za vreme ... izgledalo je da su oni kasnije hvatali i ubijeni. Međutim, većina pripadnika OVK koje smo fotografisali nosili su uniforme i mi smo kasnije dobili informaciju da je u toj koloni za snabdevanje bilo 145 ljudi. I to je bilo u skladu sa brojem ... i drugih stvari koje smo našli na licu mesta. Kasnije je to potvrdile i priče pripadnika OVK koji su zarobljeni.

PITANjE:

            Paragraf 101. Komandant brigade je obavestio o tom incidentu. Da li je to bio Božidar Velić?

ODGOVOR:

            Da, ovaj komandant brigade je neko koga smo mi smatrali čovekom na terenu čije snage su bile stalno u kontaktu sa Oslobodilačkom vojskom Kosova ... Mi smo smatrali da je on jedan od najsposobnijih komandanata brigade to je bilo teško područje i smatrali smo da on zna svoj posao.

PITANjE.

            On je imao kontakte sa OVK, a po vašem mišljenju to je bilo različitog kvaliteta. Šta mislite pod tim?

ODGOVOR:

            Pod kontakte ja ne mislim na sastanci već mislim borbe, on se borio s njima. Dalje, na .. području Uroševca bio je jedan mnogo niži nivo vojne aktivnosti i .. Vojske Jugoslavije i MUP-a su imale mnogo manje dodira i neposrednog iskustva sa Oslobodilačkom vojskom Kosova. Po mom mišljenju to je jedan od razloga zašto nam je potpuno izmakao iz ruku događaj u Račku. Jer, moguće je da komandant na terenu nije bio toliko iskusan kao čovek u području Prizrena.

PITANjE:

            Paragraf 102. Istog dana 14. decembra došlo je do pucnjave u srpskom kafiću ... u Peći gde su ubijena 4 tinejdžera Srbina, a 7 ih je ranjeno. Na osnovu iskustva na terenu kakva su vaša gledišta na to. Kako je došlo do toga?

ODGOVOR:

             U to vreme tada dva incidenta su vezana posmatrači su ih na terenu povezivali ne mi, već ljudi koji su opisivali šta se dešava pošto je do zasede došlo ujutro rano ujutro tog istog dana, a kasnije tog dana se desio ovaj događaj u Peći, ja sam smatrao da nisu povezani ta dva incidenta da je to slučajnost da su se desila istog dana. Jer, gledište da je to bio napad OVK u odgovor na zasedu do koje je došlo na granici 12 ... sati ranije po meni na osnovu vlasti zapovedanja kontrole oni jednostavno nisu imali tako razvijen lanac za ... kontrole da bi to mogo da se desi.

 

PITANjE:

            Ukratko paragraf 104. Vi ste 15. tražili od Lončara da vam omogući pristup zarobljenicima on je rekao da ih drži nije rekao gde, i nije rekao da će vama biti dozvoljen pristup.

ODGOVOR:

            To je tačno.

PITANjE:

            U paragrafu 105. on je optužio Sjedinjene Američke države da snabdevaju OVK oružjem i rekao da postoje dokazi za to.

ODGOVOR:

            Rekao je da među oružjem koje je nađeno na mestu zasede nađeno je oružje sa infracrvenim zracima za noćno gađanje. To je bio sastanak ... raspoloženju i došlo je do ... između Lončara i Vokera. Lončar je optuživao SAD da snabdevaju oružjem OVK Kosova, a Voker pošto nema veze s tim što je rečeno to se sve pretvorilo u jedan meč ...

PITANjE:

            Paragraf 107. 19. decembra na sastanku na kojem je bio pukovnik Kotur kome je postavljno pitanje o oklopnim jedinicama Vojske Jugoslavije južno od Podujeva.

ODGOVOR:

            Da, to se odnosi na jedinicu koja je napustila kasarnu navodno, zbog odluke i pomerila se prvo u jedno malo granato područje južno od Podujeva a to je severno od Prištine i onda .. da je objavljena da će oni da izvode obuku izvan kasarne na jednom području gde se radi obuka. Međutim, pošto je celo to područje jućno od Podujeva bilo poznato kao područje u kojima su selima živeli uglavnom Albanci ja sam u to vreme rekao samo sam ponavljao da manevri u tom području dakle, obuka u tom području oklopnim vozilima će voditi problemima i biće provokacija, i ja sam ga snažno savetovao da to ne rade u događajima u kojima smo sledili.

PITANjE:

            Da li ćemo ići dalje, paragraf 109 vi ste 20. decembra tražili pitali Lončara da definiše ograničenja ovoj obuci.

ODGOVOR:

            Da, ja sam smatrao da ako tim jedinicama treba dozvoliti da izađu iz kasarne na obuku onda mi treba da budemo obavešteni gde će biti ta obuka i koje su granice te obuke, to je bila uobičajena praksa u normalnom kontekstu, i to je bio detalj koji sam ja tražio i ponovo nikad nisam dobio te detalje.

PITANjE:

            Paragraf 110. Vi ste otputovali u to područje i sreli ste se sa majorom Brankovićem koji je bio angažovan u toj obuci pitali ste njega koje su ... te obuke.

ODGOVOR:

            Da, i on je pokazao jednu kartu i jednostavno je mahnuo rukom i rekao ovo je područje obuke. Ja sam rekao to područje jasno uključuje i mnogo delova u kojima žive kosovski albanci, većina ovih sela su sela u kojima žive samo kosovski albanci, ako nastavite sa svojom obukom pored tih sela onda ima velikih izgleda da ćete provocirati incident. On je rekao da, u tom slučaju ćemo mi da iskoristimo svoje pravo na samoodbranu. I to je bio kraj tog sastanka.

 

PITANjE:

            24. decembra kolona Vojske Jugoslavije sa MUP-om napustila je Prištinu? To je paragraf 112.

 

ODGOVOR:

            Da. To je bio prvi veliki trenutak kada je značajna snaga izašla iz kasarne u Prištini i krenula u područje zapadno od Podujeva. I napala položaje koje je prvobitno držao, držala Vojska Jugoslavije u oktobru a sa kojim se povukla kasnije i onda je OVK-a se ....... u to područje u toku nedelja koje su sledile, tako da je svrha ove kolone bila da napadne položaje OVK-a na tim mestima i to su učinile.

 

PITANjE:

            Paragraf 113, na putu prema Prištini vi ste primetili .... kolone?

 

ODGOVOR:

            Da. To je bila kolona koja se vraćala u kasarnu na kraju dana i u okviru te kolone su bila vozila Vojske Jugoslavije i vozila MUP-a i bili su izmešani. I meni se tgo činilo čudno u tom trenutku jer meni je to pokazivalo da su oni svi skupa jedna jedinstvena jedinica a ne jedinice koje su odvojene. Ja bih očekivao da Vojska Jugoslavije bude u jednoj koloni, a MUP da bude u drugoj koloni, međutim da imate jedno policijsko vozilo, zatim dva vozila Vojske Jugoslavije, pa vozilo policije, to je pokazivalo da oni svi deluju pod jednom komandom, po mom mišljenju.

 

 

 

 

PITANjE:

            Tog dana ste imali sastanak ili bio je sastanak ili sastanci između ambasadora Vokna, zatim Šainovića, Lončara i ....? Da. Na jednom od tih sastanaka nešto je rečeno o daljim vojnim akcijama?

 

ODGOVOR:

             Da. Kao rezultat tog sastanka odnosno tokom tog sastanka je rečeno da je to poslednja vojna akcija koja će biti potrebna.

 

PITANjE:

            Istog dana telefonski kontakt sa pukovnikom Mijatovićem?

 

ODGOVOR:

            Da. Pukovnik Mijatović je bio veza sa policijom i to je bio rutinski telefonski poziv na kome smo pričali da li je potreban redovni, normalni sastanak između oficira za vezu. On je rekao: "Ne, ne, ne treba da imamo sastanak oficira za vezu ....... jer ništa se ne dešava", a pošto je došlo do napada na selo Gornja Lapaštica, u to vreme je bio napad, a to je samo 10 minuta vožnje na sever, to je bitno narušilo njegov kredibilitet u našim budućim kontaktima.

 

PITANjE:

            Paragraf 117. Istog dana sastanak sa Lukićem da bi se uspostavio odnos i da bi se ispitao .... snaga MUP-a u Mališevu. Vi ste predložili da se broj tih snaga smanji. Kakva je bila njegova reakcija?

 

ODGOVOR:

            Mališevo je bilo .... na zapadu i tu je bio veliko prisustvo policije. To je bila više .... nego policijska stanica. I prisustvo tih policajaca u tom broju je na izvestan način odvraćalo Albance da se vrate u to selo i ja sam pokušavao da ga ubedim da smanji prisustvo policijskih snaga, a način na koji su oni delovali je bio prilično agresivan u tom području. Lukić je rekao ne, neće smanjiti prisustvo snaga i ja sam dobio dalji utisak da je to odluka koju je on mogao da donese. Znači, on je odlučio da neće a nije inicirao da je to predlog koji je došao sa višeg nivoa.

 

PITANjE:

            Paragraf 119. To je prvi sastanak koji ste imali sa Vokerom i OVK-aom? Mislim da je to bilo uveče?

 

ODGOVOR:

            Da, to je bilo posle-podne 25. decembra, kada je situacija ponovo postala napeta i zapaljiva. Voker i ja smo otišli u Podujevo i Voker je odlučio da će otići lično da se vidi sa lokalnim komandantom OVK-a. To je bilo udaljavanje od onoga što je bila praksa do tog trenutka. Dakle, mi smo otišli u selo u kojem je bio OVK-a i došlo je do sastanka. To je bio trenutak u kojem smo počeli da ostavljamo oficire za vezu sa OVK-a da bismo mogli da brže komuniciramo sa njima koristeći svoje komunikacije.

 

PITANjE:

            Paragraf 120. Vi pominjete da ste 29. decembra 98., da je situacija se pominje kao mirna na terenu u izveštaju koji ste ustvari vi dobili. To, ustvari, pokazuje da se na drugi način gleda situacija u poređenju sa situacijom pre mesec dana?

 

ODGOVOR:

            Da. Treba pogledati taj komentar. Ono što se smatralo mirnim krajem decembra, to bi bila samo mesec ili tri dana, tri sedmice ranije situacija koja bi se smatrala vrlo nasilno.

 

PITANjE:

            121. Šainović je viđen u Prištini, ali nije uspostavio kontakte sa vama, ni sa KVM-om?

 

ODGOVOR:

            Da, odnosno ne. Meni je Ločar rekao da često mora da se sastaje sa Šainovićem i u roku od sat vremena ću ga možda ponovo videti. Ako bi ga ja video on bi rekao da je video Šainovića, što je jasno pokazivalo da Šainović nije bio u Beogradu već u Prištini, ali Šainović nije nikada iskoristio mogućnost da se sretne sa Vokerom ili da direktno razgovara sa verifikacionom misijom na Kosovu. Lončar je i dalje nastavio da bude posrednik.

 

PITANjE:

            A onda su na kraju potpuno prekinuti odnosi nakon Račka?

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet je u ......... 7.

 

GENERALNI:

            Moraćemo da se bavimo dokaznim predmetima tako da bi Veće moglo da ih razmotri, mi ćemo što brže da idemo kroz te dokazne predmete, da to ne oduzme mnogo vremena. Ovo je dokument koji vi niste videli, mislim?

 

ODGOVOR:

            Da. To je tačno. To je srpska verzija izveštaja sa jednog od sastanaka između generala Ločara i mene u decembru. Ja sam ga video pred sam Uskrs, ali sećam se tog sastanka i mislim da ........ ovog sastanka je da je on verno zabeležen u ovom ....... i ja sam u toj fazi koja ....... nije proporcijalna upotreba sile kada smo raspravljali o akcijama jugoslovenskih snaga u području zapadno od Podujeva, i ja sam to uradio zato što je već bilo slučajeva kada su snage Savezne Republike Jugoslavije koristile teško naoružanje u odnosu na sela u kojima su bili civili, to se znalo. Bilo je situacija kada su korišćeni teški minobacači i tenkovi. Dakle, granate od ...... milimetara su ispaljivane, umesto da se koriste obični mitraljezi.

 

PITANjE:

            Dakle,  mi vidimo ovde pet redova od dna stranice da vi pominjene neproporcionalnu upotrebu sile, i smatrate da je ovo verna zabeleška tog sastanka?

 

ODGOVOR:

            Da, mislim.

 

PITANjE:

            Hvala. Da li ste dobili odobrenje da posetite zarobljenike.

 

ODGOVOR:

            Ne! Redovno smo slali zahteve za stupimo u kontakt sa OVK, tih devet zarobljenika koji su uhvaćeni u zasedi na OVK, da proverimo u kakvom su oni stanju i non-stop su nam te zahteve odbijali.

 

PITANjE:

            Pasus 125, pošto su se stvari pogoršavale, a sada je kraj decembra, jedan stariji čovek je bio ustreljen u Podujevu, zar ne?!

 

ODGOVOR:

            Da, to je dovelo do jednog razgovora u Vokerovoj kancelariji sa Lončarom i Kotorom, kako treba preuzeti tela jer mi smo bili zabrinuti zbog toga pošto se radilo o selu gde su bili pretežno Albanci tako da smo bili zabrinuti šta će se desiti ako velike policijske i vojne snage uđu i možda dođe do toga da se situacija pogorša. Koliko se sećam došlo je do pucnjave, taj Srbin je pucao na  Albance, a onda su oni pucali na njega i radilo o lokalnom incidentu. Postojao je plan koji je opisao Lončar da će možda 15-tak vozila raznih tipova biti upućeno da pokupe telo, a mi smo se zalagali za to da manja delegacija ode da bi to bilo manje provokativno i da će se time taj incident rešiti mnogo lakše. Mi smo smatrali da je naprevljen sporazum da se ovo telo povrati na jedan prilično umeren i diskretan način, i razgovarali smo o tome tačno koji broj vozila će ići, koje će vozilo biti na čelu kolone, naše, pošto smo mi smatrali da bi bilo ispravno. I dok smo razgovrali zazvonio je telefon i rečeno nam je da je u stvari operacija već počela onako kako je prvobitno i zamištena tj. da je veliki broj policije u oklopnim vozilima ušlo u selo i da je usledila borba iz vatrenog oružja. Voker je zbog toga izgubio strpljenje sa generalom Lončarom i u suštini je rekao kakva je svrha da mi pokušavamo da razradimo sve ove detalje, da bi smanjili nivo nasilja, a u stvri operacije se već odvijaju iza naših leđa, u stvari. 

Na sastanku je došlo do rasprave i dok smo mi odlazili ..... se okrenuo meni i rekao, policija ne možete imati poverenje u njih, kao da lega ruka ne zna šta desna ruka radi, a Lončar je bio uporan da policija koristi svoj sopstveni komandni lanac, međutim, moj utisak je bio da to u stvri nije bilo tako.

 

PITANjE:

            Zato što bi to zahtevalo nezavisnu akciju od strane policijskih komandira?!

 

ODGOVOR:

            Da! Sve je urađeno u prisustvu Vojske Jugoslavije koji su upravljali, rukovali, teškim naoružanjem na visokom terenu. Izvršavanje takve operacije bez znanja i saradnje onih koji su trebali da pruže podršku u oružju, ako je to bilo potrebno, bi bilo nešto što je sasvim neuobičajeno.

 

PITANjE:

            Znači, poršlo je samo nekoliko dana, vi ste bili na odmogu od 30. decembra do 6. januara?

            Molim vas da pređemo na sledeći dokazni predmet, separator 8, a to je broj tužilaštva 1567, to je dnevni izveštaj OEBS-a u kojem se rezimiraju dnevne aktivnosti. Vi ste bili n odmoru ali možete ipak da nam kažete o čemu se radi. Ovde se radi ipak o regionu Račka.

 

ODGOVOR:

            Ovaj izveštaj  je prvi znak u nekakvom izveštaju OEBS-a da policija pojačava aktivnosti u predelu Račka, i konkretno se spominje posmatrački punkt u bolnici za mentalno obolele koja je gledala na Račak kao i na punu koji ide zapadno od Štimlja ka Suvoj Reci, kroz Durje visoravan, a to je jedan kraj gde je dolazilo do sukoba između UČK i jugoslovenskih bezbednosnih snaga.

 

PITANjE:

            Mi o Račku još nismo ništa govorili, mislim da je ovo prvo pominjanje.

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

PITANjE:

            Mi ćemo kasnije u dokaznim predmetima, takođe, da se bavimo time i o značaju te posmatračke tačke u bolnici. 

 

ODGOVOR:

            Da, kad pogledate zapadno iz te bolnice vide se otvorena polja na zapadu, i ako se onda tim putem ide to će vas dovesti do ulaza u Račak.

 

PITANjE:

            Ovo je sada pasus 134, dokazni predmet 1572, za 6. januar, dnevni izveštaj OEBS-a.

 

ODGOVOR:

            Da, ovo je prvi izveštaj u kome se pojavljuje izvšetaj o policijcu koji ima sivi kombinezon u predelu Dečana, takođe se ovde prvi put spominje jedinica specijalne policije za koju mi smatramo da je krajem januara izvršila akciju u Rogovu. Takođe se u vezi Račka ovde govori o stanju kada je u pitanju hrana, kaže se da je to stanje jako teško i to se odrazilo u mojim razgovorima, onda sa UNHCR-om koji su onda u taj kraj dostavili nešto hrane u nekoliko navrata tokom ovog perioda.

 

PITANjE:

            Molim vas da pogledate str. 2, tog dokumenta! To je pasus koji se odnosi na oblast Peći. Znači tu se vidi drugačija odeća, jedna osoba koja je na sebi imala sivi kombinezon.

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Pasus 137, 8. nanuara ste počeli da primate izveštaje o barikadama na putevima.

 

ODGOVOR:

            Da. Ovo je bila prva akcija u kojoj su učestvovali srpski civili u predelu južno od Prištine, prema jugu i jugozapadu. Ove barikade koje su postavljali lokalni stanovnici, koji su nosili maske na licima su presecali sve veze između Prištine i delova dalje na jugu, tako da su time presečene sve veze, sve putene veze između Pritšine i Skoplja.

 

PITANjE:

            A objašnjenje u pasusu 138 koje su dale zvanične vlasti je sledeće.

 

ODGOVOR:

            To je  opisano kao spontana demonstracija civila koji protestuju zbog toga što vlada ne preduzima mere protiv OVK. Otišao sam da vidim tačno šta se dešava na terenu i zatekao sam srpske paravojne snage koje se okolo voze u golf vozilima koja na licu imaju crne skijaške maske, nose kalašnjikove. Oni bi otišli u neki kraj, onda bi zlostavljali lokalne civile, da bi ih ubedili, da bi ih naterali da postave barikade. I to postavljanje barikada, organizovanje takvog postavljanja je nešto što sam ja video na par lokacija. Ono što je zanimljivo je to da je to jedan od retkih trenutka kada su građanski neredi bili u toku, a nije bilo policije da se time pozabavi, zato što je obično bilo dovoljno policijsko prisustvo da bi mogli da se pozabave bilo kakvim civilnim neredima, građanskim neredima. Međutim, tada ih uopšte nije bilo.

 

PITANjE:

            Pasus 140. Mislim da nemoramo time da se bavimo.

Pređimo na pasus 141, 8. januara, za vreme sastanka sa Lončarom.

 

ODGOVOR:

            Da, ovo je jedan redovni sastanak koji sam održao sa Lončarom i tokom tog sastanka došlo je do telefonskog poziva koji je lončar primio i onda je rekao da je došlo do jednog incidenta, i ukratko posle toga policijski pukovnik, pukovnik Mijatović je ušao u sobu i rekao da su upravo ubijena tri policajca u selu Dulje, u kraju Dulje, koji se nalazi na visoravni između Suve Reke i Štimlja, i da je došlo do zasede tokom dana jedne policijske patrole i da su u toj zasedi poginula ta tri policajca. Ovo je važno zato što se radi o najvećem napadu preko dana od strane OVK koji smo ikada videli protiv policije ......... o ozbiljnoj eskalaciji.

           

PITANjE:

            Da pređeno na sledeći dokazni predmet, a to je u seperateru br. 10, i to je broj 1580.  To je dokument koji ste vi tek nedavno videli?

 

ODGOVOR:

            Da, to je opis tog sastanka. I kao što ste rekli ja taj dokument nisam video nego do pre Uskrsa, ali svrha sastanka je bila da se razgovara o barikadama koje su postavile paravojne snage.

 

PITANjE:

            Da ne bi išli prebrzo, samo vas na to podsećam, i molim da prvu stranu dokumenta stavite na grafoskop, malo niže na stranice vidi vaše ime i zabeležno je da ste vi izrazili zabrinutost zbog tih barikada.

 

ODGOVOR:

            Da. Sledeću stvar koju sam pokrenuo na sastanku je da smo dobijali dokaze od naših ljudi na terenu da je jugoslvovenska armija pljačkala imovinu prilikom pretresa terena i ja sam rekao da to nije prihvatljivo i da će njihove snage okaljati i da je potrebno sprovesti istragu i izdati pravilne upute da se tako nešto spreči. Onda smo razgovarali o broju pripadnika Vojske Jugoslavije koji su bili van kasarni i ja sam tu rekao da je prvobitni sporazum što se nas tiče nešto kada smo se mi još uvek pridržavali i to je bilo da je dozvoljeno da tri čete budu van kasardni, međutim sada kad je predeo Podujeva bio uspostavljen kao četvrda lokacija gde je jako mnogo pripadnika Vojske Jugoslavije bilo van kasarne.

 

PITANjE:

            Možemo li sada da pređemo na str. 5, ovog dokaznog predmeta, ovog dokumenta? Sastanak je prekinut, zare ne?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

PITANjE:

            Pasus 6?

 

ODGOVOR:

            Da, to je bilo za vreme ...... rečeno je da, Lončar je preko telefona primio informaicju da su tri policajca ubijena i on je sa zabrinutošću rekao da ćemo koristiti tenkove i vojsku, a ne policiju, da bi našli ubice. Vredno je podvući da je to ono što je rečeno. Ja nisam konkretno reagovao na to zato što je on očigledno uzrujan tako da nisam to shvatio kao izjavu o namerama već radije zato što se jeste radilo o relativnom incidentu, već će oni preduzeti sve potrebne mere da pronađu ubicu, i po meni to je bila prirodna reakcija u tim okolnostima.

PITANjE:

            Pre nego što završimo sa ovim dokaznim predmetom, pogledajte malo niže na toj istoj strani i tu je vi ste imali iskustvo koje je interesantno ili možda nešto drugo da vidite nakon tog događaja šta drugi ljudi pišu o vama i ovde se navodi to da ste vi koristili KVM da bi stekli unapređenje, nešto u tom smislu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Mislim da ne morate da protestvujete u vezi toga pošto ste bili general major u to vreme. Kažite nam samo o čemu se radi.

ODGOVOR:

            Pošto sam ja pre toga od ukupno 28 meseci proveo 22 meseca na Balkanu od 86, od oktobra 86. smatrao sam da mene OEBS poznaje, da mi veruje kao nekome ko je bio sasvim vičan u kontaktima sa civilnim organizacijama i ja sam u to vreme smatrao da jesam prijemčiv za lokalnu situaciju i smatrao sam da treba da preduzimamo sve moguće mere da se spreči to da situacija izmakne kontroli i zbog toga sam ja bio spreman da se priključim ovoj misiji u samo 6 sati upozorenja u trenutku kada je trebalo da preuzmem jedan normalniji posao instruktora, predavača tako da ja nisam delio to mišljenje u vezi unapređenja.

PITANjE:

            Pređimo sada na pasus 143. i to je dokazni predmet u separatoru 11. To je 2794, radi se o saopštenju za štampu i koji je i zato osuđujući taj prekršaj prekida vatre.

ODGOVOR:

            Da, to je važno zato što se vrlo često tvrdilo da mi nismo osuđivali akcije pobunjenika kada bi oni vršili akcije, već samo da smo otuđivali akcije jugoslovenskih snaga i ja mislim da je sasvim jasno pošto ovde stoji da se oštro osuđuje neprihvatljivo kršenje prekida vatre da su ubijena tri policajca i dole niže kaže da KVM smatra da takva kršenja prekida vatre podrivaju političko rešenje sukoba tako da se radilo o vrlo jasnoj izjavi koja nikako nije imala simpatije ili izražavala simpatije prema pobunjenicima.

PITANjE:

            Nakratko samo da se pozabavimo pregovorimo u pasusu 144. oko zatvorenika VJ.

ODGOVOR:

            Da, ovde je poenta bila u tome da smo mi dosta napora uložili da obezbedimo puštanje, oslobađanje 8 vojnika VJ koji su bili zarobljeni od strane OVK. Bilo je mnogo trenutaka kada smo mislili da će vojska i policija napasti položaje i mi smo se bukvalno stavili između dve strane i pokušali  da  pregovaramo i smirimo situaciju putem razgovora. Ja sam spavao na podu svoje kancelarije 3 noći da bi bio tamo kada budu stizale telefonske poruke i na kraju radi jako iscrpnih pregovora uspeli smo da obezbedimo da se tih 8 vojnika pusti i mogli smo da ih onda odvedemo odozgo sa planine i da ih vratimo njihovim porodicama.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet separator 12, broj Tužilaštva 1582. I ovde se radi o izveštaju periodičnom, a ne dnevnom izveštaju OEBS-a. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, ovaj periodični, povremeni izveštaj OEBS-a se bavi određenim pitanjem. Prvo opisuje sastanak između glavnog zamenika načelnika Kelera, a on je bio Francuz koji je bio Vokerov pomoćnik i pomoćnikai podpredsednika vlade Šainovića. I ovde se vidi koliko je jaku dnevnu, svakodnevnu kontrolu Šainović imao mislim. Takođe se opisuje stanje snaga VJ van kasarne što je odgovaralo veličini 6 četa, iako je naš sporazum dozvoljavao da vam kasarne budu samo tri.

PITANjE:

            Možemo li to da nađemo u ovom dokumentu.

ODGOVOR:

            Može.

PITANjE:

            Pogledajte stranu pasus 4, drugi pasus podpasusa 4 kaže da patrole KVM izveštavaju o razmeštaju VJ veličine bataljona u predelu Podujeva i taj razmeštaj veličine bataljona, a pod time mislimo po 3 čete smatramo da je to preko one 3 čete koje su dozvoljene. Tako da 3 originalne + 3 nove  sačinjava tih 6. I na zadnjoj strani  tog dokumenta stoji da je KVM bila na koti 682 u to vreme.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Paragraf 149. U njemu se govori o razmeni 8 pripadnika VJ, 9 pripadnika OVK.

ODGOVOR:

            Da. U to vreme tenzije su se smirile. I moglo se reći da je došlo do početka nagoveštaja toga da se snage MUP-a i VJ vraćaju u kasarne, pogotovu u području Mitrovice. Prema tome, mi smo u to vreme shvatili to kao jedan ohrabrujući znak. I to je bio rezultat teških pregovora na samom terenu.

PITANjE:

            Međutim, vi ste primili izveštaj koji je verovatno bio malo manje ohrabrujući ili čak obeshrabrujući.

ODGOVOR:

            Da, to je bio telefonski poziv od američkog vojnog atašea u Beogradu koji je javio da je primetio jednu naoružanu kolonu, pokretnu kolonu na glavnoj cesti Beograd-Niš koja je u tom trenutku prošla Niš i nalazila se na 20 milja od Kosova. To je izazvalo zabrinutost kod nas zato jer je to došlo u trenutku kad smo se nalazili usred našeg pokušaja da se 8 vojnika VJ ukloni sa vrha brda gde su ih držali pripadnici OVK. Mi smo se bojali da bi to moglo ozbiljno zakomplikovati  situaciju ukoliko izvan Kosova počnu stizati dodatne snage. Ja sam to spomenuo generalu Lončaru i on me je uverio da ta kolona neće preći u Kosovo. Ja sam rekao dobro ali  time ne šaljete dobru poruku time što takve vrste jedinica razmeštate tako blizu Kosovu u trenutku kada mi pokušavamo ovu situaciju razrešiti pregovorima.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet koje mislim nećemo detaljno gledati. To je dokument od 8 strana, tabulator ...referent Tužilaštva 2795, to je izveštaj o zasedi i  o uzimanju taoca 8. i 9. januara. Mislim da je hronologija zarobljavanja i oslobađaja tih vojnika, mi smo to danas ukratko poradili. Ko je pripremio taj izveštaj?

ODGOVOR:

            Taj izveštaj je pripremio jedan od oficira za vezu koji je radio direktno za mene i taj izveptaj je pripremio prema mojim uputstvima. Bilo je važno da se možemo dosetiti tačne hronologije stvari jer smo u tom trenutku bili već prilično umorni i postojala je opasnost da ćemo zaboraviti gde smo.

PITANjE:

            Ako nam trebaju  detalji o razmeni  verovatno ih možemo naći u tom dokumentu.

ODGOVOR:

            Ja se sećam da sam to u vreme koristio kao podsetnik i taj smo dokument tamo ažurirali kako su događaji tekli i ovo je sada konačna verzija tog dokumenta. Ono odražava naše mišljenje o situaciji na terenu u to vreme.

PITANjE:

            A sada tabulator 14, to je dnevni izveštaj od 11. januara koji pokriva događaje od 10. Pasus koji nas zanima je onaj u kojem se spominje borbeni potencijal snaga VJ i MUP-a. Možete li to pronaći?

ODGOVOR:

            Mislim da se nalazi u proceni, u poglavlju o proceni.

PITANjE:

Evo vidite na prvoj strani stoji, napetosti su i dalje visoke u području Štimlja kao rezultat dve zasede.

ODGOVOR:

            A da vidim. napetosti su dalje visoke u području Štimlja kao rezultat dve zasede nad patrolama MUP-a u zadnja 3 dana. Jake snage vojske i MUP-a su i dalje u tom području, stižu izveštaji  o pojačanoj logističkoj  podršci vojsci koja stiže u to područje što znači da se oni spremaju da oni tamo ostanu jedan duži vremenski period, a onda je Peć različita. U izveštaju se takođe upisuju mesta gde je KVM pokušavajući tražeći događaje naišla na pokušaje da joj se ograniči sloboda kretanja i to je ponovo jedna, jedan od ranijih nagoveštaja.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet. To je razmenik 15, broj 1584. To je jedan kratki dodatak dnevnom izveštaju.

ODGOVOR:

            Da. Ovo je jedan izveštaj koji se nije redovno sastavljao, koji se sastavljao onda kad smo mislili ukoliko da bi trebalo sve obavestiti o promenama u sigurnosnoj situaciji. Imajući u vidu da su vojska i MUP pojačavali svoje aktvinosti mi smo razaslali ovaj izveštaj kako bismo bili sigurni da svi znaju za to.

PITANjE:

Pravilnik 16, to je referenca 1586, ovde se govori o sastanku između vas i generala Lončara 11. januara.

ODGOVOR:

            Da, ovo je takođe dokument koji ja nisam video sve do marta ove godine ali on opisuje naš poslednji sastanak tokom petodnevnog priocesa da se tih 8 vojnika pusti sa vrha brda. Ovde se vidi, ovde se ponovo pominje da se sve radi po zahtevima predsednika Šainovića.

OPTUŽBA:

            Mislim da je to na strani 2 i proteže se na stranu 3.  Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da. Želeli smo razrešiti  problem na miroljubivi način, nanačin koji je   dogovoren juče u  razgovoru između potpredsednika Šainovića, Kelera i Hila, Hila američkog ambasadora.

OPTUŽBA:

            Hvala, dokazni predmet 17. Ovaj izveštaj  za 12. januar, to je izveštaj OEBS-a.

ODGOVOR:

            Ovaj izveptaj za 12. januar, to je izveštaj OEBS-a. Ono što bi valjalo primetiti je to da su patrole verifikacione misije u Prištini i Prizrenu potvrdile prisutnost vojske  i primetile pokrete oklopnih vozila.

PITANjE:

            Strana 2, paragraf 4. Znači ovo je sve bilo u danima koji su prethodili Račku.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li se sećate da li je OEBS u to vreme bio zabrinut  i u kolikoj meri?

ODGOVOR:

Da. U to vreme mi smo uspeli pokriti područje na Zapadu, tri opštine na zapadu, to su bila područja gde su tokom leta vođene najžešće bobre. Nas nije bilo mnogo u drugim delovima Kosova, na istočnom Kosovu zato jer to nije bilo područje gde je ranije bilo velikih problema ili velikog broja pripadnika OVK. I kako smo mi povećavali naše brojeve mi smo pojačavali našu prisustnost na terenu i u drugim područjima. Međutim, po izvesnom redosledu prioriteta. Područje Račka i Štimlja, to nije bilo područje gde smo imali  značajne brojeve naših ljudi. No kako su se stvari pogoršavale u tom području tako smo mi tamo razmestili više naših ljudi. međutim, ovo se dogodilo u jednom području koje nismo dobro pokrili, koje nismo onako dobro pokrili kao Zapad, Peć i Dečane na primer jer tamo su problemi ranije bili najgori i zato smo stalno na samom početku razmestili najveći broj naših ljudi.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet je tabulator 18. Još jedan sastanak koji su zabeležili Srbi. Vi taj izveštaj niste videli sve do nedavno.

ODGOVOR:

            Da. Ovo ponovo opisuje situaciju kako  je video jedan drugi pripadnik kosovske verifikacione misije 11. januara.

PITANjE:

            Vi niste bili prisutni na ovom sastanku.

ODGOVOR:

            Nisam.

PITANjE:

            To je bio Nikolajev?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Mislim da je jedina korist ovoga što opisuje situaciju na način na koji su videli drugi, a ne samo ja od 11. januara. Da li je to u skladu ili nije u skladu sa vašim zapažanjima?

ODGOVOR:

            To je sasvim u skladu sa mojim zapažajima.

PITANjE:

            U redu, time se možemo koristiti ukoliko za to bude potrebe. Paragraf 160. Devet zarobljenika OVK dobili su posetu jednog vašeg oficira za vezu, Čangliskog.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Iako ćemo mi možda čuti samo gospodina Čanglinskog, on vam je ipak nešto javio. Šta vam je javio?

ODGOVOR:

            On je javio o 9 pripadnika OVK koji su zarobljeni u decembru u zasedi na granici. Tokom januara rečeno nam je da se njih sada može posetiti i identifikovati i sa njima razgovarati pod uslovom da to učini neko ko će biti u potpunosti diskretan. I zato sam poslao Ričarda Čanglinskog koji ...dnevno sarađivao. Čangliski je odmah otputovao u Niš i tamo video tih 9 zatvorenika. Oni su naveli i to je potvrdilo ono što smo mi do tada saznali da su oni bili deo kolone za snabdevanje, za pojačavanje OVK koja je iz Albanije na Kosovo dogurala materijal. Oni su rekli da su nevoljno regrutirani, da su otišli u Albaniju, da su dobili tek dva dana odluke pre nego što su poslani u policiju za snabdevanje. Bili su naoružani ali nisu imali mnogo obuke za upotrebu oružja tako da kad su usred noći ušli u zasedu oni su jednostavno bacili oružje i počeli bežati. Razgovor koji je Čangliski vodio sa njima bio je konzistentan. rečeno je da ih je odprilike 90 pobeglo, da ih je odrpilike 40 ubijeno ili zarobljeno. Čanglinski je kasnije ponovo posetio te zatvorenike i oni su na kraju predani kao odgovor  na predavanje 8 vojnika VJ.

PITANjE:

            To je bilo nakon Račka zar ne?

ODGOVOR:

            Da. naime, meni je zapalo za oko to da sam bio iznenađen  da  medijima nije razglašeno to da su ti zarobljenici OVK bili veoma  nevoljki i da dakle ta činjenica nije bila dovoljno opisana. Jer po mom mišljenju to bi u velikoj meri naštetilo imidžu OVK, odnosno Albanaca u to vreme. Međutim, mediji su u to vreme kao što verovatno znate portretirali sliku da se snage VJ bore protiv jednog neverovatno jakog neprijatelja, a ne protiv grupe preplašenih dečaka.

 

PITANjE:

            Tabulator 19, to je izveštaj OEBS-a za 13. januar.

            Zanima nas da vidimo kako su se stvari razvijale u području Račka.

            To vam je na drugoj stranici, humanitarne aktivnosti drugi pasus.

 

SVEDOK:

            Našao sam. To je Regionalni centar Priština koji je ... sela u Štimlju, nakon izveštaja da su stanovnici napustili selo i otišli u šumu. Pronađeno je 50 ljudi u Belincu, 350 u Račku, 680 u Malpolju. Sve je to u blizini Štimlja.

 

PITANjE:

            Da li je činjenica da je toliki broj ljudi pobegao u brda izazvala zabrinutost kod OEBS-a ili je to bila neka vrsta standardnog ponašanja?

 

ODGOVOR:

            Pa, u tom trenutku to je već bilo dosta normalno. Kad bi jugoslovenske snage poduzimale veće aktivnosti stanovnici se povukli iz svojih sela i potražili utočište u susednim selima. To se dešavalo ranije, to se dogodilo u leto i to je bilo relativno uobičajeno. Naravno, to jeste bila osnova za zabrinutost, jer mi smo celo vreme razgovarali sa UNHCR-om, mi smo im predavali tu vrstu informacija kako bi im oni mogli dati hranu i drugu humanitarnu pomoć.

 

PITANjE:

            Na istoj strani, drugi red u sekciji o sigurnosnoj situaciji, spominje se tenk koji je ispalio 50-60 granata. Da li vas je to brinulo ili?

 

ODGOVOR:

            Tenk obično ... 40-50 granata. Pa, ako tenk ispali 50-60 granata, to onda znači da oni rade nešto više od jednostavnog odgovora u nekoj situaciji pažljivo ciljanim projektilima. Meni je to sugeriralo jedan neproporcionalan odgovor na vatru iz lakog oružja. ...moglo bi se reći da ako vidite tačno odakle ljudi pucaju na vas i da imate tenk na raspolaganju mnogi bi išli na tu tačku i ispaliti samo jednu granatu. Međutim, ispaliti celu vašu zalihu granata u jednom pravu, to je veoma neproporcionalan odgovor i to ne bi bilo dozvoljeno u sigurnosnim situacijama koje su meni poznate.

 

PITANjE:

            Hvala. Paragrafi 165 i 166, vi ste 13. januara otišli u OVK logor u Starom Trgu. Tamo je bila jedna konferencija.

 

ODGOVOR:

            To je bilo u vezi sa puštanjem osam vojnika Vojske Jugoslavije i ja sam .. objasnio mehanizam koji je funkcionisao, odnosno bio na jednom mestu, Voker na drugom i bili smo u međusobnom telefonskom kontaktu dok je oslobađanje osam vojnika Vojske Jugoslavije bilo finalizirano.

 

PITANjE:

            Ovde se navodi vaš pristup kada je žena iz OVK koja je bila ili portparol ili neki zvaničnik, opisala te ljude kao ratne zarobljenike i da se prema njima korektno postupalo. Vi ste upotrebili drugu terminologiju, rekli ste da su oni zadržani u pritvoru.

 

ODGOVOR:

            Da, nisam hteo da se, ja citiram kao da sam rekao da su to ratni zarobljenici, jer to bi onda svakako dalo jednu dodatnu karakterizaciju sukobu, tako da mislim da to ne bi bilo opravdano u toj fazi. Ja sam samo rekao da su oni bili pritvoreni, držani tamo protivno njihovoj volji.

 

PITANjE:

            Paragraf 167, vi ste mogli da vidite kad su ti vojnici pušteni da je izgledalo kao da su oni bili napadnuti, da su imali modrice na oku i da su bili užasnuti samom situacijom.

 

ODGOVOR:

            Oni su, svakako, bili jako uplašeni i tek kad smo mogli da im kažemo da smo tu da ih odvedemo, oni su počeli da shvataju da im se više neće nauditi ni na koji način.

 

PITANjE:

            U redu. Dokazni predmet 20, pardon, tabulator 20.

            Tu je izveštaj OEBS-a koji želimo samo da pogledamo jedan red koji nije dobro kopiran ovde, ali mislim da ćete moći da vidite šta se kaže u tom kontekstu.

 

ODGOVOR:

            Ovaj rezime počinje tako da se kaže da je to bio u suštini, da je bio zaista miran dan, da je bilo dosta uticaja Vojske Jugoslavije u našem području, odgovornosti, zato što su bile proslave srpske Nove godine. Međutim, ako se vidi datum dokumenta, to je 14. januar, iako mi mislimo da je tada bio miran dan, to pokazuje nije bio konstantan krešendo u području Štimlja i Račka. Stvari su se dešavale svuda i mi smo na to reagovali, a među tim događajima događaj u Štimlju i Račku su bili samo jedan deo, ali očigledno na njih nismo gledali kao nešto na šta se treba fokusirati u našoj aktivnosti u toj fazi.

 

PITANjE:

            169 i 170, možda možemo da obradimo na taj način, a to je da je 15. januara donesen izveštaj tokom sastanka, da su se desile loše stvari u području Štimlja. Vi ste poslali nekoga da to ispita i na vozilo je pucano u području Dečana. Dobili ste izveštaj od pripadnika KVM-a da je na njihovo vozilo pucano.

 

ODGOVOR:

            Da, to su bila dva odvojena događaja. Jedan u području Štimlja, a drugi mnogo bliže mestu gde smo mi bili u Peći, dakle u Dečanima. U to vreme sam ja poslao Menzinova koji je, Štimlje nije bilo njegovo područje, ali je bio iznad tog područja, tako da je poznavao to područje dosta dobro i ja sam zapravo poslao da vidim šta se dešava u Štimlju, a ja sam pokušao da rešim taj drugi incident do kojeg je došlo kasnije kada su naša dva čoveka ranjeni u Dečanima.

 

PITANjE:

            Molim tabulator 21.

            To je dokument na jednoj strani. To je presili (???) OEBS-a i tu je reč o namernoj pucnjavi na vaše vozilo u Dečanima 15. januara. Kaže se da su to snage OVK u tom području koje su rekle, priznale, da su odgovorne za tu pucnjavu i ranjavanje, a da je to posledica nesporazuma.

 

ODGOVOR:

            Da. To se pojavilo nešto kasnije. Kao što vidite, to je 21. januar. U vreme kada su naša dva člana ranjeni nije bilo jasno ko je to počinio. Ja sam bio vrlo sumnjičav, sumnjao sam na sve u toj fazi, tako da sam bio prilično uveren da bi to mogla biti bilo koja strana u ovom konkretnom sukobu i rezultat toga je bila rasprava sa OVK i oni su na kraju priznali da su to zaista bili njihovi ljudi. I na kraju smo im rekli da treba da to javno priznate i dali smo dan u kojem želimo da oni to javno izjave. Njima se nije činilo da su u mogućnosti da to urade i onda smo u tom trenutku mi izdali izjavu u kojoj smo rekli da se to desilo i da je OVK odgovoran za to. Ali, trebalo nam je pet dana da do toga dođemo. I dok se to dešavalo, naravno, dešavale su se i druge strane.

 

PITANjE:

            Paragraf 172, 15. januara Džonglinski i ostali su vodili razgovore sa MUP-om u području Dečana.

 

ODGOVOR:

            Da, to je zapisnik o pucnjavi i ranjavanju ova dva pripadnika. O tome je bio taj sastanak i ja sam to dosta detaljno pokrio ovde.

 

PITANjE:

            U Paragrafu 173 dolazimo do samog Račka.

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Šta se desilo 15. januara? Čini se da je to bila ofanziva na selo i prema informacijama koje ste vi dobili tenkovi i prage Vojske Jugoslavije su primećeni na brdima oko sela.

 

ODGOVOR:

            Da. To je bila operacija koja je počela ujutro 15-og i bilo je pucnjave, ne samo na Račak već i na nekoliko drugih sela u tom području. Prvo su u pucnjavi učestvovali tenkovi i prage, a to su protivavionska artiljerijska oruđa i to teški protivavionski topovi koji se koriste sa zemlje i imaju vrlo brzu pucnjavu, rafale i njima sa pucalo na Račak i druga sela u tom području. Čini se da su oni koji su bili u okolini i koji su to opisivali da je Vojska Jugoslavije pucala sa brda, a policija, dakle, MUP su išli kao pešadijske snage na teren. A to se može uraditi samo ako ljudi koji idu kao prethodnica su sigurni da oni koji pokrivaju vatrom su u celosti svesni vaših akcija na terenu. Dakle, to traži veliki nivo koordinacije.

 

PITANjE:

            Zavisi od toga koliko ću imati vremena. Ja ću možda tražiti od vas da pogledate jednu veliku specijalnu kartu koja je pripremljena, ne toliko kartu koliko fotografiju. Ali, u ovom trenutku pokušavamo da prođemo kroz sve što brže.

            Tabulator 22, neke interesuje gornji levi deo, jer možemo da vidimo uporedne položaje koji su nam potrebni u odnosu na Uroševac. Ovde Uroševac, a ovde Štimlje. Možete da vidite da put povezuje Štimlje i Uroševac, ide dalje u Dolje Brda i Suvu Reku. Račak je jugozapadno i ofanziva do koje je došlo je bila takva da su tenkovi Vojske Jugoslavije i prage bili raspoređeni na istočnom obronku sela na izdignutom terenu i onda su bili okrenuti prema zapadu. Snage Vojske Jugoslavije su bile uglavnom na ovom putu, a seljani su bili severozapadno u odnosu na rub ovog izdignutog terena.

 

PITANjE:

            Možda ćemo moći da pomognemo veću čak i danas sa većom kartom u proporciji, ali sada kada imamo taj opšti pregled. Vama je Mezenov podneo izveštaj, a govorim o paragrafu 175, da kada je došao u Račak šta je primetio.

 

ODGOVOR:

            Mezenov se odveo direktno u Račak i trebalo mu je nešto malo više od sata kada je krenuo od mene tamo, kada je tamo stigao krajem poslepodneva video je da se Vojska Jugoslavije povlači s tog područja. On je ušao u selo i tamo su mu seljani rekli da ima nekoliko poginulih. Nije rečeno koliko. Nije rečeno da ima mnogo poginulih. Rečeno je da su neki uhapšeni i da ima izvestan broj ranjenih. I to je, u tom trenutku on je pitao šta može da se uradi da se pomogne ljudima. I rečeno mu je da se treba pobrinuti za ranjenike i on se time pozabavio kako je noć padala i kako je nestalo svetla.

 

PITANjE:

            Izveštaj o hapšenju ljudi kasnije je pokazao punu priču o tome šta se desilo. Da li je to neuobičajeno?

 

ODGOVOR:

            Nije bilo neuobičajeno u to vreme. Jer u različitim prilikama smo čuli da ljude hapse, ispituju, drže u pritvoru i onda bi se ti ljudi kasnije pojavili. Nakon ispitivanja, prilično detaljnog ispitivanja u pritvoru snaga bezbednosti oni bi se pojavljivali bitno modri, u modricama, ali živi. Tako da smo mi na taj problem gledali u petak uveče tako da su nam prioritetni bili ranjenici, pre nego bilo ko drugi.

 

PITANjE:

            Deo toga nalazimo u sledećem dokaznom predmetu koji ćemo kratko pogledati. To je tabulator 23. Izveštaj OEBS-a od 15. januara bavi se uhapšenim, navodno uhapšenim?

 

ODGOVOR:

            Da. Izvinjavam se, da, da, tu je.

 

PITANjE:

            Strana 2?

 

ODGOVOR:

            Da, strana 2. Na pola strane, jedan mali paragraf kaže da je pet ranjenih. Jedna žena i dečak su prebačeni u bolnicu u Štimlju. Portparol OVK je rekao da ono što je najbitnije da se uradi je da se OEBS pobrine da se žene i deca dovedu iz brda, gde su se sklonili da bi izbegli dalje napade Vojske Jugoslavije tokom noći. I onda se dalje kaže da su još trojica ranjenih evakuisani.

            Ako pogledate prvu stranu ovog dokumenta, vidite komentar iz Prizrena, OEBS-a Prizren, gde se kaže da je incident u Štimlju koji se dole navodi jasno kršenje našeg sporazuma, prema našoj proceni. To je vrlo snažna izjava koja dolazi od šefa regionalnog centra. Jer kao što sam već pomenuo, reč je - poštovanje i nepoštovanje sporazuma su ovo što je koristio šef misije.

 

PITANjE:

            Isti dokument beleži i ukupan broj KVM-a u to vreme. To je verovatno na poslednjoj stranici?

 

ODGOVOR:

            Da. Tu se, takođe, beleži da je jedna od patrola na terenu je uzela izjavu jednog seljana koji je rekao da je 21 čovek pritvoren, da ih je pritvorio MUP i odveo u zatvor u Uroševcu. Da li želite da to nađem?

 

PITANjE:

            Da, molim. Nije neophodno, to ponavljanje nije neophodno. To se može naći ako bude bilo potrebno, ali ono što može da bude interesantno u odnosu na dve hiljade ljudi koji su u to vreme, koje su ranije pominjane da imaju mandat u snagama KVM-a, ovde se pominje 854 pripadnika KVM-a koji su u to vreme bili tamo. To je na poslednjoj stranici.

 

ODGOVOR:

            Izvinjavam se, da li mogu to ponovo da pogledam?


PITANjE:

            Na poslednjoj stranici.

 

ODGOVOR:

            Tu se uvek pominju dve cifre. Ne, tu je jedna ranije. ... personala.

            Ne, to je Regionalni centar Prizren. To je personal u Regionalnom centru Prizren 854. A to nije ukupna snaga misije.

 

PITANjE:

            Dobro, možda kasnije to možemo naći.

 

ODGOVOR:

            Vi pominjete, u stvari, sledeći dokument u kojem je izveštaj iz Prištine?

 

PITANjE:

            Da, izvinjavam se. Da, to je.

 

ODGOVOR:

            To šef misije pominje da nas ima 854 u tom trenutku. Da, to je tačno.

 

PITANjE:

            Vi ste pomenuli izveštaj u kome se izražava snaga misije u tom trenutku. A da li ste vi u tom trenutku bili zabrinuti zbog nečega što ste saznali?

 

ODGOVOR:

            To je u to vreme bilo ozbiljno, ali nije bilo najozbiljnija stvar s kojom smo se suočili. I to se odražava u izveštaju koji je sastavljen tokom noći.

 

PITANjE:

            Tako dolazimo do dokaznog predmeta u tabulatoru 23. I to je broj tužilaštva 1598.

 

ODGOVOR:

            To je izveštaj koji je sastavljen kasno u petak uveče, nakon što su dobijeni izveštaji iz regionalnih centara. To je bilo negde nakon osam sati uveče. Onda smo mi slali taj izveštaj u Beč rano ujutro. To je, u stvari, naša percepcija negde oko ponoći u Prištini. I mislim da je vredno pažnje da smo mi pokušavali da se držimo činjenica koje smo znali, a ne da spekuliramo, jer smo često ustanovljavali da prvi izveštaj može da bude malo preteran. Tako da je bolje držati se onoga što zaista stvarno znate.

 

PITANjE:

            Na stranici 2, paragraf 4, vi se bavite onim što se dešava u Račku i tu se kaže u trećem redu - verifikuje da je poginuo jedan albanski civil i pet civila je ranjeno.

 

ODGOVOR:

            Da. KVM takođe dobija nepotvrđene izveštaje iz tog područja. Stanovnici Račka tvrde da su muškarci odvojeni od žena, da su žene i deca i 20 muškaraca uhapšeni. Da ostaje da se to potvrdi. I to je u to vreme bio ... ovome što zaista znamo, kao što vidite. Ali, dalje možete da vidite da su svedoci videli prisustvo tenkova Vojske Jugoslavije i oklopnih vozila u blizini sela Malopoljce i Petrova.

 

PITANjE:

            Ovde se kaže da vaše osoblje broji 854 pripadnika, iako je mandat imalo 2.000.

 

ODGOVOR:

            Da. To zaista pokazuje da nakon tri meseca u okviru misije koja je trebalo da traje 12 meseci mi nismo još ispunili ni pola, nismo obezbedili ni pola osoblja za koliko smo imali mandat.

 

PITANjE:

            Pošto vaše svedočenje daje jednu, takođe, sliku o razvoju, možemo li sada da pogledamo sledeći dokument.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Možda bi ovo bio zgodan trenutak za pauzu?

            Sada ćemo napraviti pauzu. Generale, molim vas, vratite se u dva i 30.

            Ustanite molim.

 

KRAJ 24. TRAKE

traka 25/1104.02

 

            ...  broj tužilaštva 1602 ovo je primer jutarnjeg izveštaja OEBS-a. Da li je to tačno.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno ovo je izveštaj koji je dat šefu misije u devet sati ujutru, u subotu 16. januara. To je ono što smo mi iskristalisali kao zvanično pitanje o misiji tog subotnjeg jutra. Ovde vredi naglasiti da o ovome postoji neke zabeleške. Ovo jutro nakon jednog teškog dana kada se nekoliko stvari desilo svaka od kojih je bila prilično važna. Nije se smatralo tada da je Račak  najvažnija ... koje se tada desilo u tom trenutku.

PITANjE:

            Imate kartu, u izveštaju ima nekoliko strana ovde se razmatraju problematični krajevi isto tako značajni ... događaji koji su se desili.

ODGOVOR:

            Takođe i na svakoj strani se po broju koji se nalazi na glavnoj karti navodi tekst onoga što je navedeno tokom britinga. Ako pogledamo na primer broj 5 može se videti opis koji je tada u to vreme korišćen. Da je počeo napad u u blizini Štimlja od prilike oko 7 sati Račak i druga sela su izložena napadu. Borbe i granatiranje su bile dosta teške tokom dana i ovaj napad sledi nakon nagomilavanja snaga u tom kraju od prošle nedelje nakon što je OVK sačekao u zasedi jednu patrolu MUP-a očekuje se da će se bitke nastaviti i sutra, a patrolama KVM se ne dozvoljava pristup u borbenim krajevima gde se odvija borba.

PITANjE:

            Spominje se takođe Račak pod brojem 4, Prizren, spominje se bitka u Štimlju.

ODGOVOR:

            Da imalo je veze sa rokacijom policije. Da, ovde smo se brinuli o tome da li se policija šalje kao pojačanje u kraj Štimlja ili se radi o normalnoj smeni ljudi. Zato što policijske stanice su non stop bile popunjavane osobljem a dolazilo je do smena. Znači, jedna ekipa bi došla da zameni prethodnu ekipu. A ova prethodna ekipa bi onda otišla na odmor znači to je bila poenta ove zabeleške.

PITANjE:

            Hvala vam, mislim da ste takođe imali jedan razgovor.

ODGOVOR:

            Da, kasno u petak uveče sam pokušavao da telefoniram generalu Lončaru ali sam dobio generala Kotura, pukovnika Kotura umesto njega.

PITANjE:

            Separator 26.

ODGOVOR:

            Da, u sredini su beleške i mislim da se radi ovde o zabeleški onoga što sam ja rekao to je zapisivao jedan od osoblja i kaže se da se drugi kraj u vezi koga sam ... Štimlje i da čujemo alarmantne izveštaje o protiv avionskoj artiljeriji koja se koristi na zemlji a da je to usmereno u sela. Ne radi se o političkoj akciji onako kako mi to svatamo. Ovo je vrlo blizu onoj vrsti akcije koje su bile tako loše tokom leta, a mislim time na 98. mora se prestati sa ovakvim akcijama odma i treba da prosledite ovu poruku do vrha vašeg lanca komande operacije u ovim krajevima moraju da se zaustave. Gađanje protiv avionskim oružjem u selima sa ženama i decom nije politička akcija. Znači mora se ovo zaustaviti ambasador Voker će stupiti u vezu sa vašim nadležnim sutra nakon što ja dam izveštaj o ovom razgovoru sa vama sada u 23,20 - 15.januara.

Predsedavajući sudija:

            Generale molite da usporite kada čitate zbog prevoda.

PITANjE:

            Ono što smo videli na osnovu ovih dokumenata je da ste vi u svom pristupu tokom vaše misije bili vrlo oprezni zato što se ponekad  ispostavilo da se izveštaji bili vredniji od same stvarnosti čak i ako je ono što se desilo bilo potpuno suprotno.

ODGOVOR:

            Da, nekada je postojala mogućnost da situaciju učinimo još gorom ako odreagujemo na prvobitni izveštaj. Imali smo takve slučajeve sigurno u decembru 98.g., kada su alarmantni izveštaji stigli a za koje se nakon istrage ispostavilo da nisu toliko strašni kako je to u početku delovalo. Mi smo vrlo često naglašavali našem osoblju na terenu da izveštavaju činjenice o činjenicama, i samo ono što su videli, a ako im neko pritrči i kaže da se nešto užasno desilo onda su trebali da budu prvo sigurni da oni to prijavljuju kao nešto što je njima rečeno i da naprave razliku između toga i onoga što su oni sami videli.

PITANjE.

            Da, pređemo sada na pasus 180. Od 16. januara da li ste dobijali izveštaje o dodatnim žrtvama.

ODGOVOR:

            Da, počeli su da stižu izveštaji ujutru 16. da je situacija u Račku stavno bila gora nego što smo mislili u početku. Svaki izveštaj sam za sebe nije bio neposredan razlog da se preduzme akcija. Međutim, izveštaji su stizali iz toliko različitih izvora i delovali su nezavisno tako da je to u stvari nas zabrinulo a u isto vreme situacija na zapadu u Dečanima je takođe postojala izavrelija i to je takođe postojao problem . Stizali su izveštaji o razmeni paljbe, tako da smo ujutru na početku dana imali te izveštaje o lošim situacijama.

PITANjE:

            Možemo da se bavimo jednim delom pasusa 181 radi se o 11,15 pre podne, 16. imali ste razgovor sa Džonom Liskijem sa ... i Lončarom.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Tema su bili Dečani, Račak i Podujevo.

ODGOVOR:

            U to vreme sam ja otišao u kancelariju generala Lončara sa Ričardom ... pri ugovaranju tog sastanka ja sam naznačio da želim da razgovaram o te tri teme i bukvalno dok smo mi izlazili iz naše zgrade i krenuli peške prema zgradi generala Lončara, dobijali smo sve više i više izveštaja koji su navodili na to da je Račak u stvari veliki problem. Još uvek sam bio zabrinut zbog Dečana zato što smo tamo dva člana našeg osoblja ranjena i ja sam tada smatrao da su ovi ljudi ranjeni od strane srpske policije i da se radilo o pokušaju da se umeša u to OVK. Mi smo na kraju tako upravo i saznali međutim, u početku se radilo samo o mom mišljenju.

PITANjE.

            Vi ste suočili Lončara sa onim što se dešava u Dečanima, prvo.

ODGOVOR:

            Ne, počeli smo sa Dečanima, ali smo sasvim brzo prešli na Račak kao što sam rekao počeli smo da dobijamo te dodatne izveštaje. Ja sam rekao da moram da razgovaram o onome šta se dešava u Račku, a on se pravio nevinim i bio je vrlo hladan dok se bavio ovim pitanjem. A to nije uobičajeno za njega.

PITANjE.

            On je protumačio vaše komentare kao navode i rekao je da se ne radi o nama našta ste vi odgovorili za šta.

ODGOVOR:

            Ja sam odgovorio na taj način ljudi završavaju u Hagu, a on se naljutio i rekao: kako se usuđujete da mi to kažete. Ja sam mu rekao da stvar postaje sve ozbiljnija i da su se stvari razvijale tako u tom pravcu i potrebno je da vi to razumete.

PITANjE:

            Separator 27 molim vas da to pogledamo. Izveštaj OEBS-a bavi se pitanjem Dečana to jest sastankom između vas i Lončara.

ODGOVOR:

            Bavi se i Štimljem u pasusu broj 4 to jest mojim objašnjenjem.

PITANjE.

            Znači vi i Voker ste objasnili da se tako završava u Hagu.

ODGOVOR:

            Da, rekao sam da su primljnjeni izveštaji o ubistvima po selima i ja sam u toj fazi to opisao te žrtve kao ženu, decu i starce i rekao sam u ime Vokera, zato što je Voker sasvim jasno naznačio da treba da imam dosta beskompromisan stav po ovom pitanju. Rekao sam da on i ja idemo da lično obiđemo to mesto i ponovo to je zabeležno tako i onda je rečeno sledeći korak za vas i vaše ljude je Hag. Možda to nisu bile bukvalno te reči ali je to tako zabeležno a onda imamo na sledećoj strani.

PITANjE:

            Možete to brzo da pročitate.

ODGOVOR:

            Lončar je rekao da običan redovni policijski posao ne treba da opisujemo kao nešto što je provokativno, a ja sam rekao da policijski rad ne podrazumeva ispaljivanje anti protiv vazdušnog oružja u sela, a on je onda izjavio: da je ono što se desilo u Dečanima kada su naši ljudi ranjeni bilo u stvari posledica toga što smo mi sami to namestili, na šta sam ja sasvim energično odgovorio. Onda smo razgovarali o različitim verzijama događaja.

PITANjE:

            U pasusu 7, ste rekli da idete u Štimlje.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE.

            Da bi verifikovali da ne dođe još do provokativnih akcija u Dečanima i da se s njima mora prestati situaciju ništa nije poboljšalo to što su se snage nalazile oko Podujeva a vi ste posetili generala  o izjavi koju je on dao, da  ako se puste zarobljenici Vojske Jugoslavije trupe će se vratiti u kasarne. Naravno, zatvorenici su bili pušteni a oni se nisu vratili u kasarne.

ODGOVOR:

            Da, moj utisak je bio samo par dana ranije kad smo te ljude izveli iz brda da će se situacija smiriti i da će se onda snage vratiti u kasarne. Međutim, to se nije desilo. Tog petka je došlo do te akcije u predelu Štimlja i Račka. Tako da sam ja ponovo prošao kroz tu formulu koliko je snaga dozvoljeno da bude van kasarni i koliko ih je stvarno bilo van kasarni.

PITANjE:

            Vi ste takođe govorili o disproporciji generale i o korišćenju protivavionskog oružja na zemlji. A s druge strane ovaj sastanak se takođe dokumentuje u separatoru 28 to je dokument koji ste vi tek nedavno videli.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Vaše mišljenje koje izražavate u pasusu 183 je da se ovde brkaju događaji, mešaju događaji iz Dečana sa događajima u Štimlju i Račku.

ODGOVOR:

            Ja mislim da se to desilo zato što je osoba koja je tada imala funkciju sekretara i koji je to potpisao nije bila osoba koja je obično to radila. Ja sam sasvim siguran da uobičajeni ljudi iz podrške koje je general Lončar normalno koristio nisu prisustvovali ovom sastanku. Zato što je sastanak sazvan u vrlo kratkom roku nije bio unapred zakazan, onako kako se to obično dešavalo, tako da onda ima dokaza da je došlo do nekakve zabune.

PITANjE:

            Na dnu prve strane i početku druge vidimo da ste vi zauzeli malo oštriji stav prema i prema onome što je zabeleženo od zapisničara Lončarevog, pokušavali ste da kažete ono što ste želeli da kažete generalu Lončaru što urgentnije moguće pokušavajući na taj način da spreči našu stranu da iznese svoje argumente i činjenice. Da sečakamo tu samo trenutak naravno, u beleškama ali interesuje me da li vi u to vreme da sli ste napravili beleške o onome što se desilo u Račku.

ODGOVOR:

            Da, koliko se ja sećam ali tu nema mnogo toga.

PITANjE:

            Oni dalje u svom zapisniku kažu da kad je reč o belešci koju je general Lončar poslao Vokeru, da se tamo traži da pripadnici verifikacione misije osiguraju povratak oružja, onda general ... da nam je namera izlagati živote svojih ljudi opasnosti. Zatim, je tu zahtev da se pripadnici Vojske povuku iz Podujeva, zahtev da se operacije oko Dečana zaustave, zatim se tu spominju ranjeni pripadnici verifikacione misije vi kažete da neznate ko je počinitelj i zatim se dalje govori o operacijama u području Štimlja.

            Tu se dalje beleži vaša informacija da su civili muškarci, žene deca i starci ubijeni kaže se da ... nameravate otići na lice mesta kao što jeste, i zatim na sledećoj stranici vi kažete da će to biti nešto loše za njihovu stranu.

SVEDOK:

            Tako je.

OPTUŽBA:

            Ukratko rečeno Lončar je smatrao da je vaš pristup bio tendenciozan to je u paragrafu 5 i da je vaša odluka da to... morate sa novinarima pokazala da ste vi pristrani i da bi bilo bolje da se prvo napravila istraga a da su novinari pušteni tamo kasnije.

ODGOVOR:

            Da, to je rečeno i taj prigovor zapravo nije bio izvediv prigovor. Naravno mi nismo mogli kontrolisati kuda novinari idu bilo je jasno da su novinari odlučili da će otići na to mesto i to bez obzira na to što mi uradili. Ja sam pokušao reći da je važno da nas general Lončar prati, kako bi se on mogao složiti sa nama oko toga šta je tamo, a ne da se oslanja na izveštaje iz druge ruke u štampi.

PITANjE.

            Da li je on otišao sa vama?

ODGOVOR:

            Ne, na kraju on nije otišao sa nama.

PITANjE.

            Pri dnu strane piše da ste vi bili vidno nerovozni, da ste odbili .. i da ste se onda kasnije smirili. Jeste li bili nerovozni ili ljudi.

ODGOVOR:

            Bio sam jako ljut. Jesam odbio sam kafu i dobro sam znao da će to biti nagoveštaj indikacija činjenice da sam mnogo ozbiljniji nego što sam obično bio jer to je bilo toliko ozbiljno jer nisam bio spreman sesti i piti kafu dok je ova situacija i dalje razvijala.

PITANjE:

            U paragrafu 183 vi primećujete da je od tog zapisnika napravljeno manje kopija nego što se obično radilo. Da li je to u nečemu značajno?

ODGOVOR:

            Mislim da to odražava činjenicu da ljudi iz Sekretarijata nisu bili tamo koji bi to radili. Isto tako napravljeno je manje kopija što znači da je taj izveštaj poslat manjem broju ljudi a to sugerira da je postojao neki osećaj da se radi o osetljivom materijalu. Jer naravno koliko želite ograničiti distribuciju nekog dokumenta onda napravite manje kopija.

PITANjE:

            Kao što vidimo dokument takođe ne sadrži iskaz srpske strane o tome šta se dogodilo.

ODGOVOR:

            Ne.

Kvon:

            Gospodine Najs kad radite sa ovakvim dokumentima koji su napisani na srpskom a koje nije doneo ovaj svedok možete li nam objasniti kako ste dobili ove dokumente.

OPTUŽBA:

            Da, pokušaću to saznati ukoliko vas to zanima. Vaš mikrofon je uključen. Dakle, ne mogu vam ovaj čas dati tačan izvor tog dokumenta ali učiniću to nešto kasnije. Obično takvi dokumenti u naše ruke dolaze iz izvora koji su pouzdani. Vidite da su ti dokumenti pečatirani i potpisani ima sve drugo, ali ne mogu vam ovaj čas odgovoriti na vaše pitanje.

Sudija:

            Hvala.

OPTUŽBA:

            Verovatno će gospođica Gream kad proveri našu bazu podataka biti u stanju da mi to kaže, pretpostavljam za trenutak. Dobro za nekoliko trenutaka.

OPTUŽBA

            Idemo na sledeći tabulator broj 29 to je dokument OEBS-a od 16. januara. U čemu je značaj tog dokumenta generale.

ODGOVOR:

            Mislim samo trenutak da pogledam taj dokument da se posetim. Ovo je verzija koju su napravile moje sekretarice i oficiri iz mog štaba u kojem se opisuje sastanak po kojem smo upravo raspravljali po ovom dokumentu koji ga opisuje sa srpske strane. Mislim da smo o tome već govorili.

PITANjE:

            Dakle, vi ste rekli da ćete otići u Račak i Lončar je bez obzira na svoju reakciju odlučio da ne pođe sa vama i nije otišao s vama.Sada smo u paragrafu 185 kada ste došli u Račak tada da li je tada već bilo dosta drugih ljudi.

ODGOVOR:

            Da, probili smo se kroz Štimlje, tamo je bilo mnogo srpskih policajaca a zatim, idući dalje od Štimlja kilometar i po prema Račku tamo je bilo dosta ljudi iz medija, novinara međunarodnih medija i u samom selu Račak nije bilo srpskih snaga tamo je bio izvestan broj pripadnika OVK mislim njih 7 ili 8, koji su bili rasštrkani po celom selu.

PITANjE:

            Vi ste ako se ne varam nacrtali jednu kartu, i sada imam kopije umanjene veličine na kojem se vidi fotografija iz Račka. Šta mislite šta će biti od bolje pomoći da se objasni geografija tog lokaliteta.

ODGOVOR:

            Mislim da su verovatno ove zračne fotografije bolje od mojih ... karata.

OPTUŽBA:

            U redu imamo tu kopiju u koloru što će otići prijateljima suda i optuženom dakle, imamo dve kopije u koloru i nekoliko crno belih da se to raspodeli. Da mislim da je to broj 72 a to onda postaje broj 73 u ovoj fasciklu. Znam generale da ste vi nedavno videli ovu kartu koja je vezana za jednog drugog svedoka koji tek treba doći. Prema tome, oznake koje su sada unešene u kartu nas ovaj čas ne interesuju, Dakle, ovde se vidi opšti prikaz tog područja. Možete li objasniti sudijama i drugima što se vidi. Prvo, pogledajte molim vas ovu fotografiju koju sad držim u ruci, onda idemo na detaljnije karte.

            Dakle, objasnite nam kuda ste došli, kamo ste stigli i onda ćemo to na drugim kartama videti detaljnije.

SVEDOK:

            Ovo je glavna cesta koja ide gore prema visoravni dalje ovo je gradić Štimlje, a iz Štimlja ovde vodi cesta prema Račku, a Račak je ovo ovde u ovom području.

 

OPTUŽBA:

            Duševna bolnica koju ste spomenuli, gde je to?

 

SVEDOK:

            To je negde ovde. Ustvari možda ovde.

 

PITANjE:

            Dobro. Sada onda možemo .... i ići na detaljniju kartu. I kao što sam već rekao, zanemarićemo oznake koje se odnose na jednog drugog svedoka.

 

SVEDOK:

            Da li mislite na Račak ili na opštinu Štimlje?

 

OPTUŽBA:

            Opština Štimlje, to je ono što me zanima. Pogledajte to sada, da vidimo prvo sve skupa. Da pogledamo grafit, gde je cesta koja dolaze?

 

SVEDOK:

            Ovi crveni krugovi predstavljaju položaje sa kojih je pucano na Račak. Pogotovo odavde, sa ove uzvisine koja gleda prema zapadu, a Račak je, evo, ovde. U ovom području. Vidite, dakle, da je Račak prostrep uz ovu cestu.

            A ova oznaka pokraj brojke 6, ovo ovde, to je udolina uz koju smo išli. Znači, da bismo došli u selo išli smo ovom cestom i zaustavili smo se, parkirali tu, ovde, i zatim su nas odveli u uzutu udolinu do tačke označene brojem 6.

 

OPTUŽBA:

            Idemo sada na najveću kartu koja se nalazi pod istim brojem u fasciklu. To je, znači sam Račak. Tu se, takođe, vidi cesta koja dolazi do tamo. Vidi se i uzvisina označena crvenom bojom. Dakle, ostavimo to sada na grafoskopu, i možete li vi sada nastaviti vaš iskaz. Znači, stigli ste u selo, gde su bili ljudi iz OVK-a?

 

ODGOVOR:

            Oni su bili raštrkani po selu. U selu postoji, nekoliko njih bilo je na ulazu sa istočne strane u selo. Mislim da je to negde ovde južno od džamije. Dakle, u ulazu u selo je ovde. Znači, tu smo videli par njih, zatim smo prolazeći kroz selo, na ovom ravnom delu ceste videli još njih tri ili četiri u uniformi kako stoje.

 

OPTUŽBA:

            Ovo što ste upravo pokazali, ovo mesto, tu je još jedna druga cesta koja ide prema desno. Dakle, osim toga izgleda da postoji samo jedna cesta koja vodi u Račak.

 

ODGOVOR:

            Cesta za vozila koja vodi u Račak je cesta koja, dakle, dolazi ovamo prema dolje, zatim skreće prema desno i dolazi ovuda. Ova cesta se ne vidi tako dobro na terenu.

 

OPTUŽBA:

            Kada ste stigli u selo, mislim da je prvi znak onoga što se dogodilo bilo jedno mrtvo telo jednog muškarca. Možete nam pokazati gde je to bilo?

 

ODGOVOR:     

            Otprilike ovde, to je bilo odmah iza ovog zavoja. Odveli su nas u jedno dvorište i tamo je ležao jedan leš na zemlji.

 

PITANjE:

            Čije je to bilo telo i u kakvom stanju?

 

ODGOVOR:

            To je bilo telo jednog starca kome je odsečena glava.

 

PITANjE:

            Zatim ste se vratili u drugi deo sela. Jeste li tamo zapazili jedan sveže iskopani sistem rovova?

 

ODGOVOR:

            Išli smo prema zapadu ovuda, od ovog zavoja uzbrdo, i tamo gde na obronku počinje šuma nalazio se jedan sistem rovova dug barem 50 metara. Rovovi su gledali prema istoku. Drugim rečima, to bi bilo negde ovde, otprilike polukrug koji gleda u ovu .... prema ovamo. Znači, prema ovoj čistini, severno od sela.

 

PITANjE:

            Možda ćemo, ako naš video-rekorder bude radio ovog puta, jer nije radio zadnji put kada sam ja to pokušao videti, .... snimci videti taj sistem rovova. No, mislim, dakle, da je vaša beleška o tome bila, da su ti rovovi bili sveže iskopani i da nisu bili korišćeni.

           

ODGOVOR:

            Da. Zabeležio sam to, zapamtio sam to. Razmišljao sam da je to, možda, bilo područje gde su se vodile borbe. Da je bilo borbe onda bi, gotovo sigurno, tamo bilo potrošenih čaura i drugih znakova da je neko boravio u tom rovu. Bilo bi opušaka, cigaret-papira i sve druge normalne stvari, normalno smeće koje se ostavlja na borbenom polju, komadi uniforme koji su ostavljeni, šaržeri koji su ispražnjeni. Nikada ničeg takvog nije bilo. Sve je bilo veoma čisto.

 

OPTUŽBA:

            U redu, hvala.

 

SVEDOK:

            Dakle, moj zaključak je bio da se za taj rov nisu vodile borbe.

PITANjE:

            Da li je tada na licu mesta izvršen uviđaj?

 

ODGOVOR:

            Ne, mi nismo imali takvu vrstu specijalista sa nama u našoj misiji. Međutim, delimično i zbog toga, jedan od naših fotografa dobio je uputstva da snimi video-kamerom sve što je video i to što je moguće detaljnije, i on je to i učinio.

 

OPTUŽBA:

            Pre nego što napustimo tabulator 30, koje nam sada zapravno i ne treba, .... fotografije, da li je dokument pod tabulatorom 30 karta koju ste vi nacrtali tada ili kasnije?

 

ODGOVOR:

            To je bilo kasnije. Ja tada nisam crtao nikakve skice. Ovo sam nacrtao u junu 2000.

 

OPTUŽBA:

            Vi ste, znači, bili tamo sa ambasadorom Vokerom i sa pripadnicima štampe? Kakav su oni imali utisak?

 

ODGOVOR:

            Naravno, novinari su okolo fotografisali i vršili su pritisak na Vokera da da neku izjavu. On se kretao okolo, zabeležio je što je viđeno, i zatim je dao izjavu. Međutim, ta izjava je bila ograničena na činjenice u tom trenutku. Nikakva odgovornost za ono što se dogodilo nije nikome pripisana u tom trenutku.

 

PITANjE:

            Maločas ste nam rekli da ste videli jednog starca kome je odsečena glava. I želim da nam kažete i nešto više o tome što ste videli, međutim, prvo kakav je bio stav preživelih seljana .... govoreći?

 

ODGOVOR:

            Činilo se da su oni izuzetno šokirani i veoma zaplašeni i da prete. Ja sam stekao utisak da oslobodilačka vojska Kosova nije bila dobrodošla u tom selu, da su se oni tamo sami nametnuli, a ne da su bili pozvani i da su bili dobrodošli. Nije bilo nikakvih znakova da je OVK-a bio dobrodošao u tom selu.

 

PITANjE:

            Tamo su, značim, bili pripadnici OVK-a i seljani, niste mogli videti interakciju između njih?

 

ODGOVOR:

            Da, oni međusobno nisu razgovarali, nisu razmenjivali cigarete, zapravo su se izbegavali.

 

PITANjE:

            Jeste li vi nekog od seljana pitali šta je OVK-a uradila i prethodnog dana?

 

ODGOVOR:

            Odgovor na vaše pitanje je da.

 

PITANjE:

            I to ste učinili kroz prevodioca?

 

ODGOVOR:

            Da.      

PITANjE:

            Da li ste tu priču dobili od jednog ili od više seljana?

 

ODGOVOR:

            Od više od jednog seljana. Nakon što smo se zaustavili po povratku sa tog brda, poslužili smo se prevodiocem jednog zvaničnika ...... koji je bio tamo i tako smo razgovarali sa više ljudi koji su tamo bili i koji su nama prišli da nam ponude svoje iskaze.

           

PITANjE:

            I da li su iskazi o tome šta je uradio OVK-a bili konzistentni?

 

ODGOVOR:

            Pa, iskazi su bili konzistentni i govorili su o tome da je OVK-a u suštini napustila selo nakon što su srpske snage ušle u selo i seljani su bili u izvesnoj meri ogorčeni da je OVK-a ostala tamo dovoljno da donese nevolje, ali ne dovoljno dugo i da nešto učini kada su nevolje došle iz drugog smera.

           

PITANjE:

            Mislim da bismo sada mogli pogledati video-traku. Cela traka traje 30 minuta, a inserti traju, čini mi se, pola minute. Iz tehničkih razloga ja nisam uspeo tu traku pogledati ranije iako sam sa svedokom ranije video delove. Dokazni broj biće, da li imamo mi odvojeni dokazni broj ili? Ne, treba nam novi dokazni broj.

 

SEKRETAR:

            Dokazni broj 95.

 

____________

            Predlažem da ....... prihvatljivo da se cela traka uvede kao dokazni predmet 95, a da ovaj deo koji ćemo sada emitovati bude 95 A. Tako da, ukoliko želite, možete da pogledate celu traku, ...... odlomak tog ....... pustiti. General Ajder govori?

 

SVEDOK:

            Da, ovde se mi penjemo uz brdo, kroz voćnjak i vidite kako prelazimo rov. A možete da vidite kako izgleda ovo područje, kada se pogleda u okolinu. Takođe, možete da vidite posledice srpske artiljerijske vatre na kućama u pozadini. Ja sam u žutoj jakni, a Voker se sada kreće, okreće prema nama, on ima brkove i naočare, i on nosi plavu jaknu.

            Ovo smo mi, penjemo se uz sistem rovova i prelazimo te rovove. Tu ide jedan rov, s leva na desnu, mi ga sada prelazimo. I onda idemo uz brdo prema klisuri.

 

PITANjE:

            Na osnovu onoga što vam je rečeno, vi ste već znali šta da očekujete?

 

ODGOVOR:

            Da, znali smo da gore ima nekoliko leševa.

 

PITANjE:

            Da li se na prvobitnoj video-traci vide i leševi?

 

ODGOVOR:

            Da, mislim da se vide.

           

PITANjE:

            Drugi deo toga će biti na raspolaganju sutra, ali u svakom slučaju to može da bude dokazni predmet u drugom trenutku, na drugom mestu. Dakle, kada ste došli do rova na vrhu, šta ste tamo našli u tom rovu na klisuri?

 

ODGOVOR:

            Mi smo se popeli uz brdo ........ koji je išao uporedo sa zidom, s jedne strane, i on je potpuno ...... na vrhu brda i tu je teren bio otvoren i u tom trenutku smo se okrenuli prema dolini iz koje smo došli i tu smo videli tela 25 ljudi. Svi su bili ustreljeni i imao sam utisak da su svi ustreljeni u gornji deo tela, u glavu i vrat. Svi su bili u civilnoj odeći, nije bilo nikakvih dokaza o bilo kakvim uniformama ili bilo kakvom oružju, u samoj dolini nije bilo ničega što bi ukazivalo na borbe. Nije bilo čaura od metaka. Većina onih koje sam video su bili stariji ljudi, a ne mladi. Mislim da su bili između 50 i 60 godina, ali mislim da su bili mlađi, ali svakako nisu bili mladi ljudi, bili su stariji 40 godina.

 

PITANjE:

            Možemo li sada da se pozabavimo nekim dokaznim predmetima pre nego što dođemo do konferencije za štampu koja je održana uveče?

 

ODGOVOR:

            Mogu li samo da kažem da njegova obuća i odeća nisu bili obuća i odeća koju bi ja povezivao s ljudima koji žive u brdima. Oni su nosili "Velington" čizme, dakle, gumene čizme i vindjakne. Dakle, to nisu stvari koje nosite kada živite u brdima. Nosili su i bele kape, a to nije nešto što može da se vidi, što se moglo videti tokom naših poseta lokalitetima na kojima je bio OVK-a.

           

PITANjE:

            Idemo sada na tabulator 31. To je, broj tužilaštva 1558, članak objavljen u štampi gde se govori o žrtvama od 15. januara. Vidimo ga u njegovoj originalnoj formi, kako je objavljen u novinama. Možete li to staviti?

 

ODGOVOR:

            To je izjava o političkim žrtvama u to vreme i mislim da je to prevod jednog članka iz novina. Period koji je pokriven je od 8. do 20. januara, a tu je uključen i Račak koji je bio 15. januara. Ako pogledate datume na koje se odnosi ovaj izveštaj, izgleda da je jedan policajac ranjen 15. januara, a izvestan broj je pogođen.

           

PITANjE:

            To je na drugoj stranici?

 

ODGOVOR:

            Da. Policajac koji je rođen 1969. godine je ranjen u terorističkom napadu koji je počinjen blizu sela Račak. Zatim se čini da je 45 Albanaca ubijeno, a 5 ranjeno, a jedan srpski policajac ranjen, što ponovo pokazuje da je došlo do razmene vatre, ali ne može se reći da je razlog, da je vatra bila u oba pravca, već je vatra bila isključivo usmerena na Albance. Ako su ljudi u brdima oko Račka pružali otpor, onda mislim da bi više od jedne osobe bilo ranjeno i više od jednog policajca.

PITANjE:

            Moguće da sam bio previše nestrpljiv sa odlomkom video-snimka, da smo malo više čekali onda bismo naišli na sledeći odlomak, iako je možda video-traka još uvek tu, mogli bismo to da pogledamo. Vidim potvrdan znak iz tehničke kabine. Molim da pogledamo sada sledeći deo videa.

            Ovo je sada u klisuri.

 

ODGOVOR:

            Da. To je kako se penjemo uz tu jarugu ili klisuru i videli ste prvo jednu ili dve osobe, a onda smo naišli na grupu, veću grupu ljudi koji su bili jedan preko drugog. Ovo je tu Voker u plavoj jakni.

 

PITANjE:

            Vaše zapažanje o obući, vi ste ga već izneli?

 

ODGOVOR:

            Da. Evo, ovde je ta gomila leševa, tu su izgleda pali, nismo mogli da primetimo nikakve znake da su oni pomerani. Na nikakav način nismo mogli da vidimo nikakve dokaze da je s njih skidana odeća. Činilo se da imaju neke od, rupe od metaka koje su bile konzistentne sa njihovim ranama od metaka.

            Ovo, ako se ide oko brda, ova žuta jakna nije nešto što bi se nosilo kada se hoda po brdima jer je to nešto što je uočljivo.

 

PITANjE:

            Da li ste videli i na jednoj strani znake otpora ili odbrane?

 

ODGOVOR:

            Ne, nije bilo nikakvih znakova da su oni uzvratili vatru.

           

PITANjE:

            Sada, mislim, nismo ništa propustili sa ovog video-snimka.

 

ODGOVOR:

            Mislim da nismo.

           

PITANjE:

            Hvala vam lepo.

            A sada idemo na tabulator 32. To je izveštaj OEBS-a. Mislim da je to vaš izveštaj. Označen je sa slovom C. Ili je to izveštaj nekoga iz vašeg tima.

 

ODGOVOR:

            Samo da pogledam. Ovaj paragraf koji je označen sa C na dnu prve stranice, upravo opisuje ono što sam ja video. Ne morate reći da sam ja to napisao jer to je nešto što je napisano dva ili tri dana kasnije kao zvanični izveštaj u Beču i ponovo to je pokušaj da se bude potpuno konkretan o činjenicama za razliku od novinskih izveštaja.

           

PITANjE:

            Tu se pominje da je jedan od ljudi pogođen u glavu i da je imao ranu oko koje su bile, bili tragovi, spržene kože?

 

ODGOVOR:

            Ja to nisam video, ali to je očigledno stavio neko drugi ko je to video i toga se sećao.

           

PITANjE:

            U zaključku se pominje o streljanju, govori o streljanju, egzekuciji?

 

ODGOVOR:

            Zapažanja ....... o .... grupi C navode KVM da zaključi da su civili očigledno bili pogubljeni, streljani. KVM opisuje da su ove opservacije u vezi sa masakrom, pripisuju snagama vlade SRJ.

 

 

PITANjE:

            Mislim da ste se vi vratili u Prištinu?

 

ODGOVOR:

            Da. Mi smo se spustili niz brdo i onda je od Vokera traženo da razgovara sa starešinama u selu koji su preživeli i on je to sam uradio, a mi ostali, nama je, sprečeni smo da se vratimo, mi smo tu ostali neko vreme i razgovarali smo sa onim seljanima koji su se popeli i bili voljni da s nama razgovaraju. A, onda smo svi zajedno napustili selo, ja sam se vozio natrag sa Vokerom. U vozilu smo se složili, naime on nam je dao upute da treba održati još jednu konferenciju za štampu te večeri u Prištini.

           

PITANjE:

            Možda pre nego što pređemo na konferenciju za štampu koja ..... nešto što nije pokriveno u vašoj pisanoj izjavi, ali nešto što se pominjalo tokom ovog postupka odnosno telefonski pozivi koji su u to vreme obavili ljudi koji su imali mobilne telefone. Pomozite nam oko toga.

 

ODGOVOR:

            Da. Bilo je nešto aktivnosti putem mobilinih telefona iz tog područja na vrh brda. Ja se konkretno sećam pomoćnika Vokera koji je telefonirao, ne mogu da se setim kome je telefonirao. U tom području nije bio dobar prijem mobilnim telefonima, tako da nije napravljeno mnogo poziva.

           

PITANjE:

            Da li ste vi nekoga zvali?

 

ODGOVOR:

            Ne sećam se da sam to uradio.

           

PITANjE:

            Možete li nam pomoći, da ili ne, u vezi sa sadržajem nekog drugo telefonskog poziva putem mobilnog telefona?

 

ODGOVOR:

            Mislim da je Vokerom pomoćnik telefonirao NATO-u u to vreme. Lično sam siguran da je razgovarao sa nekim Amerikancem, ali nisam konkretno siguran sa kim je razgovarao, ali u suštini on je opisivao scenu koja je bila tu pred nama niz brdo.    

PITANjE:

            Da sada pređemo na konferenciju za štampu, kako je to obavljeno?

 

ODGOVOR:

            Onda smo se vratili u Prištinu. Vokere je razgovarao sa predsednicima štampe dok smo bili na brdu i ograničio se samo na opisivanje činjenica onoga što je video pred brdo, a onda smo se vratili u Prištinu i organizovali nakon toga konferenciju za štampu i tokom tog perioda kada smo išli natrag u Prištinu, znači, od tog trenutka do PRES konferencije nekoliko nas je telefoniralo svojim glavnim gradovima da bismo podneli izveštaj da se, zaista, desilo nešto loše. Ja sam, svakako, u to vreme pozvao London i rekao da se, zaista, desilo nešto loše.

 

PITANjE:

            Da li je još neko telefonirao, da li vam je to poznato?

 

ODGOVOR:

            Da, ja sam podneo izveštaj Vokeru da će PRES konferencija biti održana onako kako nam je on dao instrukcije i kada sam išao u njegovu kancelariju on je telefonirao.

           

PITANjE:

            Da li ste vi čuli njegov telefonski poziv?

 

ODGOVOR:

            Mislim da je on razgovarao sa Ričardom Holbrukom, jer sećam se dobro njegovih reči rekao je Dik poljubi svoju Nobelovu nagradu za mir. Oprosti se s njom.

PITANjE:

            Konferencija za štampu sama po sebi da li je ona značajna po tome što je pripisana odgovornost nekome.

ODGOVOR:

            Da, na Konferenciji za  štampu u originalnoj izjavi i mislim u odgovoru na pitanje koje postavljeno nakon toga, Voker je rekao da on sluti da je to bio masakr i da misli da su snage bezbednosti Jugoslavije odgovorne za ta ubistva. Tako da je on u tom .. otvoreno osudio snage bezbednosti Jugoslavije.

PITANjE:

            Lončar nije išao sa vama na taj put uprkos tome što je jednom rekao da će ići. Da li ste s njim imali kontakte 16.

ODGOVOR:

            Da, on je u stvari došao u moju kancelariju i rekao da motra da razgovara o tome da je upravo čuo za sadržaj Konferencije za štampu i da smatra da to nije urađeno kako treba, i da je dobio instrukcije iz Beograda da dođe i da mi prenese tu poruku. On je rekao vrlo snažno da .. nije mogao da kaže u svojoj Konferenciji za štampu da je sve, nije izneo na toj Konferenciji za štampu da sve što se desilo u Račku je bio odgovor na ranije ubistvo tri policajca i da se sve to desilo zato što su policajci otišli u Račak da vide ko je to ubio policajce, tu trojicu policajaca .. dana ranije, i on je u toj fazi hteo da se to istakne umesto da se govori šta se desilo u Račku u prethodna 24 sata. On se više trudio da opravda prisustvo snaga bezbednosti Jugoslavije u selu, nego da daje komentar o tome šta se zaista desilo da li je to bilo u .. naređenja ili ne.

............?

            Separator 33 radi se o izjavi za štampu a pre toga želim da odgovorim na pitanje sudije Kona. Međutim, postoje neke osetljivosti u vezi toga. Tako da bi vam onda detaljan odgovor dao sutra ujutru na to pitanje.

Kon:

            U redu nema problema.

TUŽILAC:

            33 je izjava za štampu i vaš komentar o tome molim.

ODGOVOR:

            Da, to je izjava od 16. iako tu stoji 14. januar, zato što se onda kasnije može videti da se radi o juče 15.januaru, to je izjava vlasti SRJ i to je izdato objavljeno nakon večernje pres Konferencije Vokera koja je počela negde oko 6 i trajala je oko pola sata.

PITANjE:

            Ne želimo da trošimo vreme, tako što ćemo detaljno čitati dokumente možemo ih samo ovlaš pogledati. Kakvo je vaše mišljenje o značaju ovog dokumenta. Da li se sećate?

ODGOVOR.

            U dokumentu stoji, dokument je anti Vokerov dokument protiv Vokera. I kaže se: da ono što je Voker uradio takođe se govori o sudskim vlastima koje vrše svoja pravna ovlašćenja to jest svoje obaveze koje proizilaze iz Zakona. Međutim, ne kaže se ništa o tome koliko je bilo ubistava. Ne kaže se da je 40 ljudi ubijeno a mislim da je to neverovatno kada se mogu recimo napraviti spiskovi povređenih policajaca a da se ne uradi isto kada je u pitanju ubistvo 46 kosovskih alabanaca.

PITANjE:

            Uprvom pasusu rezimea vidimo da se daje objašnjenje za taj događaj a to je da su policajci pokušali da uhapse teroriste koji su ubili jednog policajca u terorističkom napadu.

ODGOVOR:

            Da, i ponovo izjava da su ih teroristi napali automatskim oružjem i prenosili ... kao i minobacačima .. što sam ja video na terenu i sa onim o čemu smo mi ranije obavešteni.

PITANjE:

            Sudija Kon me posetio da sam ja odstupio od svoje uobičajene prakse da bi bio što kraći. Međutim, ovde u seperatoru 34 vidi se odakle smo dobili dokument o kakvom se dokumentu radi. Molim da se prvo stavi original dokumenta na BHS da se vidi o kakvom se dokumentu radi, a onda možemo da pogledamo engleski prevod.

            Sada se originalni dokument može skinuti sa grafoskopa i zameniti engleskim prevodom. Ovo je zabeleška od SRJ o sastanku između vas i Lončara, a vi niste taj dokument videli do skora.

ODGOVOR:

            Da, ja sam ovaj dokument video tek pre Uskrsa i to me podseća na to da nakon što je general Lončar prvo došao u moju kancelariju mi smo zajedno peške otišli do Vokerove kancelarije, i onda smo nastavili sa razgovorom u kome je Lončar protestvovao o onome što je Voker izjavio na pres Konferenciji i mislim da je tu došlo do rasprave do prepirke. Lončar je rekao da će podneti zvanični izveštaj o onome što se desilo jer bio je iznenađen da smo mi već medijima preneli svoje utiske o tom događaju. Tako da je prezentirano pristrasno mišljenje o događajima, a nije pomenuta činjenica da je naša strana to jest srpska strana pozvala KVM da verifikuje ubistvo 10. januara.

TUŽILAC:

            Generale molim vas da čitate sporije.

ODGOVOR:

            Ni spomenula činjenicu da su srpske vlasti pozvale KVM da verifikuje potrebu da se istraži ubistvo tih policajaca 10. januara i onda se dalje navodi da je incident u stvari prouzrokovan pokušajima zbog organizovanih akcija terorista protiv aktivnosti policije. Tvrdili su takođe da je ovo scenario koji je unapred pripremljen da zbog KVM.

PITANjE:

            Moglo bi se onda reći a to se vidi na dnu treće strane da je Voker, bez obzira na prekide istrajao u svojoj tezi da se ovde radilo o ubistvu starijih ljudi i civila iz blizine, a to je jasan primer da se u celu stvar mora uključiti Haški tribunal i onda se bavi informacijama koje su dobile vlade drugih zemalja.

ODGOVOR:

            Da, u ovom trenutku, a i u drugim fazama Voker jeste rekao da predstavnici Tribunala odmah treba da dobiju ulazne vize tako da bi mogli da vide kako stvari stoje na terenu. Kako bi sami to mogli da vide. Međutim, nikad ništa nije učinjeno u tom pravcu.

PITANjE:

            Iako se radi o površnom objašnjenju, mada je to komentar znači, data su objašnjenja mešutim, nije pruženo detaljno objašnjenje onoga što se desilo.

ODGOVOR:

            Da, nikad nije dato detaljno objašnjenje onoga što se desilo niti je ikad dat odgovor na predlog da treba sprovesti pravilnu istragu, i da komandanti koji su učestvovali u tome treba da budu suspendovani dok traje istraga. A to je bila preporuka sve je to ignorisano.

PITANjE:

            Sledeći dokazni predmet je predmet 35. Imate li isto pitanje u vezi toga odakle smo dobili taj dokument. Na to imamo i drugi odgovor. Isti odgovor. Znači isti odgovor kao i u prethodnom slučaju, to jest time ćemo se baviti sutra ujutru. Onda vidimo jedan dokument koji ima poznati format znači, ovo je jutarnji brifing sledećeg dana 17. januara.

ODGOVOR.

            Da, ja tada nisam bio u Štabu, ali znam da je to brifing koji je održan ja sam to jutro već otišao u Štimlje. Ali mislim da se činjenice navode. Obeležen na prednjoj strani sa brojem 4 a u stvari se radi o broju 3 a tu se kaže diplomatska posmatračka misija Evropske unije prijavila veliki broj lokalnih civila otprilike njih 45 koji su ubijeni u blizini Račka. Većina je izgledala kao da nisu učestvovali u borbi, general Lonačr je obavešten o tim ubistvima od strane Vokera, šefa misije preživeli su prijavili da su prepoznali srpske civile iz Štimlja koji su bili obučeni u uniforme MUP-a i lokalni MUP koji je učstvovao u tim ubistvima. Dalje, su opisali da je bilo drugih koje su opisali kao pripadnike Vojske Jugoslavije koji su bili obučeni u crno i imali skijaške maske preko lica i oni su učestvovali u tome.

            Izjava, taj deo koji počinje sa preživeli je nešto sa čime ja jesam upoznat, ali ja nisam učestvovao lično u tim razgovorima.

PITANjE:

            Došli smo do samog kraja ove zbirke dokumenata  sada govorimo o jednoj proceni i ovde su slova mnogo sitnija.

ODGOVOR:

            Da, radi se o proceni. Da li je ovo zbirna procena koju je sačinio oficir koji je bio zadužen da o tome izvesti.

ODGOVOR:

            Da, mislim da poslednja rečenica kretanje snaga može biti dodatni korak samo ako budu potrebne dodatne snage u predelu Štimlja iz toga se vidi način na koji su se pomerale trupe unutar Kosova i mislim da se tu takođe vidi da iako je situacija u Štimlju bila jako loša kao i u Račku dešavalo se mnogo drugih stvari u isto vreme. Nije se radilo o jednom izolovanom incidentu u inače mirnoj situaciji već je bilo jako puno drugih kretnji u drugim delovima koje isto trebalo pratiti i o kojima je takođe trebalo izveštavati.

Predsedavajući sudija:

            Samo jedan komentar,  procena generale možete li da nam pomognete to je procena za 17. januar i to strana K0223030 samo da završim počinje kraj oko Štimlja je užaren. Bavi se telima u Račku i očekuje se da će OVK da odgovori odmazdom. Čini se da u masakru da su učestvovali srpski civili pošto profesionalni vojnici ili snage MUP-a normalno ne bi vršile ili počinile takva zverstva imajući u vidu sporazume između u kojima učestvuje OEBS na Kosovu. Isto tako viđeni su srpski civili od strane seljana i to navodi da molim vas da komentarišete ovo što sam upravo pročitao.

ODGOVOR:

            Pvi pokušaj da se napravi nekakva procena a u ovom slučaju moram da kažem da smo koristili izveštaje koji nisu sadržavali sve činjenice. U ovom izveštaju postoji jedan određeni stepen nagađanja, a ta nagađanja nisu potvrđena bilo čime što smo mi nakon toga otkrili.

Predsedavajući sudija:

            U redu hvala vam.

ODGOVOR:

            Kao procena u toj proceni u stvari je iznešeno onaj što daje tu procenu, veruje u tom trenutku tako da tu postoje određeni stepen nagađanja. Pošto on pokušava da predvidi šta će se dalje desiti. Tako da dok je sve drugo što ste videli činjenično u proceni osoba koja je pravi pokušava da predvidi kakve su implikacije izveštaja koji je upravo dao, kakve će ona možda biti. Pokušavajući da skrene pažnju šefa misije na sledeće mesto gde ćemo možda biti njegovo prisustvo.

Predsedavajući sudija:

            Hvala vam.

PITANjE:

            Pasus 202 i dalje možemo da ih pokrijemo jako brzo. Otišli ste u Štimlje 17. januara nakon što ste .. ostavili u selu Račak da bi vršio osmatranje da bi pratio šta se dešava. Onda ste otišli u policijsku stanicu gde ste se sreli sa Janićijevićem kao i sa jednom ženom sudijom Danicom Marinković iz Prištine. Da li je to tačno?

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Na sastanku sa Lončarom već je pre toga smo se dogovorili o tome kada je Lončar rekao da ipak moramo da obavimo sve ono što moramo što sačinjava naše pravne obaveze i onda je dogovreno da ja treba da stupim u kontakt sa ljudima koji su trebali da uđu tamo u pokušaju da situacija ponovo ne prekipi.

PITANjE:

            A kakav je bio pristup i reakcija žene sudije.

ODGOVOR:

            Njeno mišljenje je bilo da ona treba da uđe sa što većim brojem policije da bi osigurala svoju bezbednost. Moje mišljenje je bilo da će biti mnogo sigurnija ako bi ušla sa nama i bez većeg političkog prisustva. Zato što sam smatrao da u svetu onoga što se upravo desilo veliko prisustvo milicije bi predstavljalo više provokaciju nego bilo šta drugo i nije joj bilo potrebno policijsko prisustvo po mom mišljenju ako smo mi bili tamo da garantujemo njenu sigurnost.

PITANjE:

            Da li je ona poslušala vaš savet o potencijalnoj provokativnoj akciji ako uđe sa policijom.

ODGOVOR:

            Ne, nije ja sam rekao ako uđete sa policijom ne samo da vi nećete biti sigurni već ćete ponovo pokrenuti ciklus nasilja. Doći će do još nevolja i više ljudi će biti povređeno, a one u tom slučaju rekla: e u redu, onda u tom slučaju neka tako i bude. Do tada sam ja već u selu imao svoje ljude i rekao sam ako ste apsolutno odlučili da uđete u ovo selo sa velikim brojem policije, barem morate pre nego što to uradite, meni da date vremena da povučem svoje ljude zato što znam da ako uradite to doći će do razmene vatre tako da ona na kraju jeste dala naređenje policiji komandiru policije, koji je bio sa nama u sobi da mogu da uđu u selo i ja sam bukvalno tada morao da se okrenem ... i da mu kažem da putem radija kaže svima da izađu odatle, što su oni i učinili. Nije bilo dato ni dovoljno vremena da moji ljudi napuste selo.

PITANjE:

            Znači, vaš savet se pokazao ispravnim to su kasniji događaji pokazali.

ODGOVOR:

            Ona je ušla u selo došlo je do razmene vatre zato što se OVK već bio vratio u selo u određenim brojevima i kao posledica toga ona nije mogla da uđe u selo, a ja mislim da je jedno od vozila u njenoj pratnji je udareno granatom, raketnom granatom tako da su oni narednog dana morali ponovo da pokušaju da uđu.

PITANjE:

            Separator 36, 18. januar.

ODGOVOR:

            Ovo je izjava jugoslovenske vlade u kojoj su Vokera proglasili .. nepoželjnom osobom uz instrukcije da on mora da ode u roku od 48 sati.

PITANjE:

            Pored toga bilo je i opaski da ovaj sud nema nadležnosti u Kosovu.

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. A to je mišljenje koje ja nisam delio.

PITANjE:

            U redu, sada prelazimo na separator 37. dnevni izveštaj za 18. januar.

ODGOVOR:

            Mislim da je svrha ovog izveštaja iz Orahovca to da je došlo do pokušaja da se ne bude potpuno pod uticajem onoga što se dešavalo. Bilo je važno da se širom tog regiona KVM nastavi sa svojim aktivnostima koliko god je to bilo moguće bilo je važno da se nastavi sa izveštavanjem koliko god dugo smo mogli da to činimo.

PITANjE.

            Nešto što ja nisam još pokrio i to je očigledno i vidi se na video snimku takođe OEBS nije bio naoružan.

ODGOVOR:

            Da, bili su potpuno nenaoružani.

PITANjE:

            Iako su neka vaša vozila u određenim trenucima imala lako oružje.

ODGOVOR:

            Vozila koja smo mi imali sastajali su se od ... običnih normalenih pađera i neki džipovi koji su imali neku dodatnu zaštitu koju smo mi u šali nazivali oklopom. U stvari radilo se samo o tvrdom staklu koje može usporiti ali ne i zaustaviti metak. Isto tako imali su nešto čvršća vrata. Dakle, u svakom slučaju nije se radilo o oklopnim vozilima kao takvim. No, ta vozila u svakom slučaju nisu izgledala agresivno.

PITANjE:

            Idemo dalje na .. 38, molim da se original prvo stavi na grafoskop da ga možemo pogledati, a zatim ćemo pogledati englesku verziju. Hvala.

SVEDOK:

            Ovo je verzija koju su pripremile vlasti SRJ sastanka između generala Lončara i mene održanog 19. januara. To je dakle dva dana nakon nedelje kada je istražna ... sa mnom otišla u Štimlje i razgovarala da li treba da uđe u Račak sa jednim ili stotinu policajaca.

PITANjE.

            Videćete da na prvoj strani prevoda pri dnu prve strane stoji nešto o tome što se dogodilo između vas i sudije Danice Marinković, to prelazi na drugu stranu.

ODGOVOR:

            Da, ono što sam ja njoj rekao je to, da ona samo povećava nivo nasilja, i ja sam to vrlo detaljno opisao. I na tim sastancima postalo je uobičajeno da ne ulazimo u detalje jer pokušaj da stvari opišemo na jednom opštem nivou su na samom početku bili izvrgnuti ruglu i uvek su od nas tražili detalje. General Lončar i njegovi ljudi su uvek tražili detalje. Prema tome, uvek smo .. na taj sastanak sa kompletnim tekstom u glavi. Bili smo spremni da budemo potpuno specifični, nije bilo dovoljno da kažemo na primer, molim vas zaustavite vaše ljude da pljačkaju. Morali smo reći: zaustavite ljude da pljačkaju kao što se dogodilo u ... na takvom mestu, sa takvim ljudima uvek su .. detalji.

PITANjE:

            Na trećoj strani paragraf 3, tačka 1 spominje se ne samo to da je Voker ... nego i o tome da li će tužilac ovog suda Luiz Arbur dobro došla u zemlji.

ODGOVOR:

            Da, svrha celog tog sastanka bila je da se pokuša pronaći koje su bile eventualne namere jugoslovenske vlade u vezi sa Vokerom. Jer, očito to što je proglašeno da je on persona non .. imala je dramatični učinak na mogućnost misije da izvrši svoj posao. Postojala je zabrinutost da je Voker tek prvo ime prvi vrhu popisa i da su i drugi ljudi na tom popisu.Isto tako budući da je Voker odlučio da ostane u Prištini bojali smo se da bi moglo doći do čak i nekog napada na kancelariju verifikacione misije kako bi se on uhvatio. Neki ljudi su u to vreme mislili da je to realna mogućnost. I zato smo smatrali da je prilično važno da pokušamo naći kakve su bile njihove namere,

PITANjE:

            Na sledećoj strani vidimo spominjanje .. i OVK o tome se razgovaralo. Pretpostavljam da se to dešavalo redovno.

ODGOVOR:

            Da, ta paralela je povučena u kontekstu toga da mi OVK nismo opisivali kao Vojsku. Ja sam rekao da u operacijama .. najmanje brinulo kako se oni zovu. Međutim, ta tema često je bila povlačena.

PITANjE:

            Postoji li detaljan izveštaj o tome na koji su način ti ljudi izgubili život.

ODGOVOR.

            Ne.

PITANjE:

            Sada dolazimo do, mislim da je 21. januara ambasador Voker razgovarao sa vama nakon sastanka sa Šainovićem.

ODGOVOR:

            Da, to je bio telefonski razgovor. Tokom tog razgovora Voker mi je rekao da mu je Šainović rekao da je operacija  Račku završena uspešno posle podne 15. januara. Dakle, opet niti u ovom trenutku nije bilo nikakve ... sa strane jugoslovenske vlade da se nešto strašno tamo dogodilo. Da se tamo dogodilo nešto što je za osudu.

PITANjE:

            39 ref. broj 2800 to je izveštaj za period do 19. januara.

ODGOVOR:

            Da. Ovde se opet navode detalji o incidentima koji su se desili drugde na Kosovu. ...operacija VJ i MUP-a u području Glogovca što je negde od prilike u sredini Kosova. Dakle, taj nivo nasilja o kojem se ovde piše je tipično za ono što se dešavalo u to vreme i nije se tu radilo samo o Štimlju.

PITANjE:

            Broj 40. Dakle, tu se opet govori o nekim sastancima koje ste imali 28. januara u kojem se čini mi se govori o Đakovici.

ODGOVOR:

            Da.  Mislim da je tu pri vrhu. Da to je  pri druge stranice. ...broj incidenata odigrao se u graničnom području između Đakovice i Prizrena ...pomoći 17. januara policijska patrola od 6 ljudi naišla je na grupu naoružanih ljudi i smirila vatru u području Đakovice. To je znači područje severno od Prizrena na zapadnoj strani zemlje blizu albanske granice. dva policajca su ozleđena, dva pripadnika druge grupe za koje se tvrdi da je OVK su poginuli. Ja smatram da je ovaj događaj povezan sa događajima koji su se dogodili nakon 24 sata jer sve se to dogodilo u istom području.

PITANjE:

            A Rugova je jedan značajan incident iako je u izvesnoj meri kasnije zasenjen drugim događajima.

ODGOVOR:

            Da.

SUDIJA:

            Sada je 4 sata. Pitam se da li se prevodioci slažu da zasedamo do 4.10. U redu, hvala vam. Znači nastavljamo sa radom u 4.10.

OPTUŽBA:

            Paragraf 216.

ODGOVOR:

            Dozvolite mi da se vratim na trenutak na događaje od ranije toga dana. Tada smo se pokušavali sastati sa vođom regionalnog centra. Izgledalo je svaki put kad se ja sastanem sa njima   dolazilo do sudara tramvaja. Ja sam ...rekao da se nešto dogodilo u Rugovu, to je tek nekoliko minuta vožnje od mesta gde se nalazilo u Prizrenu. Prema tome, otišao sam tamo i čim smo shvatili da se radi o više poginulih, dolazi izveštaj o više poginulih. Shvatili smo da se radi o velikom incidentu. Kad sam ja došao u selo Lončar je već bio tamo, to je bilo negde oko 1.20, on je očito imao situaciju u svojim rukama. On je policajcima davao naređenje i oni su njemu upućivali pitanja na koja je on odgovarao činom koji je počinio NATO da on ima situaciju u svojim rukama i drži komandu u svojim rukama. Ti policajci mogu se podeliti blago rečeno na dve vrste.

            Prvo, ono što bih nazvao običnim normalnim policajcima u plavim uniformama i grupa koja je nosila neku vrstu svetlo-sivog kombinezona. Ja mislim da su oni imali neku oznaku na ramenima i ja sam stekao čvrst utisak da su oni jedna specijalna antiteroristička jedinica jer ranije nikada nismo videli ljude u toj uniformi  da obavljaju redovne policijske dužnosti. Isto tako oni su bili bolje naoružani i bolje obučeni od obične policije. Dok smo se mi tamo snalazili oni su odlazili sa tog mesta. Nas su zadržali izvan tog imanja, radilo se o jednom imanju sa velikim vratima i visokim zidom. I bili smo tamo napolju sve dok nije došao istražni sudija iz Đakovice. On je pregledao lice mesta i moram reći da je taj pregled bio veoma kratak i pogoršan u svetlu onoga šta je bilo unutra i što je trebalo pregledati. Kad su nam dozvolili da uđemo u dvorište, naišli smo na jedan minibus  u kojem je bilo 5 leševa, a druga dva su bila odmah van minibusa.

PITANjE:

            Možda će biti lakše ako pogledamo tabulator 71. Iako će to biti mučno za neke. Dakle, možda biste mogli nastaviti vaš iskaz pozivajući se na ove fotografije. Imamo ukupno 6 fotografija, 7, 6. Molim vas da odaberete one koje vam omogućuju da pričate vašu priču. Verovatno će to biti fotografija  koja završava na ...odnosno kombi.

ODGOVOR:

            To je prizor koji sam ja zatekao kao kada sam ušao u dvorište  imanja. Kao što možete videti u samom kombiju nalazi se izvestan broj leševa. Isto tako to je velika lokva krvi, a u nju kapa i krv iz samog kombija. U to vreme u minibusu, u kombiju nalazilo se 5 leševa, a u blizini u jednoj šupi nalazilo se 5 leševa. Dok smo se mi tamo nalazili, tela su sakupljena odprilike kao što se skuplja lovina na završetku dana jednog lova. Ovde takođe možete videti jednog policajca čija je uniforma očito uniforma koja nije normalno uobičajna policijska uniforma. radi se o svetlo-sivom kombinezonu.

PITANjE:

            Vi ste opisali uniforme ljudi koji su počeli odlaziti nakon što ste vi došli, ti specijalni ljudi.

ODGOVOR:

            Da, da. To je uniforma koju su oni nosili.

PITANjE:

            Gotovo da se na ovoj fotografiji video, recite nam šta je pisalo na ovoj stranici oko rukava.

ODGOVOR:

            Pa, to je crveno-plave boje kao što možete videti.

PITANjE:

            Jeste li videli, recite vidim ovde jedan, neko oružje blizu leševa.

ODGOVOR:

            To je oružje stavljeno pokraj tela. Međutim, sva su ta tela već bila pomaknuta sa originalnog mesta. Ja sam prebrojao 12 oružja, a mislim da je tamo bilo 25 mrtvih ljudi. general Lončar mi je rekao da su svi oni bili naoružani. Međutim, ja sam namerno prebrojao puške i došao sam samo do brojke 12.

PITANjE:

            A da li je obuća ovih ljudi takođe bila važna za donošenje vašeg suda.

ODGOVOR:

            Pa vidite da ovaj čovek ovde nosi gumene čizme. To očito nije najbolja obuća za prelazak preko brda. Ovde pak vidite nekoga ko na nogama ima kućne papuče. Ovaj čovek takođe nosi kućne papuče. Prema  tome, to znači da što god da su oni radili u trenutku smrti sigurno nisu bili  obučeni za borbu.

PITANjE:

            Imamo još jednu fotografiju koja prikazuje opštu scenu, a tu vidimo još i neke druge uniforme, ne ova, ona druga.

ODGOVOR:

            Da, evo tu pri vrhu fotografije. Ovde možete videti različte uniforme. Ovo je vojnik VJ. Ovde, ovo tu je čovek u sivom kombinezonu a ovo ovde je normalna policijska borbena uniforma. A ovde se nalazi lokalni saobraćajni policajac. Prema tome, mislim da to daje indikaciju stupnja u kojem su se sve te uniforme razlikovale. Mi smo obično videli ovu i ovu, a ovu smo videli samo tom jednom prilikom. I još jedanput ranije.

PITANjE:

            Čovek u sredini u zelenoj uniformi.

ODGOVOR:

            To je vojnik VJ. Ja mislim da je on verovatno bio u Lončarevoj pratnji.

PITANjE:

            Pogledajmo sada tabulator 41.

ODGOVOR:

            Ovo je izveptaj iz Prizrena upućen štabu OEBS-a u Prištini. U njemu se opisuju događaji u Rugovu gde je kao što sam već rekao poginulo 25 Albanaca i 1 srpski policajac.

PITANjE:

            Mislim da je ovaj Izveštaj sačinjen u to vreme i da on počinje na prvoj stranici.

ODGOVOR:

            Da tu se mogu izvući neki zaključci koji su se već tada mogli izvući. Sila upotrebljena nije bila proporcionalna. Svi poginuli nisu bili pripadnici OVK. Imam malo dokaza o korištenju oružja. Postoje pitanja o tome zašto je MUP bio u tom selu u 6 ujutru, odakle je došao OVK itd.  Ja mislim da ono o čemu treba razmisliti ili treba reći je sledeće: prvo, na strani kosovskih Albanaca ubijeno je 25 ljudi i to nije ono što se obično dešava u ratu, u razmeni vatre. U normalnoj razmeni vatre između dve strane možete očekivati da će biti barem onoliko ranjenih koliko i poginulih ako ne i više ranjenih nego poginulih. A ovde je bilo neobično to da izgleda u ovom incidentu niko nije bio samo ranjen. Mi smo bili sumnjičavi i sumnjali smo da svi ti ljudi nisu poginuli boreći se.

PITANjE:

            A niko nije bio zarobljen živ?

ODGOVOR:

            Da, niko nije bio zarobljen živ. Isto tako broj rupa metaka u kombiju i šteta nanesena kombiju nesugerišu pokušaji da se neko zarobi ili da snage  sigurnosti je na umeren način korišten. Druga stvar je to da je sudsko medicinska foreznička istraga istražnog sudije trajala odprilike 1 sat i 5 minuta. Vidite na daljim fotografijama da je celo to mesto do kolena u krvi i blatu. Prema tome, pokušaji da se napravi dopisna foreznička istraga ovde trajalo bi mnogo, mnogo duže. Čini mi se da to nikada nije učinjeno.Zato je moj zaključak da se ovo ljudi koji izgubili život možda bili povezani sa OVK ili su neki od njih bili povezani sa OVK. Međutim, izgleda da se oni nisu borili u značajnoj meri jer inače više bi ljudi bilo povređeno na strani policije.

SUDIJA:

            U redu.

OPTUŽBA:

            Sada smo prošli kroz dosta meterijala i budući da je ovaj svedok već dosta toga objasnio, kasnije svedoci koji će govoriti o istim temama govoriće mislim mnogo brže. I ja znam da će ovaj svedok biti na raspolaganju i u ponedeljak jer sutra radimo čini mi se samo

SUDIJA:

            Radimo od 9 do odprilike 1 sat. dakle, ne celi dan. Šta predviđate koliko će vam još vremena trebati?

OPTUŽBA:

            Mislim da ćemo završiti doprve, tj. jedine pauze sutra.

SUDIJA:

            Sednica se nastavlja sutra ujutru u 9 sati. Molim ustanite.


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest