aktuelno-m.gif (3720 bytes)

DVADESETDRUGI DAN SUĐENjA U HAGU -
09. aprila 2002. godine

STENOGRAM

 

 

            Transkript te odluke će biti objavljen blagovremeno. U redu, molim da se uvede sledeći svedok.

 

TUŽILAŠTVO:

            Da, časni sude. Sledeći svedok je Andras Ridlmajer. Časni sude, Veće kao amikusi su primili izveštaj ovog veštaka naslovljen  razaranje kulturne baštine na Kosovu 98. i 99. godine. Izveštaj se sastoji od sažetka i iako se u izveštaju pokriva na stotine lokacija, Tužilaštvo je obelodanilo one izvode  koji se odnose  na informacije koje su relevantne za optužnicu. Pri dolasku u Hag gospodin Ridlmajer je sa sobom doneo uvećane fotografije boljeg kvaliteta mesta koji se odnose na optužnicu. Iste fotografije koje su već obelodanjene ali su boljeg kvaliteta.

            Tužilaštvo je napravilo jednu brošuru u kojoj se nalazi sažetak izveštaja kao i sve fotografije u redosledu kako se spominju u optužnici tako da to želimo da uvedemo kao dokazni predmet.

 

SUDIJA:

            U redu gospođo Romano, morate biti što brži sa ovim svedočenjem s obzirom da mi pred sobom imamo izveštaj.

 

TUŽILAŠTVO:

            U redu, ja želim samo da olakšam rad sudu.

 

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine sedite.

 

TUŽILAŠTVO:

            Časni sude mislim da Veće nije dobilo biografiju gospodina Ridlmajera i ja predlažem da se to uvede kao dokazni predmet umesto da prolazimo detaljno kroz to. Pitaću ga samo za njegovo relevantno radno iskustvo i za njegovo obrazovanje.

           

SEKRETAR:

            Dokazni predmet Tužilaštva 88.

 

TUŽILAŠTVO:

            Hvala vam. I ovde imam biografiju kopije za sve.

            Gospodine Ridlmajer recite sudu vaše puno ime.

 

SVEDOK:

            Andraš Janoš Ridlmajer.

 

TUŽILAŠTVO:

            Vi ste sada zaposleni u Dokumentacionom centru za islamsku arhitekturu na Hardvarskom univerzitetu. Vi imate takođe kvalifikacije sa univerziteta Prinston i tako .... uništenja kulturnih nasleđa. Da li je to tačno?

           

SVEDOK:

            Da.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kao specijalista za ...počeli baviti istraživanjem uništenja kulturnih dobara naročito na Balkanu.

 

SVEDOK:

            Ja radim kao specijalista na dokumentuvanju umetnina već 15 godina i radio sam na istoriji i kulturi Balkana. Bavim se njome već nekih 30 godina. Krajem 80-tih godina radio sam na jednom projektu o zaštiti kulturnih nasleđa tokom oružanog sukoba i isto tako sam napravio zbirku bibliografije u odnosu, u vezi toga.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kažite nam koje ste prethodne radove radili iz (ima prekida na pitanjima, a dešava se isto i na odgovorima)

 

SVEDOK:

            Za vreme rata u Bosni od 92. do 95. uradio sam jedan niz studija o uništenju biblioteka i arhiva i uništenju istorijskih arhitekstonskih objekata. Neki od tih izveptaja su štampani, a neki su prikazani kao dokumentarni film...

 

TUŽILAŠTVO:

            ...u Bosni. A svi ti članovi i predavanja se navode u vašoj biografiji?

 

SVEDOK:

            Da to je tačno.

 

TUŽILAŠTVO:

            Gospodine Ridlmajer želim da se prvo bavimo kontekstom vašeg izveštaja. Rekli ste da ste tokom 98. godine postali svesni činjenice da se na Kosovu je moguće došlo do uništenja raznih kulturnih dobara. Vi ste od tada počeli da prikupljate podatke. Možete li da kažete sudu o kakvim se podacima radi?

 

SVEDOK:

            Kada je počeo sukob 98. godine u medijima su se pojavili izveštaji od leta 98. koji su navodili na to da su kulturna dobra bili ciljevi. Takođe je bilo raznih tvrdnji iz raznih vladinih i nezvaničnih izvora. Ja sam tada jednostavno prikupljao sve te podatke. Kada je u martu izbio rat i došlo do bombardovanja Jugoslavije od strane NATO-a, tih tvrdnji je bilo sve više, a izvor informacija se suzio zato što nije bilo nezavisnih posmatrača na Kosovu.

 

TUŽILAŠTVO:

            Izvori koje ste vi koristili se nalaze u prilogu vašeg izveštaja, u prilogu broj 3 na stranama 23 i 24 i radi se o jugoslovenskim vladinim i profesionalnim institucijama takođe, izveštajima iz medija kao i izveštajima izbeglica sa Kosova.

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kada i kako ste došli na ideju o projektu o kulturnom nasledstvu Kosova?

 

SVEDOK:

            Kada se sukob priveo kraju u junu 92. kada su se završila neprijateljstva postalo mi je jasno da neko mora da utvrdi šta se desilo u odnosu na kulturno nasleđe na Kosovu. Reporteri i novinari su se polako vraćali na Kosovo iako su retko izveštavali o kulturnom nasleđu, oni su spominjali i ta uniptavanja i napravili dosta fotografija. Raspitao sam se kod UNESK-a da vidim da li postoji nekakva sistematska istraga s njihove strane. Oni su rekli ne. Ja sam preko Interneta tražio informacije o tome i gospodin Endru  Heršer koji je arhitekta je stupio sa mnom u vezu i predložio da zajedno uradimo studiju.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kad je to bilo?

SVEDOK:

            To je bilo krajem juna i početkom jula 99. godine.

 

TUŽILAŠTVO:

            Znači vi gospodine Endru Heršer ste pokrenuli taj projekat?

 

SVEDOK:

            Da.

 

TUŽILAŠTVO:

            Možete li sudu da kažete kakva je stručna sprema gospodina Heršera?

 

SVEDOK:

            Da gospodin Heršer je arhitekta, ima diplomu iz arhitekture, sa univerziteta Prinston i Harvard i sada radi na doktoratu istorije i kritike arhitekture. Takođe je radio na Balkanu proteklih 10 godina na proceni ratne štete u Mostaru nakon rata u Bosni.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kako ste vi i gospodin Heršer dobili sredstva za vaš projekat?

SVEDOK:

            Mi smo prvo stupili u vezu sa centrom univerziteta Harvard za bliskoistočne studije i pitali ih da li bi oni sponzorisali takav projekat. Nakon što su oni dali svoj pristanak stupili smo u vezu sa Institutom Pakard. To je jedna dobrotvorna organizacija u Americi koja finansira konzervaciju arheoloških objekata i kulturnog nasleđa i oni su takođe pristali da daju sredstva za naš projekat.

 

TUŽILAŠTVO:

            Koji su bili ciljevi vašeg projekta?

SVEDOK:

            Naš projekat je imao tri cilja. Jedan da se utvrde činjenice, da se vidi ono što se desilo. Drugi cilj je bio da se da osnova za posleratnu rekonstrukciju, a treći je bio da se napravi materijal koji bi možda mogao biti koristan Međunarodnom sudu u njegovom radu.

 

SUDIJA:

            Molim vas gospodine Ridlmajer morate imate u vidu prevodioce i da sačekate pre nego što počnete sa vašim odgovorom.

 

TUŽILAŠTVO:

            Molim vas da sačekate da se pitanje do kraja prevede pre nego što počnete sa svojim odgovorom.

            Gospodine Ridlmajer studija se bavila štetom na kulturnim i verskim objektima tri glavne religije. Pravoslavnom, muslimanskom i katoličkom. Kao i šteti arhitektonskim objektima. Da li je to tačno?

 

SVEDOK:

            Da.

 

TUŽILAŠTVO:

            Možete li prvo da nam ukratko date pregled o tome koje su lokacije u pitanju kada govorimo o islamskim rimokatoličkim i srpskim pravoslavnim mestima.

 

SVEDOK:

            To su i glavne verske zajednice na Kosovu. Svaka od njih ima mesta gde se vrše religiozni verski obredi. Isto tako ima pored toga druge zgrade kada je u pitanju islamska vera. Tu su džamije ili derviška mesta za verske službe, tj. tekije ili pkole, medrese i li druge obrazovne institucije, takođe verske biblioteke i arhive.

            Kada govorimo o dve hrišćanske zajednice, katolička i srpska pravoslavna bavimo se prvenstveno crkvama i manastirima, a Srpska pravoslavna crkva takođe ima i versku školu u Prizrenu.

 

TUŽILAŠTVO:

            Među svim tim lokacijama koje su navedene na Kosovu, kako ste vi odabrali one koje ćete uključiti u vašu studiju.

 

SVEDOK:

            Svoj rad smo zasnivali na nekoliko kategorija. Prvo smo prostudirali sve ono što je štampano o kulturnom nasleđu na Kosovu, isto tako one lokacije koje su bile zaštićene, isto tako smo proučili i naučne radove koji su se odnosili na to. NA osnovu toga smo sačinili spisak, a isto tako smo nabavili i sve ono što je pre rata objavljeno u svim tim lokacijama. Naša druga kategorija su bile lokacije o kojima, za koje je rečeno da je došlo do oštećenja  i ti navodi se nabrajaju u prilogu 3. našeg rada.

 

TUŽILAŠTVO:

            Odprilike koliko ste ukupno lokacija proučili u vašem radu?

 

SVEDOK:

            U radu postoji 560 lokacija ali to u stvari pokriva veći broj zgrada zato što se na nekim lokacijama nalazi više od jedne zgrade.

 

TUŽILAŠTVO:

            Da li to uključuje i verske objekte kao i civilnu arhitekturu?

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

 

TUŽILAŠTVO:

            Nakon što ste izabrali lokacije, razvili ste banku podataka i prikupili podatke. Počeli ste onda istragom zar ne, otišli ste na Kosovo?

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kad je to bilo?

 

SVEDOK:

            Prvi put smo na Kosovu izašli na teren tokom oktobra 99. godine.

 

TUŽILAŠTVO:

            Da li ste tada takođe i stupili u vezu sa Tužilaštvom?

 

SVEDOK:

            Da, mi smo bili u Hagu na putu za Kosovo. Sasatali smo se sa predstavnicima Tužilaštva.

 

TUŽILAŠTVO:

            Kakav je bio taj sastanak i kakve ste vi razgovore vodili sa predstavnicima iz Tužilaštva?

 

SVEDOK:

            Prvo smo pitali Tužilaštvo da li bi ih interesovala ta vrsta podataka koje smo mi prikupljali. Oni su potvrdno odgovorili. Takođe su nam rekli da nećemo raditi kao predstavnici suda. Takođe naznačili ono što bi bilo korisno njima za njihov rad, stvari na koje mi možda sami ne bi pomislili. Na primer, važnost da se dobiju skorašnje fotografije pre nego što je uništen objekt ako je to moguće. Isto tako su naznačili da u slučaju da naiđemo na svedoke uništavanja da u tom slučaju treba od njih da uzmemo osnovne podatke, imena kako možemo da stupimo u vezu sa njima ali ne treba da opširno i detaljno razgovaramo sa tim svedocima i da će to onda uraditi sam sud. Naš glavni zadatak je bio da se dokumentuje arhiktonska šteta.

 

TUŽILAŠTVO:

            Hvala vam. Koliko je ukupno trebalo da vi razvijete svoj projekat. Koliko ste puta išli na Kosovo?

 

SVEDOK:

            Projekt je trajao ukupno 2 godine pre nego što smo ga završili. Tokom kojih smo tri puta putovali na Kosovo i tamo svaki put boravili oko 3 nedelje. Prvi put smo otputovali u oktobru 99. godine, a posle toga smo išli i u oktobru 2000-te godine i u martu 2001. godine. Istraga je završena na leto 2001. godine.

 

TUŽILAŠTVO:

            Gospodine  Ridlmajer možete li ukratko prvo da opištete metodologiju koju ste koristili kao izvore koje ste koristili u vašem izveštaju, a posle ću tražiti da objasnite kategorije pomoću kojih ste procenjivali uništenje koje ste zabeležili, tako da sad vas molim da prvo govorite o metodologiji i o izvorima.

 

SVEDOK:

            Kao što sam rekao naš prvi korak je bio da obavimo istragu pre nego što izađemo na teren na lice mesta  da vidimo kakva dokumentacija postoji u vezi predratnog stanja ovih zgrada. Mi smo to sa sobom poneli na Kosovo i kako smo posećivali svaku od lokacija onda smo preduzimali određeni niz radnji.

            Prvi korak je bio da odemo do lokacije i da identifikujemo i verifikujemo tu lokaciju. To smo radili tako što smo razgovarali sa lokalnim stanovništvom i tako što smo poredili našu predratnu dokumenatciju. Na primer, ako je u pitanju bila zgrada koja je bila potpuno uništena, ako smo imali ...mogli smo da vidimo gde su bili temelji. Isto tako ako smo imali fotografiju okolne zgrade bi nam pomogle da tačno utvrdimo da li ste stvarno radi o tom objektu. Pošto smo to uradili onda smo fotografisali tu lokaciju, a gospodin Heršer i ja bi se konsultovali i dogovorili o opisu i kategoričkoj, i proceni kategorije štete.

 

TUŽILAŠTVO:

            Pre nego što uđemo u detalje o kategorijama mislim da u dodatku broj 2. vašeg izveptaja na stranama 17. i 22. osim terenskih procena koje ste napravili vi, gospodin Heršer koje ste upravo opisali možemo naći opise iz drugih izvora. Raznih drugih izvora kojima ste se vi koristili za lokacije koje niste posetili. Možete li to objasniti sudu?

 

SVEDOK:

            Da.

 

TUŽILAŠTVO:

            Ukoliko se morate koristiti izveštajem sudski poslužitelj bi taj izveštaj mogao

 

SUDIJA:

            Dajte svedoku njegov izveštaj.

 

SVEDOK:

            Imam kopiju.

 

SUDIJA:

            Stavite to molim vas na grafoskop. Imamo li rezervnu kopiju tako i svedok može držati jednu kopiju u rukama? Dakle, jedna na grafoskop, jedna svedoku.

 

SVEDOK:

            ...Prvo to su terenska istraživanja koja sam već opisao.

 

TUŽILAŠTVO:

            Koliko lokacije ste vi i gospodin Heršer lično posetili?

 

SVEDOK:

            Obišli smo odprilike 144 lokacija lično. Druga najveća grupa lokacija su one lokacije o kojima postoji dokumentacija "Internešinal menadžment grup", to je jedna nevladina, odnosno međuvladina organizacija koju Evropska unija dobila zadatak da proceni štetu infrastrukture i građanima na Kosovu. Oni su svoj rad završili u proleće 2000-te godine i prilikom naše druge posete Kosovu mi smo dobili kopiju njihove baze podataka.

 

TUŽILAŠTVO:

            Možete li samo kratko proći kroz te izvore. Samo ime i kratki opis.

 

SVEDOK:

            U redu. Još sledeća tri glavna izvora su bile tri verske zajednice. Srpska pravoslavna patrijaršija sa kojom smo razmenili dokumentaciju, a oni su takođe objavili veliki deo svoje dokumentacije. Zatim, rimokatolička dijeceza, tamo smo razgovarali sa sveštenicima i na kraju islamska zajednica koja poseduje veliki arhiv fotografija koje je sakupio profesor Sabri Bajgora, pomoćni muftija Kosova.

Isto tako ... informacije ... spomenike Kosova lokalnog zavoda u Đakovici zatim, odeljenja ... u Peći i većeg broja pojedinaca koji se takođe navode u podatku. Konačno uveli smo izveštaje iz medija mi nikada nismo uključili ... u naš izveštaj u koliko ... samo u izveštajima. Međutim, ukoliko za neke od naših lokacija i jesu bili dostupni izveštaji iz medija onda smo ih mi uključili u ovaj izveštaj.

            Kao što ćete verovatno primetiti u mnogim slučajevima ti različiti izvori su se međusobno potkrepljivali i u svim slučajevima uključili smo samo one lokacije na izveštaju za koje postoje .. na raspolaganju fotografska dokumentacija.

            Pitanje. Hvala.

Znači bila je to metodologija i izvori. A sada da čujemo nešto o kategorijama procene štete. I još jednom. Na početku smo hteli koristiti kategorije UNHC. Međutim, ustanovili smo da su te kategorije smišljene za stambene objekte i da zbog toga nisu sasvim prikladne za ... spomenike. Pogotovu imajući u vidu da smo mi naše istraživanje radili između ostalog a imajući na umu mogućnost rekonstrukcije spomenika. Dakle, prva kategorija je sasvim jasna to su neoštećene zgrade.

Sledeća kategorija su laka oštećenja bili smo veoma konzervativni prilikom dodele lokacija u tu kategoriju u smislu da ona pokriva svu štetu koja nenarušava glavnu strukturu zgrade, to znači uključuje stvari kao što je vandalizam manji požar u zgradi ili rupe od granata u zidu ali dakle zid još postoji. Isto tako ako deo krova bio oštećen a sve ostalo je ostalo to smo takođe nazivali lakom štetom.

Zatim,  teška oštećenja. U kategoriju teških oštećenja spadaju oni objekti koji su pretrpeli značajna strukturna oštećenja, obično bi to bila zgrada koja je u potpunosti spaljena ili na primer, zgrada u kojoj je propao krov, zgrada u kojoj postoji šteta od velike eksplozije i u kojoj su oštećeni noseći zidovi. Zatim, je sledeća kategorija gotovo uništena. To je kategorija u kojoj ulaze zgrade u koje recimo nedostaje od glavnih delova ... jedan ili više oštećeni zidova. U toj kategoriji još uvek elementi zgrade stoje. Zatim, dolazi kategorija potpunog uništenja ... to je kategorija u kojoj nije ostao niti jedan komad zgrade iznad zemlje. Pitanje. Hvala.

            Dakle na osvnou vašeg istraživanja vi i gospodin ... pripremili ste zajednički izveštaj pod naslovom razaranje kulturnih dobara na Kosovu. Kao što sam već objasnila sudu u izveštaju postoji ... nalaza a pridodana je i baza podataka u kojoj se nalaze sve lokacije sa specifičnim detaljnim informacijama o njima. Tu su takođe i vizit karte. A sada vas molim ... da koristeći ovu kopiju izveštaja koja se nalazi na grafoskopu kratko opišete vaše nalaze o razaranjima verskih kulturnih dobara islamskih, rimokatoličkih i srpskih pravoslavnih. To su strane 7 do 10 u izveštaju.

ODGOVOR:

            Dakle, već sam rekao što predstavlja kulturno nasleđe pa ću taj deo preskočiti. Kad je reč o islamskom kulturnom nasleđu glavna kategorija zgrada koje su bile oštećene  bile su džamije. Na svu sreću imamo objavljeni broj džamija na Kosovu uoči rata iz godine 93. prema podacima islamske zajednice godine 93. na Kosovu je postojalo 607 džamija. Na čelu ... pokazuje da je više od jedne trećine tih džamija bilo uništeno bilo oštećeno. Dokazi upućuju na to da se to dogodilo godine 98 i 99.

PITANjE:

            Koji su to dokazi koji upućuju na to? Da se to dogodilo godine 98 i 99.

ODGOVOR:

             Postoje tri vrste faktora koji ukazuju na to. Prvo, priroda štete ako je šteta nastala od požara onda se vrlo često može reći da je taj požar bio relativno nedavan na primer, zbog mirisa ukoliko je zgrada spaljena i vidite da okolo postoji ... ili čak unutar same zgrade isto tako tu je i vandalizam koji iritira da se nije radilo o nečem slučajnom.

            Druga kategorija takvih indicija su izjave očevidaca koje obično potkrepljuju fizičke dokaze. I treće postojanje predratnih fotografija i zgrada u neoštećenom stanju. To takođe sumira da je do uništenja došlo unutar zadnjih nekoliko godina. Mnoge od fotografija priuništenja snimljene su godine 97. tako da se vrlo lako može ustanoviti dakle da je do nuništenja došlo nakon toga.

PITANjE:

            U vašem izveštaju vi dajete približan broj uništenih džamija godine 98. i 99 Da li nam možete reći koji je to broj?

ODGOVOR:

            Da, otprilike 225

PITANjE:

            Sledeća kategorija su rimokatoličke lokacije.

ODGOVOR:

            O rimokatoličkim lokacijama  postojalo je mnogo manje informacija koje smo imali na raspolaganju. Prvo, njih je manje rimokatolička zajednica je najmanja od tri verske zajednice u Kosovu. Međutim, isto tako izgleda da su katolički lokaliteti u mnogo manjoj meri oštećeni. Na mnogim mestima vide se stambeni objekti i islamski verski objekti u velikoj meri uništeni katolički spomenici bili bi netaknuti.

PITANjE:

            A srpski pravoslavni?

ODGOVOR:

            Kosovo je poznato kao mesto na kome se nalaze mnogi od najvažnijih spomenika srpske pravoslavne crkve i to su verovatno spomenici o kojima je najviše objavljivano bilo koje verske zajednice u Kosovu i kad je reč o predratnoj dokumentaciji i kad je reč o dokumentaciji oštećenja na samim spomenicima. Mi smo pokušali posetiti što je moguće više takvih lokaliteta i koncentrirali smo se na spomenike koji nisu bili dobro ... od strane drugih izvora kao što je na primer srpska pravoslavna crkva. Nakon naše prve posete razmenili smo fotografije i druge informacije sa srpskom pravoslavnom crkvom u Raškoj i Prizrenu. Naši nalazi bili su sledeći. Prvo, spomenici srpske pravoslavne crkve za koje je rečeno da ih je uništio ili oštetio NATO mi nismo našli nikakvu štetu koja bi se mogla prepisati zračnim napadima. Međutim, našli smo da su mnogi od tih spomenika oštećeni nakon rata. Pretpostavljamo da se radilo o napadima od strane albanaca koji su se vratili.

PITANjE:

            Vi ste takođe u vašem izveštaju spomenuo nekoliko lokaliteta za koje su jugoslovenske vlasti tvrdile da su bili uništeni ili u velikoj meri oštećeni od strane zračnih udara NATO pakta. Među njima bile su i srpske pravoslavne crkve. Po vašem dolasku u Hag doneli ste nam fotografiju srpske pravoslavne crkve u .. za koju je rečeno da je NATO bombardirao.Imam ovde kopiju te fotografije. Možete li nam opisati šta se nalazi na toj fotografiji. Imamo u stvari dve fotografije ovde. Samo jednu kopiju u koloru a druge su nažalost, crno bele.

Sekretar:

            Biografija će nositi dokazni broj 89 prva fotografija dokazni broj optužbe 90. Mi smo sve navode uzeli ozbiljno to je bila osnovna naša namera i zato smo posetili gotovo sve lokalitete za koje su razna jugoslovenska službena tela tokom rata ustvrdila da su bila oštećena. Ovo je crkva Svete Paraskeve u selu Drsnik u opštini Klina. Prema Zavodu za Zaštitu spomenika Republike Srbije i Ministarstvu informisanja tokom rata prema njihovim navodima tokom parila 1999. ova Crkva je teško oštećena od strane bombi NATO pakta. Mi smo otišli u to selo i ustanovili smo da je crkva neoštećena zajedno sa krovom. Isto tako moderni metalni zvonik je takođe neoštećen, međutim unutar zgrade podmetnut je požar i isto tako sa slova UČK su uredno iznad ovih vrata.

            Sledeću sliku molim u unutrašnjosti Crkve bio je podmetnut požar koji je izazvao štetu freskama na zidu. Osim toga neko je oštetio freske ponovo upisujući slova UČK a preko lica svetaca urezani su križevi. To smo uneli u našu bazu podataka. međutim, sasvim je jasno da ta šteta ne dolazi od bombi nego od ljudi koji su bili na terenu. Prema navodima Srpske Pravoslavne Crkve i novinskim izveštajima srpski stanovnici sela napustili su selo u drugoj polovini juna prema tome može se pretpostaviti da je do štete došlo nakon toga.

PITANjE:

            Ta Srpska Pravoslavna Crkva i onu koju spominjete u vašem izveštaju na stranici broj 9. Da li je to tačno?

SVEDOK:

            Smo trenutak da vidim. Pri dnu strane broj 9 zar ne.

ODGOVOR:

            Da.

SEKRETAR:

            Druga fotografija nosiće broj 91.

PITANjE:

            Gospodine ... vi ste po vašem dolasku u Hag da biste ilustrirali oćtećenja verskih objekata zajedno sa jednim od naših ... pripremili ovaj grafikon na kojem se vidi šteta nanešena objektima sve tri verske zajednice. Molimo vas da nam ovaj grafikon ukratko objasnite. Dokazni predmet optužbe broj 92.

SVEDOK:

            Ovo je grafikon koji pokazuje koliko se zgrada nalazi u svakoj od kategorija.

            Crveno su obeleženi rimokatolički lokaliteti, žuto srpski pravoslavni, a plavo islamski.

TUŽILAŠTVO:

            Kao što vidite najveći broj oštećenih lokaliteta definitivno spada u kategoriju islamskih lokaliteta. Neoštećeni lokaliteti ne predstavljaju ukupni korpus neoštećenih zgrada. Nismo ni zabeležili samo ukoliko ima dobrih izveštaja, ili ukoliko smo otišli na lice mesta. Međutim, oštećene kategorije vrlo dobro pokazuju stanje na terenu. Hvala.

PITANjE:

            Kao što sam ranije spomenula u vašoj bazi podataka se nalazi na stotine lokacija, a mi smo koristili samo one koje se pominju u optužnici, organizovani su onako kako se pojavljuju u optužnici. Možete li molim vas da me sprovedete barem kroz dve lokacije koje ste obišli na Kosovu i na koje se oslanjate i da nam kažete gde se možemo da to nađemo u izveštaju i kao da nam kažete o kojoj se kategoriji štete radi, ko je to napravio i odgovarajuće informacije. Možemo znači sada da uzmemo izveštaj i da pogledamo prvu lokaciju. Radi se o broju  K090246.

 

ODGOVOR:

            Molim da na grafoskopu pokažete celu stranu.

            Ovde se vidi jedna strana uzorak strane iz naše banke podataka, to je vrlo jednostavna jedinica. Informacija imamo tu osnovne informacije. Na dnu se vide osobe koje su otišle da obiđu to mesto i u ovom slučaju se ovde informacije potkrepljuju od dva druga izvora i banke podataka islamske zajednice, kao i profesor Bajgora to potvrđuje. Iz baza podataka IMG. Druga stvar je fotografija. Mi smo uključivali informacije ako nismo imali potvrdu tih podataka, ovo je primer zgrade koja je potpuno uništena, ništa nije ostalo, ili vrlo malo je ostalo od prvobitne strukture. Mi smo ovde uveli ime, ako je poznato, sela, vrsta objekta, period od kada potiče, da li je bila pod zaštitom ili ne, onda isto tako okolina u kojoj se nalazi stanje okolnih zgrada, tako možete da vidite da se radi o starim zgradama sa crepom.

 

PITANjE:

            Možda možete da koristite uvećanu fotografiju na narednoj strani.

ODGOVOR:

            Ovde se vidi nešto što je možda deo luka ili deo minareta, a možete da vidite da je ova zgrada pored te zgrade, a zgrada koja ima stari crep, znači nije nešto što je relativno novo. Znači ovo je primer lokacija gde smo radili istragu na osnovu podataka iz druge ruke. Primer lokacija koje smo lično obišli sledi i zato predlažem da pogledate K029370 to je pijaca u Đakovici.

            To je mesto koje je bilo pod zaštitom i imalo je nekoliko različitih imena. Ovde vidite da je izveštaj o šteti prilično detaljan. Imamo fotografije iz raznih izvora, imamo jednu fotografiju koja je napravljena neposredno pre rata, jedna je napravljena od strane jednog stanovnika tokom samog uništenja, a na narednoj fotografiji imamo jednu fotografiju pre rata, a jednu posle rata. Znači ovde takođe jedan primer izveštaja koji smo dobili od nekoga, mi smo saželi to što nam je ta osoba rekla, a kada smo bili u mogućnosti takođe smo tražili informacije ili podatke o nekome s kim bi mogli u vezi toga da stupimo u vezu. Na narednoj strani se nalazi bibliografija, isto tako neki dodatni detalji i isto tako se spominju izveštaji o tome u medijima.

            Sada okrećem stranu da bih došao na dve druge fotografije. Ovo je fotografija koju smo mi napravili posle rata. Vide se spaljene radnje na pijaci u bazaru, zidovi još uvek stoje od tih spaljenih prodavnica, u pozadini se vidi Hadum džamija, vidi se da je pogođen vrh minareta i na polovini minareta se vidi jedna rupa od udara nekakvog projektila. Molimo okrenite sledeću stranu.

            Na sledećoj strani smo naveli podatke za džamiju Hadum i čini se da je šteta napravljena iz nekoliko puta. Prednji deo džamije je spaljen, a spaljena je i biblioteka koja se nalazila pored džamije ponovo i mi smo ne samo na osnovu onoga što smo mi tamo zatekli i na osnovu izjava očevidaca, projektil koji je pogodio minaret je odskočio i udario u biblioteku i srušio stražnji zid. Pređite na narednu stranu, tu se vidi spaljena baza minareta kao i spaljena fasada biblioteke, a tu se vidi i jedna fotografija pre rata koja pokazuje onaj deo koji je tokom rata uništen. Molim da okrenete još dve strane dalje da vidite šta je ostalo od spaljenog ulaza, portika džamije, vide se spaljeni ostaci porti koji je izgrađen u 18 veku i uglavnom je bio napravljen od drveta. Takođe imamo podatke o spaljenoj biblioteci koja se takođe računala u kulturnu baštinu. Ona je prvo spaljena, ako pogledate sledeću fotografiju vidite srušeni stražnji zid.

Mi smo pregledali po ostacima i našli smo ono što je ostalo od minareta i našli smo fragmente balkona minareta koji je bio sav u ornamentima tako da je jasno da je uzrok rušenja zida ustvari to što je minaret pao na tu zgradu. Znači ovde vidite o kakvim se to informacijama radi, kakva je naša dokumentacija.

 

PITANjE:

            Znači koristili ste isti taj format za sve podatke u vašoj banci podataka.

ODGOVOR:

            Da. To je tačno. Bez obzira da li se radi o džamijama, crkvama ili civilnim objektima.

PITANjE:

            I sve lokacije koje se navode u optužnici su procenjene.

ODGOVOR:

            Da. Procenjene su od strane vas i gospodina Heršera.

            Da. Ili od strane trećih lica kao što su predstavnici banke podataka IMG ili islamske zajednice.

TUŽILAC:

            Ja nemam više pitanja za ovog svedoka.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Molim da se dokazni predmeti vrate.

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Shvatio sam iz vašeg izlaganja vi ste na Kosovo putovali preko Haga.

ODGOVOR:

            Da, da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ovde ste izrazili želju da radite za potrebe suda?

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A oni su vam rekli da nećete raditi kao njihov agent?

ODGOVOR:

            To je tačno da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali da su vrlo zainteresovani za vaš, za vašu aktivnost.

ODGOVOR:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da oni žele da vašu aktivnost upotrebe kao rezultat rada objektivne analize koja,na koju oni nemaju uticaja.

ODGOVOR:

            Ne mogu da govorim o njihovim namerama ali oni nama nisu dali nikakve upute u vezi toga kakvi treba da budu naši nalazi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su vam dali bilo kakve upute?

ODGOVOR:

            One koje sam naveo, tj. ono što bi predstavljalo korisne dokaze, fotografije. Takođe su nam rekli da ne ispitujemo svedoke već samo da uzmemo osnovne podatke i način kako možemo sa njima da stupimo u vezu. U suštini rekli su nam da zabeležimo činjenice onako kako smo ih zatekli, a to je u stvari bila i naša namera.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali malopre ste rekli da ste obrađivali sva mesta koja su pomenuta u optužnici.

ODGOVOR:

            Ako pogledate optužnicu, mesta koja se spominju i koja se ovde vide na fotografijama se takođe navode u izmenjenoj optužnici koja je napravljena nakon što smo mi sudu dali, dostavili svoj izveštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali  taj se vaš izveštaj poklapa sa optužnicom. Vi ste izveštaj završili 2001. godine tako ste rekli.

ODGOVOR:

            Da i to smo u leto 2001. predali sudu, a koliko mi je poznata izmenjena optužnica je objavljena u oktobru 2001.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je meni poznato optužnica je objavljena u maju 99. godine kada je trajao rat.

SUDIJA:

            Radi se o izmenjenoj optužnici. Molim vas da me podsetite koji je datum izmenjene optužnice.

ODGOVOR:

            29. oktobar 1999. godine.

SUDIJA:

            Znači gospodine Ridlmajer vi govorite sledeće, vi ste napravili svoj izveštaj. Onda je objavljena izmenjena optužnica i tačno je da se u izmenjenoj optužnici navodi ono što je bilo u vašem izveštaju, a ne u prvobitnoj optužnici.

ODGOVOR:

            Da, u prvobitnoj optužnici se spominje kulturno nasleđe, ali u opštim crtama. Ne spominju se konkretne lokacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, mislim da smo taj odnos između vašeg rada i optužnice u Hagu ustanovili, ali ste vi rekli pre tog objašnjenja kada ste išli na Kosovo preko Haga, da ste postavili pitanje koliko će vaš rad biti koristan za potrebe Suda.

SUDIJA:

            Vi bi otišli na Kosovo bez obzira ali smo stupili u vezu sa Međunarodnim sudom zato što smo smatrali da taj posao koji mi radimo možda može pomoći njima u njihovom poslu.

            A to ninakav način ne utiče na zaključke Izveštaja.

ROBINSON:

            Ko vam je platio za taj rad.

ODGOVOR:

            Nismo plaćeni za taj rad, mi smo troškove pokrili iz sredstava koje smo dobili od Fondacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste razmišljali o tom nalazu za potrebe suda i o činjenici da li ovaj sud sudi i onima koji su izvršili bombardovanje i uništili spomenike kulture na Kosovu u NATO agresiji.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Da li razumete pitanje ili ne.

SVEDOK:

            Mislim da razumem. Ako sam pravilno shvatio pitanje moram da kažem da sam naglasio da smo mi sve navode ozbiljno uzimali, uključujući i one koji su se odnosili o šteti kulturnih dobara nanesene od strane NATO. Mi smo ih pažljivo ispitali i ako smo našli da NATO jeste oštetio te lokacije mi smo to tako i prijavili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali sada u tom usmenom vašem izlaganju nekako je u prvi plan, kako bih rekao u novinama front lajn izašlo to što je vaša tvrdnja, NATO nije oštetio srpske crkve. Da li je to vaš nalaz?

SVEDOK:

            Da to je naš nalaz. Jeste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vaš je nalaz, NATO nije oštetio srpske crkve. Kako su oštećene srpske crkve?

SVEDOK:

            Šteta na srpskim crkvama koje smo mi zatekli se može pripisati napadima posle rata od strane kosovskih albanaca što nije samo naš zaključak, nego i zvanični zaključak srpske pravoslavne dioceze Raška-Prizren. Ako pogledate njihovu dokumentaciju u publikaciji "Raspeto Kosovo" tu se sasvim jasno navodi da su ovi napadi izvršeni nakon završetka rata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ostavićemo sada na stranu to što ja u potpunosti osporavam činjenicu da NATO nije bombama oštetio srpske spomenike kulture, ali ovu sada koju ste vi pomenuli u vezi s njom bih postavio pitanje, a čije su trupe za sve to vreme na Kosovu i Metohiji za vreme za koje kažete da su Albanci uništili crkve.

PREDSEDAVAJUĆI:

            Čije su trupe šta?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su trupe NATO na Kosovu i Metohiji se ovo vreme za koje smatrate da su crkve uništene.

SVEDOK:

            Tamo je bio KFOR a to uključuje ne samo NATO nego i ruske i druge snage.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Evo pomenuli ste ovo izdanje srpske crkve koje vidim da gospodin Vladimirov sadrži. Tu se tačno vidi obeleženo čak i zastavama zemalja čije su trupe odgovorne za bezbednost teritorije na kojoj su te crkve srušene. Nisam video ruske, ali sam video američke, italijanske, francuske, nemačke itd. Da li su te države odgovorne za rušenje spomenika kulture koje čuvaju njihove trupe.

 

PREDSEDVAJUĆI:

            Nije na svedoku da na to odgovori, on ovde svedoči o šteti, a ne odgovornosti ili nečem drugom KFOR to je potpuno drugo pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ako je drugo pitanje, ja se ipak ne bih mogao sa tim složiti da to nije relevantno jer gospodin Ridel Majer u izveštaju govori i o uzrocima i načinima razaranja i oštećenja spomenika kulture.

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Možete da ga pitate da li je saznao dok je bio na Kosovu ko je odgovoran za bezbednost tih ratnih crkava i da li išta zna o tome kako je došlo do toga da one budu uništene bez obzira na tu ... da li možete da nam pomognete ... gospodine...

ODGOVOR:

            Ja se slažem naš primarni zadatak je bio da procenimo stanje tih zgrada a ne bezbednosnu situaciju. Jesmo videli da je većina srpskih pravoslavnih crkava na koje smo naišli kao na primer Pećka patrijaršija ili crkve u Prizrenu i brojne crkve na drugim krajevima na primer na jugoistočnom Kosovu na Pomoravlju svi su oni imali NATO stražu ispred objekata, s druge strane određeni broj uništenih crkava i napuštenih sela nisu imali nikakve stražare. Mi smo to pitanje pokrenuli u našim razgovorima sa zvaničnicima UNMIK-a u Prištini i rekli im da treba da pruže zaštitu za sve crkve bez obzira da li su čitave ili ne, ili bez obzira da li se radi o svetskoj baštini ili običnim crkavama po selima ali to je bilo svo naše učešće u svemu tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste dakle pripremajući svoj rad imali u vidu potrebe optužnice suda s jedne strane, a s druge da li ste imali kakve instrukcije finansijera vašeg projekta. Rekli ste da je to Centar za blisko istočne studije ... i Centar ... Da li su vaša uputstva bila dakle bazirana na ta tri elementa blisko istočne studije centar Harvar, Pakar i Tribunal kome ste prezentirali svoj rad.

ODGOVOR:

            Od nikog od njih nismo dobili uputstva šta treba da tražimo. Mi nismo napravili tu studiju kako bi podržali neku optužnicu. Mi smo se nadali da će rezultati naših istraživanja pomoći da se privedu licu pravde oni ko god oni bili koji su uništavali vjersko i kulturno nasleđe na Kosovu. Kad je reč o našims ponzorima i finansijerima oni su nas podržavali ali nam nisu davali nikakve instrukcije bilo koje vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li očekujete da s obzirom da je vaš izveštaj i finansiran i urađen od strane subjekata iz zemlje koja je predvodila agresiju NATO znači uključujući i vas može biti prihvaćen kao objektivan.

Sudija:

            Nije na svedoku da o tome odgovara. Vi možete postaviti pitanje u sledećem obliku. Iznešena je tvrdnja da vaše svedočenje nije objektivno gospodine ... pretpostavljam .... možete li odgovoriti na tu tvrdnju.

SVEDOK:

            Da.

Sudija:

            Odgovorite.

SVEDOK:

            Ja sam američki državljanin međutim, da smo mi pronašli dokaze o tome da je NATO uništavao kulturna dobra mi bismo to uključili u naš izveštaj u svakom slučaju. Mi nismo radili za vladu. Naši zaključci su naši zaključci, i mi iza njih stojimo i za njih smo odgovorni.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste koristili prilikom vašeg istraživanja podatke NATO i podatke jugoslovenskih organa jugoslovenskih državnih institucija o datumima i lokacijama NATO bombardovanja.

ODGOVOR:

            Mi smo uzeli sve raspoložive informacije u obzir prilikom našeg istraživanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, imali ste u vidu informacije NATO o datumima i mestima lokacijama NATO bombardovanja i informacije jugoslovenskih organa o datumima i mestima NATO bombardovanja.

SVEDOK:

            Imali smo lokalitete a navodi su uglavnom došli iz jugoslovenskih izvora i zbog toga su oni imali veću težinu prilikom našeg odabira prilikom lokaliteta. Izjave i fotografije koje je objavio NATO došle su uglavnom kao reakcija na jugoslovenske narode.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, a da li znate koliki je procentualni udeo s obzirom da ste vršili istraživanja dakle, koliki je procentualni udeo hrišćanskog a koliko ... kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Dakle, da budem jasan ne govorim o apsolutnom broju svih crkava i tako dalje, nego onoga što spada u kulturno nasleđe. Dakle hrišćanskog i otomanskog na Kosovu i Metohiji.

SVEDOK:

            Kao što jasno stoji u našem izveštaju teško je utvrditi takve statitstičke podatke, srpski izvori najčešće govore više od hiljadu pravoslavnih lokaliteta međutim, mnogi od tih lokaliteta su arheološki lokaliteti a ne i zgrade koje nam danas stoje. U parametrima našeg istraživanja mi smo izuzeli arheološke lokalitete. Oni nisu toliko izloženi mogućnosti oštećivanja u uglavnom ih je teže dokumentovati. Prema tome, mi smo išli na arheološke lokalitete bilo oni kamenog doba bilo oni iz srednjeg veka. Kad je reč o spomenicima koji još uvek stoje mi smo se držali jedne publikacije Zavoda za zaštitu spomenika Republike Srbije koja je objavljena u proleće 1999. a u kojoj se navodi otprilike 210 pravoslavnih lokaliteta koji su se nalazili pod zaštitom.

            Međutim, među njima je otprilike 40 lokaliteta tih 40 lokaliteta su zgrade iz 20 veka, dakle, to je otprilike brojke koje mogu dati. Kada je reč o otomanskom nasleđu situacija je takođe dosta komplikovana. Tokom otomanskog perioda izgrađeni su i neki hrišćanski spomenici na primer bečka patrijaršija je dograđivana nekoliko puta za vreme otomanske vlasti .. ako mislite na džamije od tih otprilike 600 džamija otprilike polovica dolazi iz otomanskog perioda. Nakon pada otomanske vlasti na Kosovu malo je džamija građeno. Sve negde do 1980 kada je došlo do povećanja do broja izgradnje verskih objekata kako hrišćanskih tako i muslimanskih.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste konstatovali da u tom pogledu dok nije počeo rat i rušenje nikakve diskriminacije nije bilo u pogledu izgradnje i hrišćanskih i muslimanskih verskih objekata na Kosovu. Da li imate o tome podatke?

ODGOVOR:

            To nije bio deo našeg istrživanja. Mi smo konstatovali činjenicu da je za razliku otprilike 210 pravoslavnih lokaliteta u Kosovu samo 15 do 20 džamija nalazilo se pod službenom državnom zaštitom. Prema tome, diskriminacija koja je postojala bila je diskriminacija u obliku pažnje koju su zvanični državni organi poklanjali različitim spomenicima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li u obliku pažnje ili u obliku stvarnog stanja u pogledu objekata kulturnog nasleđa?

SVEDOK:

            Ono što ja govorim je količina državnog novca za konzervaciju i restauraciju veći deo tog novca otišao je zvanično zaštićenim lokalitetima, a budući da je više zvanično zaštićenih lokaliteta bilo pravoslavnih više je novca potrošeno na pravoslavne lokalitete. Isto tako kad je reč o stvarnoj zaštiti pravno gledano .. broj zaštićenih lokaliteta odnosno spomenika a tu mislim posebno na džamije bili su u nedavnim decenijama u velikoj meri unakaženi neovlašćenim opravkama a zvanične vlasti to nisu sprečile. Međutim, to ipak nije bio glavni fokus našeg istraživanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, a da li vi znate u stručnim procenama koje pretpostavljam da su objektivne ili se ne odnose samo na jugoslovenske institucije da je udeo hrišćanskog u odnosu na otomansko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji negde između 75-25 da je to taj odnos. Da li je vama taj odnos poznat.

SVEDOK:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste osim ove poslednje publikacije za koju ste maločas citirali da ste je koristili Zavoda za spomenike Srbije od 99. koristili još kakve jugoslovenske publikacije istoriografsku građu, knjige iz oblasti istorije umetnosti i tako dalje koje se odnose i na objekte koje ste vi istraživali.

SVEDOK:

            Da, ako pogledate biografiju koja se nalazi u dodatku ovog izveštaja videćete da smo se mi koristili svom raspoloživom literaturom. Mi smo ... jugoslovenske revije za povjest umetnosti a na ovaj Zavod zaštitu spomenika Kosova, Srbije isto tako međunarodne publikacije postoji jedna nedavna monografija Gojka Subotića koja takođe obrađuje srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i to na jedan enciklopedijski način. Mi smo izvršili opsežne i temeljite pripreme pre nego što smo uopšte otišli na Kosovo isto tako nastavili smo prtiti i publikacije koje se ... nakon našeg terenskog rada u onoj meri u kojoj je to bilo moguće.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li spada u te konsultacija dokumenata Zavoda za zaštitu spomenika u Prištini i Prizrenu.

SVEDOK:

            Da, jesmo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li smatrate da bi bilo logično da je napravljen jedan međunarodni ekspertski tim koji bi tražio uvid u stanje i istražio uvid u stanje kulturno istorijskih spomenika Kosova koji bi mogao da izbegne jedan parcijalan pristup ili pristup pod senkom ovog Tribunala ili pristup pod finansiranjem iz zemalja koje su vodile agresiju na Jugoslaviju dakle, jedan da li ste razmišljali o tome da bi to bilo vredno s obzirom da je jedno od najinteresantnijih mesta u tom pogledu na evropskom kontinentu bilo vredno pažnje jednog objektivnog međunarodnog ekspertskog tima umesto ovako jednog prilaza.

Sudija:

            Gospodine Miloševiću meni se čini da vi ponovo iznosite istu tvrdnju. Rad ovog svedoka je nešto našto nije iznešen prigovor na to već odgovorio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda imam konkretno pitanje. Da li ste upoznati sa pismom Slobodana Ćurčića uglednog istoričara umetnosti i profesora vašeg kolege sa ... koje je objavljeno u časopisu ... maj - jun 2000 koji je vaše izveštaje ocenio jednostranim jer se uglavnom odnose na islamske kulturne spomenike.

SVEDOK:

            Da poznat mi je taj članak izgleda da gospodin Milošević govori o publikaciji preliminarne verzije našeg izveštaja u jednom biltenu američko međunarodnog komiteta za spomenike i lokalitete u sledećem broju prof. Ćurčić uputio je jedno pismo uredniku u kojem je on prilično dramatično loše i krivo prikazao situaciju utvrdio je da mi nismo istraživali niti jedan srpski pravoslavni lokalitet i zatim izneo neke tvrdnje o našim nalazima, meni je poznat taj istup i mislim da je prof. Ćurčić bio potpuno u krivu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, razlikujete se to je dozvoljeno. Da li ste čuli za jedan pamflet islamske verske zajednice na Kosovu pod naslovom srpska varvarstva protiv islamskih spomenika na Kosovu februar 88-jun 99. koji je objavljen u Prištini 2000.g. Da li ste imali u rukama taj papir.

SVEDOK:

            Da video sam tu knjigu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste fotografije neke fotografije ili neke nalaze iz tog pamfleta koji je napravio Sabri ... koga ste pomenuli inače preuzeli iz tog njegovog pamfleta.

SVEDOK:

            Ne, nismo. Mi smo pregledali fotografije koje je prikupila islamska zajednica u oktobru 99. uzeli smo orginale tih fotografija a kasnije nakon što je islamska zajednica objavila tu knjižicu oni su tamo koristili i neke od tih istih fotografija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi znate ko je Sabri ...

SVEDOK:

            Da, on je pomoćni muftija dakle, drugi u hijerarhiji islamske verske zajednice na Kosovu. On je takođe prof islamskih studija u Prištini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bavi se dakle islamskom verom.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Sabri ... koga znači vi uzimate kao relevantan izvor naučno stručan i kompetentan za ocenu stanja kulturne baštine na Kosovu. Da li ga vi smatrate stručnim i kompetentnim za ocenu stanja kulturne baštine na Kosovu.

SVEDOK.

            Ne, on nije stručnjak iz oblasti očuvanja spomenika i mi od njega nismo tražili nikakva mišljenja. Mi smo njega molili samo da nam da fotografije a onda smo na temelju fotografija pravili naše zakljčke.

Sudija:

            Sada je 3 sata i vreme je da napravimo kratku pauzu.

            Sednica se nastavlja za 15 minuta.

            Gospodine ... da imate na umu prilikom ove pauze eventualno sledećih pauza da sa nikim ne razgovarate o vašem svedočenju a to se odnosi i na pripadnike tipa optužbe. Sednica se nastavlja u 3 i 15.

pauza

 

kraj 4 trake

 

SUĐENjE 09-04-02

 

POČETAK 5. TRAKE

 

.......:

            Izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato ... u periodu između 60-te i 81-ve, i to u više navrata... (krči mikrofon) albanski separatisti pljačkali i uništavali hrišćanske manastire Devič i Dečani, a da su 16. maja 1981. čak napali Pećku patrijaršiju, zapalili je i da je tom prilikom izgoreo manastirski konak sa ogromnim umetničkim vrednostima?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Taj period nije bio period obuhvaćen našim istraživanjem. Međutim, mogu vam reći da sam čuo izveštaje o tome i pročitao sam da je policija u to vreme utvrdila da je požar u konaku došao slučajno. Međutim, kao što sam rekao, nisam u položaja da govorim o tome iz prve ruke. Nemam informacije iz prve ruke.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, s ozbirom da taj period obuhvata pretpostavljam vaš izveštaj, da je ova teroristička UČK 22. jula 1998. upala u manastir Svetog Kozme i Damjana u selu Zločište, blizu Orahovca i da su tada dve granate teško oštetile zidove i manastirski konak. Da li ste to, takođe, prevideli ili ste nešto o tome prikupili u vašem projektu?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Pretpostavljam da govorite o manastiru Zločište, južno od Orahovca, da taj manastir je uključen u našu bazu podataka. Ne samo da je konak tamo oštećen nego je kasnije i crkva do manastira uništena eksplozivima. Prema mojem shvatanju, koliko sam ja informisan, ta se crkva sada ponovo gradi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je u napadu NATO 28. marta 1999, znači to je peti dan rata, jedna raketa pogodila i srušila zgradu Muzeja prizrenske lige. To se može videti na ovoj priloženoj fotografiji. Molim vas, dajte. Vidi se, dakle, da je pogođena odozgo. Evo je zgrada Prizrenske lige. Možete i s jedne i s druge strane. Ovako kako je vidite, ona nije mogla da bude razorena sa tla, kako vi tvrdite.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ovo je lokalitet na koji smo mi otišli kako bi ga dokumentirali. Imamo mnogo fotografija od ranije i, naravno, kasnije stanje 1989. kad je to srušeno do temelja. Međutim, želeo bih tu istaći neke stvari. Šta je nas navelo na zaključak da je to razoreno sa tla? Prvo, ako pogledate obe ove strane ovde Muzej prizrenske lige bila je mala dvospratnica iz početka 19 veka, sa dve strane u blizini nalaze se druge istorijske zgrade. Ova zgrada ovde, levo otraga, takođe je bila deo muzeja, a ove zgrade ovde iza. Ono što je vrlo dobro uočljivo na ovoj fotografiji je to da su ove druge zgrade koje se nalaze na udaljenosti od najviše pet do deset metara od ovog lokaliteta potpuno neoštećene.

            Prema tome, to govori protiv teorije o snažnoj eksploziji.

            Drugo, Muzej prizrenske lige bio je izgrađen kao čerpić, što znači da se o radi o zidovima od cigala od blata koje nisu bile pečene. Takve zgrade ne podnose dobro ni požar ni eksploziju. One se obično samo raspadnu. Da je ova zgrada pogođena nečim što je imalo eksploziv velikog, razornog delovanja, ne biste videli niti ovo malo što je od nje ostalo. Ono što se ovde vidi je vrlo tipično i za mnoge druge kuće koje smo videli na Kosovu koje su obično spaljene. Vrlo često i jednoj užoj urbanoj sredini gde su neoštećene zgrade bila je ... samo dva metra.

            Prema tome, tu se radi i o čistoj logici. Zašto je ova zgrada, jedan jedini spomenik u Prizrenu koji komemorira albanski nacionalni pokret, zašto bi ta jedna jedina zgrada bila pogođen ratnim udarom NATO pakta?

            Prema tome, ako mislite da se radi o nekom namernom činu, to onda nema nikakvog smisla.

            A sada, na drugoj fotografiji možete videti pougljenjene grede i prizemlje koje još uvek stoji. Ja imam mnoge fotografije ove zgrade pre nego što je uništena i možete videti da se ta zgrada nije sastajala od mnogo više toga. I konačno, mi smo razgovarali sa većim brojem ljudi, očevidaca, koji tvrde da su oni videli uništenje te kuće i oni kažu da je srpska policija ispalila zapaljive granate iz ručnih bacača u tu kuću.

            I konačno, između odaja Prizrenske lige i zgrada koje se nalaze pozadi nalazile su se statue utemeljitelja Prizrenske lige u prirodnoj veličini. Te statue su nakon rata izvučene iz reke. To ponovo govori u prilog tome da je najverovatnije do razaranja došlo namerno, zlonamerno, i to na tlu. A ne da je nekakva eksplozija od vazdušnog udara odnela te statue do reke.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dajte ovu drugu fotografiju, molim vas. Drugu fotografiju stavite.

 

............:

            Drugu stranu?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, da. Ne, ne, drugu stranu.

            Kao što vidite ona je pogođena odozgo i nije mogla biti pogođena nikakvim ručnim bacačem. A 28. marta 1999. pogodila je direktno jedna raketa, avionska raketa. Da li vam je uverljivo da pitate albanske svedoke koji će vam tvrditi šta god im odgovara, a da li vam je uverljiva vaša logika zašto bi NATO gađao kulturni spomenik Albanaca, ako vam postavim pitanje - a zašto je NATO gađao kolonu albanskih izbeglica gde su desetine muškaraca, žena i dece poginule, zašto bi NATO ponovo gađao drugu kolonu albanskih izbeglica gde su takođe desetine Albanaca, žena i dece, poginule, zašto bi NATO gađao autobus na liniji Kosovo-Peć?

 

SUDIJA:

            Ovo je govor. Imate li pitanje?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, to su sve pitanja?

 

SUDIJA:

            Samo trenutak, svedok kaže ono što proizilazi iz njegovih zaključaka. I njegovi zaključci su da je u ovoj zgradi podmetnut požar. Ukoliko vi njemu možete izmisliti drugačiju teoriju, vi to možete. Ali, čuli ste koji su njegovi zaključci.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao što vidite na ovoj fotografiji, molim vas pustite je na monitor, nikakvih tragova požara nema. To je direktno i jasno fotografija kuće pogođene iz vazduha. A ako vi...

 

SUDIJA:

            Dozvolite svedoku da odgovori na tu tvrdnju.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Gornji sprat, koji na ovoj fotografiji više ne postoji imao je tri visoka prozora i drveni krov sa crepovima. Ovde okolo možete videti srušene delove krova, krovne grede i pougljenjene delove i nešto što izgleda kao dim što se diže iz zgrade. To je sve što se može .. na ovoj slici. Kad smo mi otišli u Prizren to je već bilo sravnjeno sa zemljom, oni su se spremali nagraditi repliku. Međutim, ono što ja mogu reći je da su ove zgrade u okolini bile netaknute. Vidite, dakle, da su stari prozori još uvek ovde, na te prozore nije ponovo ugrađeno staklo. A da je došlo do neke snažne eksplozije ta bi eksplozija u najmanju ruku uništila te prozore na okolnim zgradama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodin Ridlmajer, NATO je moju kuću pogodio s tri rakete, na 12 metara od kuće. Ni jedno staklo nije polomljeno. Na zgradi 12 metara od kuće u istom vrtu. Da li ste vi balistički stručnjak?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ne tvrdim da sam, ja samo kažem ono što sam video.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Možemo da idemo dalje.

            Da li znate da je područje oko Pećke patrijaršije koja je sagrađena u 12. i 13. veku gađano iz NATO aviona u više navrata i to 31. marta, 1. aprila, 11, 12. i 17. maja 1999, iako se radi o spomeniku prve kategorije koji je UNESKO nominovao na listu svetske prirodne i kulturne baštine.

 

SUDIJA MEJ:

            Vama je izneseno da je Patrijaršija pogođena tri puta. Možete li odgovoriti na to pitanje?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Mi smo posetili Patrijaršiju i proverili smo stanje zgrade i murale i nismo našli nikakva druga oštećenja osim oštećenja vlagom i neodržavanja. U našem izveštaju, mi pominjemo dva eksperta koja se bave konzverivanjem i jedan od njih je Todi Cezar. I on je u decembru 2000-te, januar 2001. godine otišao kao nezavisni konsultant za odeljenje kulture i nedavno je italijanski institut posetio i Patrijaršiju u Peći i manastir u Dečanima i takođe objavio u "Džurnale del arte" članak u kojem se tvrdi da se ne vide nikakva ratna oštećenja ni na jednom od ovih mesta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne mogu da vas prekinem dok govorite, ja nisam rekao pogođena zgrada nego sam rekao da su bombardovali područje Pećke patrijaršije 31. marta, 1. aprila, 11, 12. i 17. maja 1999. godine. Rekli ste da ste te podatke o bombardovanju, i jugoslovenske i NATO-vske, imali. Pitao sam vas da li znate da je područje Pećke patrijaršije bombardovano. Dakle, jedan, dva, tri, četiri, pet puta u 1999. godini? Bez obzira na te vaše nalaze. Kao što, uostalom, evo da završim i sa drugim pitanjem, područje manastira Gračanica...

 

SUDIJA MEJ:

            Dozvolite da svedok odgovori. Da li ste čuli da je područje gađano, ne sama Patrijaršija, već područje? Možete li nam pomoći kod toga?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ne. Kao što sam rekao, da ja sam pročitao te tvrdnje. Međutim, to nas je navelo da pogledamo da li je bilo i kakvih oštećenja na zgradi i odgovor je - ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. A prostor oko manastira Gračanica. Vi znate da je manastir Gračanica spada u najlepši objekat svetske arhitekture, onih iz 14. veka i zaštićen kao spomenik prve kategorije, da je područje, takođe, manastira Gračanica NATO bombardovao 28.03, 30. i 31.03, 10. aprila, 01, 14. i 17. maja rakete su pale u blizini manstira, nisu direktno pogodile manastir, ali prouzrokovala su oštećenja fasade manastira i fresaka, pukotine i rupe. Da li ste to ustanovili?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ponovo, ja nemam saznanja iz prve ruke o događajima tokom rata. Očigledno nisam bio tamo. Kada je reč o manastiru, ponovo, mi imamo izveštaje gospodina Cezara koji je otišao do manastira i ustanovio da su freske ugrožene vlagom i koja dolazi od podzemnih voda i takođe u tome što ima vazduha između cigli, a to nije dovoljno dobro održavano tokom godina.

            Kada je reč o šteti, mi nismo videli nikakvu štetu, niti su nam, da mi je rečeno da je u to vreme nanesena ikakva šteta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste bili na licu mesta i to razumem. A da li ste upoznati sa izveštajem stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije o stanju fresaka u Gračanici koju je objavio Glasnik društva konzervatora Srbije u Beogradu 2000. godine, urednik Marko Omčikus? Da li ste upoznati s tim? S tim izveštajem?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Poznat mi je pisac tog rada. Ja nisam uspeo da dođem do te publikacije, te konkretne publikacije. Međutim, taj izveštaj je rezimiran u članku profesora Slobodana Ćurčića u jednoj drugoj publikaciji "Vizantijske studije" i on ponavlja tvrdnje tog konvervatora da su freske odvojene od zida i pretilo im je da padnu. Međutim, tu se ne tvrdi da je bilo šta drugačije od onoga, naime to ne odgovara procenama koje je dao naš konzervator Cezar.

            Ja samo što mogu da kažem, to je da mi imamo dva izveštaja, dva eksperta i da se ti izveštaji izgleda razlikuju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi govorite o ovom profesoru sa Prinstona?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da su NATO avioni direktno gađali memorijalni kompleks Gazimestan. Da vas podsetim, to je memorijalni kompleks Kosovske bitke iz 1389. i to 13. aprila, 22, 23, 29. maja i 1. juna i oštetili memorijalni kompleks Gazimestan?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Memorijalni kompleks Gazimestan koji se nalazi severno od Prištine u opštini Obilić je jedna od lokacija koje smo posetili upravo zbog tih tvrdnji i mi smo pažljivo pogledali oko kompleksa, oko spomenika, i našli smo jednu vrstu oštećenja oko memorijala Gazimestan nalazi se nekoliko mramornih betonskih stubova na kojima se nalazi osvetljenje. I ti stubovi, na njima su bili ornamenti i  srpski krst sa datumom 1389-1989. i vidi se da je tu došlo do oštećenja.

            Sam memorijal izgleda potpuno neoštećen. Međutim, policajac UN-a koji se nalazio na toj lokaciji rekao nam je da je eksploziv koji je stavljen unutra posle rata oštetio unutrašnje stepenište. Međutim, nama nije bilo dozvoljeno da uđemo unutra tako da napolju nije bilo nikakvih tragova tih oštećenja. A oštećenje koje smo videli nije bilo konzistentno sa bilo čim što bi moglo biti izazvano vazdušnim napadom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato 3. aprila 1999. da je u NATO bombardovanju oštećenja crkva Svetog Nikole u Đurakovcu kod Istoka, izgrađena u 14. veku?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Đurakovac je još jedna od lokacija koje je gospodin Todi Cezar posetio. Njemu je izgledala u potpuno dobrom stanju i tamo je bilo još uvek časnih sestara koje nisu pomenule nikakva oštećenja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oštećena je crkva Svetog Nikole u Đurakovcu, kod Istoka. To je ta crkva iz 14. veka.

            A da li imate podatke da je NATO u noći između 14. na 15. april prilikom napada na opštinu Klina u selu Drsnik oštetio crkvu Svete Paraskeve iz 16. veka? Srušen je zvonik crkve, na primer. Naravno, posle dolaska italijanskih jedinica Kfora albanski teroristi su u junu 1999. crkvu demolirali i eksplozivom teško oštetili, iako se radi o spomenik prve kategorije. A selo su sravnili sa zemljom. Da li znate za to oštećenje, tada u bombardovanju NATO?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Drsnik je primer za koji sam pokazao fotografije gde je zvonik neoštećen. To je bio zvonik koji je imao metalnu strukturu. Sama zgrada je imala i dalje zidove i krov i to je bilo neoštećeno u celosti. U unutrašnjosti je podmetnuta vatra i zidovi su oštećeni, što se vidi, ali to nije bilo ništa za šta se moglo verovati da je izazvano vazdušnim napadima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorimo li o istoj stvari, o crkvi Svete Paraskeve, selo Drsnik kod Kline?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da, to je tačno. To su dve fotografije koje sam pokazao na zaključenju mog glavnog svedočenja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je NATO avijacija u više navrata, 2, 3. i 10. maja 1999. gađala i oštetila manastir Svetog Gavrila u Dragancu, kraj Gnjilana, iz 19. veka? To je jedno od najreprezentativnijih zgrada romantizma i sakralne arhitekture na Kosmetu i zaštićeno kulturno dobro?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nije mi poznato.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, prikažite ovu mapu samo. Ovo vam je mapa Kosova gde su pokazane crkve, manastiri i kulturno nasleđe. Da li ste imali u vidu ovaj pregled i da li ste uopšte igde u svetu videli gušće rasprostranjeno mananstire, crkve i spomenike kulturnog nasleđa kao na toj maloj teritoriji Kosova i Metohije?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Poznata mi je karta. Ali karta ne pokazuje ono što se vidi na drugim verzijama ove karte, kao što je u knjizi Gojka Subotića da su mnoga od ovih lokacija u stvari arheološke lokacije, a ne crkve koje tamo stoje. Ali, bez obzira na to, ja se zaista slažem da je Kosovo riznica arhitekture.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je NATO 14. i 24. maja 1999. gađao i oštetio crkvu Svetog Arhanđela i tvrđavu u Nerodimlju kod Uroševca? Potiču iz 14 veka. A, albanski teroristi su posle dolaska američkih vojnika Kfora demolirali, spalili i minirali ovu crkvu, kao i crkvu Svetog Nikole, Svetog Stefana i Uspenja Bogorodice?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da, mi smo zabeležili sve te lokacije u svom istraživanju. I ako pogledate kartu oštećene baštine, pravoslavne baštine, onda ćete naći manastir u blizini Uroševca. Teško je to videti na ovoj crno-beloj kopiji, ali ipak može da se vidi ovde. Manastiri su obeleženi i to su veliki objekti, jer je to nekoliko zgrada koje se nalaze u Nerodimlju u blizini Uroševca.

            Na osnovu informacija koje smo mi dobili iz Patrijaršije Raško-prizrenske eparhije mi smo zabeležili da je ta lokacija, odnosno te crkve su uništene nakon rata, tokom leta 1999. godine, da su to učinili Albanci. Očigledno mesto je dignuto u vazduh, ali to ne ostavlja nikakve dokaze o tome šta se desilo i eparhija, a srpska pravoslavna eparhija ne tvrdi da je to uništeno tokom rata, već nakon rata. A mi to imamo u svojoj bazi podataka i fotografijama koje smo doneli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su možda Albanci to konačno sravnili sa zemljom da bi uništili tragove NATO bombardovanja?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ne mogu da spekulišem o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            O tome postoje dokumenta.

            A da li vam je poznato da je 1, 14. i 16. aprila kada je gađao područje Kutlovca, Stari Trg, NATO oštetio srednjevekovnu tvrđavu Zvečan. To je srednjevekovna tvrđava kod Kosovske Mitrovice iz 12. veka, spomenik prve kategorije. Veoma oštećeni zidovi tvrđave u vreme tog bombardovanja.

            Da li vam je to poznato?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ja sam na kratko posetio Zvečane, kada sam bio u Mitrovici prošlog marta. To je oštećena tvrđava, ali nisam video nikakve dokaze novije štete nanesene. Ali, naravno, teško je reći kada je reč o arheološkoj ruini o kakvim oštećenjima je reč.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato koliko je od tog velikog broja džamija na Kosmetu koji ste konstatovali sagrađeno u periodu poslednjih deset godina od, ali ne moramo poslednjih deset, na primer od 1993-1999. godine? Sedam godina pre rata, do rata.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nisam radio statističku analizu u našoj bazi podataka, ali mogao bih vrlo lako to uraditi. Poznato mi je da je veliki broj crkava i džamija izgrađen na Kosovu 80-tih i 90-tih godina prošlog veka. To je bilo delom zbog toga što je država nakon pada komunizma promenila odnose prema crkvi, tako da je to postalo moguće, a i finansijski je bilo moguće kada je slučaj sa džamijama jedan broj od Kosova koji su radili u zapadnoj Evropi su slali novac, a kada je reč o crkvama jedan broj Srba na Kosovu koji su bili dobrostojeći su takođe davali novac za građenje crkava, kao i braća Karić. Ove nove džamije i crkve su često bile ciljevi i uništavane su, ali su isto tako uništavani i stariji objekti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je u periodu od 1987. do 1999. godine na Kosmetu izgrađeno više stotina džamija?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nikada nisam video takav statitisčki prikaz, a taj mi se broj čini prevelikim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pretpostavljam da vi pravite razliku između kategorisanih spomenika kulture i običnih verskih objekata izgrađenih, na primer, poslednjih tih, evo, od 1987. do 1999. itd? Pretpostavljam da pravite tu razliku?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da, pravimo razliku. Međutim, zbog činjenice da jedan broj nedavno izgrađenih objekata pravoslavlja su takođe zaštićeni objekti, kao što je memorijalna crkava u Đakovici, koja je završena uoči samog rata 1999. godine i zbog činjenice da su sakralni spomenici bili izdvojeni upravo razaranjem, mi smo odlučili da ne ograničavamo svoje istraživanje samo na one spomenike koji su navedeni kao zaštićeni, već da uključimo sve religiozne objekte. Ali, razlika među njima je uvek naznačena u našoj bazi podataka ili se kaže da li je taj objekat naveden kao zaštićeni spomenik.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali pretpostavljate da postoji i kad je reč o odnosu građana, o odnosu vernika, razlika prema onome što predstavlja istorijski spomenik izražava i spada u kulturno nasleđe i, na primer, novosagrađeni verski objekat, da postoji u osećanjima ljudi, u motivima zaštite i korišćenja itd, razlika jedna koja se tu postavlja?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Moguće. Ali, bez obzira na to, ako pogledate spisak oštećenih ili uništenih pravoslavnih crkava koje su bile meta nakon rata, mnoge od njih su novije crkve. Tako da, bez obzira da li je reč o džamiji ili crkvi to nešto znači ljudima, bez obzira da li je tu prisutna stotinama godina ili je nedavno izgrađena, jer ispunjava svoju kulturnu i versku funciju. Tako da mi smatramo da treba da pokrijemo i jedne i druge. Ali, očigledno smo krenuli od onih spomenika koji su navedeni kao spomenici pod zaštitom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je džamija, govorite o spomenicima pod zaštitom, koliko je džamija na Kosmetu kategorisano kao spomenik kulture?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Zavisi ko to navodi, u kojem periodu. Čini se da je bilo nekoliko revizija zvaničnog spiska spomenika pod zaštitiom od 80-tih godina pa dalje, tako da je vrlo teško to tačno odrediti. Ali, između 15 i 30, prema različitim dokumentima i statistikama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, maksimum 30?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A onda vidite kako dolazite do proporcija o kojoj sam napred govorio. Vi kažete da je od 1998. i 1999. uništeno ili oštećeno 225 džamija. Proizilazi iz ovoga da tu nije reč ni približno o bilo kakvom značajnom procentu koje su kategorisane i popisane kao zaštićeno kulturno dobro?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            To uopšte ne sledi iz toga. Pre svega, ako se radi analiza jedan broj navedenih spomenika, broj navedenih spomenika koji su navedeni kao spomenici pod zaštitom je veliki. A, pored toga, smo u svom izveštaju naveli da je broj kulturnih, istorijskih i arhitektonski značajnih spomenika, odnosno džamija, nije uveden na zvanični spisak. A mi smo to zaključili, odnosno pretpostavili da je to na osnovu procene vrednosti i političkih motiva, jer inače se ta diskrepanca ne može drugačije objasniti. Recimo, primetili smo u području Peći, broj džamija, samo malo, to imam ovde, bilo je 36 džamija. Pola od tih džamija, dakle, govorim o 18 džamija, su bili od 15. do 18. veka, a ipak od tih 18 džamija nije više od dve ili tri na zvaničnom spisku spomenika pod zaštitom. Tako da je jasno da status spomenika naveden na spisku zaštićenih spomenika, ne mora po svaku cenu u ovom kontekstu pokazivati da to što nešto nije na tom spisku nije značajno sa istorijskog ili arhitektonskog stanovišta. Mislimo da to pre održava administrativne i političke prioritete, koji su po mom mišljenju, uticali na odluku da li neki spomenik treba navesti na spisku zaštićenih spomenika ili ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vaša je procena da nisu u pitanju bili profesionalni kriterijumi nego politički kriterijumi kada su stručnjaci Srbije, Jugoslavija, Kosva itd. kategorisali spomenike kulture.

 

ANDRAŠ RIDLAMJER:

            Ja ne dovodim u pitanje profesionalne kvalifikacije tih stručnjaka, ali mislim da su politički stavovi imali takođe svog upliva.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su mnogobrojni spomenici kulture otomanske baštine, dakle otomanske baštine, ne govorim o hrišćanskim sad, renovirani, sanirani, zaštićeni od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, odnosno od strane Vlade Srbije, kao što je naprimer Sinan pašina džamija i Amam u Prizrenu i da je niz takvih značajnih spomenika održavan, konzerviran?

Da li znate na primer, da je devedesetih godina Vlada izvršila obnovu i sanaciju Carske i Jašar pašine džamije u Prištini i obnovila Bajrakli džamiju u Peći i Terzijski most u Đakovici i da su sve to spomenici prve kategorije?

Da li znate sve te najznačajnije objekte koje pominjem?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Znamo za te spomenike, takođe znam da u slučaju nekih od njih je obavljen konzervatorski rad.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da na primer Turbe sultana Murata koji je sahranjen na Kosovu gde je poginuo u kosovskoj bici, nikada nije oštećen od strane Srba? Videli ste to turbe pretpostavljam, kada ste obilazili?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da, obišao sam to mesto. Bilo je nedirnuto, ali je neophodna restauracija tog objekta u svakom slučaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate na primer, da je Sinan pašina džamija u Prizrenu, koja je podignuta u DžVII veku, podignuta od materijala od koga je ranije bio sagrađen hrišćanski manastir Svetih Arhangela, koji je porušen da bi se podigla ta džamija, a da je ta džamija iz DžVII veka, bez obzira na tu činjenicu svrstana u spomenike prve kategorije i održavana od strane Vlade, odnosno njenih institucija?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je veliki broj džamija, u toku rata, korišćen od strane OVK-a, pogotovo minareti, kao mitraljeska gnezda, da su to bile vatrene tačke i legitimni vojni ciljevi u tom slučaju? Da li vam je poznato pošto ste se bavili i načinom na koji je došlo do oštećenja spomenika kulture?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nemam načina da znam ono što se desilo za vreme rata, ali ono što mogu da vam kažem je da u mnogo slučajeva smo videli spaljene džamije, minarete bez vrha. Nismo videli nikakve tragove da je džamija ili da su džamije bile meta lakog oružja, što bi se pretpostavljalo onda bio uzrok borbi sa OVK-a ili snajperskih napada. Međutim ja nisam stručnjak i ne mogu da govorim o tome. Ono što mogu da vam kažem je da u mnogim slučajevima ne samo da su džamije bile uništene ili oštećene, već su postojali značajni znaci da su one bile oskrnavljene, da su verski spisi bili istrgnuti iz korica, razbacani po podu, umrljani ljudskim izmetom. Zidovi su bili prepuni srpskih grafita, prostota, anti NATO ili antialbanskih slogana, a to je nešto što ne može da se pripiše legitimnim vojnim akcijama. To je sve što mogu da kažem na ovu temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, o grafitima zna ceo svet i oni su karakteristika svuda. Ali da li znate da je na primer Hadum džamija u Đakovici, nju NATO nije direktno gađao, ali kad je gađao ciljeve u Đakovici znatno je oštetio 10, 14, 15. aprila, kada je ova džamija oštećena upravo u bombardovanju iako nije bila direktan cilj?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Hadum džamija u Đakovici je jedna od lokacija koju smo mi vrlo detaljno dokumentovali i nalazi se u našem izveštaju. Nismo zatekli nikakve tragove da je ona bila šteti ili oštećenju od eksplozija. Došlo je do pokušaja da se unutrašnjost džamije zapali i prednji deo je bio spaljen. Minaret je bio srušen, vrh minareta je bio srušen i oko minareta se moglo videti nekoliko malih rupa. Znači da je neko, ja nisam vojni stručnjak, ali može se videti ili zaključiti da je neko koristio nešto drugo osim projektila da bi se srušio vrh minareta.

Biblioteka je bila spaljena. Šteta od vazdušnog udara je vidljiva.

Na periferiji Đakovice se nalazi jedna velika baza Jugoslovenske armije i ona je bila sravnjena sa zemljom. Međutim okolne kuće su bile u pristojnom stanju i ova lokacija se nalazila na znatnoj udaljenosti od centra Starog grada, a centar Stari grad je izgledao kao da je oštećen od požara.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da su pripadnici OVK-a 4. maja napali sa okolnih brda Đakovicu i da su se sve do 14. maja vodile borbe na prostorima upravo tim, oko Hadum džamije i Tržnog centra, a da je u ponovljenom napadu NATO 25. maja, direktnim pogocima uništena Velika čaršija, odnosno stari centar grada?

Mislim da ste vi u izveštajima pomenuli kako je to neko drugi uradio, a ne NATO u ovom svom napadu.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ponovo, uz ogradu da ja nisam vojni stručnjak, mogu da vam kažem da smo mi obavili vrlo temeljnu istragu štete na pijaci i činilo nam se da je šteta vrlo ograničena, jasno omeđena, da je bila ograničena na zgrade koje su bile direktno na glavnoj ulici. Taj red zgrada je bio oštećen, ali red zgrada iza njega je bio u dobrom stanju. Sve radnje su izgledale kao da je tu bio podmetnut požar. Unutrašnjost je bila potpuno crna od vatre, grede napred su potpuno nestale kao i krov. Međutim, pregradni zidovi su bili gotovo čitavi i prema tome ja smatram da je način na koji je došlo do štete i priroda štete, navode na to da se radi o podmetanju požara a ne o napadu iz vazduha.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto se tu očigledno ne slažemo, to smo počeli od one kuće Prizrenske lige, a pošto ste sami rekli da niste balistički stručnjak, da li zaista ne smatrate da bi bilo dobro da neki stručnjaci pogledaju to i utvrde da li je ovo što ja tvrdim istina ili su vaši nalazi nebalističkog stručnjaka itd, tačni? Pogotovo kad imamo u vidu ove podatke o borbama u Đakovici, koje su trajale punih deset dana, o bombardovanju Stare čaršije u tim borbama, jer su oni davali podršku ...

 

MEJ:

            Gospodine Miloševiću ovo nije pitanje za svedoka. On je dao svoje svedočenje o onome šta je video i napravio je svoje zaključke. Vi kažete da treba da se dovede još jedan veštak, a to u stvari nije nešto o čemu svedok treba da odlučuje, već neko drugi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne kažem da se dovede još jedan veštak gospodine Mej i ne predlažem ništa svedoku. Pitam ga dakle za mišljenje, s obzirom da daje ocene o stvarima za koje je sam rekao da se ne razume, da li smatra da jedna grupa eksperata koji se razumeju u to u šta se ne razumemo očigledno ni on ni ja...

 

MEJ:

            Ja sam rekao to što sam rekao. Radi se o odluci, ovo pitanje nije pitanje za ovog svedoka. Vi ste ga pitali o šteti i on je vama dao najbolji odgovor koji može da da. Ako imate dalje komentare vi bi mogli da ih iznesete, kao što bi moglo da ih iznese i tužilaštvo. Međutim, mi tako nećemo ništa mnogo da postignemo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da nastavim dalje sa pitanjima onda.

            Ko je Petrit Domi? Mislim da ste ga naveli da je on tajno snimio spaljivanje Tržnog centra u Đakovici.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Petrit Domi je bio stanovnik Đakovice, mlađa osoba, njegove fotografije su koristile novinske agencije posle rata.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Posle rata dakle. A da li znate da je u ratu bio pripadnik 124-te brigade terorističke OVK-a?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

                Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da je taj njegov dokazni materijal ustvari montiran kao što je mnogo puta bio slučaj u ovim ratovima na prostorima nekadašnje Jugoslavije.

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nemam informacija te vrste.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato da je džamija u Landovici, koju ste takođe obišli, nalazi svega dvadeset metara od puta Prizren-Đakovica, da je krajem januara 99-te sa minareta te džamije gađana kolona Vojske Jugoslavije? U to vreme je na Kosovu bila i Verifikaciona ... (ne čuje se)

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ja sam samo opisao štetu, a nemam nikakvih ... (ne čuje se)

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A imate li ... (ne čuje se), ako vas je uopšte zanimalo, koliko je džamija uništeno na području gde su se vodile borbe sa tom tzv. OVK-a, a koliko u područjima gde tih borbi nije bilo? Ovo vas pitam  s obzirom da ste svoje podatke priložili za ovu optužnicu i što bi trebalo da bude relevantvno za ocenjivanje tih podataka?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ako pogledate stranu 14 Izveštaja, tu se nalazi taj pregled na karti.

Možete li to tako da namestite da se vidi čitava karta. U redu, kao što možete da vidite raspored, ovo je karta gde je došlo do štete na muslimanskim vdrskim objektima i vidite da je rasapored uništenja takav da se prostire po čitavom Kosovu. Ima izuzetaka. U Prizrenu nema oštećenih mesta, dok u Đakovici, Peći i Mitrovici ima jako mnogo oštećenih lokacija. U Prištini je spaljena samo jedna džamija, kao i arhive Islamske zajednice. Isto tako u drugim gradovima su relativno niski brojevi oštećenih objekata.

Međutim sela sa severa ka jugu su bila na meti. Izuzeci ponovo su najjužniji deo, region Gore gde su Muslimani, ali oni nisu Albanci. Takođe se nalazi dosta oštećenja u kraju koji je otprilike između Prizrena, Đakovice i Suve Reke, uz izuzetak sela Mamuša gde je stanovništvo uglavnom turskog porekla. Njihove džamije su ostale netaknute, ali većina džamija po okolnim selima je uništena. Inače je bilo manje štete u istočnom Kosovu gde ima jako mnogo srpskog stanovništva, na primer u regionu Kamenice, Novog Brda, oko Štrpca gde uglavnom žive etnički Srbi, kao i skroz gore deo na severu.

Ali inače vidite da ovde postoji jedna opšta raspodela i što se tiče broja džamija relativno malo je bilo džamija u Drenici, ali tih malo kojih je bilo tamo jesu oštećene ili uništene. To je sve što mogu da kažem o rasporedu ili distribuciji oštećenih objekata.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Otprilike, to što ste rekli poklapa se sa pretpostavkom da je tamo gde su vođena ratna dejstva između vojske i policije i terorističke OVK-a došlo do neuporedivo većih oštećenja, nego tamo gde je naprimer većinsko bilo srpsko stanovništvo i gde bi neko da je pretpostavio da su Srbi uništavali džamije, pre očekivao da te džamije budu uništene nego ovamo u ratnim dejstvima.

            Da li znate iz kog perioda, pošto se time nesumnjivo bavite, da li znate iz kog perioda potiče najstariji spomenik albanske arhitekture i da li možete da kažete o kom je spomeniku reč?

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Mislim da je to stvar definicije. Da li je džamija albanski spomenik ili muslimanski islamski spomenik, to je jedno pitanje. Da li ćete srednjevekovni stambeni nazvati jednim ili drugim imenom zavisi od definicije etničkog porekla. Svi ti islamski objekti potiču iz DžIV veka, ranog DžIV veka, a stambeni objekti, ta arhitektura je novijeg datuma kao što se može i očekivati, zato što ljudi relativno često ponovo grade kuće. Ali nisam siguran kakva je svrha, koja je poenta ovog pitanja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Svrha je što vi govorite, ne pravite razliku između spomenika otomanske turske arhitekture, a ja vas pitam da mi kažete najstariji spomenik albanske arhitekture. Ne govorimo ovde dakle o otomanskoj turskoj arhitekturi, nego govorimo o albanskoj arhitekturi. Koji je najstariji spomenik albanske arhitekture na Kosovu?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Ne želim da zalazim u neke dugačke argumente u vezi istorije iz poštovanja prema sudu, ali tvrdim da ljudi koji su izgradili džamije na Kosovu, tokom 600 godina islama na Kosovu su uglavnom bili, naročito po selima, Albanci. Takođe i u gradovima. Naprimer u Peći jedna od džamija koja je bila uništena je Kuršumli džamija. Vi bi je možda nazvali otomanskim spomenikom, međutim graditelj te džamije je bio Albanac rođen u Peći Husein Paša, koji je bio deo otomanske imperije. Otomanska imperija nije bila država nacija i svako ko je bio deo imperije je u ovom ili onom stepenu učestvovao u izgradnji zajedničkih kulturnih objekata, tako da je vrlo teško rasčlaniti šta tačno sačinjava čiju kulturu tokom tih 600 godina. Ja mislim da je ovo pitanje donekle apsurdno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim da nije apsurdno, jer na primer veliki vezir turskog sultana Sulejmana II Veličanstvenog bio je Mehmed Paša Sokolović koji je bio poreklom Srbin, ali mi ne smatramo da je ono što je on izgradio po čitavoj Turskoj predmet srpske arhitekture. To isto važi i za ...

 

MEJ:

            Kakvo to značenje ima za ovu proceduru, kakve to ima veze sa ovim ovde?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sa procedurom nema nikakve. Ima veze sa ...

 

MEJ:

            Onda ćemo preći na drugu temu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je NATO u više navrata, dakle 10, 14, 15. aprila i tokom maja 99-te, direktno gađao Stari trgovački centar u Peći koji je uništen i tu je i Bajrakli džamija, spomenik prve kategorije koja je devastirana donekle?

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Poznate su mi te tvrdnje i mi smo njih ispitali kao i ostale navode. U odnosu na Bajrakli džamiju imamo detaljnu dokumentaciju i mogu da vam kažem da su krov i zidovi džamije potpuno celi, ali da je unutrašnjost spaljena. Čak su i vrata bila nedirnuta ali crna od požara i ne vidim kako to može da se pripiše bombardovanju, uz ogradu da ja nisam vojni stručnjak. Ali, mogu da vam kažem da je unutrašnjost džamije otprilike do visine od pet metara bila izložena veoma velikim, visokim temperaturama, što bi navelo na zaključak da je korišćeno sredstvo da se pojača dejstvo vatre. Ako nema zapaljivih elemenata, samo su tu tepisi, a bez upotrebe nekog zapaljivog sredstva vrlo je teško podmetnuti vatru u objektu koji nema drvene elemente, a ovaj nema takve elemente. Temperatura je bila toliko visoka da su mermerni stubovi koji su držali balkon bili potpuno popucali od vatre, a površina propovedaonice, koja je bila gravirana od mermera iz DžV veka, se prtvorila u prašak. Tako da mislim da džamija nije pretrepela kolateralnu štetu od bombardovanja, već je tu bio podmetnut požar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislite na kolateralnu štetu prilikom bombardovanja Trgovačkog centra Peći u čijoj se blizini nalazi.

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Da, to je ono što sam vam ja rekao i ja smatram da to nije tako. U slučaju pijace šteta je bila vrlo slična onoj u Đakovici. Prodavnice na jednoj i na drugoj strani glavne pijačne ulice su bile jako nagorele, a kuće jedan red iza su bile potpuno čitave. A to je bio slučaj duž nekoliko blokova. Ja mogu da opišem štetu, a mogu drugima da prepustim da donesu zaključke.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste tvrdili da katolička crkva Svetog Antuna u Đakovici nije bila oštećena od strane bombardovanja, iako tu postoji jedna činjenica koju bih vas pitao. Da li znate da su 29. marta 1999, prilikom napada na Đakovicu, upravo NATO avioni oštetili crkvu Svetog Antona. Ceo čeoni zid iznad ulaza u crkvu je napukao od toga i konak časnih sestara i da je to koliko se sećam, to ne mogu da tvrdim do kraja, ali koliko se sećam pravdano kolateralnom štetom. Da li nešto znate o tome?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Mi smo obišli tu crkvu i razgovarali smo sa sveštenikom koji je čitavo vreme rata bio u Đakovici i on nam je ispričao ono što se desilo. Prema njegovoj priči, Jugoslovenska armija, snage JA su izbacile njega i časne sestre iz samostana i preuzeli crkvu i okolne zgrade, crkvene zgrade, koristeći ih kao operativni štab. Pola sata pre nego što je došlo do udara NATO-a crkva je izgledala sasvim u redu. Od kraja rata nisu vršene nikakve popravke u crkvi, znači od oktobra 1999. Župne zgrade su imale nove prozore i oni su krečili unutrašnjost zato što je unutrašnji deo bio prilično vandalizovan.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi smatrate da je to sklanjanje vojske u konak naprimer te crkve, neki zločin?

 

ANDRAŠ RIDLMAJER:

            Nije na meni da donosim pravni sud o tome, ali razumem da je upotreba zgrada koje su zaštićene po međunarodnom pravu jednaka zloupotrebi znaka Crvenog krsta, te prema tome nije legitimna, ali kao što sam rekao ja nisam pravnik.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Vi smatrate iako niste pravnik da je svavako kršenje zakona ili zloupotreba, jednako zloupotrebi simbola Crvenog krsta, pa pošto to smatrate, da li biste mogli da kažete kako karakterišete agresiju NATO pakta na Jugoslaviju?

 

MEJ:

            To nije pitanje za ovog svedoka. Gospodine Miloševiću, približavamo se vremenu da završimo raspravu. Vi unakrsno ispitujete ovog svedoka skoro sat i četrdeset minuta. Očekujemo da završite dosta brzo sutra ujutru.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zbog toga što ja ovog svedoka nisam očekivao gospodine Mej, kao što znate do ovog svedoka je došlo...

 

MEJ:

            U redu. Sutra ujutru nastavljamo. Gospodine Najs, šta nas čeka posle ovog svedoka?

 

GOSPODIN NAJS:

            Nemamo drugog svedoka osim ovog svedoka za sutra zbog svega u vezi onog svedoka koga smo danas trebali da čujemo . Onda imamo malo problematičnu situaciju u četvrtak i petak. General Drevjenkijevič je na rasporedu da svedoči i kao što sam vam danas ranije rekao, on treba da uvede dosta materijala. Mi smo se nadali da ćemo moći da zvršimo s njim u četvrtak i petak, s tim da se radi puno radno vreme. Međutim sada se u četvrtak i petak neće raditi puno radno vreme i zabrinut sam da možda neće biti moguće da završimo sa njegovim svedočenjem za dva dana. Ne znam koliko će njemu biti teško da ostane ovde da bi nam bio na raspolaganju idućeg ponedeljka. Ja se nadam da će to biti moguće, ali možda će biti jako teško. Ja to spominjem zato što je veće htelo da se bavi nekakvim administrativnim pitanjima i opštim pitanjima na kraju nedelje, a ja sam pretpostavio onda da se radi o četvrtku i petku za to. Kad završimo sa ovim svedokom, možda bi sutra mogli da govorimo o tome iako će nam možda biti teško, zato što moram da imam sve odgovore na pitanja koja su mi postavile časne sudije. Ja sam već počeo s tim i ubrzavam naš rad da bi sve to uradili.

 

MEJ:

            U redu, možemo onda proceduralnim pitanjima da se bavimo sutra ako budemo imali vremena. Verujem da ćemo imati. A što se tiče svedoka koga ste vi pomenuli, kažete da u četvtak ne radimo puno radno vreme, ali koliko sam ja shvatio radićemo puno radno vreme u četvrtak.

 

GOSPODIN NAJS:

            Da, da, pogrešio sam. U četvrtak jeste puni radni dan, a u petak nije. Samo momenat molim. Dok imam reč želim da pokrenem nešto u vezi ovog svedoka koji je pokrenula gospođa Romano. Radi se o dva dokumenta koja je svedoku pokazao optuženi i on je mogao da odgovori na pitanja u vezi tih dokumenata.

Radi  se o tome da li te dokumente treba svesti u dokazni materijal. Koliko sam svatio postoji CD rom u kome je koji sadrži kompletnu istragu, kompletnu studiju sa fotografijama sudije a mi nismo mogli da napravimo kopije toga za sve strane tako da bi onda možda mogli to da uradimo sutra da bi svedok mogao da odgovara na pitanja ... CD roma. ... zato što mislim da prijatelji suda i optuženi imaju taj materijal ali mislim da časne sudije nemaju ni da će to biti od pomoći.

MEJ:

            Ne želimo predugo da zadržimo svedoka sutra ali o tome ćemo razgovarati sutra a tek sutra ove dve fotografije mislim da gospodin ... može da nam objasni ove neke detaljne odgovore tako što će se pozivati na CD rom a odgovarao je na pitanja optuženog.

Sudija:

            U redu on je to čuo i može o tome da razmišlja preko noći. Rasprava se prekida do sutra u 9,30. Molim ustanite.

 

kraj 22 dana.

 

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest