aktuelno-m.gif (3720 bytes)

POČETAK ŠESNAESTOG DANA - 08.03.2002.

STENOGRAM

 

(prekid-muzika)

ništa se ne čuje prevodilac na početku

 

 

SVEDOK:

            ...su bili Albanci.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koji su to intelektualci grupa koja je osnovala taj Savet. Vi i koliko još vas?

 

SVEDOK:

            Nisam ja bio taj koji je osnovao Savet u Prištini. Savet za ljudska prava i slobode u Prištini i to je javna činjenica jer je on osnovan javno i znalo se za njega ne samo u Kosovo nego i izvan Kosova i izvan Jugoslavije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, osnovala ga je grupa od Albanaca intelektualaca kao svoj organ jeli tako. To ste rekli?

 

SVEDOK:

            Nisam to rekao. Rekao sam da su pored Albanaca bili i drugi članovi ovog Saveta koji nisu bili Albanci. Naravno inicijativa je potekla iz Prištine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi u svom svedočenju navodite ono što ste čuli navodno kao rezultat rada tog vašeg Saveta, da li je tako?

 

SVEDOK:

            Mi smo obavljali dužnosti Saveta za ljudska prava i slobode, mi smo ispitivali slučajeve počinjene nasiljem i osveta koje je počinila policija u odnosu na albansko stanovništvo na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, o tome je dovoljno. Na početku ste govorili o vaem nezadovoljostvu enciklopedijom Jugoslavije. Da li znate da je tu enciklopediju izdao leksikogarski  Zavod u Zagrebu?

 

SVEDOK:

            Žao mi je da mi nije bilo dozvoljeno da govorim o ovoj enciklopediji istorije naroda Jugoslavije iz 1938. Rekli ste da ja nisam ekspert za to, međutim ja sam pročitao taj memorandum i mi smo vlastitom krvlju platili taj memorandum, svi mi na Kosovu. Memorandum Čubrilovića koji je bio šovinistički akt i Srbija nakon rata je upravo funkcionisala tako što je uzela za osnovu svoje politike ovaj užasni memorandum iz 38. godine. I hteo bih sve da vas podsetim

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Kadriju to je dovoljno, moramo da završimo sa ovim svedočenjem. Gospodine Miloševiću sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je iz Kosova i Metohije predsednik Enciklopedijskog odbora bio vaš književnik Esed Mekuli?

 

SVEDOK:

            Enciklopedija je dovela do nezadovoljstva među studentima i intelektualcima Albanije.

 

SUDIJA MEJ:

            Pitanje je bilo da je Esad Mekuli bio predsednik Enciklopedijskog odbora. Da li vi znate da li je to tačno ili nije?

 

SVEDOK:

            Ne sećam se, samo znam da je došlo do revolta među albanskim stanovništvom na Kosovu zato što ono nije našlo mesto u toj enciklopediji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro, da li znate ko je Esad Mekuli?

 

SVEDOK:

            Svakako da znam ko je on bio jer je on objavio zbirku  pesama, ja sam ih čitao i kroz te pesme on je širio jedan humanitarni duh.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. On je bio predsednik Enciklopedijskog odbora za Kosovo i Metohiju. To uostalom piše. Rekli ste da ste se žalili da ste tražili razgovor sa Bakalijem. Da li se sećate da je upravo Bakali za te demonstracije rekao da su neprijateljske?

 

SVEDOK:

            Mi smo tražili da se sretnemo sa Mahmatom Bakalijem da bi sa njim raspravljali o situaciji do koje je došlo zbog objavljivanja ove enciklopedije i zbog situacije koja je izazvana nasiljem i terorom koje je počinila srpska policija u odnosu na studente i omladinu. Ali on se plašio vas, plašio se srpskog vođstva i on nije došao da s nama razgovara, da sa studentima razgovara o tim pitanjima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kako se to Bakali mene plašio 81. godine?

 

SVEDOK:

            Ne samo 81. godine nego albansko vođstvo Kosova  nikada nije bilo slobodno da deluje vlastitomvoljom. Ono je uvek moralo da sledi vašu liniju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate da su sve političke strukture tada Kosova i Metohije ocenile te demonstracije kao neprijateljske i akt na liniji albanskog nacionalizma i separatizma. Da li se sećate toga?

 

SVEDOK:

            Ne sve, samo neke. Da, neke su to ocenile na način na koji ste vi to rekli jer su bili pod komunističkim diktatom koji je dolazio iz Beograda i koji je vođen iz Beograda. Centralni komitet je bio taj koji je odlučivao kako treba opisati taj protest.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odgovarajte na moja pitanja bez preteranih objašnjenja jer nećemo moći da završimo. ja ovo kažem zato što ne želim da se dužina prepisuje meni.

            Vi ste rekli da su te demonstracije odmah dobile parolu Kosovo republika, dakle socijalno ekonomski motiv demonstracija odbačen je odmah na početku. Rekli ste ekonomska zaostalost i diskriminacija Kosova, Kosovo republika, je li tako?

 

SVEDOK:

            Sve to kao i nezadovoljstvo do kojeg je došlo odmah posle Drugog svetskog rata kada je došlo do opsade drenice, sve to nas je navelo da tražimo status republike Kosova u okviru jugoslovenske federacije jer smo mislili da smo treći narod po veličini u Jugoslaviji, a nismo tretirani jednako sa ostalima. Crnogorci su brojali trećinu u odnosu na veličinu našeg naroda, a imali su republiku koju mi nismo imali. Mislim da bi to bilo najbolje rešenje čak i za Jugoslaviju u to vreme jer na taj način bi demokratija bila usavršena i to bi u stvari bilo filandrovsko delo da se našem narodu daju jednaka prava kao i ostalim narodima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuli ste sada opsadu Drenice posle drugog svetskog rata. Da li znate kakva je to bila opsada Drenice? Odgovorite znam ili ne znam?

 

SVEDOK:

            Znam, dosta dobro znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ako dosta dobro znate znate da su u tom dreničkom kraju posle Drugog svetskog rata, posle pada fašizma još nekoliko godina se po šumama krile bande balista koje su sarađivale sa nemačkim okupatorom i ubijale ljude ne samo po Drenici, nego izvan Drenice gde god su mogli nekoga da ostave bez glave. Da li se sećate toga, da li  znate to? Odgovorite to da, ne, jeste, nije?

 

SVEDOK:

            Ne mogu odgovoriti na to pitanje sa ili ne. Molim vas imam pravo da govorim

 

SUDIJA MEJ:

            U čemu je relevantnost ovoga?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...maločas rekao da je činjena nepravda albanskom narodu zbog tzv. opsade Drenice  posle Drugog svetskog rata. Podsetiću vas da je Drenica taj kraj oko Srbice koji oni zovu Nukađin, odnosno Drenica i da je tu činjena nepravda, a istina je u tome što su se delovi kvisličnših formacija koje su se borile na strani Hitlera povukli u ta brda i što je par godina vojska činila napore da ih likvidira. Prema tome,

 

SUDIJA MEJ.

            Molim vas zaustavite se na trenutak. Moramo da sudimo o događajima krajem 90-tih godina. Kada je reč o događajima do kojih je došlo pre 50 godina i o njihovoj relevantnosti mi ćemo o tome procenjivati. Dovoljno je rečeno o tim pitanjima, kada je reč o ovom svedoku. Mi smo saslušali njegovo svedočenje i čuli smo ono što vi imate da kažete o tome. Molim vas da idemo dalje i da se približimo temi kojom se bavimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se isključivo bavim tom temom i nisam pomenuo nijedno pitanje koje nije pomenuo svedok. Prema tome, potpuno je neumesno upozoravati. Rekli ste da

 

SUDIJA MEJ:

            Ne, ja se bavim suđenjem i onim što je relevantno za ovo celo suđenje. Molim vas nastavite. Molim vas nemojte iznositi nikakv komentar samo molimo vas odgovarajte na pitanja koja vam se postavljaju. Izvolite gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Treba da bude republika Kosovo. Da li vi znate da Albanci imaju svoju matičnu  državu?

 

SUDIJA MEJ:

            U čemu je relevantnost toga? To nam neće pompći, molim vas da idemo dalje. Rekao je da se na tim demonstracijama pominjalo Kosovo republika

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije rekao da se pominjalo nego je rekao da je glavni cilj svih tih aktivnosti koje su radili otcepljenje Kosova od Jugoslavije i otimanje teritorije Jugoslavije i otimanje teritorije Srbije. O tome se radi, a nije reč o pominjanju. Rekli ste da tu imate pravo zato što ste treći po veličini kako vi kažete narod u Jugoslaviji, prekjuče ste rekli da ste drugi naro, a sad ste pomerili da ste treći, a ni to nije tačno jer tek dolazite posle Srba, Hrvata, Muslimana i Slovenaca, dakle po broju biste bili peti, čak ni te elementarne cifre dakle nisu tačne. A da li znate za

 

SUDIJA MEJ:

            Šta je vaše pitanje?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je da li zna za Fond za nerazvijene iz koga je Kosovo i Metohija decenijama dobijala nekoliko puta više sredstava nego što je sama stvarala?

 

SVEDOK:

            Prvo nisam rekao da smo hteli da se ocepimo od Jugoslavije već da smo hteli da imamo republiku u okvoru jugoslovenske federacije, a kada je  reč o ovom Fondu hteo bih da vam objasnio da je to bio međunarodni fond za razvoj Kosova pošto je to bila najnerazvijenija zemlja u Evropi ali vi ste sada pomešali taj međunarodni fond za Kosova gde su se sredstva dobijala iz međunarodne zajednice, to je bilo 70-tih godina, ja sam tada bio mlad ali se sećam, znam da je to bio međunarodni fond.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja ne mogu da imam komentar na takvu jednu besmislicu. Postojao je Fond za razvoj nedovoljno razvijenih područja jugoslovenski fond

 

SUDIJA MEJ:

            Čuli smo njegov odgovor i mi ćemo saslušati svedoka sve koje vi budete hteli da izvedete u vezi  s tim ali dajte da se sada približimo događajima koji se navode u ovoj optužnici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o onome o čemu je govorio svedok i molim vas da mi ne dajete uputstva. Postavljeno vam je pitanje da li ste se bavili kršenjem ljudskih prava Srba od strane tužioca. Na to pitanje ste odgovorili da kršenje ljudskih prava Srba nije bilo, da nasilja nad Srbima nije bilo. To valjda ne treba da utvrđujemo da je bilo tako jer to smo svi čuli. E sad vas pitam da li znate za nasilja nad Srbima u poslednjih 20 godina i da preciziram da li znate za ubistva, za paljevine, za silovanja, za sečenje voćnjaka, rušenje crkava, prekopavanja grobalja, prebijanja i sve drugo nasilje dakle, da li znate za poslednjih 20 godina sve to od 81. kad ste počeli da se bavite politikom za ta nasilja nad Srbima od kojih je preko 40

 

SUDIJA MEJ:

            U redu. A sada pitanje molim vas. Dakle, trenutak samo, dozvolite da se ja sa ovim pozabavim. Vi ste postavili čitav niz pitanja u jednom  pitanju. Prvo pitanje gospodine Kadriju je sledeće, da li je bilo kršenja ljudskih prava Srba tokom ovih 20 godina?

 

SVEDOK:

            Ako ih je bilo, bilo je samo nekoliko  slučajeva i Savet za ljudska prava i slobode je to zabeležio. Međutim, stvari su izmišljane pošto Albanci nisu bili na vlasti vlast je pripadala njemu i čitav drž.avni aparat je bio u njegovim rukama.

 

SUDIJA MEJ:

            Sledeće pitanje je bilo da li je bilo nasilja nad Srbima i navedeni su različiti oblici nasilja?

 

SVEDOK:

            Ne sećam se nijednog slučaja osim slučajevima kojima je manipulisao Miloševićev režim. Sećam se slučaja u vezi sa bocom, sa flašom kojim je manipulisao srpski režim kao izgovor da interveniše na Kosovu.

 

SUDIJA MEJ:

            Takođe je navedeno da je bilo razaranja crkava, prekopavanja groblja, seče voćnjaka, da li u tome ima istine?

SVEDOK:

            Nisam čuo za takve slučajeve.

            Vlast je bila u Miloševićevim rukama. Ko bi se usudio da tako nešto uradi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hajde da pitam, eto pre Miloševićevih ruku tih 80-tih godina. Da li znate za ta naselja naprimer, od 80 do 90 godine.

            Znate ne znate, kažite, znam neznam?

SVEDOK:

            Ne znam. Jer u to vreme Savet za ljudska prava nije ni postojao, a nije bilo nasilja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Obično se računa od Hrista, a ne od Saveta za ljudska prava, ali ja vas pitam, pošto ste vi živeli u to vreme pre Saveta za ljudska prava, da li znate koliko je stanovnika Kosova i Metohije pod pritiskom pred nasiljem Albanaca moralo da napusti Pokrajinu?

            Da li znate ili neznate?

SVEDOK:

            Oni se nisu iselili zbog nasilja već zato što su imali mnogo bolje životne uslove u Srbiji nego na Kosovu, jer Kosovo je bilo najsiromašnije mesto u Evropi. Pa prema tome ako su imali bolje uslove da žive u Srbiji, zašto ne bi otišli u Srbiju. Prodali su svoju zemlju i to po vrlo visokim cenama Albancima, zemlju koju su dobili u kolonizaciji, u programu kolonizacije pre Drugog Svetskog rata i kupili su posede za trećinu cene u odnosu na onu za koju su prodali svoje posede na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro što se razumete u trgovinu zemljom, ali ja sam vas pitao. Da li znate koliko se Srba iselilo pred albanskim divljanjem i nasiljem na primer od 80 do 90 godine. Da li znate ili ne znate?

 

SVEDOK:

            Neznam. Jer je državni aparat bio jugoslovenski, nije bio naš, nije pripadao Albancima. Srbija je uvek imala uticaj na Kosovu i sve je kontrolisala. Apsurdno je misliti da smo mi imali državni aparat koji bi proterivao ljude. Kretanje ljudi je bilo slobodno i bilo je u okviru jugoslovenske federacije.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Nije nam potrebna disertacija u vezi sa ovim.

            Gospodine Milošević izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite takođe ovo smo rasčistili, dakle vratićemo se na ta pitanja kasnije. Tvrdite takođe da su od 80 i neznam koje godine ili 90-te Albanci izbačeni iz škola, to sam ovde zapisao. Koliko je bilo mešovitih odeljenja i koliko je bilo albanske dece u školama do 99 godine. Da li imate neku predstavu o tome?

 

SVEDOK:

            Uklanjanje albanskih studenata iz škola, albanskih učenika iz škola, nakon toga razredi nisu bili izmešani, bili su odvojeni čak u istim školama. Ustvari to je bilo i pre odlaska albanskih učesnika iz škola, a do odlaska albanskih učenika iz škola bilo došlo je 1988. kada ste vi došli na vlast ikada su uzburkana osećanja među ljudima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro molim vas, mi nećemo nikada završiti ovo ispitivanje.

 

SVEDOK:

            Vi ste posetili srpski narod na mitove.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nećemo nikada završiti ako ovako budete odgovarali. Molim vas odgovarajte sa, ako može sa da i ne, ako ne sa objašnjenjem koje će biti kratko.

            Da li su vam poznati podaci o broju učenika, po nastavnim jezicima, znači na albanskom i na srpskom jeziku, neposredno znači do 23. marta 1999. godine. Mi govorimo o 88. dakle niti o neznam kojim godinama, nego o 99. godini, početku 99. godine. Podatak da je na Kosovu i Metohiji bilo ukupno na srpskom jeziku u školama 45 hiljada 279 učenika koji su učili na srpskom jeziku, i u isto to vreme ..

 

SUDIJA:

            Prekinite molim vas.

            Gospodine Milošević vi ste rekli svedoku da on zauzima previše vremena, ali vi sada uzimate previše vremena sa pitanjima. Kako glasi vaše pitanje svedoku. 99-te, 45 hiljada, direktor, 279 učenika ukupno na srpskom jeziku. Dobro to je ono što želite svedoku reći.

            Gospodine da li znate nešto o tome?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne nije to moje pitanje. Moje pitanje je da li zna da je u isto to vreme 235 hiljada 881 učenik učio na albanskom jeziku, početkom 99 godine. 235 hiljada 881 učenik.

 

SVEDOK:

            O kom vremenu govorite oprostite?

           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o 99. godini, dakle neposredno pred rat.

 

SVEDOK:

            Albanski učenici su izbačeni iz osnovnih škola, srednjih škola i sveučilišta. Oni su izbačeni iz zgrada od strane policije.

            Učenici, studenti su jednostavno izbačeni napolje. Oni su svi učili van tih zgrada, to celi svet zna.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To ne zna niko, a ako zna sve zna kao propagandu. Ja tvrdim da je 235 hiljada 881 učenik učio na albanskom jeziku. A jučerašnji svedok, odnosno preključerašnji svedok koji je bio iz Žegre sam je rekao da (prekida ga sudija)

 

SUDIJA NAJS:

            Svedok je rekao da to nije tako. On kaže da to nije tako.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

U opštini Vučitrn, početkom 99. znači u vašoj opštini gde se sada kako sam čuo predsednik opštine ili potpredsednik. Na albanskom jeziku je učilo 12 hiljada 258 dece a na srpskom hiljadu i 39 dece. A u opštini Srbica koju pominjete 102 učenikak na srpskom.

 

SUDIJA MEJ:

            Dozvolite mu da ide jedno po jedno. Korak po korak. Prvo. Dakle iznesena je tvrdnja o opoštini u kojoj je svedok stanovao. Gospodine da li znate nešto o tome?

 

SVEDOK:

            Milošević poseduje pogrešne informacije. U selima Preluže, Galu i Gojbulai u selu Gra, a to su sva sela u opštini Vučitrn, uglavnom žive Srbi i mi ne znamo koliko je tamo bilo učenika. Zato jer nismo mogli tamo ići i sprovoditi našu istragu.. No, UMNIK se sada brine o učenicima i brine se da oni svi pohađaju nastavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nema nikakve veze sa mojim pitanjem. Pitao sam vas da li znate da je u opštini Vučitrn pre rata, dakle neposredno pred rat 12 hiljada 258 Albanaca učilo na albanskom jeziku školu.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Recite nam gospodine Kadriju da li to možete potvrditi ili negirati.

SVEDOK:

            Ne 12 hiljada, nego 14 hiljada učenika učilo je van školskih zgrada, oni su bili lišeni mogućnosti da dolaze u te zgrade od strane vaše policije i to još 1991. godine. Mi smo učili u privatnim kućama, mi smo naše kuće pretvorili u škole, pa čak ni tamo nas niste ostavili na miru. Čak i tamo. Policija je uhapsila na desetinu učitelja. Uhapsili ste ih i osudili, desetinu i desetinu.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Sledeće pitanje, gospodine Milošević.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je preključerašnji svedok iz Žegre potvrdio da su deca učila u školi, a ne u privatnim kućama, i da je imala 900 učenika. Na primer.

 

SVEDOK:

            Nije tačno da su albanski učenici pohađali nastavu u školama, u školskim zgradama uz izuzetak nekih osnovnih škola koje su mogli koristiti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro vi tvrdite da nije tačno. U gimnaziju u Vučitrnu ...

 

SVEDOK:

Nije tačno. Bili smo u privatnim kućama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U gimnaziju u Vučitrnu ima 62 đaka na albanskom jeziku i u tehničkoj školi 106 đaka na albanskom jeziku, neposredno pred rat. Dakle pored osnovnih govorim i o srednjim.

 

SVEDOK:

            Pitanje mi nije jasno. Neznam kako da odgovorim. Budući da to nije pitanje. Neznam šta od mene tražite.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću. Čuli smo mnogo iskaza o ovoj temi, na kraju će pretresno veće morati utvrditi kakvu će težinu dati ovim iskazima. Molim vas da sada pređete na drugu temu. I kao što je rekao predsedavajući sudac, na neku temu po mogućnosti koja je bliža navodima u optužnici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja moram da vam kažem da ova tema o navodnoj diskriminaciji albanske dece i kako je to onaj početni svedok Bakali rekao aparthejdu bliska tema najtežim optužbama koje su ovde isfabrikovane, a reč je o totalnim lažima jer cifre o stotinama hiljada albanske dece koje su učile na albanskom  su cifre koje su opšte poznate.

 

SUDIJA:

            Ne. Rečeno vam je da idete dalje gospodine Miloševiću. Čuli smo sve argumente i mi ćemo i kasnije čuti  još više o njima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vi znate da u okviru ženevske konferencije 1992. godine znači 92. godine, Vlada naše zemlje je uputila predlog za prevazilaženje problema obrazovanja na Kosovu, a problem je bio što su albanski separatisti odbili da daju svoje programe na verifikaciju ministarstvu prosvete Srbije. Na to se odnosio, i da li znate dakle da je u okviru ženevske konferencije 1992. godine naša vlada uputila predlog koji je imao nekoliko tačaka, da li znate za taj predlog koji se odnosio na postizanje dogovora za maksimalno garantovanje, očuvanje i razvoj kulturnog identiteta pripadnika albanske nacionalne manjine. To je tačka 1.

            Tačka 2. vraćanje u radni odnos svih albanskih nastavnika ...

 

SUDIJA PREDSEDAVAJUĆI:

            Samo trenutak, ovo bi trebalo biti pitanje. Čekajte, dozvolite svedoku da odgovori na prvi deo vašeg pitanja. Gospodine, prvo, da li znate za tu Ženevsku konferenciju ili ne?

 

SVEDOK:

            Ta konferencija u Ženevi, ako je radila na takvom osnovu, mogu vam samo onda reći da su svi učitelji i učenici bili silom isterani iz škola. Ja neznam kada je ta konferencija održana, ali mogu optuženog informisati da ste vi uklonili učitelje i učenike iz škola i to korišćenjem nasilja.

 

SUDIJA:

            To nije pitanje koje vam je postavljeno.

            Sledeće pitanje je bilo, ako znate za tu konferenciju, da li znate da je Vlada na toj konferenciji iznela predloge koji se odnose na obrazovanje.

 

SVEDOK:

            Nije tačno da je Vlada Srbije pokazala interes za obrazovanje na Kosovu. Njih je zanimalo samo uništavanje tog obrazovnog sistema. To su dokazale godine koje su usledile.

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je u tom programu bilo predlog da se vrate u radni odnos svi albanski nastavnici koji su samovoljno napustili radna mesta, sem vrlo malog broja koji su počinili krivična dela.

            Znate ili neznate, samo odgovorite, nemojte mi držati politički govor o tome.

 

SVEDOK:

            Neću odgovoriti sa da ili ne. Nemojte ograničavati moje pravo govorenja.

            Inače ja nemogu odgovoriti, neću odgovoriti na to pitanje.

            Vi ste me lišili prava da govorim tokom 10 godina. Dozvolite mi da sada govorim ono što znam.

 

SUDIJA:

            Moramo jasno reći da se ovde ne radi o političkoj manifestaciji. Ovo je krivično suđenje. To se odnosi i na vas gospodine Kadriju i na vas gospodine Miloševiću. Vama ovde nisu uskraćena nikakva prava. Ono što vam mi govorimo je da što moguće brže odgovarate na pitanja i da se usredsredite na samo pitanje. Vi nećete biti ograničeni samo na da ili ne, ali ako možete odgovoriti sa da ili ne, to će nam pomoći da radimo ekspeditivnije. Gospodine Miloševiću, molim vas da ponovo postavite pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za predlog vraćanja u radni odnos svih albanskih nastavnika koji su samovoljno napustili radna mesta zbog ovog problema?

 

SVEDOK:

            Od 1991. godine svake godine početkom septembra pokušali smo ući u škole, ali vi ste nas u tome sprečili. Vi ste uputili policiju sa pancirnim košuljama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam da li znate ovo ili ne?

 

SVEDOK:

            Neznam. Ništa o nečemu takvom. Sve do 1997. godine kada je zajedno sa, uz intervenciju organizacije Santedžidio, učinio nešto da se albanski učenici vrate u svoje školske zgrade, oni koji su odatle isterani nasiljem.

            Postignut je sporazum sa Rugovom, ali taj sporazum nikada nije sproveden, vi ste ga dva puta obmanuli. Taj sporazum je dva puta potpisan.

            Santedžidio organizacija je takođe bila svedokom činjenice da taj sporazum nije sproveden.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da oni su upravo svedok činjenica da je sporazum sproveden i uopšte nije bio problem ni osnovno ni srednje obrazovanje, već univerzitet koji je do septembra dobio nekih, nekoliko desetina hiljada kvadratnih metara prostora što smo ovde već razjasnili, ali neću sada o tome, da vas pitam, da li  znate da je u tom programu bilo priznavanje ... albanskim učesnicima.

 

SVEDOK:

            Ovo što govorite nije tačno.

 

SUDIJA:

            Mislim da smo iscrpli ovu temu.

            Veće je čulo dovoljno o tome.

            Izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Je li mi vi ne date više o školama da pomenem ništa?

 

SUDIJA:

            Ne, osim ukoliko nemate neko relevantno pitanje.

            Gospodine Rajneveld, proveli smo skoro pola sata na pitanju škola. Istina je da je optužba prva pokrenula to pitanje. I raniji svedoci takođe su govorili o obrazovanju. Mislim da ćemo se morati ponovo pozabaviti pitanjem, da li i dalje treba izvoditi dokaze o toj temi.

 

OPTUŽBA:

            Svakako časni sude. Meni nije poznato da mi planiramo nešto više od onoga što smo činili do sada, dakle da izvodimo više dokaza o pitanju obrazovanja. Osim putem nekih od veštaka, koje ćemo kasnije pozvati, ali u svakom slučaju nećemo takve dokaze govoriti kroz ovakve svedoke.

 

SUDIJA:

            Mi smo u opasnosti da provedemo mnogo vremena baveći se na ovom suđenju pitanjima koji nisu usko vezana za optužnicu i koja su od periferne važnosti.

 

OPTUŽBA:

            Svakako slažem se sa time.

            Mi smo te dokaze izvodili više u okviru istorijskog konteksta, mi nismo znali da će te informacije o kontekstu biti nešto što će potrošiti toliko vremena. Prema tome ja svatam šta ste rekli i uzimam to u obzir i mi ćemo sigurno to uzeti u obzir kada budemo razmišljali o dokazima koje ćemo izvoditi od budućih svedoka.

 

SUDIJA:

            Naš stav je gospodine Miloševiću da biste trebali ići dalje. Čuli ste šta smo rekli u optužbi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje koje molim da se odgovori sa da ili ne uz vašu pomoć. Da li svedok tvrdi da albanska deca nisu koristila zgrade osnovnih i srednjih škola na Kosovu i Metohiji.

 

SVEDOK:

            Nisu ih koristili sve do 1997. a neki čak ni kasnije, sve dok nije došao KFOR.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pomenuli ste naselje za izbeglice u Velikoj Reci. Kao program promene etničke strukture. Da li vam je poznato da je to naselje za izbeglice u Velikoj Reci ušlo u program habitat i ocenjeno kao najbolje među predstavnicima međunarodne zajednice i da ima svega ukupno 84 kuće.

            Da li to znate?

 

SVEDOK:

            Neznam kako je to procenila međunarodna zajednica, ali znam jednu stvar, a to je vi ste instrumentarizovali pomoć kako biste izmenili nacionalnu strukturu stanovništva na Kosovu. Jer da ste želeli razrešiti te socijalne probleme, a ja zaista moram reći da mi je žao za te ljude, vi biste ih tada premestili negde drugde gde su uslovi ili bolji, negde drugde u Srbiji.

            Najveća gustoća stanovništva je na Kosovu kada upoređujemo sa svim drugim delovima bivše Jugoslavije. Isto tako siromaštvo je bilo tamo daleko izraženije. Vi niste želeli razrešiti socijalne probleme. Vi ste to iskoristili za vaše političke ciljeve kako biste izmenili nacionalni sastav stanovništva.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitao sam vas da li vam je poznato da to naselje ima 84 kuće?

 

SVEDOK:

            Neznam tačan broj kuća. Ali ja znam da je to ono što ste vi učinili i u drugim delovima Kosova sa namerom da se promeni nacionalni sastav.

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... promenom nacionalnog sastava da li znate da broj izbeglica na Kosovu i Metohiji je bio ukupno 5 hiljada.

 

SVEDOK:

            Neznam broj. Nemam informacije o tome, mi nismo bili u stanju dobiti informacije od vas o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dovoljno je da kažete da neznate.

 

SVEDOK:

            Neznam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da tih 5 hiljada čini 0,7% ukupnih izbeglica koje su došle u Srbiju. Znači manje od 1%. Mnogo manje od 1%. Da li to znate?

 

SVEDOK:

            Ne znam o kojem broju se radi, ali znam koja je bila svrha, koji je bio cilj tog poteza, a to je bio politički cilj, promena nacionalne strukture u to sam siguran.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda ga je država ostvarivala na suprotan način ako je to bio cilj. Jer teritorija Kosova da li vam je to poznato je 10% teritorije, a na nju je otišlo 0,7% izbeglica. Znači koliko puta manje nego prosek. Umete to da izračunate, predpostavljam. Da ili ne?

 

SVEDOK:

            Ne mogu se sada ovde baviti matematikom, ali ja vam mogu dati broj autobusa koji su napustili Prištinu i otišli prema zapadu kao rezultat pritiska i nasilja prema albanskom stanovništvu i to pod raznim izgovorima.

            U Evropi nije bilo ni jedne jedinen države koja nije pružila utičište kosovarima koji su otišli sa Kosova dok ste ga vi naseljavali Srbima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da li ste čuli da sam vam rekao da je 5 hiljada izbeglica ukupno bilo na Kosovu.

SUDIJA PREDSEDAVAJUĆI:

            Iscrpli smo ovu temu.

           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa svedok kaže da ne može da se bavi ovom matematikom, on se bavi čak i Akademijom nauka, ja ne razumem da ne može da se bavi matematikom. Matematikom do 10.

            Govorili ste da ste hapšeni i ispitivani zato što ste se borili za Kosovo Republiku i što ste izdavali dokumente na kojima je pisalo Kosovo Republika. Rekli ste da ste osuđeni na 20 dana zatvora.

            Da li znate da je to administrativna kazna, a ne krivična kazna. To vas je osudio sudija za prekršaje, je li tako ili nije?

           

SVEDOK:

            Ne samo ja nego svi albanski učitelji prošli su kroz ta vrata, vrata vaše policije i mi smo svi tamo bili zlostavljani. Ja vam kažem, da je Riza Bilali, profesor i direktor srednje škole, Ćazi Azemi je takođe.

 

SUDIJA:

            Vama je postavljeno pitanje o prirodi vaše kazne ukoliko je to važno. Rečeno je da se radilo o administrativnoj meri o sudu za prekršaje. Da li znate ko vas je osudio na tu kaznu ili ne?

 

SVEDOK:

            Osuđeni smo samo zato jer smo učili, podučavali učenike, zbog ničega drugog.

            Optužbe koje su bile tamo napisane nisu važne. Šta je tamo bilo napisano to nije važno, to je bilo apsurdno.

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... kako hoće, ali trebalo bi da se vi postarate da odgovori na moja pitanja.

SUDIJA:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, šta je sa mojim pitanjem, je li to bila administrativna kazna.

SUDIJA:

            Ali u čemu je tu razlika?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Razlika je u tome što on uopšte nije bio krivično gonjen. Što jednostavno govori neistinu. Administrativne kazne se daju samo radi kršenja ..

SUDIJA:

            Dobro.

            Gospodine Kadriu molim vas da odgovorite na to pitanje. Da li znate da se radilo o administrativnoj meri a ne o krivičnom postupku. Ako one znate recite?

 

SVEDOK:

            Milošević to bolje zna.

 

SUDIJA:

            Molim vas, odgovorite na pitanje. Nemojte komentarisati. Da li znate da li je to bila krivična sankcija ili ne?

 

SVEDOK:

            Bili smo zlostavljani, pretučeni i poslati u zatvor. Ja neznam o kom ... želi staviti na to.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Kadriu vi ste izdržali tu kaznu od 20 dana, vi ste proveli 20 dana u zatvoru.

 

SVEDOK:

            Da. Drugi su morali platiti, ne samo ja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da se takva administrativna kazna dobija za kršenje javnog reda i mira?

           

SVEDOK:

            Kakav smo to javni red i mir narušavali ako smo podučavali naše učenike, a da nas zato niko nije plaćao i da nismo imali pravilne uslove za to. Pokušavali smo izbeći i pobeći vašoj policiji kako bismo obrazovali ljude. Vi ste nam trebali dati subvencije, a ne zabraniti to.

            Samo pod vašom vladom se to dešavalo, nigde drugde na svetu se to nije dešavalo, a mislim da nema mesta na svetu gde se nešto takvo može dogoditi. To je bila diskriminacija. Vi ste nam uskratili pravo na obrazovanje, pravo da podučavamo našu decu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Već ste saopštili da Albanci nisu koristili školske zgrade na Kosovu i Metohiji. Pošto je to lako dokaziva neistina i to u stotinama i stotinama primera, nije mi potrebno više objašnjenja o tome.

            Pitam vas dakle, da li znate da se takve administrativne kazne dobijaju i za pogrešno parkiranje, ako ne uplatite sumu na koju ste osuđeni?

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, čuli smo dovoljno o tome, čuli smo što ste vi rekli, čuli smo šta je svedok rekao i nema smisla da idemo dalje. Ne gospodine Kadriu nema potrebe da se time bavimo.

            Sledeće pitanje molim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je smatrao onda i da li sada smatra da su dokumenti koje su oni izdavali sa naslovom Kosovo Republika legalni dokumenti?

 

SVEDOK:

            Bili su legalni i za nas. Mi smo imali našu administraciju, našeg ministra prosvete, ministarstvo je izdavalo takve dokumente i mi smo onda u te dokumente unosili ocene učenika. A i to je bilo legalno. Ako to nije bio, da, da to nije bio slučaj nebismo nastavili podučavati naše učenike.

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Miloševiću, sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li mislite da su sada ti dokumenti legalni?

 

SVEDOK:

            Svakako da jesu, više nego legalni jer imaju pečat, potvrdio ih je direktor škole, izdalo ih je ministarstvo obrazovanja Kosova.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste za UČK čuli 1991. godine.

SVEDOK:

            Čitao sam u novinama da je nešto urađeno u vezi s tim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste se bavili javnim, kako kažete aktivnostima već od početka 90-tih godina.

            Da li znate za aktivnost organizacije Osame Bin Ladena na Kosovu i Metohiji?

SVEDOK:

            Čuo sam za Bin Ladena ovih godina ali nikada ranije nisam čuo za njega. Samo kada je počinjen zločin u odnosu na američki narod, nikada ranije nisam čuo za njega.

SUDIJA ROBINSON:

            Dovoljno o tome.

            Gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za mudžahedine i njihova zverstva na Kosovu i Metohiji?

SVEDOK:

            To nije tačno da je na Kosovu bilo mudžahedina, to ste vi izmislili. To je plod vaše mašte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kažite nije tačno ili nezna. Uzimate vreme. Pročitaću vam samo jedan stav pa ćete mi reći da li je to tačno ili nije.

            Al-kaida, taj studijader terorist organizejšn, samo Al-kaida teroristička organizacija kaže neke terorističke oranizacije koje deluju pod njenim kišobranom i koje podržava uključuju Bosnu, Hrvatsku, Albaniju i tako dalje.

ODGOVOR:

            To nije tačno to je plod vaše mašte.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro ovo je kongresna izjava federalnog istražnog biroa 18. decembar prošle godine nakon 11. septembra.

Sudija MEJ:

            U redu to možet da uvedete kao dokaz kad za to dođe vreme. U međuvremenu svedok je rekao da ne zna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitam svedoka da li je tačan stav koji sam pročitao on je rekao da je netačan, da je laž da je plod moje mašte. A sad da vas pitam da li je tačan stav Al-kaida podržava muslimanske borce u Bosni, Čečeniji i na Kosovu. Da li je tačan taj stav.

SVEDOK:

            Ništa ne znam o tome nisam ovde da bi zagovarao Bosnu ili Avaganistan, ja sam ovde da govorim o Kosovu. Na Kosovu nema mudžahedina i to je istina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ja sam vas pitao šta vi znate o njihovoj aktivnosti a ne da li ih ima jer da ima to nije sporno. Hoćee da kažete da ne znate ništa o njihovoj aktivnosti.

Sudija MEJ:

            On je rekao da nema mudžahedina na Kosovu to je ono što je on rekao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Dobro ne treba mu tolika pomoć očigledno Al-kaida borci su identifikovani na Kosovu, Bosni i Albaniji. Da li je to tačno ili nije po vašim saznanjima.

SVEDOK:

            Rekao sam već ništa ne znam o drugim zemljama a kada je reč o Kosovu mogu da kažem da tamo nema mudžahedina.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo što sam poslednje citiro to je ... u selu govorili ste o napadu na selo Ćirez što je naravno netačno sve što ste vi rekli inače ovde netačno, ali za ovaj konkretan događaj hoću da vas pitam da li vam je poznato 3. marta 98.g. u selu Ćirez teroristi UČK  su ubili 4 policajca.

SVEDOK:

            Nije mi to poznato. Znam da je došlo do razmene vatre i znam da su vaše snage ubile ljude tamo. Kako sam mogao znati ko je tamo ubijen ja samo znam da su civili, čak i žene među njima bili ubijeni.

           

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I ništa ne znate o tome da su ubijena 4 policajca mučki iz zasede u selu Ćirez pre tog događaja o kome vi govorite.

SVEDOK:

            Šta su vaši policajci hteli da urade u kućama albanskih stanovnika Ćireza.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa iako ja ne odgovaram na vaša pitanja reći ću vam da su tražili oružje, što im je legitimno pravo i da li znate da su policajci tražili oružje i oduzeli mnogo oružja tamo. Da li znate za to.

SVEDOK:

            Nisu konfiskovali nikakvo oružje otišli su i provocirali i maltretirali ljude u njihovim vlastitim domovima. Samo da vam dam jedan primer kada su pretražili moju kuću čak i moja biblioteka im je bila problem.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete ... ja vas pitam za materijalne činjenice. Vi ste sami rekli ovde ja sam vas čuo svojim ušima i verovatno je zapisano, ne verovatno nego sigurno kako je krajem februara domaćin te kuće koji je bio pomenut s vaše strane vi ste rekli u samoodbrani ubio policajca, policajci koji je došao da izvrši pretres i traži oružje ili da traži dokumenta da nešto proveri u samoodbrani. Da li vi verujete da igde u svetu pucanje u policiju koja dolazi da vas uhapsi na primer a ne da izvrši pretres ili da vam traži dokumenta. Da li se može tretirati kao samoodbrana. Da li se igde u svetu pucanje u policiju tretira kao samoodbrana.

Sudija MEJ:

            Samo trenutak molim vas ne bavite se tako opštim pitanjima jer to je pitanje komentara. Kako možete bavite se onim što se desilo ako možete da nam iznesete još detalja šta se desilo kada vlasnik kuće ubije policajca.

ODGOVOR:

            Ne znam, da li je policajac tada ubijen jer nije mi bilo moguće doći do bilo kakve informacije tada. Sećam se međutim, da je u selu Vojnik policija u pratnji oklopnih vozila došla u pretraživanje kuća to je u selu Vojnik u oblasti Drenica. Oni su ulazili u albanske kuće i tad je došlo do tog sukoba. A kako se sukob dalje odvijao ili kako je uopšte došlo do samog sukoba ne znam. Jedino znam da je bilo žrtava.

Sudija MEJ.

            Samo trenutak. Možete li nam pomoći kod sledećeg koliko je vama poznato da li je policija u to vreme dakle, govorimo o 1998.g. pretraživala kuće da bi našla oružje.

ODGOVOR:

            Policija je stalno koristila taj izgovor da bi pretraživala sve albnske kuće u albanskim selima svaki dan su maltretirali ljude i na očigled članova njihovih porodica u njihovim kućama to nije bilo samo 98.g., to se odvijalo od 1991.g. sve vreme. Ja imam hronologiju Saveta za ljudska prava u kojoj se dokumentuje ovo sve.

Sudija MEJ:

            Da hvala vam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mene uopšte ne interesuju izmišljeni dokumenti ovog svedoka niti njegovi odgovori tužiocu u vezi s tim izmišljenim dokumentima. Mene interesuju odgovori na pitanja koja se tiču materijalnih činjenica koje je on ovde izneo i za koje tvrdim da ne govori istinu i molim vas da odgovara na pitanja. Ne da priča stalno poslednjih 10 godina porodica Ahmeti je nastradala u sukobu UČK.

Sudija MEJ:

            Pre nego što pređemo na to rekli ste da su dokumenti izmišljeni je li to tačno gospodine Miloševiću. Da li vi to tvrdite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moram da vidim šta ste rekli pošto nisam čuo zaglušilo me nešto bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja kažem da je, da ja tvrdim da ovo što ovaj svedok iznosi u ime svog Saveta za ljudska prava da su to obične manipulacije to tvrdim.

Sudija:

            Gospodine Kadria tvrdi se da su dokumenti koje ste vi doneli lažni. Treba da imate mogućnost da se time bavite i da iznesete svoj komentar o tome.

SVEDOK:

            Časni sude nijedan dokument koji sam ja doneo nije lažan dokument. Ja sam doneo dokumente opštinske vlasti koje je potpisao Slobodan Doknić i odgovoran sam za svaki dokument koji sam doneo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije uopšte u pitanju ta vrsta dokumenata, o toj vrsti dokumenata ćemo da dođemo kad na njih dođe red. Ja govorim o informacijama njegovog navodnog Saveta za ljudska prava o stradanjima Albanaca za koja smatram da su potpuna manipulacija i ništa drugo. A ova dokumenta koje je on doneo ovde objasnićemo i njih lako to je sitnica.

Sudija MEJ:

            Vi ste postavili pitanje o porodici Ahmeti šta ste hteli da pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekao sam upravo to pošto je on tvrdio kako su ih ubile srpske snage, da je porodica Ahmeti stradala u okršaju između UČK i policije o tome se radi, a ne o ni o kakvom teroru srpskih snaga nad nekom porodicom. Nikakve se srpske snage kako vi zovete policiju i vojsku nisu bavile maltretiranjem stanovništva i vojska i policija Srbije nije vršila nikakve ratne zločine.

Sudija MEJ:

            Dajte da se svedok time pozabavi dakle, porodica Ahmeti tvrdi se da su ubijeni u sukobu između UČK i policije. Šta vi kažete na to.

 

SVEDOK:

            Porodica Ahmeti se nikada nije sukobila sa policijom ili vojskom oni su to veče bili u svojoj vlastitoj kući kada je kuća opkoljena svi muškarci su izvedeni iz kuće i ubijeni na jedan surov i bahat način. Žene u međuvremenu su prošle kroz užasnu traumu bile su okupljene u jednoj sobi izloženi toj traumi o tome ne želim da govorim Miloševićeva vojska i policija zna za to. Zatim, užas masakr do toga je došlo i to takođe su zabeležile nevladine organizacije iz drugih zemalja koje su bile na Kosovu.

Sudija Robinson:

            Gospodine Miloševiću ovo je vrlo važno pitanje koje se odnosi direktno na vaš predmet. Vi ste rekli da je porodica Ahmeti ubijena u sukobu između UČK i policije. Mislim da vi imate obavezu da iznesete nešto više pred ovog svedoka  da li vi imate nekakvo drugo pitanje koje može preciznije da kaže kako su oni ubijeni u tom sukobu UČK i policije ili vi to iznosite kao jedan opšti navod. Čini mi se da bi vaši dokazi bili jači kada bi ste vi mogli preciznije da iznesete detalje o tome kako su oni ubijeni da li su se oni našli u nakrsnoj vatri da li su se oni borili na strani UČK.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da su u tom selo Ćirez 3. marta teroristi UČK.

SUDIJA:

            Iznesite te navode svedoku. Iznesite ih svedoku kao deo vaših navoda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izneo sam upravo da je 3. marta 98.g. u selu Ćirez teroristi UČK ubili 4 policajaca. Da je tada došlo dakle, kao posledica ubistva do dalje eskalacije sukoba između UČK terorita i policije i da je porodica.

Sudija Mej:

            To je dovoljno. Hvala vam.

            Da li ste čuli to gospodine Kadriju. Šta vi kažete na to gospodine Kadriju?

 

SVEDOK:

            Časni sude ja sam u celosti uveren da niko od pripadnika porodice Ahmeti nije bio u UČK ja mogu životom da se zakunem da niko od njih nije bio pripadnik UČK svi muškarci sa izuzetkom jednog koji je radio u nekoj zapadnoj zemlji su bili ubijeni. Oni su izvedeni iz vlastite kuće i ubijeni.

Sudija Robinson:

            Gospodine Miloševiću sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovde se uopšte ne govori da li su članovi porodice Ahmeti bili članovi UČK. Nego o tome da su stradali u sukobu između policije i UČK, a da bih idem s kraja, jer je juče na kraju ovo pitanje pokrenuto ubistva takozvanog porodice Berdžaliju za koje smo ovde gladali i slike i sva moguća objašnjenja postoje svedoci koji tvrde da je porodica ... upravo bila između snaga vojske i policije i albanskih terorista i bandita UČK. Da su slali upozorenja porodici ... da je vrlo opasno ostati na tom terenu jer su pucali UČK na vojsku upravo sa strane i od njih. A imam ovde zapis prema izjavi Sali Gerdžaliju člana te porodice dato ... koja je objavljena u njihovoj knjizi 2001.g. ... tako im se zove knjiga na licu mesta istog dana izašla je jedna žena istražni sudija u pratnji policije prilikom uviđaja na licu mesta poginuli su fotografisani tako da vi verovatno koristite te fotogrfije iz sudskog predmeta koji je inače srpkinja istražni sudija tu naprvila i u vreme kad se desilo stradanje teške borbe vođene su između vojske Jugoslavije i UČK koja se nalazila u selu i oko sela. UČK se nalazila i u selu i oko sela

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću moram vas ovde zaustaviti. Vi biste trebali da postavite pitanje u vezi sa ovom temom. Samo trenutak. Kako se tvrdi da ova porodica koja se sastoji od muškaraca žena i dece je ubijena u tom sukobu.

ODGOVOR:

            Ja sam svatio da je Milošević majstor u /mikrofon svedoka isključen/

Sudija MEJ:

            Gospodine Miloševiću kako vi sugerišete da ova porodica kojom se bavite i fotografije tih tela i njihovi položaji kako vi sugerišete da je ta porodica ubijena u sukobu sa UČK. Možete nam to reći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa mogu, zato što mi niste dozvolili da počitam ovu zabelešku koju sam dobio vojska Jugoslavije i UČK su se tukli nalazili su se u selu i oko sela dakle, pripadnici UČK i prilikom napuštanja kuća iz kojih su otvarali vatru na vojsku oni su likvidirali porodicu .. UČK. Kako je ko koga unosio i iznosio to je drugo pitanje. U istoj knjizi dakle ... data je izjava ...oko 4 ujutru čuo dve nato eksplozije koje su ...

Sudija MEJ:

            U redu, u redu to je dovoljno. Čuli ste ono što je izneseno gospodine Kadriju. Namojte davati komentar o tome ili izvoru nego nam pomozite kod sledećeg. Koliko je vama poznato da li ima istine u toj tvrdi i da li nam možete izneti još neki detalj o tome kako se to desilo.

SVEDOK:

            To je ismejavanje žrtava i treba da se stidi toga.

Sudija MEJ:

To je upravo ono što nam neće pomoći. Možete li da se bavite samo činjenicama. Molim vas. Čuli ste ono što je izneseno rekli ste da to nije istina možete li nam pomoći nekim detaljima.

ODGOVOR:

            31. maja rano ujutro vojne i policijske snage su se koncentrisale u naselju Rašica i nisu bile udaljene više od 200 metara, zatim, su došle do kuće Sali .. i ušli su u tu kuću i počinili zločin pogubili su celu porodicu. Nije bilo snaga UČK u Studimlje ... jer su tu bile koncentrisane srpske snage i to je istina.

Sudija Robinson:

            Koji je izvor vaših informacija o ovom konkretnom dogaćaju.

 

ODGOVOR:

            Da, u ovom slučaju u njegovoj vlastitoj kući, i nedaleko od njegove kuće ... Šukraj .. je bio tamo i on bi trebao da dođe ovde kao svedok sa svojom suprugom.

Sudija Robinson:

            Dakle, ovu informaciju ste dobili od njega da li nam to kažete.

ODGOVOR:

            Da, i od mnogih drugih koji su znali za ovaj slučaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne radi mi mikrofon

SUDIJA:

            Da izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            E, sad je tek upaljen,  mislim zaboravili ste da ga ponovo uključite kad ste ga isključili. Dakle, čuli smo jednu neverovatno tvrdnju sad, pa želim da je radi jasnoće i zapisivanja učvrstim jednim pitanjem. Dakle, svedok tvrdi da je policija ušla u kuću hladnokrvno pobila porodicu Ger... a onda poslala po istražnog sudiju da dođe da ustanovi šta su oni uradili ili je možda varijanta da je policija ušla ustanovila da je pobijena porodica i poslala po istražnog sudiju da vidi zločin koji je izvršen nad jednom porodicom. Šta se vama gospodo kao pravnicima čini verovatnijim pogotovu sa ovakvim objašnjenjima.

Sudija MEJ:

            A, šta je pitanje.                                              

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je da li on tvrdi da je policija došla i pobila porodicu i posla toga pozvala istražnog sudiju da utvrdi kako je ta porodica ubijena da li on to tvrdi.

Sudija MEJ:

            Gospodine Kadriju da li znate da li je pozvan istražni sudija.

ODGOVOR:

            Ne znam da li je pozvan ili nije ali to je bila opstrukcija srpske vojske i policije to su radili i ranije. Oni bi počinili zločin i onda pozvali istražnog sudiju to je bio oblik opstrukcije kojom su oni pribegavali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vrlo dobro. Pošto ste više puta tvrdili da nije bilo nikakvih zločina nad Srbima odnosno proglasili ste vi ova lažna tužba Srbe za zločince da li znate koliko je terorističkih napada izvršeno na Kosovu i Metohiji od 91.g. do juna 99.g.

ODGOVOR:

            Ne znam za napade jer je državni aparat bio u vašim rukama ne znam.

            Događaji su improvizovani u određene svrhe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o terorističkim napadima. Ne znate ništa o tome.

 

ODGOVOR:

            Ne znam da ih je bilo

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste se bavili zaštitom ljudskih prava ne znate za terorističke napade. Kako je to moguće.

ODGOVOR:

            Nije bilo terorističkih napada.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli da je samo 98.g. bilo 1885 terorističkih napada samo te 98. godine tad su teroristi bili pomognuti od Nemačke službe i od drugih službi kad su krenuli 1885 terorističkih napada 98.g. Da li znate za to.

ODGOVOR:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro pošto vas nije interesovalo to što se događa protiv Srba policije ili vojske ili bilo koga drugog, a kažete da vas je interesovalo šta se događa sa Albancima. Da li znate koliko je terorističkih napada na građane albanske nacionalnosti izvršeno na Kosovu i Metohiji.

ODGOVOR:

            Znam za napade na albanske građane i znam da je to počinila vaša vojska da je pratila tajma policija državna bezbednost u džipovima i da su oni nosili tamno maslinaste uniforme i ubijali ljude na ulici. Kao što je moj kolega Skender Blaca ubijen.

Sudija Mej:

            Mislim da ćemo sada napraviti pauzu, sada ćemo napraviti pauzu 15 minuta.

            Ustanite molim.

            Pauza.

            Posle pauze.

Izvolite gospodine Miloševiću:

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, pitao sam da li zna za zločine terorista UČK izvršene nad albancima i nisam dobio odgovor.

ODGOVOR:

            Već sam odgovorio na to pitanje. Tokom 1997.g. i 98.g. srpska tajna policija kretala se tim mestima sa automobilima tamne boje i ubijala ljude. Među tim ljudima koji su tada ubijeni bio je i moj kolega s posla Kandej Blaca čiju fotografiju sam doneo ovamo. Ispravka Skender Blaca i ja vam mogu nešto više reći o tome ako želite. Policija ih je ubijala noću.

Sudija:

            Gospodine Kadriju pitanje koje je vama postavljeno je: da li znate da su pripadnici UČK činili zločine i nad albancima. Možete samo reći da ili ne.

ODOGOVOR:

            To nije istina. Te zločine počinila je srpska tajna policija.

 

Sudija:

            Molim vas držite se samo pitanja i odgovarajte sa da ili ne. Hvala.

            Izvolite nastavite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Postaviću sad jedno baš konkretno pitanje u kontekstu ovih zločina terorista nad albancima pošto je poznato da je bilo i stranačkih ubistava koje je vršio Hašim Tači nad Rugovinim pristalicama da li zna za sledeći događaj za ubistvo Redžepa Bajramija dakle, Redžep Bajrami iz sela Cecelije koji je bio Rugovin aktivista u tom selu i koji je ubijen po nalogu lokalnog komandanta UČK koji se zove Krasnići a inače je ujak Hašima Tačija a ubistvo Redžepa Bajramija je naredio samo zato što Bajrami nije hteo da skine Rugovinu sliku sa zida. Da li zna za taj događaj u kontekstu svog rada u ljudskim pravima.

ODGOVOR:

            Časni sude ovo ime Redžep Bajrami ne postoji u Vučitrnu ne znam nikoga po tom imenu. Ne znam da je neko sa tim imenom ubijen. Informacija koju optuženi ima verovatno je pogrešna. Takav slučaj nije se dogodio mogu to sasvim odgovorno reći to nije bilo u mojoj opštini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li zna da je 98.g. bilo 327 terorističkih napada na pripadnike albanske nacionalne manjine koji su bili lojalni Republici Srbiji, 98. godine 327 napada.

ODGOVOR:

            Ne znam ništa o tome. Ja ne verujem da je bilo Albanaca lojalnih Srbiji.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li se sećate na primer: da je član Izvršnog veća dakle, Pokrajinske vlade Albanac Faik Jašari kad ste isterivali Srbe sa Kosova izjavio kolonama Srba sa Kosova pridružile se i 30.000 Albanaca lojalnih Republici Srbiji. Da li se sećate te izjave Albanca Jašarija člana Pokrajinske vlade u vreme isterivanja Srba sa Kosova posle dolaska UNMIK-a i KFOR-a.

ODGOVOR:

            Ne znam da postoji Jašari u mojoj opštini tako da ne znam ništa o tako apsurdnoj izjavi. Ne znam otkuda vam takve izjave takve krive izjave.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je nekoliko Albanaca bilo koji su bili članovi Pokrajinske vlade u toku 98, 99.g. i za vreme rata.

ODGOVOR.

            Ne znam ništa o tome, ne sećam se  da je postojala takva osoba koja je bila pripadnik Privremene vlade možda su to bili neki ... ali ja o tome ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A dobro je li znate za Farika Jašarija. Je li on albanac ili šta je on.

 

ODGOVOR:

            Ovo je prvi put da ja čujem tako ime. Po prvi put u ovoj sudnici i to kažem uz punu odgovornost.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste ga nikad videli ni na televiziji ni na radiju. Ne znate za njega.

ODGOVOR:

            Ja to izjavljujem uz punu odgovornost nikada nisam ni video ni čuo u vezi sa tim čovekom. Ovo je prvi put da ja to čujem ovde sad u ovoj sudnici.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za Albance članove delegacije Srbije na pregovorima u Rambujeu. Jeste za njih čuli, jeste ih videli na televiziji.

ODGOVOR:

            Znam da je tamo bila srpska delegacija, ali ne znam kakav je bio njen sastav. Znam da su tamo bili neki lideri ali me nikada nije zanimalo da o tome više saznam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za drugog člana vlade takođe Albanca bilo ih je nekoliko neću sve da ih sad nabrajam Čafera Đuku, koga su vaši pripadnici UČK zaklali posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a u Peći. Da li ste čuli za Džafera Đuku.

ODGOVOR:

            Nisam čuo za Džafera Đuku ja sam iz opštine Vučitrn ovo je prvi put da čujem za tog čoveka. Bojim se da imat pogrešne informacije gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Đuku sam lično poznavao prema tome tu informaciju nemam pogrešnu, nego vas pitam samo da li znate za to.

SUDIJA:

            Kaže da ne zna. Nema potrebe da dalje govorite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A da li znate za stotine kidnapovanih civila od strane albanskih terorista i posledica tih kidanpovanja? Da li išta znate o tome?

 

SVEDOK:

            Koji albanski civili, o kakvim vi to kidnapovanim civilima govorite, ne razumem vas?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja ne znam šta ima nejasno, koliko znam vama prevode ovde na albanskom što ja kažem. Kažem o kidnapovanim civilima od strane UČK od kojih su mnogi posle ubijeni. Da li znate nešto o tome to vas pitam?

 

SVEDOK:

            Ne znam ništa o nečemu takvom. Ovo je prvi put da nešto tako čujem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro, a da li se sećate napada na policijsku stanicu u Prilučju 28. avgusta 98. godine?

           

SVEDOK:

            Nije bilo nikakvih napada tamo. To selo naseljeno je uglavnom Srbima, ne sećam se ničega o tome ali mogu vam reće da takvih slučajeva nije bilo inače bi se ja toga sećao. Kako bi Albanci mogli ući u selo naseljeno Srbima?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Vi tvrdite čak da u Prilužju nije ni bilo Albanaca?

 

SVEDOK:

            U blizini Prelužaja da, tamo ima Albanaca ali u samom selu nije bilo Albanaca. Preko reke je bilo  nekoliko kuća, a sve su te kuće spaljene od strane srpske policije i seljana Prelužaja, to su bile prve kuće koje su bile spaljene 1998. Čak i dana današnjeg Albanci se nisu vratili u te kuće u blizini Prelužaja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Pošto tvrdite da nije bilo Albanaca u Prilužju kako objašnjavate na primer da je 90. godine dakle predsednik Izvršnog saveta opštine Albanac Džaferi potpisao rešenje kojim se premeštaju albanska deca iz škole u Prilužju u školu 50 metara je selo Donje Stanovce da tamo zbog većeg broja zajednički pohađaju školu. Kako objašnjavate na primer takav dokument?

           

SVEDOK:

            To se dogodilo 1988. godine ako se dobro sećam. Tada sam služio vojni rok i sećam se da sam na televiziji video prilog o sastanku koji su održali srpski građani i na tom sastanku zatražili su da svi Albanci, uključujući i decu napuste okolinu Prilužja, a da deca napuste školu. Ovo je, to je bilo prvi put da su Albanci počeli biti izbacivani iz škola na Kosovu, mislim tu na albanske učenike. Također, sećam se da su održani govori, sećam se govora kojeg ste vi održali tada i zatražili stvaranje velike Srbije itd.

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas nemojte nastaviti, izvolite gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A gde ste vi videli taj moj govor koji sam ja održao, gde sam održao taj govor?

           

SVEDOK:

            Dobro se toga sećam. Rekao sam da sam tada služio vojni rok i mi smo onda morali pratiti sve vaše govore, vaši oficiri su nas prisiljavali da to radimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Gde sam održao pošto ste kazali da ste morali da pratite moje govore, gde sam ja to govorio?

           

SVEDOK:

            Taj govor održali ste u Beogradu. Mi smo morali taj govor gledati na televiziji. Vaši oficiri su se ponosili vama nakon tog govora.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

I šta sam rekao u tom govoru?

           

SVEDOK:

            Veoma dobro se sećam da ste rekli ili će Srbija biti od Maljoša do Đevđelije ili je neće biti. I u to sam siguran.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Srbija i počinje od Mađarske, a i završava se na granici sa Makedonijom. Ne razumem šta ste hteli da kažete. Da sam hteo, da sam rekao da će Srbija da bude i u Makedoniji, je li to tvrdite?

 

SVEDOK:

            To je ono što ste tada rekli 1998. godine. Tada ste hteli ne samo Makedoniju nego i Sloveniju, Bosnu i Hrvatsku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro to, to naravno nije tačno i to ne stoji tamo ali to je podjednako netačno kao i druge stvari koje ovde tvrdite pa se neću sa vama upuštati u razgovor o tome. Da nastavim gde sam stao. Vi ne znate dakle ništa o ubistvima ni Srba, ni Albanaca, ni civila, ni policajaca, ni kidnapovanjima, ništa od toga dakle ne znate. Naprotiv, tvrdite da

 

SUDIJA MEJ:

            O tome je već govorio. Kako glasi vaše pitanje?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li znate za događaj 19. septembra 98. godine u selu Makmalj na putu Glogovac-Srbica, napad na policajce kada su 3 policajca ranjena?

 

SVEDOK:

            Ne znam za taj slučaj jer ja sam iz opštine Vučitrn tako da se toga ne sećam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Odlično. Znate onda za napad u selu Ošljane, to je opština Vučitrn 22. septembra 98. godine kada je napadnuta policija i to iz automatskog oružja i ručnih bacača i kad je poginuo policajca Miloš Radić, da li se sećate tog događaja? 22. septembra 98, selo Ošljane, opština Vučitrn? Da li se toga sećate?

 

SVEDOK:

            22. septembra 1998. godine ja sam u svom svedočenju juče sudu rekao da su sva sela sa obe strane planine Čičevice napadnuta od strane policije i vojnih snaga. To je bila jedna velika ofanziva u kojoj su učestvovali i policija i vojska Jugoslavije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Vi ste juče sami u stvari objašnjavajući nešto drugo vrlo jasno rekli da je UČK bila stacionirana, to su vaše reči, stacionirana na području Čičevice. Dakle, to ste vi sami rekli naravno ne tim povodom nego objašnjavajući druge stvari ali takođe to imam zapisano. Dakle, UČK stacionirana na području Čičevice. Kako onda možete da govorite o napadima na sela i seljake?

 

SVEDOK:

            Ja ne negiram ono što sam rekao. Rekao sam da je OVK imala položaje u tom području. Međutim, napad policije i vojske bio je napad na civilno stanovništvo, u njemu su poginuli civili. Ja imam njihova imena, imam ih ovde sa sobom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dakle, vi tvrdite da je na prostoru na kome je bila teroristička organizacija UČK vojska i policija išla da puca na civile, a ne na UČK?

 

SVEDOK:

            OVK nije bila teroristička vojska, to je bila oslobodilačka vojska Kosova, a vi ste tamo ubijali civile i ja imam ovde njihova imena. Vi ste ih ne samo ubijali nego i masakrirali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

To sa masakriranjem zna se čiji je specijalitet zato sam vas i pitao zante li za ove alkaidine filijale na Kosovu, ko masakrira i seče glave to je opšte poznato, osim

 

SUDIJA MEJ:

            O tome ste dovoljno govorili, ovo neće biti od pomoći raspravnom veću. Vaše sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dana 22.9.98. godine je bilo više napada na  policiju u selu Ošljane i to između 12 i 15 časova kad su takođe stradali, doduše ne poginuli nego ranjeni dva policajca i to Marko Galo i Milutin Ivković u selu Ošljane, znači 22.09.98. godine, opština Vučitrn, vaša opština.

 

SVEDOK:

            Kao što sam već rekao 22. septembra započela je ofanziva protiv 27 sela istočno od Čičevice  kao i drugih sela dalje od Čičevice. Ta ofanziva rezultirala je ubijanjem gotovo 200 ljudi. Svi su oni bili civili osim jednog, taj jedan bio je vojnik OVK. Dakle, bio je samo jedan izuzetak.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A u istom selu ponovo napad na policiju kada su opet stradala dva policajca Slavoljub Ivković i Mićko Vranić, da li se toga sećate?

 

SVEDOK:

            Policija nije bila napadnuta jer ta sela uglavnom su nastanjena Albancima. Srpska policija i vojska opkolili su ta sela sa obe strane Čičevice i držali su ih u karantinu do 25. septembra sve dok nisu oslobođeni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

U svim tim događajima 22. septembra, 23. septembra kada su stradali svi ovi policajci koje ja pominjem da je sve to bilo u kampanji policije protiv civila?

 

SVEDOK:

            Ne znam da je bilo ranjenih ili poginulih srpskih policajca ili vojnika ali znam da srpska vojska i policija su terorizirali 27 sela u opštini Vučitrni još drugih sela u opštini ...i to je dovelo do masakra nad civilima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Vi dakle tvrdite da UČK nikoga nije ubio, nikog nije ranio, da je to policija napadala na civili pa čak i samu sebe ubijala i ranjavala?

 

SVEDOK:

            I u Vukovaru i u Srebrenici su poginuli civili, znači oni su sami sebe ubili po vašoj logici?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ne, nego po vašem. Vi tvrdite da je sve to policija uradila.

 

SUDIJA MEJ:

            Idemo dalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li znate istog dana znači 23.9. da je u selu Dubovac teško ranjen policajac Radoje Cvetković? Dakle, sve ovi napadi na policiju.

 

SVEDOK:

            Znam, tog dana 24. da ste vi toga dana pobili 13 mladića i staraca, kao i jednu ženu i među ubijenim ljudima 3 su bili učenici škole u kojoj sam ja radio. 14 smo ih pokopali u selu Galica i to su bili civili, to mogu sasvim pouzdano reći. Njihova tela bila su unakažena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ko ih je ubio?

 

SVEDOK:

            Vaša policija i vojska koju je predvodio Janjić, on je vodio tu ofanzivu.

 

 

 

SUDIJA KVON:

            Ali to nije odgovor na pitanje koje vam je postavljeno ovog puta. Gospodine Milošević ja razumem da vi želite ovom svedoku postavljati pitanja u vezi vašeg predmeta  i vaše obrade, međutim treba  imati na umu vreme koje imamo danas na raspolaganju i zato vas želim savetovati da se više koncentrišete na činjenična pitanja koja su iskrsla tokom glavnog ispitivanja kao što vam je već juče rečeno mi ćemo danas završiti ispitivanje ovog svedoka. Znači da nemamo više od dva sata. Vi ste i sami rekli da imate neka pitanja o onim dokumentima koja je doneo ovaj svedok juče, pa zašto onda ne počnete sa tim konkretnim pitanjima u vezi tih stvari?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja upravo o konretnim pitanjima i govorim jer nije tačno ni da je vojska ni da je policija vršila bilo kakve zločine što pokušava da se nametne od strane ove lažne tužbe i svedoka koje ta tužba dovodi. Ali preći ću opet na konkretno, opisali ste kao masakr civila

 

SVEDOK:

            Drugim rečima to su bili vanzemaljci?

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Kadriju dozvolite da optuženi završi sa svojim pitanjem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Govorili ste o događaju u selu Prekaze kad je poginula banditska grupa Adema Jašarija i to je veoma dobar primer kako se ubice i teroristi proglašavaju za civile.  A vi ste sami ovde izjavili, a to piše i u onoj vašoj pisanoj izjavi da je Adem Jašari savladan kada mu je ponestalo municije. Dakle, i sami ovde veoma jasno ukazujete na to da je Jašari i njegova grupa se tukla sa policijom, pucala u policiju, a kao što znate bilo ih je više desetina. Da li je to tačno ili nije?

 

SVEDOK:

            Ademi Jašari je branio svoju vlastitu kuću, branio se na pragu svoje kuće i to je ono što ja znam, a takođe znam i još jednu istinu, a to je da su u kući Adema Jašarija žene, devojke i deca masakrirani. 63 groba su iskopana i to su bili grobovi uglavnom  za civile. Ja ne negiram da je Adem Jašari branio svoju kuću ali vi ste je napali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li

 

SVEDOK:

            Vi ste ga napali u njegovoj kući.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Da li znate koliko je i Srba i Albanaca Adem Jašari ubio i opljačkao sa svojom bandom pre nego što je policija došla da ga uhapsi?

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas bavite se samo pitanjem koje vam je postavljeno, odnosno trebalo bi da vam bude postavljeno na sledeći način. Tvrdi se da je Adem Jašari imao bandu ljudi, dakle prvo pitanje je sledeće: da li je on imao bandu?

 

SVEDOK:

            Tog dana kada je Adem Jašari ubijen pored njegove porodice u njegovoj kući su bili žene, dece i stariji ljudi koji su masakrirani, to je bila velika porodica i mnogi su ubijeni sa izuzetkom jedne devojčice koja je preživela.

 

SUDIJA MEJ:

            Da li je on imao bandu muškaraca, ljudi koji su pljačkali?

 

SVEDOK:

            Ne znam, to nije tačno da je on pljačkao. On se borio za oslobođenje, to su bili ljudi koji su branili svoje kuće od četničkih snaga koje su dolazile iz Srbije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Kad je policija došla da ga uhapsi da li znate da policija nije pucala nego je tražila da izađu i da se predaju policiji?

 

SVEDOK:

            Ne znam ali mi je drago da vi to znate jer to pokazuje da ste znali šta se tamo događa.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Video sam izveštaj o  tome i svedok koji je pre vas ovde govorio kritikovao je postupak policije da je samo 2 sata vremena dala Jašariju i njegovoj bandi da se preda.  Da li znate za to?

 

SVEDOK:

            To prvi put čujem danas jer svi ljudi koji su bili opkoljeni ubijeni su na najvarvarskiji način, samo je jedna devojčica preživela.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Nije tačno da je preživela samo jedna devojčica...

 

SVEDOK:

            Oni su takođe bili unakaženi, ko je mogao da preživi da ispriča tu priču.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Za ta dva sata je više članova porodice napustilo kuću, a Jašari i njegovi članovi bande koju vi nazivate porodicom, doduše ima i drugih slučajeva u svetu gde se banda naziva porodicom. Dakle,  Jašari i njegova banda je otvorila vatru na policiju  iz teških mitraljeza, iz automatskog oružja, više desetina automatskog oružja otvorila vatru na policiju. Da li to znate?

 

SUDIJA MEJ:

            Ovde su dva pitanja. Prvo pitanje je da li znate da li su neki od članova porodice uspeli da napuste kuću?

 

SVEDOK:

            Ne znam da je   iko uspeo da izađe, svi su ubijeni osim te devojčice koja je preživela i koja je još uvek živa.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Možete pogledati izveštaj od tog događaja  ali je tačno ne da su uspeli ne da napuste nego je policija pozivala da svi napuste kuću i da se predaju policiji. Da li vam je poznato da je on sina svog strica koji je krenuo da napusti kuću i da se preda policiji ubio s leđa zato što je smatrao da ga je izdao time što  želi da se preda policiji?

 

SVEDOK:

            To nije tačno jer vi ste pobili celu porodicu Jašari osim te devojčice koja je slučajno preživela. To je plod vaše mašte. A vi ste slično  u tome  učestvovali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

...sukobu  sa policijom, to nije sporno, a nije očigledno iz ovoga što  vi govorite ni sporno da nije hteo da prihvati da bude uhapšen nego je pucao sa svim svojim pripadnicima te razbojničke bande u policiju. Da li mislite da je policija trebalo da pošalje policajce samoubice da ih prvo Jašari pobije, pa onda tek

 

SUDIJA MEJ:

            Dosta o tome. Nije osporavano da je pucano i pitanje je kako i pod kakvim okolnostima. Gospodine Milošević šta vi tvrdite, na koji način svedok može da se bavi ovim. Da li vi sugerišete da je tih 60 pripadnika porodice poginulo u razmeni vatre, u razmene puščane vatre, da li vi to tvrdite?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Naravno. A to je opšte poznata stvar. Vi ne znate kako je ta kuća izgledala, ja sam gledao taj izveštaj

 

SUDIJA MEJ:

            U redu, dozvolite da se sada svedok pozabavi time što vi tvrdite. Dakle, iznesena je tvrdnja da su članovi ove porodice, njih 60 poginuli u razmeni vatre. Šta vi kažete na to?

 

SVEDOK:

            Ja ne negiram da je Adem Jašari bio pripadnik OVK. Međutim, porodica Adema Jašarija je ubijena. Oni su pobijeni, to su učinili Srbi, pobijeni su svi uključujući dece. Ja sam lično video unakaženu decu. Kako se to može opravdati ubijanje žena, dva starija čoveka u toj porodici koji su bili stari gotovo 80 godina. Prema Miloševiću oni su bili na nekoj barikadi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Nisu oni bili na barikadi nego u utvrđenoj kući. Odakle ste i sami rekli  da su pucali na policiju.

 

SVEDOK:

            Oni su bili u vlastitoj kući, oni su spavali kada su ih srpska policija i vojska opkolili, oni su spavali kada su ih opkolili.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Kadriju štaje izvor vaših informacija o ovom događaju?

 

SVEDOK:

            Časni sude to je  bilo rano ujutro kada je oppkoljena porodica Adema Jašarija, ne samo porodica nego i celo naselje u Prekazi i Pošten.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Ali vi niste bili tamo?

 

SVEDOK:

            i onda su pogubljeni. Ne, ja nisam bio tamo ali smo sa daljine videli, bili smo udaljeni možda nekoliko kilometara ali znam da su bili opkoljeni u tri kruga, tačno je da mi nismo mogli tamo da odemo.

 

SUDIJA MEJ:

            Vi ste nam rekli da ste lično videli leševe.

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno.

 

SUDIJA MEJ:

            Koje starosti su bila tela koja ste vi videli?

 

SVEDOK:

            Bili su svih starosnih doba. Video sam leševe kda ih je policija odnela u skladište građevinskog materijala dok  je kuća Jašarija u Prekazu još uvek bila opkoljena.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Da li ste vi bili očevidac njihovog ubistva, da li ste vi videli kako su ubijeni?

 

SVEDOK:

            Ne, nisam video kako su ubijeni ali sam video leševe. Bili su spaljeni, unakaženi i pogubljeni su, ubijeni su puščanim mescima.

 

SUDIJA KVON:

            Da li ste vi tamo otišli sa gospodinom Baranijem?

 

SVEDOK:

            Ne, otišao sam sa nekoliko predstavnika humanitarnih organizacija iz Vučitrna i tamo sam sreo gospodina Baranija koji je snimao i tamo su bili predstavnici Odbora za ljudska prava iz Skenderaja.

 

SUDIJA KVON:

            Hvala.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Sad ste malopre rekli da ste sa daljine od 2-3 km posmatrali taj događaj. Koliko ste ga dugo posmatrali? 

SVEDOK:

            Otišao sam tamo nekoliko puta jer to je potrajalo i morao sam da se vratim u Vučitrn da bi podneo izveštaj o onome što sam lično video. Video sam dim, pucnjavu, pucnjavu iz protivavionskog oruđa, puščanu pucnjavu. Tri dana neprekidno bili su izloženi srpskoj artiljeriskoj vatri, porodica Jašari je bila tome izložena.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

3 dana kažete?

SVEDOK:

            Čini mi se da je bilo 3 dana. Kuća je i kasnije bila opkoljena, čak ste i kasnije držali pod opsadom. Bilo je žrtava koje su izvlačene iz ruševina paljene kuće i sve do danas nisu identifikovani ti članovi porodice Jašari.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Po vašem iskazu sada opkolila je policija kuću i tri dana se borila sa utvrđenim  snagama Jašarija, a bilo je mnogo policije kako vi kažete  i kolike onda treba da budu te snage koje su pucale na policiju da policiji treba 3 dana da ih savlada?

SVEDOK:

            Ne, oni su pobijeni prvog dana ali vi ste i dalje držali  kuću pod opsadom jer ste morali da pripremite isceniranu scenu koju ćete prezentirati medijima, tako da ste kuću držali pod opsadom u određene svrhe, tako da kada to prikažete međunarodnim medijima imate lažnu verziju tih događaja pripremljenu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

A koliko je po vašem mišljenju trajala ta borba između grupe Jašari i policije?

SVEDOK:

            Ne znam. Ne mogu reći sa sigurnošću koliko je dugo to trajalo ali znam da su napadnuti rano ujutru i ljudi su pobijeni takođe rano ujutru ali vi ste držali kuću i u stavri celo naselje pod opsadom i time sprečavali sve da uđu u naselje dok niste odneli leševe  u skladište građevinskog materijala u blizini Skenderaja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dobro, ovo je potpuno jasna vaša pozicija u vezi sa tim ali ni vi niste mogli da poreknete postojanje borbi između policije  i te njegove banditske  grupe. rekli ste da su posle tih događaja

SVEDOK:

            Nije postojala nikakva banditska grupa, izvinjavam se časni sude. Nije bila nikakva banditska grupa.

SUDIJA MEJ:

            Mi smo čuli dokaze o tome. Gospodine Milošević postavite sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Mikrofon opet. A da uključen je. Pa obično se svuda u svetu grupa koja se tuče sa policijom zove banditska grupa, verovatno samo tu ne. Rekli ste da su bežali stanovnici u Vučitrn od terora. Je li mislite da su oni bežali od terora policije   ili su bežali sa područja gde se pucalo kao što je bio ovaj sukob koji smo maločas mrcvarili dok niste došli na bar nekoliko istinitih

SVEDOK:

            Kako su ljudi mogli da odole bežanju kada su vaša policija i vojska počeli da granatiraju kuće, a pre nego što su to uradili zajedo sa granatiranjem kuća su počeli da prisilno iseljavaju stanovništvo i da im pale kuće da bi ih deportovali iz Vučitrna u pravcu Makedonije i Albanije. To je bilo u pozadini, to je bila filozofija koja je rukovodila vašu vojsku i policiju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro je što se vi bavite filozofijom. Ali ja bi se zadržao na terenu materijalnih činjenica.

SVEDOK:

            Ja nisam filozof nikad nisam studirao filozofiju.

Sudija MEJ.

            Gospodine Miloševiću nisu nam potrebni takvi komentari molim vas da se uzdržite takvih komentara. Molim vas sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pročitaću vam jedan stav koji glasi ovako, pošto vi govorite o proterivanju 98.g. Ja ću vam pročitati jedan stav koji glasi ovako: Čak i na Kosovu

Sudija Robinson:

            Gospodine Miloševiću da biste bili fer morate da kažete odakle je taj pasus, morate da nam date kontekst.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... odgovorim na pitanje ali neću sakriti. Ja neću da mu kažem unapred odakle je pasus nego hoću da ga pitam za stav koji ću mu pročitati. Pretpostavljam da je to moje pravo. Saopštiću odakle je pasus.

Sudija Robinson:

            U redu izvolite nastavite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... da je zvanično kongresno svedočenje federalnog istražnog biroa u ... verovatno ne bi rekao da nije tačno i da je plod moje mašte.

SUDIJA:

            Izvolite pročitajte pasus i onda nam recite izvor.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da. Da svakako neću vam sakriti izvor čak i na Kosovu politički progon vezan sa albanski narod se ne može proveriti iz tog Kosova i dalje nije obuhvaćen oružanim sukobom javni život u gradovima kao što je Priština, Gnjilane, i slično i dalje nastavlja relativno normalan život. Akcije snaga bezbednosti nisu usmerene na kosovske albance kao etnički definisanu grupu nego na vojne ... i njihove stvarne ili navodne pistalice. Da li je to po vašem mišljenju tačno ili nije.

SVEDOK:

            Ne znam šta je tu napisano ali znam da je vaša vojska i policija ubila oko 15.000 civila, gospodine Miloševiću ja ne znam ko je napisao taj izveštaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas ne pitam za vaša izmišljena tumačenja nego vas pitam da li je ovaj stav tačan ili nije. Da ili ne.

SVEDOK:

            Ne nije tačan. Vša policija i vojska su proterivali ljude i deportovali ih uz primenu nasilja i ubijali ih. Dok su to radili i onda su od 1. aprila prvo su ih okupljali u gradove a od 1. aprila su ih proterivali iz tih gradova prisilno neki su ubijeni, a neki su proterani u Makedoniju i Albaniju i to je istina. Milion ljudi je deportovan u Makedoniju, Albaniju i druge evropske zemlje. Vi ste učinili etničko čišćenje Kosova to je ono što ste vi učinili.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja zaista tražim da se omogući da ovo ispitivanje ide u odgovoru na moja pitanja jer se vreme troši koje ćete mi posle uskratiti. Meni je svejedno kolko će svedok da odgovara, ali mi nije svejedno da mi uskratite vreme da ga pitam kad slušam ova ponavljanja papagajska ponavljanja jedne iste stvari kako su Srbi zlikovci. Dakle, ovo što sam ja pročitao po vašem mišljenju

Sudija MEJ:

            Nema svrhe da se dalje bavimo tome on je praktično to negirao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, obaveštajni izveštaj .. ofisa 12. januara 1999.g. administrativnom sudu u Trijeru, a sad ću vam pročitati još jedan stav. Kao što je navedeno u prethodnom izveštaju o stanju OVK je zauzela svoje položaje nakon delimičnog povlačenja snaga bezbednosti u oktobru 98. dakle, oni ponovo kontrolišu široko područje u zoni sukoba. Pre početka proleća 1999.g. još uvek je bilo sukoba između OVK i snaga bezbednosti iako do sada nisu dostigle intenzitet bitaka koje su bile u proleće i leto 1998.g.

Da li je to tačno.

SVEDOK:

            Kada je reč o ekspaniziji OVK onda biste možda trebali da pozovete komandanta OVK. Ja sam ovde da svedočim o zverstvima koja su počinila vaša vojska i policija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ovo je isto raport izveštaj fori ofisa 15.mart 99.g. administrativnom sudu u M... preskočiću ovo pošto vi kažete da niste komandant OVK.

            Da li vam je poznato pošto ste govorili o kosovskoj verifikacionoj misiji OEBS-a da je postojala i Komisija Savezne vlade za saradnju sa ovom verifikacionom misijom i da je o svakom incidentu koji se dogodio za tih nekoliko meseci boravka verifikacione misije pravljen zapisnik između predstavnika verifikacione misije i komisije Savezne vlade Jugoslavije za saradnju sa verifikacionom misijom. Da li vam je poznato da je postojala ta vrsta utvrđivanja incidenata i pravljenja zapisnika verifikacione misije i Komisije Savezne vlade u vezi sa svakim incidentom.

SVEDOK:

            Ne znam da je to bilo ali ako jeste, ja nemam nikakvih informacija OEBS-a o tome. Naravno njihov rad je bio da se podnose izveštaji o situaciji koja je tada prevlađivala na Kosovu u celini kao i u našoj opštini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali da li znate od onoga što vi tvrdite u svom svedočenju nema gotovo ništa u tim izveštajima odnosno zapisnicima napravljenim između verifikacione misije OEB-s i Komisije Savezne vlade za saradnju sa OEBS-om na Kosovu i Metohiji.

Sudija MEJ:

            Svedok je rekao da ništa ne zna o tome o tim zapisnicima tako da bilo kakvo pitanje u vezi s tim bio čist komentar. Svedok ne može o tome da nam pomogne on je već o tome svedočio i rekao da ništa ne zna o tome. To je sve što on može da radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, moraću da kratim ova pitanja pošto svedok ne zna ništa o ovome što vi kažete ali skrećem pažnju na veoma jasne kontradiktornosti u raznim trenucima davanja iskaza svedok govori o stacioniranju UČK u oblasti Ćićevice i o dejstvima ali opet na drugoj strani policije i vojske u oblasti Ćićevice a izvodi iz ... zatim

Sudija Robinson:

            Gospodine Miloševiću zaustavite se molim vas. Ovo nije prilika da vi iznosite takve komentare vi ćete imati priliku na kraju izvođenja dokaza da nam se obratite i ukažete na protivrečnosti, a ovom svedoku morate postavljati pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja pretpostavljam da se i postavljanjem ovih pitanja utvrđuju sve te nedoslednosti niti ja imam mogućnost niti priliku da pravim evidenciju svih njihovih nedoslednosti jer ovde se radi o golim lažima i o saradnji o tome sa ovom lažnom optužbom svedoka koji ih dovode. Jer postavlja se pitanje ko sad ubija po Kosovu kad nema Srba.

SUDIJA:

            Molim vas postavite pitanje nemojte držati govore.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa kad mi nedate da ovo objasnim da postavim onda pitanje: ko sad ubija po Kosovu kad nema vojske i policije Srbije dole već ko sad ubija po Kosovu.

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ovaj sud ne vidi relevantnost tog pitanja.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da se vratimo opet na Vučitrn da li mu je poznato pošto se bavi ljudskim pravima da je posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a upravo u njegovoj opštini Vučitrn ubijeno 27 Srba.

SVEDOK:

            Nije tačno da u opštini Vučitrn više nema Srbatamo su još uvek tri sela koja nastanjuju uglavnom Srbi. Kad je reč o ubistvima o kojima govori Milošević ja to ne znam jer to je odgovornost UNMIK-a da kontroliše situaciju i da beleži ono što se događa. Ja sam sada profesor na Srednjoj školi, više nisam predsednik Saveta za ljudska prava i slobode. Na toj poziciji je sada neko drugi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo se nije dogodilo sada nego kad su došli KFOR i UNMIK a tada ste bili predsednik Saveta. Da li vam je poznato 18. maja 99.g. u ataru sela ... gde se nalazi šuma meštana sela Prilužje UČK je ubio na traktoru 6 Srba iz Prilužja koji su pošli da seku drva. Ako ne znate tačno evo da vam kažem Slobodana Brajkovića oca troje dece, Slavujka Miletića oca troje dece, Predraga Zdravkovića oca troje dece, Slavišu Zdravkovića momka, Milovana Zdravkovića oca četvoro dece, i Svetislava Živkovića da li vam je poznato ubijanje ovih ljudi koji su išli da seku drva na traktoru njih šestorica.

SVEDOK:

            18. maja bio sam u zatvoru tamo su me smestili vaša vojska i policija kako sam to onda mogao znati.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako vi uopšte možete znati za sve moguće događaje o kojima se ovde izveštavali a za koje ste govorili da ste čuli, da su vam rekli i da ste koordinirali rad i tako dalje, isto na isti način dakle.

SVEDOK:

            Rekao sam tada sam bio u zatvoru i nisam mogao dobiti nikakve informacije dok sam bio tamo. Bili smo odsečeni od ostatka sveta, opkoljeni vašim snagama nismo imali pristupa nikakvim informacijama nikakvim novinama pa kako sam to mogao saznati kad sam bio u zatvoru. Nisam znao ni šta se dogodilo mojoj porodici sve dok se nije završio rat.

Sudija Robinson:

            Gospodine Kadriju a niste li čuli za taj slučaj nakon što ste izašli iz zatvora.

SVEDOK:

            18. maja, a to je datum koji je spomenuo optuženi ja nisam čuo ništa da se dogodilo toga dana i siguran sam da se ništa nije dogodilo 18. maja. Znam da kad je OEBS otišao u ... kad su oni još uvek bili tamo da je neko iz tog sela pripadnik vojske Jugoslavije počinio sabotažu i zatim pobegao.

Sudija Robinson:

            Sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Napraviću jednu sad digresiju jer vidim da mi ograničavate vreme stalno a moram da se vratim na ove dokumente. Dakle, vi ste ovde doneli popriličan broj dokumenata i pre nego što pređem na te dokumente želim da vas pitam koliko sam ja ovde zapazio najmanje 6 puta ste u toku svoje izjave rekli da su vam dokumenta izgorela tako da ova dokumenta koja vam nisu izgorela, ona su potpuno bezvredna što ćemo i utvrditi a ispada da su vam samo izgorela ona dokumenta koja se odnose na neke zločine, pa sada dokumenta o tome kolko je krompira i tako dalje vam nisu izgorela a dokumenta o zločinima su sva izgorela. Kako se to desilo da vam tako budu odvojena dokumenta jedni od drugih. Šest puta ste najmanje govorili da su vam izgorela dokumenta. Samo vam nisu izgorela dokumenta o krompiru kupovini automobilima.

Predsedavajući sudija:

            Kako glasi pitanje:

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pitanje glasi kako je to ova dokumenta koja su bezvredna uspeo da spasi a dokumenta o kojima govori da je imao u vezi sa zločinima.

Sudija:

            Dobro u redu. Pitanje glasi iznesena je tvrdnja da su vama drugi dokumenti spaljeni a da ste uspeli spasiti neke od ovih. Možete li nam sada reći nešto o tome.

SVEDOK:

            Časni sude tehnički sekretar Saveta za ljudska prava i slobode sakrio je veliku većinu dokumenata Savetai to u jednu kuću koja je kasnije spaljena. Ja vam mogu dati ime tog sekretara, i dok su ti dokumenti koje Milošević pokušava sakriti odnešeni nakon rata iznad zgrade opštinske Skupštine u kojoj je funkcionisala srpska vlast. Prema tome, sačuvano je vrlo malo dokumenataneke smo imali u kopijama kod kolega ali ostalo ih jako malo. Ja bi bio jako srećan kad bi sve dokumente imao na raspolaganju sve dokmente koje sam imao pre rata zato bi to mnogo pomoglo. Ovde se radi o mojoj nesreći da ne mogu te dokumente doneti ovamo. No, Savet za ljudska prava i slobode ima vremenski raspored svih činova nasilja ja sam doneo kopiju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa hteo bi da vas pitam za ova dokumenta pošto ih tužilac pompezno ovde predstavlja bezvredna dokumenta ne može im nadoknaditi vrednost. Šta se dokazuje molim vas spiskom članova kriznog štaba opštine Vučitrn kad je kriza kad krizni štab opštine Vučitrn mora da postoji. Šta se dokazuje spiskom članova kriznog štaba. Usput vidim gore na zaglavnju da je

Predsedavajući sudija:

            To nije pitanje za svedoka. On je jednostavno doneo te dokumente.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Doneo ga je s nekom svrhom. Ja ga pitam šta dokazuje s ovim dokumentom da postoji krizni štab pa postoji u svakoj opštini.

Predsedavajući sudija:

            To nije pitanje za svedoka. Vaše sledeće pitanje molim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li on zna da je taj štab organizovan za civilnu zaštitu za evakuaciju zbrinjavanje stanovništva obezbeđenje namernica, vode, struje, zaštitnih objekata javnih dobara, sanaciju uginule stoke svega drugog da je to njegov poso. Da li vi znate to.

SVEDOK:

            Ne, krizni štab formiran 1998.godine zvao se Štab za policijska vojna i civilna pitanja imam i druge dokumente i ukoliko sud to bude tražio ja vam ih mogu pokazati to stoji u tim dokumentima. Taj štab je formiran kako bi zamenio sve druge organe vlasti koji su ranije postojali i na taj način je uvedeno ... stanje da je Štab bio odgovoran za sve čak i za te krompire koje Milošević stalno spominje, a u međuvremenu mi dobro znamo što je taj štab učinio civilnom stanovništvu. Taj krizni štab odgovoran je za sve to je bilo vrhovno telo vlasti koje je imalo direktni kontakt sa samim vrhom piramide na kojem se nalazio optuženi. U kriznom štabu bio je i šef policije Vučina Janićijević. On je bio član kriznog štaba i bivši predsednik Opštine. zatim Slobodan Doknić i drugi oni su preuzeli odgovornost za najmanje sitnice a da nespominjemo glavna pitanja. Ako hoćete druge dokumente ja ih imam ovde, tu sa sobom u torbi ja vam mogu dati. I tamo vidite da piše štab za vojna civilna i policijska pitanja.

Sudija Robinson:

            Gospodine Kadrija među mnogim stvarima koje ste spomenuli ima jedna koja me posebno zanima a to je da je krizni štab imao kontakt sa samim vrhom piramide gde se nalazi optuženi. Da li biste želeli to malo razjasniti ali kratko molim.

SVEDOK:

            Svakako časni sude, do 1998 godine, postojala je opštinska Skupština sastavljena uglavnom od Srba. Od juna 1998.g., ta opštinska skupština transformirana je u krizni štab za vojna policijska civilna i humanitarna pitanja sve odgovornosti opštinske skupštine preuzeo je taj štab i te odgovornosti su znači prenešene na taj štab, štab za vojna i policijska i civilna pitanja.

SUDIJA:

            Hvala. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ... razume oko toga tačno je da opštinska skupština nije dobro radila ali to je tačno da nije radila zbog nekih poznatih međusobnih srpskih svađa pa je zato bilo imenovano privremeno opštinsko veće i upravo je to privremeno opštinsko veće formiralo krizni štab upravo, za civilnu zaštitu i ova pitanja o kojima sam govorio. Dakle, ta dokumenta su zbog toga potpuno bezvredna sa stanovništa ovoga što hoće da dokazuje. Šta molim vas dokazuje to je pitanje koje postavljam spisak izdatih potreba za angažovanje u odseku za odbranu tom ... pa se kaže ime i prezime, vreme angažovanja 25.3 do 23.4. znači mesec dana ... to su oni koji su mobilisani da svojim vozilima obavljaju poslove prevoze od namirnica, materijala svega što treba mobilisani u vreme .. krize  kriznog štaba i šta znači to. Šta se dokazuje takvim dokumentima.

Predsedavajući sudija:

            Ono što se dokazuje je ono što sam dokument govori kako ćemo pak težinu tome pridati ili važnost to je ono o čemu će odlučiti pretresno veće kad za to dođe vreme. Svedok ne može na to odgovoriti on je ovde došo samo da kaže da je pronašo ta dokumenta.

Sudija Robinson:

            Vi naravno imate potpuno otvorene ruke da u vašoj završnoj reči kažete da je to bezvredni dokument, ali ovo sada nije prilika zato.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prilika je u meri upravo onoj u kojoj tužba pridaje ovakvim dokumentima tako jedan rekao bih krunski značaj prikazujući ih ovde na ovom projektoru i tako dalje. Prikazuje spisak ljudi koji su mobilisani da svojim vozilima prevoze za potrebe civilne zaštite. Ovde je prikazana na primer, da vas to pitam odluka kriznog štaba određeuje se naredbodavac za izvršenje kriznog štaba u ratnim uslovima u opštini Vučitrn žiro račun broj taj i taj. Znate li šta znači taj naredbodavac. Naredbodavac za odobravanje novca sa tog žiro računa koji se ovde upiše i u svakoj pa i najmanjoj radnji ili preduzeću u Jugoslaviji ima takva ista reč naredbodavac koji ima pravo da potpisuje čekove potpisuje isplate i koji nosi odgovornost za upotrebu novca. i šta je u tome ako je predsednik opštine istovremeno i naredbodavac za izvršenje sredstava na računu koji napravi taj

Predsedavajući sudija:

            A kako glasi vaše pitanje za ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            .... Ovde je predstavila tužba pompezno kao da je naredbodavac

Predsedavajući sudija:

            To nije na ovoms svedoku da odgovori. Mi o tome možemo kasnije čuti vaše argumente. Jer izgleda da vi pokušavate reći sledeće:

            Prvo, vi kažete da su dokumenti krivotvoreni a zatim kažete da čak i ako nisu krivotvoreni oni nisu važni. Dakle, meni se čini da je to ono što vi sada želite reći. Imate li još drugih pitanja za ovog svedoka. Jer ako nemate onda ćemo završiti sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zašto vi meni onemogućavate da pitam svedoka u vezi sa dokumentima koje je on doneo.

SUDIJA:

            Ono što vam ja kažem je da ovaj svedok ne može reći u čemu je važnost tih dokumenata to treba reći optužba kad zato dođe vreme. On je ove dokumente tek doneo ovamo vi njemu možete postavljati pitanja o dokumentu možete ga pitati o sadržaju dokumenta, ali ne možete sada držati govor o važnosti ili nevažnosti ovih dokumenata to je pitanje dokaz ... vrednosti dokumenata i o tome ćemo kasnije slušati argumente. Sada ćemo napraviti pauzu od 10 minuta.

            Molim ustanite.

            posle pauze.

 

            Da li će biti dodatnog ispitivanja šta mislite. Časni sude ja sam predvideo još dva pitanja ali zbog okolnosti mislim da se bavim time u završnoj reči. Hvala vam.

            Učinićemo sledeće u ovom ograničenom vremenu. Gospodine Miloševiću mi danas možemo zasedati do 13,15 dozvolićemo i amikusu da nakrsno ispituje i to negde do pola sata ne više od toga. Na vama je sada koliko dugo ćete vi raditi, ako idete negde do pet do jedan onda će amikus morati završiti svoje ispitivanje za 20 minuta. Moramo iskoristiti i uravnotežiti vreme na raspolaganju raznim stranama ako želite završiti ranije možete naravno onda i ići ranije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je neka vrsta ucene moram da vam kažem jer vi ste juče rekli da ćemo raditi danas do jedan i ja sam

Sudija:

            Ne, nije, nije na vama je da odlučite ja sugeriram do koliko želite postavljati još pitanja a najbolje da sada više ne trošimo vreme.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da,  ali vi nemate pravo da ograničite unakrsno ispitivanje po vašim sopstvenim pravilima i tužilac je imao za svoje ispitivanje mnogo više vremena, a ovde se radi o svedoku koji govori neistinu od početka do kraja. Prema tome, to se ne može završiti za 15 minuta, čak ni pod pritiskom da ja odlažem posetu koju ste mi konačno omogućili pošto jednom uskraćena. Prema tome, smatram da treba da odlučite da se nastavi normalno da se radi danas do jedan a da se nastavi u ponedeljak kad vi kažete da se nastavlja u normalno radno vreme.

SUDIJA:

            Ne,  mi smo doneli odluku praksa ovog Suda dozvoljava raspravnom veću ako se tretirano vreme uzima za ispitivanje veće može da ograniči vreme za glavno ispitivanje unakrsno ispitivanje. Koje je vaše sledeće pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U ovom slučaju vi ste ograničili unakrsno ispitivanje, glavno niste ograničili. Glavno ste dali bar sat i po više vremena. Moje sledeće pitanje je, i  bar onda neka optuženi odgovara sa da i ne.

Sudija:

            Možete li ponoviti pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam shvatio da vi većate i da nije još u toku postavljanje pitanja.

Sudija:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za to kada su Ljubomira Kneževića iz Vučitrna dopisnika radio Prištine i dopisnika Politike kidnapovali dok je bio na zadatku i odveden u selo Likovac na Ćićevici i posle velike torture sečenje ušiju, lomljenja prstiju i drugih mka izdahnuo 6. maja 99.g. Da li znate za taj događaj.

SVEDOK:

            Takvo selo ... ne postoji mislim da imate krive informacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Govorim o Ljubomiru Kneževiću ne o Ljubomiru Nikoliću.

SVEDOK:

            Ne znam ništa o tome ne znam

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne govorim o selu nego govorim o Ljubomiru Kneževiću iz Vučitrna dopisniku Radio Prištine i Politike. Ja ne znam šta vama prevode na albanski, ali mislim da sam bio jasan Ljubomir Knežević je ime i prezime dopisnika Radio Prištine i Politike on je iz Vučitrna kidnapovan dok se nalazio na zadatku, odveden u selo Likovac na ... i posle velike torture koju sam opisao izdahnuo u mukama 6. maja 99.g Da li znate o njemu nešto.

SVEDOK:

            O kojem datumu govorite, jer 2. maja ja sam bio u zatvoru tako da ne znam šta se dešavalo nakon toga

SUDIJA:

            A da li znate nešto o smrti ovog čoveka.

SVEDOK:

            Ne časni sude, bio sam u zatvoru u to vreme vratio sam se tek u junu, nakon što se završio rat 19. juna odnosno 29. juna. Dakle, ja sam se vrtio iz Albanije krajem juna.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro da li znate onda da je u Likovcu onda bio poznat zatvor gde su tamničeni potom pogubljeni mnogi Srbi. Da li to znate. Ne samo iz opštine Vučitrn nego i mnogih drugih.

SVEDOK:

            Nisam nikada čuo ni za kakav zatvor tamo. Znam da su srpska vojska i policija znali za to ja znam za zatvor u kom su mene držali, znam za još jedan zatvor u Mitrovici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za zatvor UČK u podrumu robne kuće u Vučitrnu, dakle u vašem mestu gde su zatvarani Srbi ne samo iz Vučitrna, a onda odvođeni na likvidaciju. Zatvor u podrumu robne kuće u Vučitrnu sad kad je došao KFOR i UNMNIK koji je držala UČK. Tada ste se vratili, tada ste to morali znati.

 

SVEDOK:

            Nije tačno. Robna kuća, robnu kuću koristili su Srbi kao sklonipte tokom zračnih udara  NATO pakta. Znam da je korišteno za tu svrhu, dakle za zaštitu srpskog stanovništva tokom zračnih udara.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ne znate ništa o zatvoru UČK u Vučitrnu u podrumu robne kuće?

SVEDOK:

            To nije tačno da je tamo bio zatvor. Ne, kažem to sa punom odgovornošću. Tamo nije bilo zatvora jer podrum robne kuće kao što sam već rekao tokom svog svedočenja korišten je za potrebe srpske vojske i policije da bi se tu sklonili oni ali i srpski civili. Tamo su ih sklanjali 28. marta.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za slučaj koji se dogodio na dan Bajrama pre agresije NATO kad su maskirani pripadnici UČK u Vučitrnu pred porodicom oteli Fehmi Muljanija, znači zove se Fehmi Muljaanu, službenika Republičke uprave javnih prihoda u Vučitrnu samo zato što nije hteo da napusti posao. Njegova ćerka je uspela da skine masku jednom od UČK i da prepozna izvesnog Deliju. Muljanu nikada nije pronađen, samo su mu našli odsečenu glavu. Da li znate za tog Albanca, dakle u Vučitrnu?

 

SVEDOK:

            Fehmi Muljanu, takvo ime nije bilou Vučitrnu, prezime Muljani nije bilo u Vučitrnu. Ja odlično znam da nije bilo imena ljudi, ljudi sa takvim imenom. Gospodine Milošević imate pogrešnu informaciju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Fehmi Muljahu ili Fehmi Munjanu ako se za jedno slovo razlikuju lako se može

 

SVEDOK:

            Rekao sam Fehmi Muljani ne postoji, molim vas dođite do bolje informacije jer ste dobili pogrešnu informaciju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U, a ne i, a nije Munjani nego Munjaku, da li znate da postoji Fehmi Munjaku, član zaposlen u Upravi prihoda koji je ubijen na ovakav način? Kažite ne postoji nije to problem.

 

SVEDOK:

            Nikada nisam čuo za takvo prezime, Muljaku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Službenik Republičke uprave prihoda

 

SUDIJA MEJ:

            Nigde ne idemo na ovaj način. Gospodine Milošević vi možete u dogledno vreme da izvedete dokaze u vezi sa ovim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            On tvrdi da ne zna, a da li znate kada je sredinom 98. u kući u selu Drvaru na čičevici ubijen šumar Milan Živić u svojoj kući?

 

SVEDOK:

            Da, sećam se tog slučaja. Bio sam predsednik Saveta za ljudska prava u to vreme i taj sam slučaj zabeležio i poslao sam to u centralu Saveta za ljudska prava. Milan Živić je ubijen samo zbog toga što je bio u dobrim odnosima sa svojim komšijama Albancima i ubili su ga Srbi koji su bili ljuti na njega zbog tih dobrih odnosa koje je imao sa Albancima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nijedan nije zbog toga stradao, njega su albanski teroristi Milana Živića, to vi dobro znate. Veoma dobro znate.

 

 

SVEDOK:

            To nije tačno. Ja sam lično poznavao Milana Živića. On je bio siromašan čovek i uvek su mu pomagali Albanci, slobodno se kretao gde god je išao Albanci su ga voleli i zato ga je neko i ubio i vi verovatno bolje znate ko ga je ubio.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Teroristi su ubijali i Albance koji su bili u dobrim odnosima sa Srbima, a ne samo Srbe i to vi dobro znate. Da li vam je poznato da je rezervni policajac Momčilo Živković iz Samodrežde ubijen u dvorištu svoje kuće?

 

SVEDOK:

            Prvi put to čujem danas. Možda je ubijen na nekom drugom mestu, a onda je to možda korišteno kao alibi. Prvi put da čujem da je neko ubijem u Samodreždu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možda su i tog rezervnog policajca ubili Srbi, šta mislite?

 

SVEDOK:

            Ne želim ništa sa tim ko ga je ubio jer ne znam ko ga je ubio. Prvi put čujem za taj slučaj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznato kad je odmah po dolasku KFOR-a aktivni policajac Srđan Stojković iz Prilužja kidnapovan na mostu na Ibru koji spaja južni i severni deo Mitrovice i odveden u južni deo grada, a onda ga više nema, da li znate nešto o tome?

 

SVEDOK:

            Ne znam jer odmah po dolasku NATO-a ja nisam bio na Kosovu i ja sam pripadao opštini Vučitrn, a ne Mitrovici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate za slučaj, pa koliko je daleko Mitrovica od Vučitrna da ne gubimo vreme na tome, u selu Pantina juna 98. kidnpaovana osmočlana porodica Miljković, roditelji i 6 dece u selu Pantina juna 98. godine. Osmočlana porodica Miljković, roditelji i 6 dece? Znate, ne znate?

 

SVEDOK:

            Znam da se nešto desilo ali nije tačno da je porodica ubijena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A otac

 

SVEDOK:

            Neki pripadnici jedne porodice, srpske porodice u Pantini su pucali iz svog podruma i pogodili su  2 Albanca tokom noći. Jedan od ranjenih je još uvek živ ali šta se posle toga desilo ja ne znam jer vaša policija nam nije dozvolila da dođemo do informacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kao što vidim znate dobro za događaj u Pantini. Tačno je da su svih 8 članova porodice kidnapovani ali su ubijeni samo otac i majka, a deca su posle toga puštena. A da li znate za slučaj

SVEDOK:

            Prvo ste rekli da su svi ubijeni, a sada kažete da su svio pušteni?

 

SUDIJA MEJ:

            Bolje bismo napredovali kada se ne biste raspravljali gospodine Kadriju. Gospodine Miloševiću molim vas sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li  znate za Milorada Milića iz Prilužja krajem 98. kad su ga snajperom pogodili iz prvaca Čičevice tamo gde je posle pronađen i bunker UČK. Da li znate za to? Kažite sa da ili ne?

 

SVEDOK:

            Od 1997. godine nijedan Albanac nije mogao ući u selo Prilužje jer je put bio potpuno blokiran i još uvek je zabranjeno Albancima da idu u selo Prilužje. Međutim, vi ste uzeli ljude koji su poginuli u bici

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            ...ta zverstva koja vršite prema Srbima. Sa tih još nekoliko preostalih mučenika. Vi imate na primer podatak u selu Mijalić pod Čičavicom dva brata Mitrovića ubijena, Ljubiša i Radivoje, a istog dana dok je išao prugom sin jedan jednoga od te braće Mića Mitrović, vojnik koji je dolazio na odsustvo posle 2 meseca torture uspeo da pobegne iz UČK zatvora na Čičevici, taj sin ali su mu oca i strica ubili. Da li znate za taj podatak, da li znate za taj događaj?

 

SVEDOK:

            Istina je da je jedno jutro OEBS našao vojnika srpske vojske koji je dezertirao iz vojske s namerom da ode u područje koje je bilo pod kontrolom OVK gde je živela njegova porodica. Ta porodica je živela u području koje je bilo pod kontrolom OVK i nikada nije imala nikakvih problema. Međutim, kako je došlo do ubistva tog dana kada je taj vojnik dezertirao i hteo da se pridruži svojoj porodici to ćete bolje znati vi nego ja jer sve do tada ta porodica nikada nije imala problema i OEBS je znao za to i znao je da je ta porodica živela na teritoriji pod kontrolom OVK.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tu ste i ubili i Ljubišu i Radivoja, oba brata. Baš tu pod kontrolom OVK. Znači u  selu Mijalić. Da li vam je poznato za Velinku Vučetić, 65 godina staru iz Toradža, nedaleko od vašeg sela. Kidnapovana, silovana i umrla spaljivanjem, zajedno sa njom spaljena i njena ćerka Milica. Da li znate za taj događaj?

 

SVEDOK:

            Prvi put čujem za to. U kom mestu se to desilo, da li možete ponoviti, možete li pojasniti?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U selu Toradža, nedaleko od vašeg sela.

 

SVEDOK:

            Nikada nisam čuo za taj slučaj, nikad nisam čuo za to.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste čuli za taj slučaj? Dobro, a da li ste čuli za slučaj Albanca Zejnela Bunjakua, Zejnel Bunjaku iz Vučitrna da su ga UČK u Vučitrnu odmah po dolasku KFOR-a linčovali pred masom okupljenih Albanaca ispred kafane kod Sejde i ubili ga zato što mu je supruga Srpkinja. Da li znate za taj događaj?

 

SVEDOK:

            To je apsurdno. Ja sam poznavao Zejnela Bunjakua i on je i dan danas živ i on radi u Prištini za UNMNIK. On je još uvek živi i živi i radi u Prištini. Svaki dan putuje. Vaša informacija je pogrešna Miloševiću.

 

SUDIJA MEJ:

            Nisam vas ranije upozorio ali molim vas nemojte da se obraćate tako optuženom.

 

SVEDOK:

            Časni sude ja mogu da vam dovedem Zejnela Bunjakua živog ovde.

 

SUDIJA MEJ:

            Da, izvolite sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Može verovatno nekog Zejnela Bunjakua, verovatno ali ne ovoga što ste ga ubili. Da li se sećate kada su poginula dva brata Zoran i dejan Milić aprila 99. godine kod sela Gojbulja?

 

SVEDOK:

            Selo Gojbulja je uglavnom srpsko selo. Ja ne znam ko je tamo poginuo i šta se desilo, čak i danas to je srpsko selo i ljudi umiru. Ja ne znam ko je tamo umro.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni su poginuli od UČK, nisu umrli prirodnom smrću.

 

SVEDOK:

            Kako je OVK mogla da baci bombu u selo Gojbulja kada je celo selo srpsko i policija i vojska kontrolišu celo to područje. To je izmišljeno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, pošto je sve izmišljeno od tog vremena o kome vi govorite, da li vi znate, nemojte mi odgovoriti samo da ste bili mladi nego da li znate pitam vas dakle, da li znate za demonstracije 68. u Prištini i drugim gradovima Kosmeta i Makedonije na dan albanske zastave, tada je stigla i tenkovska brigada iz Skoplja u Prištinu da vas umiri 68. godine dakle. Da li znate za zavet demonstranata kad se vrate sa demonstracija u svoje mesto ubiju po jednog Srbina i da li zna da je po tom zavetu iza demonstracija ubijen Bora Đorđević iz

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević već smo se bavili istorijskim pitanjima i nećemo se sada vraćati na 1968. kada je reč o ovom svedočenju. Relevantno svedočenje je ono koje je on izneo pred vama pa vam sugerišem da koristite preostalo vreme da postavljate pitanje u vezi sa tim svedočenjem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li znate da su po dolasku KFOR-a vaši predstavnici napali na crkvu u Vučitrnu i da je KFOR morao da zaštiti crkvu, pa je nisu potpuno uništili ali su zato uspeli da spale i poruše crkve u selima Mijalić, Velika  Reka, Vrnica, Banjska i u selu Samodrežda, istorijsku crkvu. Da li znate za sve te događaje? Sve po dolasku KFOR-a. Dakle, crkvu u Vučitrnu su uspeli da zaštite KFOR-ovci ali u selima Mijalić, Velika Reka, vrnica, Banjska i Samodrežda i to ova Samodreška istorijska crkva gde je priščećena srpska vojska pred boj na Kosovu, to su uspeli da unište potpuno. Da li znate za sve to?

 

SVEDOK:

            Crkva u Samodrežu koja je zaita istorijska crkva i ima ulogu i u albanskoj istoriji jer smo uvek bili Muslimani i dan danas postoji u Samodrežu. Pošaljite nekoga da je vidi, ona postoji, možda je malo oštećena ali ona postoji i na njoj je krov, ona ima svoje zidove i kažem vam da dobijate pogrešne informacije. A kada je reč o Vrnici, tamo nikada nije bila crkva jer ja dolazim iz okoline tog sela. Veće može da pogleda kartu i da vidi gde su crkve i može da vidi da li je bila crkva u Vrnici ili nije. Ja sam siguran da tamo nije bilo crkve ali ima crkva u Samodreždu i ima crkva u Vučitrnu i kapor se nalazi u dvorištu crkve u Vučitrnu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače u toj crkvi u Samodrežu koja je uništena ostali su zidovi i sada je deponija smeća.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević on je odgovorio na to pitanje i čuli ste šta je rekao, da je crkva još uvek tamo i da u drugom selu nije ni bila crkva, molim vas idemo dalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače sećate se da je u tom selu Samodreža Albanac Ferat Mujo ubio mladića Danila Milančića, oca dvoje dece svojevremeno. Nadam se da se bar toga sećate.

 

SVEDOK:

            To se desilo 1981. godine iako Veće traži

 

SUDIJA MEJ:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od 45 sela u opštini Vučitrn etničkih srpskih ili mešovitih u kojima su Srbi živeli do dolaska KFOR-a. Srba ima samo još u 6, a u ostalih 39 sela gde više nema Srba, srpske kuće su ili spaljene ili srušene ili zaposednute. Je li to tačno ili ne?

 

SVEDOK:

            To nije tačno. Jer nije tačno da je bilo Srba u svim tim selima. Još uvek ima Srba u Prelužju, Gojgolu i  Graciji, a to se jeste desilo na nekim mestima da su srpske kuće spaljene i to su isti oni ljudi koji su počinili zločine u odnosu na albansko stanovništvo i moguće je da je bilo i slučajeva odmazde u odnosu na te ljude. Ako bi neko ubio člana vaše porodice vi ne biste sedlei skrštenih ruku.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Kadriju molim vas ne obraćajte se optuženom na taj način tokom suđenja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam rekao da Srba ima samo u još 6 sela, a dabome da ima u Prilužju, Gracu, Gojbolji, Miročevu, Banjskoj i Slatini ali govorio sam o 39 sela iz kojih više nema. A u Vučitrnu gde ste vi potpredsednik opštine nema nijednog Srbina više, je li tačno ili ne? Je li ima neki Srbin u Vučitrnu?

 

SVEDOK:

            Trenutno nema. U gradu nema.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, ceo grad ste očistili od Srba, nijednog Srbina u Vučitrnu?

 

SVEDOK:

            Nismo očistili, nismo ga očistili, oni su sami otišli nakon što su počinili zločine u odnosu na svoje sugrađane i iskopali sve te masovne grobnice i počinili sve te paljevine. Otišli su sami pre nego što je došao Kapor. Mi ih nismo poslali.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Kuda su oni otišli?

 

SVEDOK:

            Ja mogu to da kažem sa velikom odgovornošću.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Kadriju kuda su otišli ti Srbi koji su napustili Vučitrn?

 

SVEDOK:

            Časni sude pre nego što su došli vojnici Kapora celo srpsko stanovništvo koje je moglo da nosi oružje bilo je naoružano tako da su oni iz sela Prelužja, Gopjbula i Grace u pravcu Srbije. Sami su otišli pre nego što je došao Kapor.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Hvala.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste nema više nijednog Srbina u Vučitrnu i to je tačno i to je nesporno. Govorili ste mnogo ovde o nekim izbeglicama, a da li znate za taj veliki skup izbeglica koji je ovde pominjan u selu Resnik pod Čičavicom gde je navodno bilo 50.000 izbeglica i gde je ih je februara 99. godine posetila Sadata Ogata, desetine hiljada a kad je otišla svi su se razišli svojim kućama i sutradan kad su došli iz opštine Vučitrn nikog nije bilo sem tri mladića na celom tom polju koji su ispričali da je UČK organizovala taj skup da ih predstavi kao izbeglice. Nikog nije bilo sutradan. Pa to su objavila i sredstva informisanja tada posle posete, bila je namagarčena. Da li znate to?

 

SVEDOK:

            To nije tačno da se to desilo 99. godine. To se desilo 98. godine kada su Albanci proterani iz njihovih kuća i kada su bežali od artiljerije i srpske policije i vojske i otišli u Resnik i tada ih je spasila Sadata Ogata jer da ona nije došla to bi bila ...noć, to bi bio masakr.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, vaše predstave šta bi se desilo mislim da nemaju nikakvog smisla da trošimo na njih vreme. Ja pitam da li sada u 1 sat završavamo ili ne?

 

SUDIJA MEJ:

            Da. Gospodine Tapušković da li vi još uvek želite da ispitujete svedoka, da li vi želite da postavite pitanje u vezi sa protivrečnostima u odnosima na njihovu prethodnu izjavu. Dakle, protivrečnostima između njegove prethodne izjave i sadašnjeg svedočenja.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            ... da i tiče se jeste gospodine Mej ali tiče se vrlo važnih stvari koje svedok ranije kazao, sada nije kazao. Samo suštinskih pitanja i samo onoga što se tiče u optužnici i ništa više. I onoga što je svedok ovde izgovorio. Zaista ima nekoliko kapitalnih momenata, ja mislim da bi Veće ne bi moglo da sagleda probleme vezane za ovo svedočenje ako to ne sasluša. Ja ću se truditi da to bude brzo.

 

SUDIJA MEJ:

            Da, mi ćemo svakako saslušati ta pitanja i ja mislim da bismo mogli da dobijemo kopije izjave.

 

Gospodin Rajnevarld:

Ja sam upravo hteo da kažem ako uvaženi kolega želi da se na to usmeri onda bi Veće moglo da dobije kopije te izjave i mogla bi da mu se ukaže pažnja na to, a da ne trošimo vreme.

 

SUDIJA MEJ:

            Ako dobijemo kopije te izjave dozvolićemo vam da postavljate pitanja u vezi s tim i radićemo do 1.20, a gospodinu Miloševiću ćemo dati još 5 minuta ako želi da postavlja dodatna pitanja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ja bih hteo da vi održite vreme koje ste obećali juče 1 sat molim vas. Vi ste rekli da ćete u 1 sat završiti.

 

SUDIJA MEJ:

            Nikada to nismo rekli, to je bilo mnogo ranije u vreme ranijeg rasporeda. Ako želite da postavite svedoku još neka pitanja izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ja neću da produžavam ovo sedenje jer praktično vi ste meni skratili vreme unakrsnog ispitivanja.

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Tapušković najbrži način da se time pozabavimo je ako biste nam rekli na kojoj stranici izjave želite da skrenete pažnju Veću i onda možemo da pratimo ono što vi želite da iznesete ovo svedoku i molim vas da to pokušati  da to obavite što brže.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja ću se časni sude truditi samo što ja ovde pred sobom imam srpsku verziju,ona se poklapa i sa engleskom verzijom. Ovo od čega počinjem preskačem prvu stranu i to se nalazi na drugoj strani. Da li mogu da počnem sa pitanjima?

SUDIJA MEJ:

            Da, izvolite.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja ću moliti svedoka zaista da odgovara samo sa da ili ne da bismo za ovih 20 minuta uradili ono što treba. Vi ste tokom svedočenja rekli da vas je tajna policija više puta privodila i izlagala određenim neprijatnostima.

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno. MUP nas je odveo, dozvolite mi da objasnim, moram to objasniti

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Kadriju nemamo vremena i zato molim vas da vaši odgovori budu kratki.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi znate da su formirane mnoge tajne studentske grupe?

 

SVEDOK:

            Nije bilo tajnih studentskih grupa, mi smo bili studenti koje je progonila tajna policija i to samo zato jer smo želeli da Kosovo bude republika. A neki od nas su otišliu zatvor i na 15 godina. To su bile apsurdne kazne.

 

TAPUŠKOVIĆ: (priča istovremeno dok prevodilac prevodi svedoka, pa se ne čuje pitanje Tapuškovića)

            ...regiona. Jeste ili niste?

 

SVEDOK:

            Kad sam bio student bio sam član ilegalnog pokreta koji je tražio da Kosovo postane republika. No, naša aktivnost odvijala se samo kroz demonstracije, na taj način smo izražavali  svoje nezadovoljstvo.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            A da li je taj pokret delovao na Kosovu, u Makedoniji i svuda gde su živeli Albanci?

 

SVEDOK:

            Znam da je taj pokret delovao na Kosovu, to znam. To je bio studentski pokret.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li je najvažniji cilj toga bio da se ostvari  Albanija u kojoj će živeti sav albanski narod?

 

SVEDOK:

            Naš cilj u to vreme bio je da se status Kosova pomakne od pokrajine na republiku unutar Jugoslavije.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja vas samo, samo na jednu stvar ukazujem. Kod istražitelja ste rekli da je taj pokret delovao i na Kosovu i u Makedoniji i svuda gde su živeli Albanci i da je pored toag da Kosovo postane republika vaš cilj bio da ostavrite Albaniju u kojoj će živeti sav albanski narod. To ste vi tako izjavili 2.12.2000. godine, jeste ili niste?

 

SVEDOK:

            To ne znači da nije bilo drugih organizacija koje su imale takve aspiracije, međutim ja sada ovde govorim o studentskoj organizaciji kojoj sam ja pripadao. Ja ne mogu isključiti mogućnost da su postojale druge takve organizacije.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli da je to bio vaš san.

 

SVEDOK:

            Ne, u krivu ste. Naš san bio bi da Kosovo ujedinimo sa Albanijom.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Da li bi mogli da mi kažete Drenica kao geografski pojam da li ona obuhvata jednu četvrtinu Kosova ili koliko po vašoj proceni?

 

SVEDOK:

            Ne mogu vam dati veličinu u kilometrima, to je jedno područje u središtu Kosova. Ja nemam predstavu o tome koliko se kilometara radi. Ne znam, nikad me to nije interesovalo.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ako nije jedna četvrtina Kosova koliko bi moglo da bude, da li bi mogli da kažete?

 

SVEDOK:

            Već sam vam rekao, ne znam koliko je veliko to područje. Mogu vam dati imena gradova koja se nalaze u tom kraju ali ne mogu vam dati tačnu veličinu, to ne mogu učiniti.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi znate šta se dogodilo 28. februara ujutru? 28. februara 98. godine šta se dogodilo, vi to znate?

 

SVEDOK:

            28. februara 1998. godine a to ponavljam već ne znam koji put, srpska policija i vojska napali su sela Ćirez i Likošane i ubili su mnogo ljudi, mnogo civila. Svi su bili civili.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi znate da se u svojoj kući toga dana čuli artiljerijsku vatru, iz svoje kuće da ste čuli artiljerijsku vatru. To je tačno?

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno, više nego tačno.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            I sreli ste neke ljude potom i oni su vam rekli da su srpske snage opkolile sela Likošane, Ćirez, prema onom što su nam rekli prethodnog dana je došlo do razmene vatre između OVK i Srba i tom prilikom su u Ćirezu poginula 2 srpska policajca. Da li je to tako?

 

 

SVEDOK:

            Kad sam čuo pucnjeve otišao sam u selo Duboš koje se nalazi u opštini Vučitrn i od ljudi koji su bežali pred policijom čuo sam da su srpske snage ubile ljude, nisu znale ko je to bio ubijen.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Ne, ne, ali da su srpske snage u to selo tek sutradan nakon što su bila ubijena 2 policajca, je li to tako?

 

SVEDOK:

            Ne znam, ponavljam ko je tada izgubio život. Tamo sam dobio tu vest od ljudi koji su bežali sa lica mesta. Oni su napustili  svoje kuće, išli su prema Vučitrnu.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste ispričali takođe istražiteljima o 2.12.2000.godine ovo što sam vam ja sada rekao, vi ste tada kazali ovako kako ste čuli.

 

SVEDOK:

            Ne vidim o čemu se tu radi. Ja ne negiram da nisam znao ko je tada poginuo. Ja sam ustanovio da je poginulo 10 članova porodice Ahmeti i još neki iz porodice Sejdija ali tada to nisam znao.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Tapušković možda ćemo brže raditi ukoliko jednostavno pročitate deo izjave svedoka, dakle onaj deo koji želite govorite.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Evo, ovo bih prolitao svedoku koji je tada izjavio ovako: Za OVK sam prvi put čuo 91. godine, to je rekao i ovde. Ali su tek 97. bili u stanju da se dovoljno organizuju i počnu sa genetskim napadima na srpsku vojsku i policiju. Međutim, tek 98. godine OVK je zaista postao snaga jer je uspeo da osvoji područje i to čitavo područje Drenice. Da li je to tačno da je čitavo područje Drenice bilo osvojeno od OVK?

 

SVEDOK:

            Ponavljam ono što sam već rekao. 28. novembra 1997. oslobodilačka vojska Kosova postajala je javna.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Možda bi bilo bolje da idemo dalje.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            A zašto ovo pitam? Na 7 stranici, i prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom pasusu vi ste rekli istražiteljima ranije: "Rat i u Srba i OVK-a izdaju u Drenici 98. godine. Mislim negde oko juna meseca. Ja sam morao da ispišem sve izbeglice koji su se po ........ Drenice dolazili u Vučitrn".

SUDIJA:

            Ima da čitate sporije.

TAPUŠKOVIĆ:

            "U vučitrnsku i mitrovačku opštinu, znači 98. godine ...... reka izbeglica. Mislim da je iz ratnog područja došlo oko 40. 000 izbeglica, to je bilo 98. godine. Dakle, ne to, ne ovo što se događalo 99. kada su ljudi krenuli za Makedoniju i Albaniju, nego da je 98. godine iz tog područja gde su bili okršaji između OVK-a i vojske izbeglo 40. 000 izbeglica i vi ste ih potpisali i primili u Vučitrnu gde je bilo mirno. Je li to tako?

 

SVEDOK:

            Tačno je da je tokom juna i jula 1998. albansko stanovništvo u tom području, našlo se na udaru artiljerijske vatre srpske vojske i policije. Zbog toga su oni ...... borbi, a tada se čak i OVK-a uključila u rat sa srpskim snagama i zbog tih borbi stanovništvo je počelo odlaziti zbog nasilja koje su primenjivale srpske snage koje su išle od kuće do kuće. Oni su se, oni su našli utočište u tri opštine, Priština, Vučitrn, Prizren.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            .......... između OVK-a i vojske i policije da je taj narod otišao i došao u Vučitrn. Tako ste rekli u svom iskazu ranije.

 

SVEDOK:

            Ne znam ko je uzeo tu izjavu i kako. Istina je da je stanovništvo bilo prisiljeno da pobegne iz svojih domova i da nađe utotište u tri opštine koje sam spomenuo, jer mnogobrojne snage sa tenkovima i oklopnim vozivila opkolile su ta sela. Zato su oni morali pobeći i smestiti se u opštinama koje sam spomenuo. Priština, Vučitrn, Mitrovica.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste rekli ranije da je period između 98. do februara 99. godine bio relativno miran, ali da je ipak bilo okršaja između Srba i OVK-a. Da li je to tačno i u tom periodu vremena?

 

SVEDOK:

            Tačno je. Bilo je borbi.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            ....... i sada dolazimo do 1. aprila. Kada ste sa svojom porodicom krenuli, i rekli ste šta ste uradili sa svojom porodicom, ukrcali se u autobus, ali vi ste sa prijateljima otišli u Goriju sudiju. Je li to tačno?

 

SVEDOK:

            Ne, to nije tačno. Nisam se ukrcao na autobus. Moja obitelj se ukrcala na autobus, međutim, onda su se ponovo iskrcali zato jer je autobus bio pretrpan.

 

AMIKUS:

            Pa to sam i rekao.

SVEDOK:

            Nisam trebao ići autobusom. Toga dana pošao sam kroz Studinje i ostao između sela Veselice i ..... u kući moga prijatelja koji je profesor.

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste izjavili ranije da ste otišli u Gornju ...... "da bi smo tamo prenoćili u kući Muse Hergunje koji je bio komandant OVK-a za to područje. To područje je bilo pod kontrolom OVK-a, a onda smo otišli u Cesiliju, gde je OVK-a imao neku vrstu štaba". Je li to što ste rekli ranije tako ili nije tako?

 

SUDIJA:

            Gde je to? Samo trenutak gospodine, samo trenutak. Samo trenutak.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            ....... pa onda čitava 13. stranica sa kojom ću se sada baviti dalje. Kraj 12. stranice. Je li to tako ili nije?

 

AMIKUS:

            To je pri sredini stranice broj 13, na engleskom jeziku je numeracija različita na dva jezika.

 

SVEDOK:

            U selu Studimnja, tamo sam otišao 2. aprila i samo sam prošao kroz to selo. Odmorio sam se, ali samo sam bio u prolazu. Tamo nije bilo nikakvog štaba OVK-a u Studimnju. Odatle sam otišao u drugo selo Presekovc i to se, i onda na mestu između ta dva sela ostao sam kod prijatelja profesora.

 

SUDIJA:

            Samo trenutak. Samo trenutak. Gospodine Kadriju, u vašoj izjavi stoji da ste prenoćili u kući Muse Terbunje koji je bio komandant OVK-a za to područje. Jeste li odseli kod komandanta OVK-a?

 

SVEDOK:

            Ne te noći.

 

SUDIJA:

            Kako je komandant OVK-a tada mogao biti kući?

 

SVEDOK:

            Ne, rekao sam ne. Ostao sam tamo neko vreme, a zatim sam išao dalje.

 

SUDIJA:

            Recite nam onda, kako to da u vašoj izjavi, po svemu sudeći stoji da ste vi prenoćili u kući komandanta OVK-a?

 

SVEDOK:

            Kopmandant OVK-a nije bio tada tamo. On nije bio u Gornjem Studimnju. Ja sam njega susreo kraj mnoge druge ljude po putu, a zatim sam nastavio ići dalje. Morao sam otići nekamo dalje gde bi mogao prenoćiti. I taj je komandant bio jedan od ljudi koje sam sreo.

 

SUDIJA:

            Možete ići na sledeći pasus.

TAPUŠKOVIĆ:

            ..... pasus. "Tamo sam ostao sledećih mesec dana". Ne dva dana, nego "tamo sam ostao sledećih mesec dana. Kuće u Cesili su bile pune izbeglica iz raznih mesta, zato sam smatrao da je to područje bezbedno jer ga kontroliše OVK-a".

            I zadnja rečenica tu, "ne znam tačno broj, ali mislim da je u različitim malim selima na tom području pod kontrolom OVK-a bilo više od 30.000 izbeglica".

            Da li je to tako kako ste tada opisali?

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno. Više od 30.000 izbeglica je bilo tamo. A ja sam bio jedan od njih.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Sledeći pasus preskačem. Na njega ću se vratiti. Potom ide ovako: "OVK-a je", tako vi kažete, "do kraja aprila srpskim snagama tu gde je štitila 30.000 izbeglica pružao snažan otpor". Kako? Ja vas pitam, prvo, da li je to tačno?

 

SVEDOK:

            Više mi je ........ OVK-a pokušavala da onemogući srpskim snagama da prodru tamo gde se nalazi civilno stanovništvo. To je činjenica. Međutim, oni zbog nedostatka municije to nisu mogli učiniti. I rekli su: "ne možemo više štiti civilno stanovništvo koje se tamo nalazi".

 

TAPUŠKOVIĆ:

            To je, to ste i prošli put objasnili. Sada me, pre nego što krenem dalje, vraćam se evo na ovaj pasus ovde, na toj stranici. Vi ste juče ovde govorili o tome da ste videli ona dva miga nad Popovom. Da li bi mogli to da objasnite, kako je bilo, detaljnije? Jeste videli dva miga?

 

SVEDOK:

            U krivu ste. Ili je prevod kriv ili nešto drugo. Nisam rekao da sam video migove, ja sam samo čuo detonacije. I u Popovu je ....... video migove. On je ekonomist i on je kao izbeglica boravio u Popovu. I on je video vlastitim očima kako ti migovi bacaju bombe na to selo, kao što su to učinili u selo ...... Ja nisam njih video vlastitim očima. Ja sam bio u Samodreži i Ceseliji i između ta dva sela, pa sam samo čuo zvuk.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, hvala.

            Ali, 2. maja, znači kad a ste već bili na jednom drugom mestu u Svakovici sa svojim prijateljem Fadilom Bekirijem, tamo sam otišao zato što je trebalo da bude sahranjen Fadilov nećak Farud Bekiri, vojnik OVK-a, iako ste vi rekli da ste prisustvovali sahrani jedne žene. Koji je, zato vas pitam, koji je na borbenoj liniji poginuo od srpske vatre. Koliko je daleko........

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Topuškoviću, ukoliko nam ne kažete na kojoj stranici to čitate, nećete mnogo postići.

 

GOSPODIN KEJ:

            Ispričavam se, to je na strani 14 na engleskom jeziku.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Svedok je rekao juče da je prisustvovao sahrani jedne žene, ali on je tu rekao da je prisustvova sahrani nećaka ......... i koji je na borbenoj liniji .....

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Da, dobro, to možemo pročitati. Idemo dalje.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Mene interesuje, koliko je ta borbena linija bila udaljena od mesta gde je sahranjen i gde ste vi bili? Koliko je borbena linija bila udaljena od vas i od ostalih izbeglica?

 

SVEDOK:

            Srpska vojska je zauzela neke položaje u planinama Majgora i približila se selima u kojima smo se mi nalazili. No, sahrana je održana negde oko 12 sati. Tamo je sahranjen Fadilov nećak u isto vreme. U isto vreme izbeglice koje su bile smeštene u selima gde je počela dolaziti srpska vojska počeli su napuštati ta sela. I, dakle, dok je trajala sahrana oni su odlazili iz tih sela.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Stigli ste u Cesiliju. Krenuli ste zbog toga što se moralo krenuti i kada ste došli u Ceseliji i tamo je bilo OVK-a vojnika. To je sledeći pasus. I tamo je bilo OVK-a vojnika?

 

SVEDOK:

            Da. Neki vojnici su u tom trenutku odlazili. Video sam ih kako odlaze. A na drugoj strani stanovništvo je krenulo u brda i to na drugoj strani kolone.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Znači, vi ste rekli tamo da ste imali mogućnost da krenete sa pripadnicima OVK-a, ali ste krenuli ka brdima. Je li tako?

 

SVEDOK:

            Da. Imao sam priliku da odem u suprotnom smeru, međutim to nisam učinio jer sam bio sa ljudima sa kojima sam delio sve probleme u proteklim mesecima i ne bi bilo dobro da sam ja kao predsednik Saveta za ljudska prava napustio te ljude.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Tu ste se popeli na vrh brda pored Cesilije. Je li tako? Izašli ste na vrh brda idući dalje?

SVEDOK:

            Cela kolona otišla je u tom smeru, prema vrhu brda. I kada smo tamo stigli srpske snage počele su pucati iz mitraljeza iz sela Skočna na taj konvoj. I tamo su bila dva vojnika OVK-a.

TAPUŠKOVIĆ:

            Kako niste kazali, niste kazali da ste i tu naišli na vojnike. Tri vojnika OVK-a su vas upućivali da idete u ........ sudiji i to drugim putem. Oni su vas upućivali, tako ste ranije kazali.

 

SVEDOK:

            Oni su samo usmerili kolonu i to da ode dalje od mesta gde ih srpske snage mogu videti. Jer, srpske snage su pucale na kolonu. I rekli su im, dakle, da promene rutu kako ih srpske snage ne bi videle. Zato oni nisu nastavili.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDAC:

            Gospodine Topuškoviću, molim vas da završite za 5 minuta, zato jer smo već premašili naš rok za 5 minuta. Dakle, pronađite samo glavne stvari.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Samo glavne stvari. Vi ste taj konvoj od 30.000 ljudi, išao je dalje. I dok je išao, nigde spominjali niste da je tu bilo pucnjave na vas nego su "došli neki ljudi i rekli nam da su kod trafo stanice blizu Gornje Sudine kod srpske ....... poginula neka lica". Tako ste kazali ranije, a niste govorili o tome da je tu bilo ko pucao na kolonu.

 

SVEDOK:

            Srpske snage su stalno pucale na koknvoj iz sela ......... i zato su tamo došla ta dvojica vojnika OVK-a kako bi usmerili ljude da idu tamo gde ih se ne može videti. Kada smo došli u Gornje Studinje, jedna ....... je pogođena vatrom koja je dolazila sa brda. Stalno smo se nalazili pod vatrom srpskih snaga. Konvoj je bio tako dugačak da niste mogli čuti šta se dešavalo, međutim, stalno smo se nalazili na udaru vatre.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            U svakom slučaju, onda je došlo do toga, pošto ste se približavali srpskim snagama, onda ste istakli jednu belu zastavu. Je li tako?

 

SVEDOK:

            Ja nisam držao tu belu zastavu. Morate dobiti bolji prevod ovde, neko drugi je nosio belu zastavu na čelu kolone i ja sam prvo dao, ja sam dao već ime te osobe juče.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            ..... do vrha kolone i tamo ste saznali da se ta zastava ističe jer ćete, možda, naići na srpske snage?

 

SVEDOK:

            Da, to je tačno. To je stavljeno u jednu posudu sa šljunkom. Srbi su se nalazili samo 300 metara od te bele zastave, mogli su je videti.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            I tek tada su Srbi došli, tek posle toga?

 

SVEDOK:

            Ne. Ljudi su se pokušavali smestiti, pokušavali su se ukopati u tom području, a u međuvremenu je Ceselija počela goreti.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Dobro, ja ne insistiram na tome sada.

            E, sada, odavde vas te srpske snage vode u zatvor, u fiskulturnu dvoranu, tek od tog momenta su Srbi pored vas. Do tog momenta Srba nije bilo?

 

SVEDOK:

            Ma, nas su srpske snage opkolile sa svih strana. I srpska policija, srpski civili iz ...... Dakle, ne samo vojne snage i policijske snage. 

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Slažem se. Ali, do tada nije bilo Srba, do tada su sve, ko je bio pored vas do tog momenta?

 

SVEDOK:

            Kolona OVK-a između Gornjeg Studemnja i Semedriža je ostavljao još dva zadnja vojnika koji se vide na video traci, niko drugi tamo nije došao.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Upravo to sam hteo da vam kažem. Vi ste rekli da uopšte vojnika OVK-a nije bilo, a oni su vas pratili sve do tog mesta i na ovom filmu se vidi, koji ste vi doneli, da vam prilaze OVK-a pripadnici?

 

SVEDOK:

            Ne. Dvojica pripadnika OVK-a koji se vide na video traci, oni su se nalazili između sela Cesilije i Gornje Studemnje. Nakon toga su otišli, nisu pošli sa nama. Oni su samo ljudima u koloni rekli da promene smer kretanja, zato jer nisu želeli da ih pogode snajperi koji su stalno pucali na nas. Ta se kolona nastavila kretati.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja moram da skratim........

SUDIJA:

            Ali brzo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Prvo, kada ste otišli u zatvor i tamo ste bili ispitivani da ste možda pripadnici OVK-a. Međutim, to je bila sumnja, kada se to rasčistilo da vi niste sumnjivi, vi ste bili pušteni i otišli ste u pravcu u kome ste otišli, je li tako?

 

SUDIJA:

            Molim vas da vrlo kratko odgovorite.

SVEDOK:

            Bili smo optuženi za terorizam, a svi smo pošteni uz izuzetak jednoga čiju sudbinu ne znam. Svi mi, i mladi i stari, bili smo optuženi za terorizam.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            I sada, još bih vam pročitao ovo što ste rekli kada ste bili na samoj granici. Kada ste bili na samoj granici, to je treći pasus odpozadi, to je 19. strana. "Trčali smo po glavnom putu sa čije obe strane su se nalazili srpski bunkeri. Imali smo sreću što su NATO-ovi avioni leteli iznad tog područja i bombardovali ga tako da nas Srbi nisu dirali". Tako ste tada kazali. Je li to tačno da zbog bombardovanja NATO-a koji je bio tu, Srbi vas, da ste vi tako prošli?

 

SUDIJA:

            Stranica 20. na engleskom jeziku.

 

SVEDOK:

            Ja sam još juče to želeo objasniti. Ali, zbog vremenskog ograničenja nisam to uspeo učiniti. Na putu iz Prizrena i iz Štimlja prema granici, pratili su nas pripadnici srpskih paravojnih formacija i koristili su nas kao topovsko meso.

TAPUŠKOVIĆ:

            Ja ne pitam to. Ja pitam, kada ste već na samoj granici bili da je zbog bombardovanja NATO-a koje, vi ovde potvrđujete, prošli ste i da vas zbog toga Srbi nisu dirali?

SVEDOK:

            Srbi, dok smo mi hodali iz sela Žur prema graničnom prelazu, neki Srbi su pokušali da nas skrenu. Tu su bili vojnici u uniformama. Oni su to pokušali učiniti. Avioni NATO-a su se stalno tamo kretali, tamo su leteli i ja mislim da je to bio razlog zbog kojeg smo se spasili. Inače bi nas opljačkali i dogodilo bi se nešto drugo.

TAPUŠKOVIĆ:

            Evo na ovom slučaju se pokazuje, ja bih još dosta mogao da pomognem Veću da sagleda neke probleme da se u situaciji, no, u redu, ja više nemam pitanja.

SUDIJA:

            U redu, ovaj dokument ćemo uvrstiti u spis, molim da se da broj.

SEKRETAR:

            Dokazni broj optužbe broj 50.

SUDIJA:

            Gospodine Tapuškoviću, ukoliko ima i drugih pasusa na koje želite skrenuti našu pažnju, onda molim vas da nam dostavite dokument, da to označite i mi ćemo to uzeti u obzir.

            Izvolite gospodine ........

 

OPTUŽBA:

            Da, to je bila jedna od stvari. Ja sam želeo da ova izjava dobije dokazni broj, a još druga stvar je, evo ja ću se odreći svih dodatnih pitanja, ja sam želeo postaviti pitanja, veći broj pitanja, ali to sada neću učiniti. Međutim, da bih bio pravičan prema optuženom i sudu, juče smo rekli da ćemo imati dodatni sastanak o svedocima i ja predlažem da sada, nakon što se sednica završi, stranama predam novi popis svedoka. Trebao bih samo još dodati da mi u ponedeljak ujutro nameravamo započeti sa gospodinom Sakirom Taćom. Gospodin Saks koji je ovde sada u sudnici će voditi ispitivanje i tok svedoka. To će biti u ponedeljak, nakon toga će uslediti gospodin Loku, on je pomaknut prema napred na listi. Znači, to je promena za ponedeljak, a ostalo ćete i sami pročitati. Mislim da je to sve što sam hteo reći.

SUDIJA:

            Hvala. Sednica se prekida i nastavlja u 9.30 u ponedeljak ujutru.

            Gospodine Kadriju, vaše svedočenje je završeno, hvala što ste došli svedočiti pred Međunarodni sud, sada možete ići.

SVEDOK:

            Hvala.

 

KRAJ ŠESNAESTOG DANA


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest