aktuelno-m.gif (3720 bytes)

JEDANAESTI DANA - 27.2.2002.

STENOGRAM

 

SUDIJA MEJ:

            ... Molim ustanite. Izvolite sesti.

            Izvolite gospodine Najs.

 

TUŽBA:

            Nadovezao bih se na  ono gde sam juče stao. Imamo sada na raspolaganju za Veće kopije fascikala o kojima smo juče govorili. Budući da smo ih pripremili tako da prate optužnicu, to je dakle onda ili fascikl koji se bavi deportacijama odnosno koji se bavi pojedinačnim lokalitetima ubijanja. Ovaj koji ja sada držim u ruci odnosi se se na lokalitet viđenja Bela Crkva.

 

SUDIJA MEJ:

            Mi to još nemamo.

 

TUŽBA:

            Stoji tu pred vama, sad ćete to dobiti.

            Evo imate još dve kopije ovde, to je dakle Bela Crkva.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs vi sada to možete uvrstiti, međutim, ne želimo sad trošiti vreme, mi to još moramo pročitati.

 

TUŽBA:

            Mislim da taj materijal sam sebe objašnjava. Znači na taj lokalitet odnosi se ova dva fascikla, na početku prve fascikle imate indeks i jedina stvar u koji se ovo razlikuje od fascikala koje su dobili Amikus i optuženi je to da u ovom fasciklu nema onih izjava koje mi predlažemo za ovlašćenje po pravilu 92 best, a oni su te izjave dobili.

            Kao što sam juče objasnio ovde se nalazi izvodak iz optužnice, sažetak koji je dao istražitelj, zatim različite fotografije, karte itd. To su zatim izveštaji timova za eshumacije i fotografije koje idu uz to.

            Pretpostavljam da ne moram više sada reći i pozivam veće da razmotri tj. pogleda ove fascikle pa ćemo se na to vratiti kad bude prikladno.

            Ovo je pak treća kopija tako da svaki sudija može imati jednu.

            A druga stvar, ako sad možemo preći na to. Drugo pitanje koje sam juče dotaknuo rekao sam da bih želeo i danas vratiti na to odnosi se na moguću izmenu naloga koji se odnosi na uručivanje predraspravnih podnesaka i popisa svedoka za hrvatski i bosanski deo optužnice, odnosno suđenja.

 

 

SUDIJA MEJ:

            Samo trenutak, možda bi smo uštedeli vrijeme ako se sada posavjetujemo.

            Imate do 30. aprila vremena, ali ne i nakon toga, to je dakle krajnji rok. Pravila ćemo primeniti na uobičajeni način, a to znači da sav materijal koji je nužan prema tom pravilu treba to tada uručiti ukoliko bude dodatnog materijala koji želite dodati naravno mi ćemo to razmotriti.

 

TUŽBA:

            Zahvaljujem se na tome, ja se nadam da će nam ovaj produžetak vremena omogućiti da smanjimo naše liste.

            I treća stvar koja je još ostala, a koja mislim da će takođe na kraju uštediti vrijeme, ukoliko sada potrošimo nekoliko trenutaka na to, to su dokumenti koji kao što sam rekao ja ću pripremiti i ovako i onako ali možda bi se to moglo napraviti zajednički. Nešto već imate pred sobom, ne znam kako bi nazvao taj dokument, to bi se mogao nazvati dokument operacija na terenu, ili tako nešto. U ovom trenutku je to sasvim prazno ali videćete točno o čemu se radi.

            Optužnica je znači ovdje podjeljena, doslovce reč po reč, dakle napravili smo to kompjuterom, tako da u levoj koloni se nalazi dio optužnice, komad po komad, u svakoj kućici jedan komad optužnice, a onda u kolonama sa desne strane možemo staviti sažetak svedočenja svedoka, reference stranica skripta, a kad idemo dalje nakon uvoda paragrafa stvar postaje posebno korisno. Na ovo mesto gde identifikujemo tačke optužnice, bojim se da nismo naveli stranice, ali ako pogledate treći odeljak, treću sekciju, vidjećete naslov prisilno premještanje. Tu su znači navodi iz tačke 2. , namerno i sistematsko, snage SRJ i Srbije i tako se onda svjedoci mogu identificirati zajedno sa dokaznim predmetima i taj ćemo dokumenat puniti korak po korak.

            A sada pogledajte molim vas primerak i tu vidite na koji bi način ovaj dokument na kraju morao biti od koristi raspravnom veću. Ovo se odnosi na paragraf 63A optužnice, Orahovac, s leve strane navedeni su navodi iz optužnice. Zatim vidite da su dva svjedoka svjedočila o tome Đoni Đejndo, tu se nalazi sažetak njihovog svjedočenja, tu su dokazni predmeti uvršteni putem njih i zatim u koloni za primedbe piše da primedbi nema.

            Ovakav dokumenat ukoliko ga mi budemo pripremili i ukoliko unesemo ispravke koje amikusi žele da unesemo, a i vijeće, to bi mogao postati dokument koji bi mogao biti ratni dokument zajednički za sve strane na suđenju.

            I na kraju, ova kolona u kojoj stoje primedbe može se raspodijeliti na dve ili tri kolone. I kad se budu podnosili završni podnesci, završne riječi, sve strane mogu ovdje unjeti svoje primedbe jer će na taj način vijeće moći vrlo brzo dobiti točan uvid u ono što svaka od strana kaže o navodima iz optužnice. Ovo će biti od posebne koristi na kraju izvođenja dokaza optužbe jer u tom trenutku sve kućice u kojima neće ništa stajati će biti kućine za koje mi nismo izneli dokaze i znači možemo smatrati da tu točku optužnice koja se odnosi na te kućice nismo dokazali. Vidimo da na ovaj način možemo pratiti stvari na sledeći način. Ako pogledate svedoka Đon Dou, i onda na jednom odvojenom listu papira možemo staviti iste stvari, znači sežetak svedočenja svjedoka ali ovaj puta to možemo napraviti za sve svjedoke, a ne za sve navode iz optužnice. Ovaj primerak sada koji je pred vama videćete da tu stoji jedna datum, to je datum svedočenja svjedoka, tu se nalazi i ime svedoka. I zašto je važno da to imate u ovakvom formatu? Zato jer ćemo pomoću kompjutera uvjek moći ponovo sortirati ove dokumente. Prema tome, posloženo po abecedi ili hronološki ili na bilo koji drugi način. I sažetak svedočenja svjedoka, naravno odgovara onom sažetku koji se pojavljuje u ovom prethodnom dokumentu. Tu su opet kućice za unošenje primedbi i komentara. Mi ne smatramo da se to mora ispunjavati tokom suđenja. To se može ostaviti praznim sve do završetka suđenja ali baš kao i što u prvi dokument sve strane mogu unositi svoje primedbe kako bi veće moglo dobiti jedan kompletan uvid u to koji su sve argumenti izneseni o događajima tako će i ovaj dokument pružiti brzi i celoviti uvid u argumente iznesene o pojedinim svjedocima.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Najs, koja je tačna svrha ovog dokumenta? Da li je on predviđen da bude od pomoći stranama ili da on na kraju bude od pomoći veću kad  bude većalo?

 

 

 

 

TUŽBA:

            I jedno i drugo. Glavna svrha je da dokument bude od pomoći veću jer prema mom iskustvu ovakvi dokumenti ili slični dokumenti potrebni su kako bi strane mogle iznositi svoje argumente a biće od pomoći i veću.

 

ROBINSON:

            Znači, optužba će uneti primedbe optužbe, odbrana će uneti primedbe odbrane i tu je još i kućica za primedbe amikusa. I znači tu će oni uneti njihovu procenu ... dokaza.

 

TUŽBA:

            Da.

 

ROBINSON:

            Pa govoreći u moje lično ime moram priznati da ne mislim da je to nešto prikladno jer mislim da je na veću da razmotri dokazni materijal. I ja mislim da veću ne bi na ovaj način trebali pomagati zastupnici na obema stranama. Na kraju suđenja nama će se obratiti sve strane i mi ćemo ćuti njihovu procenu dokaznog materijala. Ja osobno smatram da ovo ide malo predaleko u pomaganju - meni da pomaže u mom radu kao sudija. Ili npr. sažetak svedočenja. Ko će pripremiti sažetak svedočenja?

 

TUŽBA:

            Dozvolite mi da redom odgovorim na ono što ste rekli. Iznenađuje me da smatrate da nije od pomoći da vam sve strane iznesu svoje primedbe o svedocima. Jer obično na kraju svakog suđenja strane upravo i daju svoje primedbe o tome. Međutim jedan od problema na suđenjima ovakve vrste, ovakve veličine je to da u završnom riječi se jednostano ne mogu izneti primedbe o svim svjedocima. U poslednjem predmetu u kojem sam ja radio pred vama imali smo završnu reč od tri sata i to vreme jednostavno nije bilo dovoljno da se iznesu naše opservacije o svim svedocima. A ukoliko bi smo to napravili u našem završnom podnesku to bi jednostavno bilo bespotrebno trošenje stranica podneska ukoliko bi se bavili svim svjedocima individualno. Ja mislim da se vi sećate da smo u tom prethodnom suđenju mi vama predali jedan dokument u kojim smo izneli naše primedbe o svedocima i smatrali smo da će to biti vredno jer obično veće želi razmotriti i pitanje verodostojnosti svedoka i druge stvari. U prethodnom predmetu bili su to obično svedoci odbrane. Prema tome, ja i dalje smatram da je taj dokument od velike koristi. Veoma je važno da sve strane o krivičnom suđenju budu u poziciji da iznesu svoje primedbe i o svedocima i o komadima dokaza koji stoje na raspolaganju veću. Na jednom suđenju ovakve veličine potrebno je biti pomalo maštovit i izmisliti način da se to napravi a da ne potrošimo previše vremena na usmene argumente prilikom iznošenja tog materijala.

            Zatim, vi ste me zapitali da li će to biti od pomoći veću ili stranama? Ja smatram da ovdje neće doći do nepravićnosti prema bilo kome jer će ovo biti od pomoći i optuženom kojega nitko ne zastupa jer će na taj način moći organizirati svoje primedbe i dati ih veću na način koji će on lako razumeti.

 

SUDIJA:

            Dozvolite mi da vam dam primjer. Đon Dou, 2. maj, i tu je sažetak. Sažetak pretpostavljam da.

 

TUŽBA:

            Upravo sam htio o tome govoriti. Sažetak ćemo pripremiti mi ali kao što sam već rekao o tome se može razgovarati sa amikusima i sa onima koji to pripremaju za vijeće.

 

ROBINSON:

            Ja mislim da je to  jako ... Kao dokument za same strane, da. Ali na primer, primedbe optužbe o ovom svjedoku tu piše taj je svedok bio pouzdani svedok. Ja naravno očekujem da će to optužba reći ali na veću je da na kraju krajeva odluči o pouzdanosti odnosno verodostojnosti svjedoka. Prema tome, to nam neće biti od velike pomoći. Vijeće još uvek mora pročitati transkriciju svedočenja svedoka i oceniti verodostojnost. I ja ne vidim kako nama vaša izjava optužbe da je taj svedok bio verodostojan, kako bi nam to moglo biti od pomoći. To je je nešto što će samo veće morati odlučiti nakon što pročita kompletno svedočenje.

 

TUŽBA:

            Ali, naravno. Ovo što ovde, primedbe koje pišu ne moraju biti relevantne za ono što ćete vi dobiti. Na primjer, ako uzmemo gospodina Rajnerelda i svedoke od juče možda će primedba biti  svedok je ispustio paragraf HDžZ  i to može biti od pomoći veću jer to su upravo primjedbe koje u ovakvoj vrsti suđenja zastupnici obeju strana obično iznose sudijama odnosno poroti na samom kraju. Svrha ovog dokumenta je da bude od pomoći, svrha ovog dokumenta je da se dužnosti svih advokata mogu izneti na taj način da se optuženi ne dovede u loši položaj time što on nije ovdje zastupan kao advokat.

            Kad je pak reč o sažetku, naravno stažetak koji će biti neutralan i pravičan treba doći jedne od strana. Ja nemam ništa protiv toga da uđem u predgovore sa samim mikusima i da onda dokument predam vama u toj formi. Međutim, ono što me brine, dozvolite mi da budem sasvim iskren u vezi toga, ono što me brine je to da u suđenjima ovakve vrste neizbježno će veće na kraju krajeva osloniti se na neku vrstu sažetka i zato je po našem mišljenju daleko bolje da se taj sažetak na temelju kojeg će vijeće raditi da to bude jedan transparentni dokuemant kojeg će razmotriti sve strane, a pogotovu odbrna. Prema tome, mi i dalje predlažemo da vi to razmotrite smtramo da se radi o nečemu što će biti od pomoći i što je konstruktivno i pozitivno.

            Mi ćemo pripremiti dokumenat otprilike ovog formata.

 

ROBINSON:

            Gospodine Najs ovo što ste upravo rekli je suština cele stvari, a to je,  po vašem mišljenju vijeće bi trebalo raditi na osnovu sažetka koji će biti transparentan. Međutim, veće radi na osnovu dokaza iznesenih u sudnici, na temelju toga ne na temelju nekakvih ... I ukoliko vijeće bude koristilo neki sažetak to nam mora biti sažetak koji će pripremiti samo veće ne sažetak u kojem su sudelovale i strane. To je moje mišljenje. Mi ćemo naravno saslušati vaše argumente ali na kraju krajeva je na vijeću da procjeni dokaze i da utvrdi kolika je verodostojnost svedoka, koliko se svakom svjedoku može verovati. Ja ne želim biti nefleksibilan, mi ćemo taj dokument uzeti, mi ćemo ga razmotriti, međutim, to su moji stavovi u ovom trenutku.

 

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs,

            Mislim da smo čuli što ste vi hteli reći. Ovo je ustvari završni podnesak optužbe.

            Istina je. To može biti veoma koristan dokument koji nam vi možete dati ukoliko budete iznosili argumente u sredini suđenja. To može biti jako koristan dokument, koji može služiti umesto završnog podneska ili može biti pridodat završnom podnesku u kojem ćete vi dakle izneti vaše komentare, vaš sažetak. Sve to prihvatamo. Međutim, mislim da se slažemo, da to ne može biti radni dokument za veće jer veće mora napraviti i obaviti svoj posao. Ono mora proceniti dokaze. Veće će u tome pomagati strane tamo i kada je to potrebno. Međutim, meni se čini da ovakav način postupanja pogotovo nije prikladan tamo gde se optuženi sam zastupa. Možda bi to bilo prikladnije da ga neko drugi zastupa, ali i tada bi se to moglo rastavljati.

            Ukoliko amikusi, žele nešto dodati ovakvom dokumentu to će biti od pomoći, ali to naravno leži na njima.

 

TUŽBA:

            Časni sude zahvaljujem se na vašim stavovima, neću više trošiti vreme, samo ću reći još dve stvari. Prvo, da odgovorim sudiji Robinsonu.

            Nisam rekao da je neizbežno i da je poželjno da vi radite na osnovu sažetaka. Međutim, očigledno je da i što znamo na osnovu presuda da veće mora uvek ići sve do transkripta. Međutim, transkripte obično traži na osnovu nekog dokumenta i taj dokument, ovaj dokument bi mogao biti od pomoći sada. I druga stvar, da odgovori, sudiji Meju.

            Iako ovaj dokument hoće biti na kraju deo završnog podneska optužbe. Svrha tog dokumenta i to sada treba reći je da bude od pomoći optuženom koji je odlučio da ga ne zastupa advokat kako bi on mogao svoje primedbe izneti na jedan organizovani način što će vama biti od pomoći, jer inače, on možda neće uspeti to izneti na dovoljno organizovani način.

            Ja ću nastaviti raditi na ovim dokumentima ja ću stupiti u kontakt sa Amikusima da vidim da li oni žele sarađivati na tome. Ukoliko žele, onda će taj dokument možda imati i veću vrednost u vreme kada ga budemo predstaviti u našem završnom podnesku.

            Hvala vam na vremenu koje ste nam posvetili.

 

SUDIJA:

            Vratićemo ovaj dokument.

 

TUŽBA:

            U redu.

 

SUDIJA MEJ:

            Onda trebamo još raspraviti pravilo 92B i unakrsno ispitivanje, a to smo ostavili za sledeću nedelju.

            Mislim da možda amikusi možda žele nešto reći o tome, takođe i optuženi.

TAPUŠKOVIĆ:

            Časne sudije ja bih vrlo kratko želeo, moram priznati nisam tačno razumeo ideju koju je izložio gospodin Džefri Najs, jer smatram da dokazi moraju biti izvođeni ovde pred vama, da oni moraju da se pokažu u svom svom svetlu i da u toku iznošenja dokaza mogu biti stavljene primedbe i nikako ne mogu da razumem da se gospodin Džefri Najs poziva na maštu kada su u pitanju dokazi. To je osnovna primedba koju bih ja izložio i smatram da ćemo mi uvek u onom momentu kada se dokazi budu izvodili reagovati na dokaze kojisu utom momentu na tapetu i smatram da je to jedini način na koji može da se u ovom slučaju radi.

            Međutim, ja vas molim obzirom na vašu naredbu, na vaš nalog koji se tiče nas, amikus kurije, i koji ste vi uputili nama 11. januara 2002. godine gde ste jasno ukazali da mi treba da pomognemo pretresnom veću na bilo koji način koji smatramo prikladnim u tom trenutku i ja sam procenio. Juče sam samo nešto kratko o tome razgovarao sa gospodinom Kejom, dok je pretres stajao. Vi ste čuli Slobodana Miloševića već dva puta ovde pred vama i jedanput onoga dana kada je rasprava održana pred žalbenim većem, da je postavio problem sopstvene slobode, ali ne u smislu slobode radi slobode kao nje same ako tako mogu da kažem, nego pre svega slobode koja bi mu omogućila da bude ravnopravan sa suprotnom stranom. Vama je dobro poznato da je ovo prvi slučaj u kojim se pred ovim tribunalom neko brani potpuno sam da se sud nalazi u situaciji koja je vrlo delikatna. Vi znate da pravilo 45. predviđa ono zašta se odlučio Slobodan Milošević, ali bih ja pažnju veću u ovom momentu skoncentrisao na statut tribunala koji govori o tome da se svakom optuženom mora obezbediti minimum jemstva da ima odgovarajuće vreme i sredstva za pripremu odbrane. U ovoj verziji koja je na srpskom jeziku, mislim da je loše to prevedeno. Ja ću pročitati jedan deo samo iz francuske verzije gde se kaže: (na francuskom)

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas gospodine Tapuškoviću, samo za trenutak zastanite. Ako ćete uložiti podnesak za privremeno puštanje na slobodu, vi to možete da uradite, čini mi se da to sada radite, ja mislim da ovo nije pravi trenutak za to. Postavljamo svedoka koji čeka. Možda bi bilo zgodnije da to uradite kasnije. Ali dozvolite da se konsultujemo.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Biću kratak, sudija Mej. Nije mi u ovom momentu smisao to, mada i o tome treba da razmišljamo i možda veće treba u jednom momentu i o tome da razmišlja. Smisao ovoga o čemu govorim, jeste da se moraju pronaći mogućnosti da Slobodan Milošević, može spreman da stigne na svaki od ovih dana kada se inesu dokazi. Drugim rečima, ja neznam, kakav predlog da vam dam u ovom momentu, da li to treba da budu savetnici koje bi on izabrao, koje on može svakoga dana kontaktirati u mogućnostima koje se odvijaju u jedinici zatvorskoj, ali smisao toga je upravo u onome o čemu je Slobodan Milošević juče govorio da mu je uskraćen čak i telefon i da nema mogućnosti da se pozabavi problemom koji se toga dana nalazii na sudu.

            Dakle ne insistiram ja u ovom momentu toliko na tom puštanju na slobodu, i raspravi oko toga da bi on bio ravnopravan sa drugom stranom, nego samo da veće pronađe mogućnost da Slobodan Milošević može na valjan način ako se već sam brani, pripremi za svaki dan suđenja. To je smisao onoga što sam ja hteo da vam kažem.

 

SUDIJA MEJ:

            Ako imate konkretan predlog, mi ćemo to saslušati u dogledno vreme.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Vi ste u januaru mesecu bili odobrili slobodne razgovore Slobodana Miloševića sa savetnicima koje on nije prihvatao, ali ako on ima savetnike koje prihvata, onda bi prosto trebalo da mu se omogući da sa njima razgovara, dogovara se i da vidi kako će u konkretnoj situaciji da postupa ako se već sam brani.

            Mi sa Slobodanom Miloševićem nemamo kontakt. Vi znate da je taj kontakt, mi ne izbegavamo, mi taj kontakt možemo da otvorimo samo uz vašu saglasnost ako to on traži, ali u ovoj situaciji smatraam za potrebno da vam samo toliko kažem.

           

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Tapušković, u svetlu onoga što ste upravo rekli, da li vi kažete da je sada tu nešto novo na putu gospodinu Miloševiću, neka nova prepreka koja ga onemogućava da stupi u kontakt sa svojim saradnicima koji bi mu pružili pomoć, ako je to tako, onda bih ja to smatrao vrlo odbojnim pitanjem i onda bi veće trebalo tome da posveti pažnju.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Uvaženi sudija, tu najpre, to je problem na koji je on ukazao juče. Da on čak ni telefonsku vezu više nema ni sa kim, a ja mislim da ne bi trebalo da bude problema.

 

SUDIJA MEJ:

            To nije tačno, on ima telefon.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            U redu, telefon nije dovoljan za tako nešto. Ja mislim da može da se pronađe rešenje i da sud sigurno može da pronađe rešenje da omogući, ukoliko Slobodan Milošević želi stalni kontakt, slobodan kontakt sa savetnicima, ja mislim da tu ne bi trebalo da bude problema da mu se to omogući, ako hoćemo da ga stavimo u poziciju da može da mu se garantuje minimum jemstava da se valjano pripremi za suđenje.

            Ja mislim da tu ne bi trebalo da bude teškoća u granicama mogućnosti koje postoje u zatvoru.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Mislim da treba da iznesete konkretne predloge, jer ja bih vam dao punu podršku, jer kao što sam rekao, to je njegovo pravo, ne samo prema statutu i prema običajima međunarodnom pravu da ima sve mogućnosti u pripremi svoje odbrane. Ali dajte nam konkretno, šta imate na umu, telefon, koliko je meni poznato, koliko je veću poznato, to je pitanje kojim smo se već pozabavili. Ako još uvek ima problema sa telefonskim linijama, onda nam to recite.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Da vas dalje ne bih zamarao ja ću pokušati zajedno sa kolegama da vidim da li možemo da napišemo u tom smislu nešto, ali čini mi se da je to jedan problem koji zaista treba rešiti.

 

SUDIJA MEJ:

U redu. Hvala vam lepo. Gospodine MiloševićU, mi smo vam rekli da ćete imati mogućnost da pokrenete koje god želite pitanje, to možete sada da učinite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Ja bih nastavio ne potpuno identično, ali lakše vezi sa ovom temom koju je delimično pokrenuo jedan od prijatelja suda. Vi dobro znate da je osnovno pravo koje garantuje i međunarodni pakt o građanskim i ljudskim pravima i o čemu postoje evropske, afrička i američka konvencija, američka deklaracija, osnovno pravo - pravo na odbranu. Meni je to potpuno uskraćeno izolacijom, potpuno je jasno da ne može biti ni reći o nekom pravednom suđenju i ravnopravnosti strana. I da ja ovde nemam baš nikakve uslove za odbranu, a s druge strane vi svi dobro znate da ja neću pobeći sa ovog mesta sile, nepravde gde se brani i moj narod i moja zemlja jer se radi o najtežim optužbama.

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću mi nismo zainteresovani sada za vaše političke stavove, vi ste to izneli mnogo stvari. To neće ništa pomoći ukoliko nastavite da ponavljate, ako imate nešto esencijalno da iznesete pred ovim ... većem recite nam i mi ćemo to da razmotrimo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa to je ovo što  iznosim. Dakle, pustite  me na slobodu, a znate dobro da pobeći neću odavde.

 

SUDIJA:

            U redu, mi ćemo to razmotriti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Izvolite razmotriti. Dalje. Želim da komentarišem, pretpostaljam da ste mi to pravo dali ove predloge koje smo čuli od tužioca, a i komentar jednog od amikusa da mu nije u potpunosti jasno šta tužba želi. Mislim da je meni u potpunosti jasno šta želi ova druga strana koja je podnela lažnu optužnicu. Ta strana želi da ona organizuje rad obe strane i jedne i druge strane, pa čak i da ona organizuje rad veća. Sa ovom idejom o nekakvom dokumentu koji treba da posluži interesima sve tri strane a koji će jedna strana da drži i da njim upravlja i na taj način inače svoju poziciju u kojoj drži kompletnu mašineriju protiv jednog kome je uskraćeno praktično pravo na odbranu na drugoj strani, i to je malo i to mora da poboljša.

            Juče smo čuli iz objašnjenja tužioca praktično da ja njima smetam ovde onim što govorim, sa onim što pitam i što radim. Sad vidim iz ovoga da im smeta i veće, jer treba i veću da daju uputstva kako će i veće da ceni verodostojnost onoga što oni iznose da bi na taj način kompenzirali potpunu rekao bi promašenost dokaza koje iznose i kojima se ništa ne dokazuje i gde se vidi da se radi praktično o svedocima koji su lažni. I gospodin Robinson, koliko sam shvatio, komentarisao je da je tužilac ovim zahtevom otišao predaleko. To je, rekao bih, jedan krajnje blag izraz za ocenu onoga s čim ide tužilac, ali u suštini je jasno da tužilac sa tom idejom želi da tužba preuzme funkciju ponašanja obe strane, znači i moju a, bogami, izgleda i vašu.

            Prema tome, najbolje bi bilo da se svi potpuno uzdrže od svojih aktivnosti i da tužba na kraju izrekne i presudu na osnovu ovih dokaza u kojima se verbalnim sredstvima pokušavaju da ospore materijalne činjenice.

Ja mogu da vam kažem da bi, uporedđujući ovo što oni rade, Osama bin Laden  mogao da vam dovede isto toliko svedoka i isto tako sa Kosova i Metohije koji će da se zakunu da su lično svojim očima videli Džordža Buša kako baca granate na Pentagon i na Svetski trgovački centar. Ne može se verbalnim objašnjenjima poništavati nešto što je ceo svet video, što je ceo svet saznao, ne može se poništiti ni delovanje, ni rat, ni UČK, ni NATO, agresija ni bilo šta na taj način na koji tužilac ima ambiciju da poništi.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević, moram vas ovde zaustaviti, vi ste izneli svoje argumente. Mi smo u stvari već doneli odluku da nećemo gledati taj dokument. Rekli smo sledeće -  tužilaštvo može da pripremi taj dokument na kraju postupka kada će to biti dio njihovog podneska ... vjeću i to će biti tako i ... koje ste vi izrazili ne treba da se brinete zbog toga jer .. vjeće neće gledati taj dokument. A sada da čujemo sledećeg svedoka.

 

ROBERTSON:

            Gospodine Milošević, sećate se juče ja sam pohvalio gospodina Tapuškovića za ulogu koju on igra u unakrsnom ispitivanju svedoka po izjavama svedoka. Ja sam ga pohvalio zato što se on potrudio da ukaže na one tačke u izjavi svedoka i informacije i dokaze koji su možda protivreći onome što je svedok rekao u sudnici.

            On je to učinio zato što ste vi zauzeli stav da nećete da čitate izjave svedoka. To je vaše pravo, ali želim da vam sugerišem da bi u vašem interesu bilo bolje da čitate te izjave koje nisu u stvari jako dugačke iz sledećeg razloga, jer vrlo često u izjavama svjedoka se nalaze informacije i dokazi koji mogu da budu protivrečni onome što svedok kaže u sudnici i vi ćete biti u boljoj poziciji da bolje koristite tu protivrečnost nego ami...i to iz prostog razloga što vi imate više informacija o tim pitanjima nego ... zato vas molim da to razmotrite jer to je u interesu vaše odbrane i mi vam savetujemo da čitate izjave svjedoka kada iznosite svoje dokaze.

 

SUDIJA MEJ:

            Molim da se pozove sledeći svedok.

TUŽBA:

            Tužilaštvo poziva Besnik Sokolia.

            Molim da svedok da svečanu izjavu.

 

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine.

 

SUDIJA MEJ:

            Izvolite sesti.

TUŽILAC:

            Gospodine Sokoli molim vas recite nam ime i prezime?

ODGOVOR:

            Ja sam Besnik Sokoli.

PITANjE:

            Rođeni ste 2. septembra 1977. u Peći. Je li to tačno?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Šta je vaše zanimanje?

ODGOVOR:

            Ja sam prevodilac.

PITANjE:

            Gde radite?

ODGOVOR:

            Trenutno radim pri policiji UNMIK-a.

PITANjE:

            Gde ste radili ranije?

ODGOVOR:

            Tokom 1998.g., radio sam za posmatrače UN, zatim sam radio za OEBS a onda sam radio za Međunarodni krivični sud.

PITANjE:

            Šta ste radili za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju?

ODGOVOR:

            Radio sam kao prevodilac na terenu.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, možete li objasniti Veću gde se nalazi Peć.   

ODGOVOR:

            Peć se nalazi na zapadu Kosova. Graniči se sa Crnom Gorom, najbliža sela su Rašić i Vitomirica.

PITANjE:

            Kakav je bio etnički sastav stanovništva u Peći pre marta 99.g.?

ODGOVOR:

            Mislim da je oko 90 posto stanovništa bilo albansko.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, kako bi ste opisali situaciju u Peći ili u blizini Peći tokom leta 98..g. pa sve do marta 99.g.

ODGOVOR:

            Bilo je jako napeto. Posebno zbog određenih događaja do kojih je došlo i nakon njih a pošto sam radio za OEBS mene su donekle maltretirali i Srbi koji su živeli u Peći napadali su vozila OEBS-a.

PITANjE:

            Ovde ću vas zaustaviti na trenutak gospodine Sokoli, i da se vratimo na vašu rečenicu da je bilo napeto zbog određenih incidenata. Možete li nam opisati o kakvim incidentima se radi.

ODGOVOR:

            Ne sjećam se tačnih datuma, ali mislim da je to bilo u decembru. Došlo je do jednog incidenta u kojem je ubijeno 6 Srba u jednom kafiću.

PITANjE:

            Znate li ko je ubio Srbe?

ODGOVOR:

            Ne. Ne znam ali prema glasinama koje sam čuo došlo je do svađe između samih Srba.

PITANjE:

            O čemu je bila svađa?  

ODGOVOR:

            Ne znam.

PITANjE:

            Mislim da niste shvatili moje pitanje. Da li znate oko čega su se svađali?

ODGOVOR:

            Ne. znam. Ne znam.

PITANjE:

            Šta se desilo posle tih incidenata?

ODGOVOR:

            Sve do tog incidenta mi smo slobodno odlazili na posao, govorim o sebi samo ali posle tog incidenta posmatrači su morali da dođu po nas kući i takođe da nas vrate kućama.

PITANjE:

            Vi ste u to vreme radili za posmatračku misiju?

ODGOVOR:

            Za OEBS.

PITANjE:

            Da li je u to vreme srpska vojska bila prisutna u Peći. Dakle tokom 98.g. i prije marta 99.g.

ODGOVOR:

            Da. Tu je bila policija zajedno sa Vojskom.

PITANjE:

            Šta su policija i Vojska zajedno radili?

ODGOVOR:

            Ne znam kako da odgovorim na to pitanje. Kao što sam rekao oni su bili tamo bilo je nešto maltretiranja albanskog stanovništva, i to su uglavnom radili srpski civili, i takođe je bilo ekscesa u kojima su policajci i Vojska maltretirali Albance, albanske građane.

PITANjE:

            Da li se sjećate i da li možete reći Vjeću neki primer nekog takvog maltretiranja?

ODGOVOR:

            Na primer, dan nakon incidenta koji sam ranije pomenuo u centru Peći mnogo Albanaca je premlaćeno i to su radili srpski civili a policija je bila prisutna i ni na koji način nije intervenisala.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, da li ste vi ili bilo koji član vaše porodice bili povezani u bilo kom trenutku sa OVK.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Da li je OVK bila prisutna u vašem gradu?

ODGOVOR:

            Nije mi bilo poznato da je OVK bila u samom gradu Peći. Jedina informacija koju sam ja imao o OVK bile su one koje sam dobio putem medija, putem televizije. Oni su uglavnom bili raspoređeni na brdima i u selima.

PITANjE:

            Da li se sjećate da ste ih viđali da dolaze u grad. Mislim na Peć?

ODGOVOR:

            Ne. Ne prije rata.

PITANjE:

            A poslije rata?

ODGOVOR:

            Da. Viđao sam pripadnike OVK poslije rata.

PITANjE:

            Da li znate za borbe između srpskih snaga i pripadnike OVK tokom 1998.g.?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste vi bili očevidac takvih borbi?     

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Pa kako ste saznali za te borbe?

ODGOVOR:

            Putem medija.

PITANjE:

            Kojih medija.

ODGOVOR:

            Mislim glavnom putem emisije Vijesti BBS, i Euro Njuz i slično 

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, sada bi htela da se pozabavimo martom 99.g., kada je počelo bombardovanje NATO-a. Gde ste se vi tada nalazili?

ODGOVOR:

            U to vreme bio sam kod kuće.

 

PITANjE:

            U Peći.

ODGOVOR:

            Da u Peći.

PITANjE:

            Da li je Peć bila bombardovana ili pogođena tog dana?

ODGOVOR:

            Ne, koliko je meni poznato.

PITANjE:

            Gde ste se nalazili sledećeg dana nakon početka NATO bombardovanja. Dakle 25. marta?

ODGOVOR:

            Bio sam i dalje kod kuće tog dana.

PITANjE:

            Da li ste bili sami kod kuće?

ODGOVOR:

            Ne. Bio sam sa svojom porodicom i takođe je tu bila porodica ... moje komšije.

PITANjE:

            Koliko vas je ukupno bilo u vašoj kući?

ODGOVOR:

            10.

PITANjE:

            Da li ste napustili svoju kuću?

ODGOVOR:

            Otišao sam od kuće 28 marta. To je bila nedelja.

PITANjE:

            Zašto ste bili kod kuće, odnosno dok ste bili kod kuće 25.marta šta ste vidjeli ili čuli'

ODGOVOR:

            24. i 25. je bilo relativno mirno ali uveče 25. i 26. i 27. bilo je granatiranje u naselju u blizini mog naselja. To je naselje koje se zove Zadra i vidio sam da nekoliko kuća gore.

PITANjE:

            Da li ste to mogli videti iz svoje kuće?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li ste vi vidjeli granatiranje?

ODGOVOR:

            Vidio sam vatru, plamen i video sam bljesak granatiranja.

PITANjE:

            Da li ste u jednom trenutku napustili svoju kuću?

ODGOVOR:

            27. marta moj otac je otišao do kapije i video je policiju, koja je tamo bila u oklopnom vozilu kako mi on ispričao i narednog dana ujutru dakle, 28. ja sam otišao do kapije i nisam nikoga video čak ni svoje komšije i odlučili smo da odemo.

PITANjE:

            Zašto su vaše komšije otišle, kakva je bila situacija u to vreme'

ODGOVOR:

            Ne znam zašto su otišli, ali u to vreme sam bio jako uplašen i bojao sam se da tu ostanem sa svojom porodicom.

PITANjE:

            Dakle, vi ste ostali kod svoje kuće dva dana i rekli ste da ste tek 28. marta, otišli. Možete li nam opisati šta se desilo 28. marta?

ODGOVOR:

            28. marta, u nedelju otišli smo zajedno moja porodica i porodica Bobi otišli smo u kuću moje tetke u drugom delu grada, u naselju koje se zove Džemajkada i išli smo provlačili smo se kroz aleje da nas nebi vidjela policija i Vojska.

PITANjE:

            Zašto ste dok ste išli na to mesto šta ste videli?

ODGOVOR:

            Primetio sam da ima mnogo policije. Video sam zapaljene kuće, provaljene radnje, opljačkanu imovinu.

TUŽILAC:

            Vratimo se sada na onu veliku količinu policije koju ste spomenuli. Koliko ste policajaca tada vidjeli.

ODGOVOR:

            Ne mogu vam dati broj jer oni su se stalno kretali. Ali rekao bi da ih je bilo više od 50.

PITANjE:

            Kako su bili obučeni. Da li su nosili uniforme?

ODGOVOR:

            Da. Nosili su uniforme.

PITANjE:

            Opišite nam uniforme?

 

ODGOVOR:

            To su bile plave maskirane uniforme.

PITANjE:

            Da li su nosili neke oznake?

ODGOVOR:

            Na levoj ruci pisalo je Milicija.

PITANjE:

            Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet broj 18.

OPTUŽBA:

            Molim vas da sada pogledate ovaj niz fotografija i da kažete Sudu da li na njima vidite neku uniformu koja je slična uniformama koje ste videli toga dana.

ODGOVOR:

            Ova ovde broj 6.

OPTUŽBA:

            Hvala. U redu.

PITANjE:

            Jesu li oni bili naoružani?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Možete li nam opisati oružje koje su nosili?

ODGOVOR:

            Otprilike da.

OPTUŽBA:

            Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet 21.

            Gospodine Sokoli molim vas da pogledate ovaj niz fotografija i da nam kažete da li možete identificirati oružje koje ste videli toga dana? Koji je to broj?

ODGOVOR:

            Broj 3. To je nešto slično ali ne mogu vam to točno opisati.

OPTUŽBA

            U redu to je dobro. Znači broj 3 na listu B.

ODGOVOR:

            Da.      

PITANjE:

            Možete li reći što ste videli da policija tada radi'

ODGOVOR:

            Pa bilo je to teško nastojao sam da me ne vide oni su se stalno kretali.

PITANjE:

            Jeste li čuli pucnjavu? Jeste li videli vatru?

ODGOVOR:

            Video sam vatru u kućama i čuo sam pucnjeve, činilo mi se da oni dolaze iz daleka.

PITANjE:

            Rekli ste da je vaš deo grada bio napušten. Da li je bilo ljudi na ulicama u to vreme kada ste i vi odlazili?

ODGOVOR:

            Ne. Osim policajaca nisam video nikoga.

PITANjE:

            Kuda ste otišli iz vaše kuće?

ODGOVOR:

            Otišao sam tetki kao što sam rekao u predelu grada Džemalkada.          

PITANjE:

            Koliko daleko je bila kuća vaše tetke od vaše kuće?

 

ODGOVOR:

            Pa oko 40 minuta peške.

PITANjE:

            Znači jeste li tokom svih tih 40 minuta videli policajce kako se kreću okolo?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Jeste li razgovarali sa nekim drugim dok ste bili na ulici, sa nekim drugim seljanima?

ODGOVOR:

            Ne. Jer nikoga nisam video bio sam sa mojom obitelji i obitelji ..

PITANjE:

            Nakon što ste došli u kuću vaše tetke jeste li odatle mogli videti što se dešavalo okolo?

ODGOVOR:

            Pa osim dima iz kuća ništa drugo.

PITANjE:

            Jeste li onda u jednom trenutku napustili kuću vaše tetke.

ODGOVOR:

            Nakon sat vremena čuo sam ljude izvan kuće u velikoj panici izašao sam van da vidim šta se dešava, i oni su mi rekli da dolaze policija i Vojska da obijaju, pljačkaju i pale kuće.

PITANjE:

            I to je bio razlog zbog kojeg ste odlučili  ponovo otići?

ODGOVOR:

            Da. Jer bilo je strašno to čak i pogledati.

PITANjE:

            I kuda ste otišli?

ODGOVOR:

            Moja porodica  i porodica Bobi odlučili su otići peške do prvog grada u Crnoj Gori do Rožaja.

PITANjE:

            Što ste videli odnosno čuli dok ste hodali?

ODGOVOR:

            Opet sam video mnogo policije i to na nekoliko mesta. No, oni me nisu zaustavili sve dok nisam došao do raskršća sa cestom za Crnu Goru.

PITANjE:

            Jeste li došli do granice sa Crnom Gorom.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Što se dogodilo?

ODGOVOR:

            Policija me zaustavila na tom raskršću tamo ih je bilo 5 ili 6 nosili su iste uniforme i rekli su mi da ne mogu ići dalje tom cestom.

PITANjE:

            Jesu li vam rekli zašto?

ODGOVOR:

            Ne. Nisu mi dali pravi odgovor, ja sam insistirao i lagao sam reko sam da su mi njihovi kolege rekli da pođem tim smerom.

PITANjE:

            I što su onda učinili?

 

ODGOVOR:

            Bili su veoma agresivni i rekli su mi da se moram vratiti natrag u centar Peći, jer su oni organizovali autobuse i kamione za napuštanje grada.

PITANjE:

            Jeste li se vi vratili u Peć.

ODGOVOR:

            Da. Vratio sam se u centar Peći.

PITANjE:

            Jeste li išli peške natrag u Peć.

ODGOVOR:

            Neko vreme sam hodao a onda se zaustavio jedan automobil koji je mene i moje roditelje odvezao do tamo. Ja čak ni danas ne znam ko je bio taj čovek koji nam je pomogao.

PITANjE:

            Kad ste stigli u Peć kuda ste otišli?

ODGOVOR:

            Kad smo stigli u Peć ostali smo kod hotela Metohija.

PITANjE:

            Koliko ljudi je bilo tamo?

ODGOVOR:

            Bila je to velika gomila albanskih civila. Otprilike 30000 ljudi.

PITANjE:

            Zašto ste vi bili tamo okupljeni u centru grada?

ODGOVOR:

            Svim građanim rečeno je isto da se okupe u centru gde će ih čekati autobusi i kamioni da ih odvezu iz grada.

PITANjE:

            Kakva vrsta autobusa i kamiona?

ODGOVOR:

            To su bili civilni autobusi i kamioni pripadali su različitim albanskim privatnim putničkim agencijama.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, ko je građanima rekao da dolaze autobusi i kamioni.  

ODGOVOR:

            Policija.

PITANjE:

            Da li znate odakle su došli ti autobusi i kamioni da li su pripadali nekom preduzeću?

ODGOVOR:

            Sećam se dva preduzeća jedno je bilo  Traj turs, a drugo Flamingo turs.

PITANjE:

            Ko je vozio te autobuse i kamione?

ODGOVOR:

            Policajci, sami policajci.

PITANjE:

            Da li se sećate otprilike koliko je tamo bilo autobusa i kamiona.

ODGOVOR:

            Pa mislim da ih je bilo 8 otprilike 8.

PITANjE:

            Da li je policija takođe bila prisut

na tamo.

ODGOVOR:

            Da. Bilo je mnogo policajaca tamo.

 

PITANjE:

            I što su oni tamo radili.

ODGOVOR:

            Oni su bili tamo i usmeravali su ljude koji su se ukrcavali u autobuse i tako dalje.

PITANjE:

            Da li su rekli ljudima kuda ti autobusi idu?

ODGOVOR:

            Ja to nisam čuo niti išta slično tome. No u jednom od kamiona stajao je komad papira na kome je pisalo Rožaje. To je grad u Crnoj Gori.

PITANjE:

            Da li se sećate da ste videli neka vojna ili policijska vozila?

ODGOVOR:

            Da. Tamo su bila policijska, policajci su bili u policijskim vozilima, civilnim vozila i u oklopnim vozilima a video sam i dva velika tenka, vojna tenka mislim da su ti tenkovi pripadali Vojsci jer su bili zelene boje.

PITANjE:

            Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet 17.

            Molim vas da pogledate ovaj niz fotografija i da nam kažete da li možete identificirati neko od vozila o kojima ste govorili?

ODGOVOR:

            Tenk je bio otprilike ove velične

OPTUŽBA:

            Pokazujete broj 6.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Koliko tenkova ste videli?

ODGOVOR:

            Video sam dva tenka koja su stigla u isto vreme.

PITANjE:

            Jeste li videli neka policijska vozila.

ODGOVOR:

            Da. Video sam plava oklopna vozila.

PITANjE:

            Da li vidite nešto slično ... na ovim fotografijama pred vama?

ODGOVOR:

            Otprilike ove vrste ali bili su plave boje.

OPTUŽBA:

            Svedok pokazuje broj 10.

            Hvala.

            Prepoznajete li još neka druga vozila koja ste videli u centru grada?

ODGOVOR:

            Video sam crveni mercedes koji je se provezao tuda.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, možete li nam opisati što su građani radili. Šta se događalo dok su oni ulazili u autobuse?

ODGOVOR:

            Vladala je velika panika i strah. Moja majka je stajala blizu mene želela me zaštiti od policajaca koji su me gledali.

PITANjE:

            Jeste li videli i druge građane kako se ukrcavaju u autobuse i odvoze ih?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li su se autobusi vraćali da se u .. ukrca više ljudi?

ODGOVOR:

            Da. Otprilike dva i po tri sata kasnije isti autobus i kamioni su se vratili kako bi ukrcali još ljudi.

PITANjE:

            Što se vama tada dogodilo?

ODGOVOR:

            Pa otprilike u tri sata došla su šestorica policajaca odveli su me u hotel Metohija.

PITANjE:

            Što se dogodilo u hotelu?

ODGOVOR:

            Tamo su me fizički i psihološki maltretirali.

PITANjE:

            Jesu li vas tukli?

ODGOVOR:

            Da. Tukli su me.

PITANjE:

            Gde su vas tukli?

ODGOVOR:

            Uglavnom po leđima.

PITANjE:

            Da li znate zašto su vas tukli?

ODGOVOR:

            Ne znam.

PITANjE:

            Jesu li vam nešto govorili?

ODGOVOR:     

            Da. Pitali su me gde je OVK, gde sada NATO i postavljali su mi pitanja poput ako vam damo parolu protiv NATO-a da li ćete otići pred ljude i to dići u zrak.

PITANjE:

            I što vam se onda dogodilo?

ODGOVOR:

            To je trajalo nekih pet ili šest sati. Nakon toga su autobusi i kamioni ponovo došli i nešto se dogodilo vani nisam znao što. Došlo je do panike među ljudima i ta 6 policajaca otišla su iz sobe i ostavila me samog. Nakon minute je došao još jedan policajac uhvatio me za ruku i odvukao do kamiona.

PITANjE:

            Jeste li prepoznali tog čoveka?

ODGOVOR:

            Video sam ga ranije nosio je torbu sa znakom Crvenog krsta nije bio naoružan, i zapamtio sam ga zato jer je razgovarao sa decom u gomili.

PITANjE:

            Kuda vas je on odveo?

ODGOVOR:

            Izveo me iz hotela i rekao mi da se ukrcam ne jedno od vozila.

PITANjE:

            Jeste li u tom trenutku znali gde se nalazi porodica?

ODGOVOR:

            Moja obitelj bila je u tom istom kamionu u istom vozilu.

PITANjE:

            Koliko ljudi je bilo u kamionu?

ODGOVOR:

            Otprilike 60 ljudi.

PITANjE:

            I kuda su vas odvezli?

ODGOVOR:

            Video sam da je na tom kamionu znak na kome je pisalo Rožaje, ali oni su nas odvezli u Prizren.

PITANjE:

            Da li se sećate ko je vozio taj kamion?

ODGOVOR:

            U tom trenutku nisam video ko ga je vozio ali kad smo stigli u Prizren video sam da ga vozi policajac.

PITANjE:

            Što ste videli po dolasku u Prizren?

ODGOVOR:

            Kad smo došli do ulaza u Prizren i na putu do Albanije video sam mnogo policajaca i mnogo civila Albanaca.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, kad kažete policija, možete li nam opisati uniforme koje su oni nosili, ako su nosili uniforme?

ODGOVOR:

            Da. Bili su obučeni u istu uniformu koju sam već ranije opisao a to je znači, plava maskirana uniforma.

PITANjE:

            I šta se onda dogodilo?

ODGOVOR:

            Tada su neki ljudi počeli hodati u smeru Albanije, a jedan policajac je počeo vikati na njih rekao im da stanu. Rekao nam je da će nas drugi autobusi odvesti bliže granici s Albanijom.

PITANjE:

            Da li se sećate koliko je ljudi bilo sa vama u Prizrenu?

ODGOVOR:

            Nisam siguran mislim da je bilo šesto ili sedam stotina.

PITANjE:

            Da li je došlo više autobusa i kamiona?

ODGOVOR:

            Ne. Dok smo mi bili tamo nisam to video.

PITANjE:

            Kuda ste išli iz Prizrena?

ODGOVOR:

            Iz Prizrena tamo su došli neki drugi autobusi i odveli nas u selo čijeg se imena ne sećam to je bilo nekih 5 km od Prizrena.

PITANjE:

            Jesu to bili isti ili različiti autobusi?

ODGOVOR:

            To su bili drugi autobusi.

PITANjE:

            Jeste li videli ko je vozio te autobuse?

ODGOVOR:

            Da. Policajci.

PITANjE:

            Da li se sećate koliko je autobusa otprilike tamo bilo?

 

ODGOVOR:

            5 ili 6 mislim.

PITANjE:

            Da li vas je policija usmeravala, govorila vama i drugim građanima da idete da se ukrcate na te autobuse?

ODGOVOR:

            Da policajci su bili tamo i govorili su nam da se ukrcamo na autobuse.

PITANjE:

            Nakon što ste se ukrcali u autobus kuda ste otišli?

ODGOVOR:

            Nakon što smo se ukrcali u autobus odvezli su nas do sela koje sam ranije spomenuo, a odatle smo do granice išli peške.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, pre nego što ste prešli granicu da li ste morali predati lične  dokumente?

ODGOVOR:

            Da. Tamo su bili policajci i oni su tražili od ljudi da predaju osobne dokumente pasoše i sve druge identifikacione dokumente koje su imali i video sam takođe da skidaju registrarske tablice sa automobila.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, opet ste spomenuli policajce, možete li opisati njihove uniforme?

ODGOVOR:

            Da. To su bile iste uniforme plave maskirne uniforme.

PITANjE:

            Koliko ste policajaca videli na granici?

ODGOVOR:

            Oko 15.

PITANjE:

            Jesu li oni rekli ljudima zašto oni moraju predati svoje lične dokumente?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Jesu li vam objasnili zašto skidaju registarske tablice sa automobila?

 

ODGOVOR:

            Nisam čuo nikakvo objašnjenje.

PITANjE:

            Kad ste stigli u Albaniju?

ODGOVOR:

            U Albaniju sam stigao odnosno preciznije u Kukoč 29. marta.

PITANjE:

            Kad ste se vratili na Kosovo?

ODGOVOR:

            Vratio sam se sam ne znam tačno 16 ili 17 da vidim da li je nešto ostalo od moje kuće i moje imovine.

PITANjE:

            U kakvom ste stanju zatekli kuću?

SUDAC:

            16 ili 17 kojeg meseca.

ODGOVOR:

            Juna.

 

PITANjE:

            U kakvom ste stanju zatekli kuću?

ODGOVOR:

            Gornji deo bio je spaljen i sve je bilo opljačkano i odnešeno iz moje kuće.

PITANjE:

            I moje poslednje pitanje, gospodine Sokoli, zašto ste napustili Kosovo i otišli u Albaniju?

ODGOVOR:

            Morao sam otići i napustiti Kosovo zbog straha radio sam ranije za OEBS i mi smo bili cilj policije i vojske bojao sam se da će se nešto ružno dogoditi meni i moji obitelji.

PITANjE:

            Rekli ste da ste radili za OEBS. Koja je bila uloga OEBS-a u tom času?

ODGOVOR:

            OEBS je igrao ulogu pomatrača kako bi se osigurala sigurnost.

PITANjE:

            Zašto mislite da su vas odabrali za metu budući da ste radili za OEBS?

ODGOVOR:

            Zato jer, kad sam bio u automobilu OEBS-a u automobilu narandžaste boje srpski civili često bi na nas bacali kamenje.

PITANjE:

            Gospodine Sokoli, jeste li napustili Kosovo zbog bombardovanja NATO pakta?

 

ODGOVOR:

            Ne. Nisam otišao zbog bombardiranja NATO pakta, jer nisam imao razloga da se njih plašim. Moja kuća nije bila blizu policijske stanice ili kasarne.

TUŽBA:

            Nemam više pitanja.

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Sokoli sada ćemo napraviti pauzu od pola sata.

            Molim vas da se vratite u 11,30 minuta za daljnje ispitivanje isto tako molim vas na umu tokom ove pauze i eventualnih drugih pauza da ne smete ni sa kim razgovarati o vašem svedočenju sve dok se ono ne privede kraju. To se odnosi i na pripadnike tima optužbe.

            11,30 Molim ustanite.

 

POSLE PAUZE:

 

SUDIJA:

            Izvolite sesti.

            Izvolite gospodine Miloševiću.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste sve vreme pre početka vašeg rada u KVM živeli u Peći.

SVEDOK:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste pre toga proveli jedno vreme u Švajcarskoj i Nemačkoj?

SVEDOK:

            U Nemačkoj sam bio 1992.g. u kratkoj poseti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I sve vreme ste ostalo proveli u zemlji?

SOKOLI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od 98.g., bez prekida, niste išli u inostranstvo.

SOKOLI:

            Ne. Nisam išao u inostranstvo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je u Peći bilo 90 posto Albanaca.

SOKOLI:

            Da mislim da je tako bilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali, prema podacima, stoji da je bilo 76 odsto Albanaca u Peći.

SOKOLI:

            Rekao sam otprilike, ali ne znam precizno ne znam tačno brojku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da se vratimo onda na same događaje koje opisujute. Ja ću početi od kraja. Vi ste opisali događaje 24. pa do 29. marta kad ste prešli u Albaniju. Da li je tih dana Peć bila ratna zona?

SOKOLI:

            Ne svatam pitanje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 24. je počela agresija NATO,  izvestan broj meseci pre toga su vođene borbe sa formacijama OVK. Da li je Peć bila tih dana, kad ste vi napustili Peć, kad su izbeglice napustale Peć, Peć bila ratna zona?

SOKOLI:

            Kao što sam ranije rekao nije bilo snaga OVK u gradu Peć. Ali ja ne znam ni zakakav drugi rat.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Na to ćemo se onda vratiti kasnije na te snage OV. Tih dana je ceo pogranični pojas bio ratna zona i vi ste opisali izbeglice koje su napuštale ratnu zonu. Prema tome, da li je tačan zaključak da su vam vojnici i policajci pomogli vama i drugim civilima, da napustite ratnu zonu.

SOKOLI:

            Ne mislim tako. Jer, mene su tukli i maltretirali a isto tako i druge građane. Ja nisam otišao sa Kosova iz bilo kog drugog razloga osim što sam se bojao da će mi se nešto desiti da će mi nešto uraditi srpska policija i Vojska.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam samo za činjenice. Oni su od vas tražili da, pitali vas, hoćete da nosite parolu protiv NATO, tako ste rekli.

SOKOLI:

            Da. Rekao sam to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I šta ste im vi odgovorili.

SOKOLI:

            Odgovorio sam da, jer da sam rekao ne, ne mogu zamisliti kakve bi bile posledice šta bi mi se desilo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U svakom slučaju želeli ste da idete iz vašeg grada u pravcu Rožaja, znači prema Crnoj Gori.

SOKOLI:

            Ne. Ja nisam želeo da idem bilo gde, ali zbog okolnosti sam bio prisiljen da donosem takvu odluku u tom periodu.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste krenuli sa svojim roditeljima prema Rožaju i da vas je na putu, na raskrsnici, vratila policija da bi se ukrcali u autobuse, da ne pešačite. To je bilo objašnjenje koje ste vi dali. Dakle, vi ste išli prema Rožaju?

SOKOLI:

            Mi smo odlučili da idemo u Rožaje jer je to bilo blizu i mislili smo da ćemo biti bezbedniji ako odemo tamo i tamo se sklonimo na neko vreme.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Inače, teritorija Crne Gore je manje bombardovana nego cela teritorija Srbije, a još manje nego teritorija Kosova, da li to znate?

SOKOLI:

            Razmišljam o NATO bombardovanju u Srbiji i Crnoj Gori, sve te događaje pratio sam putem medija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ovo vezano za vaš odlazak prema Rožaju je vezano takođe za to bombardovanje jer, pitanje koje imam glasi - da li znate da je 25. marta bombardovana teritorija Rožaja, čak imam ovde i podatak o jednom mladiću muslimanu Senadu Dačiću, 16 godina starom, koji je poginuo i o velikom broju teško ranjenih tada. Dakle, to je vezano za vaše vraćanje s tog nesigurnog puta, jer su upotrebljene kasetne bombe. Da li znate za taj događaj?

 

SOKOLI:

            Ne. Ne znam ništa o tome.       

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, na putu kojim ste vi želeli da idete iz Peći prema Rožaju bile su upotrebljene kasetne bombe i zato taj put nije bio bezbedan za izbeglice. Vi o tome ne znate ništa?

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević, on je rekao da ne zna ništa o tome. Možda nam svedok može pomoći kod sledećeg, kada vas je policija vratila da li su vam bilo šta rekli o bombardovanju?

SOKOLI:

            Ne. Ništa nam nisu rekli takve vrste, ili ništa nam nisu rekli o bombardovanju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Onda, da li vaši odgovori sugerišu da Albancima vlasti nisu dozvoljavale da idu prema Crnoj Gori?

SOKOLI:

            Ne mogu govoriti o njihovim namerama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je nekoliko desetina hiljada izbeglica sa Kosova i Metohije otišlo u Crnu Goru upravo tim putem, ali kasnije, kada na njemu nije bilo kasetnih bombi. Da li znate, dakle, da je nekoliko desetina hiljada građana otišlo u Crnu Goru upravo tim putem?

SOKOLI:

            Ja takođe ne znam kada su oni otišli sa Kosova. To sam saznao putem medija da je nekoliko hiljada izbeglica se sklonilo u Crnu Goru.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A pretpostavljate, pošto ste radili u verifikacionoj misiji, da postoje i podaci Komesarijata za izbeglice o tim izbeglicama koji se sklonili u Crnu Goru. Da ili ne?

SOKOLI:

            Ne mogu odgovoriti sa da ili ne, jednostavno putem medija saznao sam da su različiti brojevi izbeglica se sklonili u različitim gradovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Rekli ste na početku da je napetost u Peći izazvana onim što ste vi nazvali incident u kafiću ... u Peći.

SUDIJA MEJ:

            Da. On je to rekao. Šta je vaše pitanje?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj događaj se dogodio 14. decembra 98.g. Da li se toga sećate?

 

SOKOLI:

            Ranije sam rekao sjećam se meseca, ali se ne sećam tačnog datuma.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sećate se decembra, je li tako, 98.g?

 

SOKOLI:

            Da. sećam se da je bio decembar.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre toga smatrate da nije bilo incidenata koji su izazivali napetost?

SOKOLI:

            Ne znam ni za jedan u samoj Peći, u gradu Peći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A to je relativan pojam. Da li znate da je od maja do novembra 98.g, znači od maja pa do novembra meseca 98.g., da je policija imala sukobe sa UČK u velikom broju sela oko Peći. A to je, na primer, Lođa  je 2 km od Peći, Ljubenić 2km, Raušić 5 km, 10 km, Vrežnik i tako dalje,  da je ubijeno 6 pripadnika MUP. Da li se, dakle, sećate tih napada UČK na policiju i uopšte na civile od maja do novembra 98.g. U neposrednoj blizini Peći.

SOKOLI:

            Kada je reč o UČK rekao sam već ranije da su oni bili u brdima, u šumama, i u selima. Mislim da su se oni sukobljavali sa srpskim snagama i sve što sada kažem, kažem na osnovu onoga što sam čuo putem medija. Oni su bili u šumama, oni su pomagali stanovništvu koje je bilo proterano iz njihovih sela.

SUDIJA MEJ:

            Vama je konkretno postavljeno pitanje o incidentima u selima oko Peći. I koliko sam ja svatio tvrdi se da je tokom tih incidenata ubijeno 6 pripadnika SUP-a. Da li vi bilo šta znate o bilo kakvom takvom događaju ako ne znate recite da ne znate.

SVEDOK:

            Ne,  ne znam ništa o tim incidentima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate, na primer, za događaj u parku u Peći, to je hotel u Karagaću, to vam je u Peći, je li tako, kada su došli predstavnici misije OEBS da provere glasine šta se događa u tom hotelu, da su razgovarali sa zamenikom komandanta brigade UČK koji se tu našao.

SOKOLI:

            Ne. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste radili u verifikacionoj misiji pretpostavljam da ste kao zaposleni u verifikacionoj misiji imali bar nešto više informacija nego ostali građani. Da li ste imali ili niste?

SOKOLI:

            Nisam imao informacije koje bi se odnosile na ovaj incident. A kada je reč o verifikacionoj misiji na Kosovu ja sam radio kao supervizor straže, kao nadzornik straže.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da nije bilo incidenata u Peći,  ja ću zbog kratkoće vremena da vas pitam samo za Albance. Da li znate da je 26. maja, znači u gradu u Peći ubijen 26. maja 98.g. Komani Adria.

SOKOLI:

            Ne, ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate  li da je 2. juna ubijen takođe Albanac, takođe u gradu i takođe u Peći, Dači Uka.

SOKOLI:

            Ne. Ne znam ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li da je 3. juna ubijen takođe Albanac Zumber Beriša kod Patrijaršije, kod Pećke patrijaršije.

SOKOLI:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da su 24. jula ubijeni Adem Đuka i Bakir Đuka.

SOKOLI:

            Da, znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Samo taj događaj znate, a da li znate za događaj 1. avgusta kad je ubijen Z. Gaši?

SOKOLI:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A 2. januara ..Keljmendi.

SOKOLI:

            Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate Adria kad je ubijen 11. januara.

SOKOLI:

            Ne. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A Emin Baša 31. januara, da li ste čuli za njegovo ubistvo?

SOKOLI:

            Ne. nisam čuo za to.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I 10. februara, Ćerim Đuka, ni za njega niste čuli?

SOKOLI:

            Ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Vi ste radili u verifikacionoj misiji, da li znate da u izveštaju verifikacione misije OEBS za period 9-12 mart 99.g. piše da je po naredbi komandnih struktura OVK ubijeno više Albanaca lojalnih Srbiji. Da li znate za taj izveštaj, da to piše u izveštaju KV u kojoj ste vi radili.

SOKOLI:

            Ne. Nisam video takav izveštaj niti sam čuo bilo šta takve vrste.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Rekli ste da se niste plašili bombardovanja jer ne živite ni blizu kasarne,  ni blizu policijske stanice. A da li znate da za vreme agresije uopšte nije bilo Vojske u Peći i da su svi otišli prema granici. Da li to znate?

 

SOKOLI:

            Ne. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je u to vreme bilo samo 18 sahrana policajaca iz Peći, koje je ubila  UČK. Sahrane  obično  zapaze u gradu. Da li znate za to?

SOKOLI:

            Ne. Ne znam ništa o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je za vreme cele agresije veliki broj Albanaca i ogromna većina Muslimana i Roma ostala u Peći kao i veliki broj Srba.

SOKOLI:

            Kad sam se vratio posle rata i nakon ulaska snaga NATO-a na Kosovo nisam našao nijednog Albanca, Roma ili Muslimana u Peći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Prazna je bila Peć kad ste vi došli?

SOKOLI:

            Da. Jedino sam sreo nekoliko vojnika italijanskog ...

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste videli, pošto ste tada i sami bili u Peći, da je 90 odsto srpskih kuća u Peći spaljeno upravo u vreme kad ste vi došli tamo.

SOKOLI:

            Kad sam se vratio samo sam video svoj deo grada i nekoliko drugih četvrti koje sam poznavao puno albanskih kuća je bilo spaljeno a nisam primetio ništa sa srpskim kućama.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate da je 90 odsto srpskih kuća u Peći spaljeno?

SOKOLI:

            Ne. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne znate da su sva sela srpska u okolini spaljena? Na primer, Crni vrh, Ljeljoša, Brestovik, Titanica i tako dalje. Da li znate da su sva sela srpska u okolini Peći spaljena?

SOKOLI:

            Kad sam se vratio u Peć mali broj srpskih kuća je bio spaljen a kada je reč  o napuštenim i spaljenim selima ništa ne znam o tome.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali kasnije je spaljen ostatak srpskih kuća. Da li znate za to ili ne?

SOKOLI:

            Ne. Nisu spaljene.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste počeli sa objašnjenjem da je napetost u Peći izazvao kako ste vi rekli incident u kafeu Panda i da vam svi ovi događaji i  svi ubijeni od maja do decembra, jer se događaj desio 14. decembra, nisu poznati i nisu proizvodili nikakvu napetost?

SUDIJA MEJ:

            To je komentar. Komentar na svedočenje ovog svedoka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, počela je sa napetost izazvana  incidentom, kako ste  nazvali, u "Pandi".

SUDIJA MEJ:

            Da to je njegovo svedočenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite za taj zaista stravičan zločin, o čemu zna cela Jugoslavija, da je  rezultat svađe među Srbima?

 

SOKOLI:

            Ne razumem pitanje.

SUDIJA MEJ:

            Vi ste svedočili da, kako ste vi shvatili, došlo je do neke svađe među Srbima a to je dovelo do incidenta tokom kojeg je ubijeno 6 ljudi. Da li je to tačno?

SOKOLI:

            Ono što sam ja rekao su u stvari bile glasine. Rekao sam da su to bile glasine koje sam ja čuo od stanovnika Peći.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je to bio teroristički napad na kafe u kome je bila omladina i da su sa vrata grupa terorista izrešetala ceo kafe i ostavili na podu mrtvih tih 6 mladića. Da li znate za to osim što ste čuli za glasine.

SOKOLI:

            Ne. Ne znam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da su ti mladići, koji su ostali na podu izrešetani kad je izrešetan ceo kafe bili od 13 do 22 godine.

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Miloševiću, čekam da se završi prevod, svedok je rekao da ne zna za to, te nema svrhe postavljati mu dodatna pitanja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja postavljam gospodine Mej pitanje, jer je to bio jedan od najprljavijih terorističkih napada na decu, a svedok je ovde izjavio da je to zato što su se Srbi međusobno posvađali u kafiću.

SUDIJA MEJ:

            Mi smo čuli objašnjenje svedoka mi smo čuli njegovo svedočenje i mi ćemo to razmotriti naknadno. Vi ćete takođe moći da izvedete svoje dokaze. Nema svrhe postavljati mu pitanje ako on kaže da ne zna. Dakle, molim vas da sada pređemo na drugu temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li zna svedok ako dozvolite da postavim pitanje, da postoji izveštaj i kosovske verifikacione misije o tom terorističkom napadu.

SOKOLI:

            Osoblje misije nas je upozorilo da budemooprezniji i to je bio razlog zašto su dolazili po nas i vodili nas od kuće na posao i vraćali nas nazad.

SUDIJA MEJ:

            Pitani ste da li vam je poznat izveštaj verifikacione misije o ovom napadu.

SOKOLI:

            Ne. Nemam nikakvo saznanje o takvom izveštaju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodo, svedok ne zna ništa o napadima NATO, ni o bombardovanju Peći, ni o napadima UČK, ni o terorističkom napadu s kojim je počeo O kome postoji izveštaj verifikacione misije, juče smo čuli da je vojska samu sebe granatirala, a u optužnici stoji da je Jugoslavija samu sebe napala. Ja mislim da nema svrhe da nastavim da ispitujem ovog svedoka o navodima o kojima zna čitava jugoslovenska javnost osim njega, a pogotovu nema srhe da nastavim da ga ispitujem s obzirom na to da je i sam rekao da je službenik ovog Suda.

            Zahvaljujem se.

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala časni sudija, vrlo kratko,

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Tapušković.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala časne sudije. Vrlo kratko. Gospodine Sokoli malopre ste izjavili da vas je u jednom momentu jedan policajac kako ste kazali odvukao do kamiona.

 

BESNIK SOKOLI:

            Da, tako se i desilo.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala. Ali vi ste o tom događaju ja moram da vas upozorim govorili 14. juna istražiteljima sa kojima ste razgovarali. Znači, vrlo brzo nakon onoga šta ste doživeli i tada ste rekli da vam je taj policajac pomogao, ispratio me do kamiona, nisam imao snage da uđem u kamion pa mi je taj policajac pomogao. Da li je tako?

 

BESNIK SOKOLI:

            Da, tako je.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            I samo još ovo. Da li je tačno da ste tog policajca  malo kasnije videli ponovo pa ste čak rekli bio je vrlo plemenit čovek, delio je mališanima čokolade, govorio je ljudima da budu strpljivi, nije nosio oružje, imao je torbu sa oznakom Crvenog krsta. Neki ljudi su ga pitali odakle je i on je odgovorio iz Beograda.

 

BESNIK SOKOLI:

            Policajac koga sam ja video to je bilo pre nego što su me 6 policajaca odveli do hotela. Primetio sam da on nije bio naoružan i imao je oznake Crvenog krsta. Njega sam video među ljudima i video sam ga kako daje neke stvari deci.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Albanskoj?

 

BESNIK SOKOLI:

            Da, albanskoj.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Hvala.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Sokoli kako smo mi shvatili ovo što ste upravo sada svedočili o tome kako vam je policajac pomogao do kamiona to je bilo nakon incidenta u hotelu kada ste pretučeni. Da li je tako?

 

BESNIK SOKOLI:

            Da, tako je.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Sokoli, kada ste objasnili razlog zašto ste otišli sa Kosova, to ste rekli tužilaštvu, rekli ste da ste otišli zato što ste bili u strahu i zato što ste radili za OEBS i Verifikacionu misiju. A i zbog toga što su vas policajci tukli. A što se tiče drugih Albanaca koji nisu radili za Verifikacionu misiju ili za neke međunarodne organizacije ili koje nisu tukli policajci zašto su oni otišli. Da li biste mogli da nam objasnite?

 

 

BESNIK SOKOLI:

            Pokušaću da objasnim. Ne znam koliko će to biti jasno. Januara 99. godine ja sam počeo da radim za OEBS. Oni su imali tamo kancelariju i ja sam radio kao nadzornik stražara ili čuvara, a takođe sam imao i kontakte sa građanima koji su se dosta žalili zbog maltretiranja od strane policije. Takođe je bilo i nekih drugih incidenata. Kada su ljudi bili uplašeni, kada su bili u strahu od vojske, od jugoslovenskih vojnika, ne znam kako da vam objasnim.

 

SUDIJA MEJ:

            Hvala vam. Da li Tužilaštvo ima dodatnih pitanja?

 

TUŽILAŠTVO:

            Ne časni sude.

 

SUDIJA:

            Gospodine Sokoli ovim ste završili svoje svedočenje, mi vam se zahvaljujemo što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, a sad možete otići.

 

BESNIK SOKOLI:

            Hvala vama časni sude.

 

TUŽBA:

            Naš sledeći svedok je Halid Barani. Mi smo nedavno podelili svima rezime njegove izjave. Tokom svedočenja ovog svedoka spominjaće se spiskovi, moguće je da jedan od tih spiskova još uvek nije dostavljen budući da još uvek nismo dobili engleski prevod dokumenta koji je deo tog spiska. Nadam se da to neće predstavljati poteškoće, a jedan drugi spisak je sam svedok doneo sa sobom. A kada dođe zgodan trenutak za to ja ću zatražiti da se to predoči.

 

SUDIJA:

            Da gospodine Tapuškoviću.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Imam, jednu primedbu malu. Ja je do sada nisam stavljao jer sam uspevao iako sam istoga dana dobijao ovaj sažetak uoči ispitivanja svedoka na engleskom, ja čitam na francuskom i nisam imao do sada u tom pogledu nikakvih primedbi jer bih stigao u međuvremenu preko mog asistenta da se detaljno upoznam sa ovim sažetkom. Međutim u ovom momentu stiže jedan veoma bitan, veoma važan svedok po mojoj proceni gde je sažetak bogami evo ima 10 stranica i  ja ću biti u stanju da pratim iskaz tog svedoka jer imam prevod na srpski jezik. Međutim, ovaj sažetak koje vrlo važan da ga svako od nas ima u momentu kada se ispituje svedok po mom ovako osećaju  morao bih dobiti na  francuskom jeziku, naročito kad se radi  o ovako opširnim sažecima želim ja kao amikus kurije neću moći valjano da pratim baš onako kako to treba da se prati jedno ovakvo ispitivanje. Ja mislim da tu sud ipak treba tužilaštvo da upozori na to da nas blagovremeno upoznaju sa ovakvim stvarima i na jeziku koji ja poznajem. Hvala.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Tapušković, praksa rezimea je nešto što je ovo Veće smislilo, to nije praksa na čitavom sudu niti je to nešto što je predviđeno pravilima. To je jednostavno radi Veća kako bi sudije znale šta će svedok reći o konkretnom predmetu. Vi bi trebalo da imate izjave svedoka, pretpostavljam da ste dobili izjave svedoka da su tu pred vama. Dakle, ovde se radi samo o rezimeima, naravno mi ćemo pitati tužilaštvo šta oni mogu da urade u vezi sa tim. Moguće da neće moći mnogo toga da urade zbog kratkog vremena. Dakle, ne radi se o rezimeima koji se unapred pripremaju već se pripremaju kada svedoci dođu ovde u Hag. Videćemo šta može da se uradi, au međuvremenu ćemo pozvati svedoka da svedoči.

 

TAPUŠKOVIĆ:

            Rezimei se u velikoj meri razlikuju od onoga šta je sadržano u iskazima, u velikoj meri se razlikuju, ali ja uvažavam ovo što ste mi kazali i  bio sam dužan da vas samo sa tim upoznam.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu. Molim da svedok pročita svečanu izjavu.

 

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, samo istinu i ništa osim istine.

 

SUDIJA:

            Možete sesti.

 

TUŽBA:

            Vi ste Halid Barani?

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Da li ste stanovnik Mitrovice? U severnom delu Kosova.

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Oženjeni ste i imate 7 dece.

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Trenutno na čelu vi ste, vi ste trenutno na čelu Saveta za odbranu ljudskih prava  i slobodu centra Mitrovica.

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Da li ste se vi obrazovali u Mitrovici nakon što ste završili fakultet u Prištini?

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Da li ste služili vojni rok između 94 i 95. godine i to kao medicinski tehničar?

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Kada ste postali politički aktivni?

 

HALID BARANI:

            1989. godine.

 

TUŽBA:

            A za koju političku stranku?

 

HALID BARANI:

            Sa demokratskom savezom za Kosovo.

 

TUŽBA:

            Jeste li bili predsednik te stranke za Mitrovicu?

 

HALID BARANI:

            Ne, bio sam predsednik ogranka u Mitrovici.

 

TUŽBA:

            Do kada?

 

HALID BARANI:

            Do 1992. godine.

 

TUŽBA:

            Na koju ste poziciju izabrani 92. godine?

 

HALID BARANI:

Bio sam član predsedništva Demokratskog saveza Kosova za Mitrovicu.

 

TUŽBA:

            Između 1989. i 1997. da li ste ikada uhapšeni od strane policije, ako jeste koliko puta?

 

HALID BARANI:

            76 puta.

 

TUŽBA:

            Šta vam je rečeno na šta su se odnosila ta hapšenja. Zbog čega je došlo do njih?

 

HALID BARANI:

            Hapšenja su obavljena pod izgovorom da sam ja bio aktivista Demokratskog saveza Kosova i Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda.

 

TUŽBA:

            Kad bi vas uhapsili koliko bi vas maksimalno dana zadržali?

 

HALID BARANI:

            Maksimum bi bio 24 sata.

 

TUŽBA:

            Da li je vaša kuća ikada pretražena, da li je u nju ikad ušla policija?

 

HALID BARANI:

            Mnogo puta.

 

TUŽBA:

            Šta su rekli, iz kog razloga?

 

HALID BARANI:

            Svakog puta kad bi pretraživali moju kuću uzeli bi razne dokumente i biltene koje je izdavao Savez za odbranu ljudskih prava i sloboda. U njima su  bili sadržani dokazi o incidentima nasilja i tamo su bili imenom spomenuti ljudi koji su koristili nasilje nad albanskim stanovništvom koji su se koristili nasiljem.

 

TUŽBA:

            Kad bi vas policija pritvorila kako bi sa vama postupali i da li su vas ispitivali?

 

HALID BARANI:

            Uvek bi me ispitivali, a 7 puta su me teško fizički zlostavljali.

 

TUŽBA:

            Tokom tog perioda uopšteno govoreći, dakle od kasnih 80-tih do kasnih 90-tih, da li je kancelarija Saveta  za odbranu ljudskih prava i sloboda ikada pretražena od strane policije?

 

HALID BARANI:

            Žao mi je, to nije bilo u 80-im to je bilo 90. i 91. godine.

 

TUŽBA:

            Koji vam je razlog naveden kao osnov za pretragu?

 

HALID BARANI:

            Jednom je kancelarija Saveta pretražena, a tada su pretražene i kancelarije Demokratskog saveza u istoj zgradi i tada su odnešene kamera, video kamera i mnogi dokumenti, fotografije koje su pripadale Savetu za odbranu ljudskih prava i sloboda, To je sve konfiskovano.

 

TUŽBA:

            Da li je bilo javnih demonstracija u periodu 89. i 90. godine?

 

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Jeste li vi videli te demonstracije, odnosno jeste li u njima učestvovali?

 

HALID BARANI:

            Da, video sam ih.

 

 

TUŽBA:

            Da li je u tim demonstracijama bilo poginulih ili ranjenih?

 

HALID BARANI:

            27. marta 1989. godine u blizini autobuske stanice u Mitrovici ubijeno je 5 Albanaca,  a 24 ih je ranjeno. Mnoge je srpska policija tada uhapsila.

 

TUŽBA:

            Ko je ubio poginule i na koji način?

 

HALID BARANI:

            Ubila ih je srpska policija i to pucnjavom iz vatrenog oružja.

 

TUŽBA:

            Prelazim na drugu stranicu sažetka. Tu postoji još jedan dokument koji ranije nisam spomenuo. Dokument koji se spominje u drugom paragrafu, ukoliko on sada ne postoji u prevedenoj verziji vratiću se na njega ali ne čini mi se da postoji prevod.

            Godine 1991. šta ste radili?

 

HALID BARANI:

            Godine 1991. bio sam predsednik Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici.

 

TUŽBA:

            Pre toga. Jeste li pre toga imali neki normalni, običan posao?

 

HALID BARANI:

            Da, bio sam radnik.

 

TUŽBA:

            Koji posao ste obavljali?

 

HALID BARANI:

            Prodavac.

 

TUŽBA:

            Kako je došlo do toga da prestanete da obavljate taj posao, zašto?

 

HALID BARANI:

            1990. i 91. srpski režim otpustio je prisilno sve Albance sa posla. Oni su bili prisiljeni da potpišu izjavu u kojoj su morali izjaviti da priznaju Srbiju kao svoju republiku.

 

TUŽBA:

            Da li je i vama data prilika da to potpišete, takvu izjavu?

 

HALID BARANI:

            Ne.

 

TUŽBA:

            Pa možete li nam onda objasniti zašto ste izgubili posao prodavca?

 

 

HALID BARANI:

            Da ne bih došao u priliku da budem prisiljen da potpišem tu izjavu svojevoljno sam napustio posao.

 

TUŽBA:

            Jeste li došli na Međunarodni sud sa kopijom te izjave koju su ljudi trebali tada potpisati?

 

HALID BARANI:

            Da. Imam takvu deklaraciju, takvu izjavu. Ta je izjava bila ponuđena doktorima u opštoj bolnici u Mitrovici. Oni su je trebali potpisati. Doktor Adem Nuraj koji je takođe član Predsedništva saveta za odbranu ljudskih prava i slobode doneo je tu izjavu Savetu nepotpisanu i ja imam taj primerak.

 

TUŽBA:

            Imamo ovde orginal i engleski prevod i želim da se to uvrsti u dokazni materijal. Napominjem da je prevod razna verzija.

            Original mislim da je odštampan na zelenom papiru je takođe ovde i svako ko želi može da pogleda.

            Molim da se prvo  na grafoskop stavi orginal tako da svi to prvo mogu videti u originalu, a možda se  onda nakon toga na grafoskop stavi i engleski prevod. Molim dokazni broj.

 

SEKRETAR:

            Dokazni broj predmeta optužbe je 24.

 

TUŽBA:

            Dakle, molim da se prvo na grafoskop stavi original na ćirilici. Ovo je engleski, molim da se stavi prvo verzija na ćirilici. A sada molim verziju na engleskom. A verziju na ćirilici molim da date svedoku.

Gospodine Barani imate u rukama verziju na ćirilici, a na grafoskopu se nalazi razna verzija engleskog prevoda. Molim vas da nam kažete da li na ćiriličnom originalu stoji odprilike sledeće: ako ovo prevodioci nisu dobili izvinjavam se, mislim da smo trebali njima dati, imate li još kopija? Radi se o moj grešci. Možda bi onda bilo bolje ukoliko bi sudski poslužitelji ipak stavio ćiriličnu verziju na grafoskop, a ja ću pročitati raznu verziju prevoda i molim svedok da to prati na ekranu.

Da li u dokumentu piše otprilike sledeće: izjavljujem, potpisijući ovu izjavu da u potpunosti prihvatam i da ću se pridržavati odluke o preduzimanju privremenih mera za društvenu zaštitu samoupravnih prava i društvene svojine u Medicinskom centru 30. juli, ostali u redakciji udruženog rada zajednička služba ili tako nekako, osnovna zdravstvena zaštita koja i radna zajednica zajedničke službe Kosovske Mitrovice koja je donešena na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, na sednici održanoj 24. oktobra 1991. godine. U svemu ću se pridržavati i odluka donesenih od strane privremenih tela. Sledeći paragraf: takođe, izjavljujem da prihvatam i da ću se za vreme radnog vremena pridržavati odredbi sistemskih zakona Republike Srbije, a naročito Zakona o radnim odnosima u posebnim okolnostima. Zakona o teritorijalnoj organizaciji, Zakona o upotrebi jezika i pisma i drugih zakona koji se odnose na utvrđen teritorijalni integritet i suverenost moje Republike Srbije u kojoj živim i radim.

I zatim tu stoji jedna napomena. Neopravdano nepotpisivanje ove izjave povlači iza sebe odgovornost utvrđenu odredbom člana 8. stav 1. tačka 4. Zakona o radnim odnosima u posebnim okolnostima.

            Da li se ovo što sam pročitao na engleskom jeziku uglavnom poklapa sa onim što ste vi pročitali na ćirilici?

HALID BARANI:

            Da.

 

TUŽBA:

            Idemo sada na godinu 1993. Vi ste tada znači već bili na položaju predsednika Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda.

 

HALID BARANI:

            15. avgusta 1993. godine više od 250 srpskih policajaca je otišlo u jedino albansko selo u opštini Leposavić u selo Čabar u opštini Zubin Potok, opkolili su selo.

 

TUŽBA:

            Moram vas prekinuti. Prvo uvek je važno da sudije znaju da li je ono što vi govorite dolazi iz vaših vlastitih opažanja ili ste to čuli od drugih ljudi. Kad je reč o ovom incidentu o kojem ćete sada govoriti, recite da li ste vi to sami videli ili ste o tome saznali od drugih?

 

HALID BARANI:

            Albanci, samu policiju sam video nakon što su se povukli iz sela. Nakon što su uhapsili 7 Albanaca, imam video snimke i fotografije snimljene kamerom.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs osim ukoliko nam to neće biti od pomoći mislim da bismo se morali malo  detaljnije pozabaviti. Ja naravno imam na umu i kritiku koju ste vi uputili optuženom o unakrsnom ispitivanju o perifernim temama.

 

TUŽBA:

            Da. Ponašanje strana u periodu pre 1990, tokom 90-tih je važan i mi se oslanjamo na to. Međutim, idemo sad dalje na ovo konkretno selo i zato jer je u tom istom selu došlo i do aktivnosti u martu 1999. godine.

 

HALID BARANI:

            U martu 1999. to isto selo opkolili su srpski  policajci i civili. Civili su bili iz okolnih sela jer to selo okruženo je srpskim selima i svi stanovnici tih sela bili su prisilno isterani. 14 ih je streljano, a 4 se još vode kao nestali. Kuće su u potpunosti spaljene, a nakon nekog vremena sravljene su sa zemljom sve kuće buldožerima i ima dokaze, fotografije i video snimke tih stvari.

 

TUŽBA:

            Moramo se na trenutak vratiti. I to mislim godinu dana, u godinu 1998. Da li je tada došlo do pogibija u selima oko Mitrovice o kojima vi možete nešto reći? I ako jeste kojeg mjeseca je to bilo?

 

SVEDOK:

            Pitanje mi nije jasno.

 

TUŽBA:

            Dobro. Godine 1998. da li je došlo do pogibije Albanaca u selima oko Mitrovice?

 

 

 

 

ODGOVOR:

            15, 16. i 17. septembra 1998. srpska policija i vojska preduzele su ofanzivu u selima Šalja, blizu Mitrovice. Tada su ubili 16 Albanaca oba pola. Mnoge su proterali iz njihovih domova i delimično su spalili 12 sela.

 

TUŽBA:

            Molim da sada pogledamo odgovarajuće karte, karta br. 5, dokaznog predmeta 4. i drugi je plan grada same Mitrovice to je dokazni predmet 8, molim da se to pokaže svedoku. Molim da se svedoku pokaže karta br. 5, dokaznog predmeta br. 4. Ako vidite na karti, koja je na grafoskopu sa vaše leve strane, pokažite nam selo Šalja o kojem ste upravo govorili.

 

ODGOVOR:

            Izvinjavam se, ne radi se o selu Šalja nego o selima u Šalji, Šalja je jedno područje u kome se nalazi nekoliko sela.

 

TUŽBA:

            Svedok pokazuje područje severoistočno od grada Mitrovice. Hvala.

 

SVEDOK:

            Tačno na ovom mestu u stantrgu ubijena su četiri albanca. A u ovim drugim selima šestoro u Kačandolu i jedno ubistvo u drugim selima, Kačandol je ovde.

 

TUŽBA:

            U redu, molim vas da sednete ponovo.

            Idemo sada na mart 1999. godine, to je jedan pasos na zadnjoj strani sažetka, idemo sada na to kako bi smo stvari jprošli hronološkim redom.

            Od 5. do 7. marta da li je došlo do incidenta sa obitelji Jašari u opštini Skenderaj?

 

ODGOVOR:

            Izvinjavam se, to nije obitelj Jašari to je obitelj Jašari iz Prekaz i Poštima u opštini Skenderal.

 

TUŽBA:

            Recite nam nešto o tome.

 

ODGOVOR:

            Dobro. Od 5. do 7. marta 1999. godine u selu Prekaz i Poštum u opštini Skenderaj srpska policija i vojska ubili su 58 Albanaca iz tog sela, 20 od njih bili su pripadnici obitelji Šabana Jašarija. U isto vreme spalili su sve kuće i na kraju odvezli sve leševe u Prištinu. Vratili su ih u Skenderaj nakon desetoga.

 

PITANjE:

            Šta ste vi od sveta toga sami videli?

 

ODGOVOR:

            Ja sam lično video dim, video sam tenkove kako idu od tvornice municije prema kući Šabana Murata Jašarija a i u suprotnom smeru. Takođe, čuo sam eksplozije i pucnje iz razne vrste oružja.

 

 

 

PITANjE:

            Da li je među vozilima koje ste videli i neko vozilo koje bi ste možda mogli identifikovati prema slici?

 

ODGOVOR:

            Naravno, da.

 

PITANjE:

            Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet 17. i to oba lista.

            Dok vam se ova fotografije pokaže molim vas da pogledate i da nam kažete koja ste vozila videli tom prilikom, a onda ćemo to staviti na grafoskop.

 

SVEDOK:

            Vozilo na fotografiji br. 6, to sam video, tj. nešto slično tome.

 

TUŽBA:

            Molim da se to stavi na grafoskop.

            Ovo je znači fotografija u gornjem desnom uglu.

            Jeste li sve to gledali golim okom ili ste se nečim koristiti prilikom vaših posmatranja?

 

ODGOVOR:

            Sve sam to video golim okom, a takođe i kroz dvogled.

 

PITANjE:

            Na kojoj ste se udaljenosti nalazili?

 

SVEDOK:

            Bio sam na udaljenosti na otprilike od dva do tri kilometra. No, bio sam na brdu i zračnom linijom je to bilo i bliže.

 

TUŽBA:

            Idemo dalje, sada na sredinu marta i na pijacu u Mitrovici.

            Recite nam šta se tamo dogodilo i kojega dana?

 

ODGOVOR:

            Dobro. 13. marta, u 2 sata i 30 min. na pijaci u Mitrovici, to je bila subota i to je pijačni dan, vojska odnosno policija ne znamo tačno ko, bacili su tri bombe i to usred pijace.

 

PITANjE:

            Molim da se na grafoskop stavi dokazni predmet br. 8, plan grada Mitrovice.

            ... bez da se dižete sa stolice pokažete gde se nalazi pijaca.

 

ODGOVOR:

            U redu.

 

TUŽBA:

            Hvala. Znači to je skoro u samom centru ove karte.

 

SVEDOK:

            Tačno ovde kod ovog raskršća, s desne strane, tamo se nalazi pijaca povrća u Mitrovici.

 

PITANjE:

            Kakva je bila posledica ovih bombi koje ste spomenuli?

 

ODGOVOR:

            Tom pirlikom poginulo je sedmoro ljudi, a više od 90 ih je ranjeno. Moguće je da ih je bilo i više ali ja nemam dokaze o više, no za ove ljude imam imena i prezimena.  A šestoro ranjenih ostali su bez obe ili jedne noge i sada su trajni invalidi.

 

TUŽBA:

            Idemo dalje.

            Ljatif Beriša, na kojem je on položaju bio početkom 1999.

 

ODGOVOR:

            1999. Ljatif Beriša bio je prdsednik Demokratskog saveza Kosova odnosno ogranka u Mitrovici i profesor na Univerzitetu u Prištini.

 

PITANjE:

            Šta mu se dogodilo?

 

ODGOVOR:

            24. marta, negde posle pola dvanaest uveče, dok je spavao kod kuće, u svom krevetu, u kuću su mu ušli maskirani Srbi, izveli ga iz sobe, postavili ga pred vrata i tamo ga ustrerili.

 

TUŽBA:

            Idemo sada na predsednika Skupštine kosovskih nezavisnih sindikata, ko je bio na tom položaju u to vreme?

 

ODGOVOR:

            To je bio Agim Harizi i iste te noći,  24. marta njemu su naoružani Srbi, ispravka prevodioca, maskirani Srbi ušli u njegovu kuću i ustrelili njega i njegovu majku i njegovog 11-godišnjeg sina.

 

PITANjE:

            Nakon događaja koji su se odigrali, krajem marta 1999. godine, jeste li vi ostali na Kosovu?

 

ODGOVOR:

            Da, ostao sam u Mitrovici.

 

PITANjE:

            Da li ste mogli otvoreno, javno, ostati u Mitrovici ili ste se morali sakrivati pred drugima?

 

ODGOVOR:

            Nisam to mogao javno, bilo je nemoguće ostati otvoreno tamo ali išao sam o kuće do kuće, sakrivao sam se i pratio sam ono što se dešavalo stanovništvu Mitrovice.

 

PITANjE:

            Jeste li to učinili delimično ili zato jer ste bili privrženi vašem poslu u Organizaciji za ljudska prava?

 

ODGOVOR:

            Da, naravno.

 

PITANjE:

            A u međuvremenu, vaša šira obitelj je otišla gde?

 

ODGOVOR:

            Naveče, 27. marta,  nazvao sam jednog mog rođaka i on je odveo moju decu traktorom na jedno mesto u blizini Mitrovice zvano Sokolov potok i oni su tamo ostali do 20. juna 1999. godine.

 

PITANjE:

            Jeste li ih vi lično s vremena na vreme tamo posećivali?

 

ODGOVOR:

            S vremena na vreme, kad bi putevi bili otvoreni, ja bih ih posećivao.

 

PITANjE:

            Idemo sada na selo, odnosno područje Baja, u Mitrovici. Molim da ponovo pogledamo isti dokazni predmet, br. 8, i da nam pokažete na karti gde se to nalazi.

 

ODGOVOR:

            Oprostite ali to nije područje to je jedna četvrt Mitrovice.

 

PITANjE:

            Mislim da se to na karti vidi, negde pri dnu karte, odmah iznad glavne ceste koja ide sa zapada na istok, a istočno od glavne ceste koja ide sever-jug. Hvala.

            Šta se u toj četvrti dogodilo 25. marta?

 

ODGOVOR:

            25. marta srpska vojska koja u toj četvrti ima i kasarnu i skladišta koji su povezani sa selom Frašer ušli su u mnoge kuće u toj četvrti. Pucali su u vrata i prozore kuća. Delimično su Albance proterali iz njihovih kuća i preporučili im da odu za Albaniju.

 

PITANjE:

            U prevodu stoji da su ih delimično isterali. Jeste li vi nameravali reći delimično, i ako jeste, šta ste tačno mislili? Odnosno možete li nam objasniti da li je to proterivanje bilo delimično ili potpuno?

 

ODGOVOR:

            U toj četvrti živi preko osam hiljada ljudi. Toga dana nisu svi izbačeni iz svojih domova. No, s vremena na vreme, sve do 27., dakle, u roku od tri dana svi su bili proterani. Zato sam rekao da su prvoga dana 25., delimično proterani, to je bio dan kada ih je vojska počela proterivati iz njihovih domova.

 

PITANjE:         

            Tokom tog prvog proterivanja jeste li vi bili u Bajru ili u Mitrovici?

 

ODGOVOR:

            Najveći deo vremena provodio sam u četvrdi Ilirida, to je četvrt Mitrovice.

 

 

PITANjE:

            Jeste li sami otišli u Bajr?

 

ODGOVOR:

            25. posle podne, raseljeni ljudi i moji saradnici došli su i informisali su me o tome u mojoj kancelariji koja je bila u četvrti Čindra. Ja sam zatim otišao da vidim da li bih mogao snimiti nešto od tog proterivanja. No to nažalost nije bilo moguće, bilo je jako opasno, svuda se pucalo. Video sam vojnike kako, uz upotrebu nasilja, proteruju Albance iz njihovih domova i onda sam se vratio u moj ured i napisao izveštaj koji imam ovde sa sobom. To je izveštaj koji sam podneo medijima.

 

SUDIJA:

            Gospodine Najs molim vas kad bude praktično molim vas da na to kažete.

 

TUŽBA:

            Samo da završim ovaj pasus, još dva pitanja. Molim da se svedoku dokazni predmet 18.  To su fotografije uniformi. Da li nam možete reći kakve su uniforme nosili ljudi koji su vršili proterivanja? Molim vas da pogledate ovaj niz fotografija, recite nam broj a zatim ćemo to staviti na grafoskop.

 

ODGOVOR:

            Fotografija br. 5.

 

TUŽBA:

            Molim da se to stavi na grafoskop.

 

SVEDOK:

            Iako nije baš sasvim jasno, no to je uniforma koju sam video toga dana, nešto slično toj uniformi.

 

TUŽBA:

            Hvala.

Zadnje pitanje pre nego idemo na pauzu.

Spomenuli ste vaš izveštaj i rekli ste da ste ga dostavili medijima, da li mislite na neku novinu ili nešto drugo?

 

ODGOVOR:

            Sve moje dnevne informacije koje su imale veze sa Savetom za ljudska prava u Mitrovici ja sam ih prosleđivao u Prištinu, a zatim na Dojče-vele, na Glas Amerike, i drugima.

 

SUDIJA:

            U redu, idemo sada na pauzu i nastavljamo u 14,30.

            Gospodine Berani sada ćemo imati pauzu do 14,30, molim vas da se tada vratite kako biste nastavili svedočiti. Molim vas takođe da imate na umu da tokom ove pauze, i eventualnih sledećih pauza o vašem svedočenju ne smete sa nikim razgovarati o vašem svedočenju. To se odnosi i na pripadnike tima optužbe. Dakle, ne smete sa nikim razgovarati o vašem svedočenju dok se ono ne privede kraju.

            Molim ustanite.

 

 

 

 

POSLE PAUZE

 

TUŽBA:

Da li je sledećeg dana došlo do nekih smrtnih slučajeva. Možete li nam nešto reći o tome?

 

SVEDOK:

            Narednog dana, 26. marta 99. godine posle podne bila su 4 ubistva, ubijena su 3 muškarca i jedna žena i svi su bili stariji.

 

TUŽBA:

            Gde je došlo do tih ubistava, na ulici, u kućama tih ljudi, na poslu, gde?

 

SVEDOK:

            U kućama tih ljudi. Jedna žena je bila paralizovana na krevetu.

 

TUŽBA:

            Između 25 i 27. marta možete li nam reći koliko ljudi je odprilike proterani iz te 4. Bajra.

 

SVEDOK:                                                                                                                      

Tokom ta dva dana, odprilike 8.000 ljudi je proterani iz ove gradske četvrti.

 

TUŽBA:

            Narednog dana, 27. marta u području, u gradskom području koje se zove Ilirida i deo je Mitrovice, da li ste videli neke pogibije?

 

SVEDOK:    

            Da.

 

TUŽBA:

            Molim da se karta Mitrovice stavi na grafoskop. Molim da se plan grada Mitrovice stavi na grafoskop, to je dokazni predmet 8 i da li se vidi na ovoj karti i ako se vidi molim vas gde je Ilirida?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Između glavnog puta i mesta koje je obeleženo kao Tavnik.  To je Ilirida                                                                                                                   koja se ranije zvala Tavnik.

 

TUŽBA:

            Recite nam nešto o pogibijama koje ste videli?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            27. marta u 8.30 u blizini autobuske stanice u Mitrovici u četvrti Ilirida 3 policajca, jedan od njih se zvao  Tufil Vojnović, ubili su dva Albanca Hajdina Đanija starog 72 godine i Rahima Boču starog 52 godine. Prvi je živeo u Tavniku, a drugi je živeo u Bajru.

 

TUŽBA:

            Kasnije kod džamije šta ste videli, mislim da je to bilo kasnije.

 

 

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Istog dana u 3.10 posle podne u blizini Hadžil-vesil džamije srpska policija je ubila dva Albanca, 1 ne poznajem, njegov identite je još uvek nepoznat, a drugi je bio Eset behrami star 52 godine, živeo je u četvrti Ilirida. Sa policajcima su bila i dva pripadnika srpske državne bezbednosti.

 

 

TUŽBA:

            Da li znate ime ijednog od policajaca ili tih pripadnika službe državne bezbednosti koji su u tome učestvovali?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da, neke od njih. Policajac Ratko Antonijević i policajac Dejan, i takođe pripadnik državne bezbednosti inspektor Dragan Joić i Žarko Kosovac. Tu su bili i drugi policajci ali njih nisam poznavao.

 

TUŽBA:

            Kasnije ponovo u području Osnovne škole recite nam nešto o tome molim.

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            U 15.55 u blizini privatne OŠ "Abdulah Šabani" policajci u džipu su pucali na neke ljude na ulici iubili su Haki Kuršumliju.

 

TUŽBA:

            Da li znate imena počinilaca tog ubistva i te pucnjave?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Znam imena dvojice koji su bili u džipu ali ne znam ko je od njih pucao. Jedan od njih je bio Ratko Antonijević, drugi Nenad Pavićević, a sa njima je bio i Boban Milosavljević.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs vi ste rekli na početku da je svedok primetio, gledao ta ubistva. Bilo bi dobro kada biste nam to pojasnili.

 

TUŽBA:

            Kada je reč o ovim ubistvima da li ste to videli vlastitim očima ili ste dobili izveštajod nekoga. Da li ste se oslanjali na nečiju informaciju, možete linam pomoći oko toga?

           

SVEDOK:                         

            Sve sam to video vlastitim očima. I video sam još jedno ubistvo kasnije.

 

TUŽBA:

            Da li ste vi bili na ulici u to vreme kada ste videli ta ubistva ili ste ta ubistva videli sa nekog drugog mesta sakriveni?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Ne.

 

TUŽBA:

            Recite nam gde se tačno bili kad ste videli ta ubistva?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Kada su ubijena prva dvojica bio sam oko 50m iza njih, iza ćoška jedne kuće u blizini bandere koja je bila pored mene, ispred mene, a kada se policija povukla otišao sam i video jednu ženu kako plače i pitao sam je šta je bilo, aona mi je rekla da joj je muž ubijen i ja sam onda otišao i odneo telo Rahima Boča iodneo ga do porodice i video sam krv na zemlji, očistio sam tu krv, pobrinuo sam se za decu, dao im vode, a krv sam očistio da ne bi znali da sam ja odneo telo jer je policija nosila telo i pokušavala da sakrije sve tragove.

 

TUŽBA:

            To je kada je reč o prvom ubistvu, kad je reč o drugom ubistvu Eseta Behramija, gde ste tada bili?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            U slučaju ubistva Eseta Behramija bio sam udaljen oko 80 do 100 metara.  Takođe sam se krio iza jedne kuće  i odatle sam video ceo taj događaj. Sve dok Eset Behrami nije pao na zemlju Eset Behrami Hajrizi.

 

TUŽBA:

            To je bio neko koga ste znali, a na kom ste mestu bili kad stevideli ubistvo Haki Kuršumliju.

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Dok je policija ubijala Hakima Kuršumliju bio sam u jednoj dvospratnici i odatle sam gledao. Bio sam na drugom spratu.

 

TUŽBA:

            I na kraju pre nego što pređemo na drugo, na sledeće ubistvo da li ste nam imena počinilaca, da li ste ljude znali od ranije ili vam je neko drugi dao njihova imena?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            U svim tim slučajevima imena koja sam pomenuo ja sam sve te događaje lično video i ja sam drugim ljudima ispričao šta se tad dešavalo.

 

TUŽBA:

            Dakle, ti počinioci su ljudi koje ste vi znali iz viđenja i znali ste ih po imenu. Je li tako?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da.

 

TUŽBA:

            A sada idemo nešto dalje, kada ste bili u društvu Haradina Hasanija možete li nam reći šta se tad desilo?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da. U 4.30 posle podne oko 300 metara od moje kuće na raskrsnici razgovarao sam sa svojim sugrađaninom o tome šta se dešavalo i u tom trenutku sam razgovarao sa Haradinom Hasanijem starim 23 godine koji je bio iz Prekazi ...i koji se sklonio u Mitrovicu 98. godine kada je počela srpska ofanziva, tada je prešao u Mitrovicu i džip koji je vozio ratko Antonijević se zaustavio oko 200 metara od nas na drugoj raskrsnici i ja sam povikao ljudima koji su bili sa mnom da beže, a ja sam otišao i sakrio se iza zida. Oni su ispalili samo jedan pucanj iz džipa, ne znam ko je pucao ali su pogodila Haradina Hasanija u leđa, a džip je nastavio dalje. A svi ljudi koji su bili sa mnom su pobegli, ja sam uzeo Haradina Hasanija i Ganimetaharizi, medicinska sestra je izašla iz kuće i onda smo ga zajedno odneli kod doktora M. Vocaja koji je imao Kliniku u svojoj kući, a to je bilo oko 500 metara od samog mesta incidenta.Doktor je pokušao da ga spasi ali posle dva sata Haradin je izdahnuo. I negde u 10 satiuveče sahranjen je u groblje sela Šabaepošte u opštini Mitrovica.

 

TUŽBA:

            Šta je bilo sa kućama i restoranima Bajrama Jahaja i Kendera Jahaja?  Da li ste videli to spaljivanje. Možete li nam to reći?

 

SVEDOK:                                                                           

            Otprilike u 18.30 časova zastava 101 puna policajaca i                                              kamion pun policajaca. U zastavi su bila 4 čovekau civilu, prošli su pored autobuske stanice, i spalili su kuću Kendera i Bajrama Jahaja i restoran "Malcoja" koji je pripadao Bajramu. I onda nakon što su zapalili ove kuće i restoran produžili su i zaustavili u naselju Ura Eđakut.

 

TUŽBA:

            Šta su tamo uradili?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Tamo su zapalili kuću Bislima Jašarija i još dve kuće.

 

TUŽBA:

            Koliko blizu ili daleko od ovih događaja ste se nalazili kada ste videli ovo što ste pričali?

 

SVEDOK:             

            U prvom slučaju bio sam oko 100-200 metara udaljen, a u drugom slučaju u slučaju Bislima Jašarija samo sam video  dim. Ne znam ko je ušao u kuću i zapalio je, samo sam vidio prvu kuću koja je zapaljena. Kuću i restoran, a isti ti, ista grupa je produžila putem i u tom trenutku se video dim iz kuće Bislima Jašarija.

 

TUŽBA:

            Bavimo se istom temom ubistava ali prelazimo na 28. mart, porodica Aluši. Šta nam možete reći o njima? I možda možete odmah reći sudijama da li ste to videli lično ili ste to saznali od drugih ljudi. I ako jeste od koga ste saznali?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            U ovom slučaju 28. marta posle podne nisam to lično video. Kada su 4 Srbina ušla u dvorište porodice Aluši i tu su ubili njegova dva sina, njegovog brata i njegovog nećaka koji su popravljali auto i traktor. To se desilo u selo Suhodol u blizini Mitrovice. Pola sata kasnije ljudi koji su pobegli iz ovog sela, me obavestili da je došlo do ovog ubistva u dvorištu porodice Aluši. To nisam lično video ali narednog dana sam prisustvovao sahrani ove 4 žrtve.

 

TUŽBA:

            Odgovorite nam na ovo pitanje samo sa da i ne i nemojte  davati ime. Da li ste vi dobili ime jednog od policajaca za kojeg se kaže da je učestvovao u tome. Odgovorite nam samo sa da ili ne.

 

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Da. Ne policajac nego civil.

 

TUŽBA:

            A sada se bavimo temom paljenja kuća i prodavnica uopšteno govoreći. Da li je došlo do razaranja kuća i prodavnica u jednom periodu od kasnog proleća do leta 99, ranog leta 99. godine?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Pljačkanje i paljenje kuća i radnji je počelo 27 i trajalo sve do kraja maja.

 

TUŽBA:

            Da li su radnje pljačkanje i uništavane na isti način, da li je postojao neki opšti obrazac za to?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Ne znam da li je postojao obrazac, ali znali smo unapred da će opljačkati radnje i da će ih onda zapaliti.

 

TUŽBA:

            Te stvari koje ste lično videli sakriveni, da li ste ih videli sakriveni ili su vam to drugi ljudi pričali ili je to kombinacija i jednog i drugog?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Neke sam lično video vlastitim očima i te detalje sam pričao drugim ljudima ali takođe u drugim slučajevima su drugi ljudi meni pričali o tome.

 

TUŽBA:

            Kada ste stvari lično videli da li ste videli počionice, kojoj grupi ili snagama su počinioci pripadali?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            To su bili policajci, pripadnici paravojnih snaga i civili Srbi, a u jednom slučaju 29. marta bila su dva kamiona Vojske Jugoslavije koja su takođe učestvovala u pljački.

 

TUŽBA:

            Kada govorimo o paravojnim snagama opišite nam kako su izgledali ti ljudi koje vi opisujete kao pripadnike paravnojnih snaga?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Mi smo ih smatrali paravojnim snagama ljude koji su nosili plave uniforme, mnogi su imali crne kape ili maske na licu.

 

TUŽBA:

            Na osnovu vlastitih zapažanja da li možete da imenujete bilo kojeg od počionalaca paljenja i uništavanja radnji i kuća koje ste vi videli u tom periodu?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Pored onih prvih slučajeva koje sam pomenuo, 27. kada je spaljena kuća Bislima i Bajrama Jahaja ja ne znam imena ljudi koji su u tome učestvovali.

 

 

TUŽBA:

            A sada sa opšte teme uništavanja imovine u tom periodu da se vratimo na 28. mart, a to je  paragraf 8 u našem rezimeu. Možete li nam reći šta se desilo u Suhidol ...i Suhidol i Postern? Molim da se svedoku ponovo stavi karta Mitrovice na grafoskop.

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Žao mi je to nije Suhidol Etern i Suhidol Postern jer bilo je 7 ubistava, mi smo pomenuli samo 4.

 

SUDIJA MEJ:

Možete li ponoviti odgovor na ovo pitanje, ono što ste upravo rekli prevodiocima.

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Ako govorimo o 28. martu tu je došlo do jednog događaja u Suhidol i Postern, a ne u Suhidol Etern jer je tu u jednoj kući došlo do ubistva, a onda kasnije 7. septembra 3 prijatelja porodice Aluši su pobegli i oni su ubijeni.

 

TUŽBA:

            Na to ćemo se kasnije vratiti. Možete li nam sada pokazati na karti Mitrovice gde je došlo do prvog ubistva?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Da. To nije na ovoj karti.

 

NAJS:

            Ali u odnosu na ovu kartu možete li nam reći gde se to nalazilo istočno, zapadno, severno, južno i ponovo nam recite ime tog mesta.

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Suhidol Postern se nalazi severno od Mitrovice, a naselje 7. septembra se takođe nalazi severno od Mitrovice.

 

TUŽBA:

            Dakle, to su dva naselja Suhidol Postern i 7. septembar koje odvaja samo jedan put. A sad nam recite šta znate  o ubistvu i kako ste vi saznali za to?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Kao što sam to rekao do prvog ubistva je došlo u dvorištu Aluši porodice gde su ubijena njegova dva sina, brat i nećak.

 

TUŽBA:

            Kako ste za to saznali?

 

SUDIJA MEJ:

            On je rekao da je prisutvovao sahrani.

 

TUŽBA:

            Hvala. Recite nam sada o drugom ubistvu.

 

 

 

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Do drugog ubistva došlo je nekoliko minuta kasnije  u naselju 7. septembar kada su 3 prijatelja porodice Aluši ubijeni oni su bili sa Alušijem  u to vreme i u svom su autu pobegli u momentu kada su ubijeni pripadnici porodice Aluši.

 

TUŽBA:

            Kada je reč o ovim selima Suhidol e Eteren i Suhidol Postern da li ste saznali kako je došlo do proterivanja iz tih sela. Samo nam recite da ili ne?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da.

 

TUŽBA:

            Od koga ste to saznali?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Od ljudi koji su pobegli iz tih sela. Oni su mi to ispričali.

 

TUŽBA:

            Šta ste saznali, šta su radili?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Saznao sam da su srpski civili i pripadnici paravojnih snaga njih prisilno proterivali ali nije u pitanju Suhidol e Etern.

 

TUŽBA:

            Rekli ste da su bili prisiljeni da odu, da li znate ko im je to rekao?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da.

 

TUŽBA:

            Šta im je rečeno?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Da idu u Albaniju.

 

TUŽBA:

            Sada idemo na april 99. godine. Sela Gušak i Dina. Molim da se svedoku pokaže dokazni predmet 4, odnosno karta 5 dokaznog predmeta 4.

            Možete li nam reći gde se nalaze ta dva sela?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Da.

 

TUŽBA:

            Molim kartu 5 dokaznog predmeta 4.

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Izvinjavam se ali ovo nije karta Mitrovice.

 

TUŽBA:

            Ne vidi se precizno, možete li nam pokazati opšte područje gde se to nalazi?

 

SUDIJA MEJ:

            Šta mi u stvari gledamo?

 

TUŽBA:

            Gledamo gde su sela Guša i Dinac?

 

SUDIJA MEJ:

            Ako pogledate Kosovsku Mitrovicu i pogledate centar grada gde se nalazi u odnosu na centar grada?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            Evo, ovde se nalazi, severoistočno od grada.

 

TUŽBA:

            U redu hvala. Možemo se kasnije vratiti na to detaljnije. Izvolite sesti.

            Da li ste videli neku aktivnost u području tih sela 19. aprila?

 

SVEDOK:                                                                                                                      

            19. aprila u poslepodnevnim satima iz sela Dinar i Koša iz smera tih sela video sam veliki konvoj i stanovnici tih sela su raznim transportnim sredstvima išli u konvoju, takođe peške, policija i paravojne formacije prisili su ih da napuste svoje domove. To sam video vlastitim očima. Pratio sam ih sved ok zadnja osobanije napustila selo. Dakle, govorim o zadnjem stanovniku sela.

 

TUŽBA:

            Gde ste se nalazili i na kojoj udaljenosti dok ste gleali te događaje?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            Bio sam odprilike 200-300 metara daleko. Bio sam na brdu Grmov koje razdvaja od ova dva sela reka Ibar.

 

TUŽBA:

            Idemo sada na selo Koštov. Da li ste tamo posmatrali događaje ili ste saznali za njih u aprilu i maju 99.?

 

SVEDOK:                                                                                                                       

            U aprilu i maju takođe je iz Koštove svo stanovništvo prislino isterano iz svojih kuća. Tom prilikom je ubijeno 13 Albanaca, a 8 se vode kao nestali. Stanovnici tog sela, među njima i vozač "Kosovo-trans" pod imenom Duško Veličković uzeli su od stanovnika 100 maraka i odvezli ih u Ulcinj.

 

PITANjE:

            Da li ste ... sam ili ste saznali za to.

ODGOVOR:

            To su mi rekli ljudi koji su bili u autobusu, i oni su mi rekli da im je vozač tražio isti iznos novca kako bi ih odvezao natrag odakle ih je povezao.

PITANjE:

            Jeste li molim vas odgovorite sa da ili ne u jednom trenutku pronašli dokument koji govori nešto o srpskim vojnicima koji su bili umešani u to.

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Gde je, gde su ljudi koji su sudelovali u tome bili stacionirani tokom i odmah nakon proterivanja seljana.

ODGOVOR:

            Policija i mnogi drugi Srbi bili su stacionirani u tri albanske kuće i to četvrti Seferaj Ema... i u osnovnim školama u selu.

PITANjE:

            Dokument koji ste pronašli, gde ste ga i kada pronašli.

ODGOVOR:

            Dokument je pronađen na kontrolnom punktu gde je bila stacionirana policija i to u 4... i u kući gde su oni bili sve do juna 99.g. tamo gde je bila stacionirana policija.

PITANjE:

            Gde ste pronašli dokument?

ODGOVOR:

            Dokument sam pronašao 20. juna 99. nakon povlačenja policije i nakon ulaska mirovnih snaga na Kosovo.

PITANjE:

            Da li je taj dokument u vreme kad ste ga našli bio u jednom komadu ili je već bio u više komada i trebalo ga rekonstuirati

ODGOVOR:

            Dokumenti su svi bili pocepani i i ja sam ih sve sakupio i rekonstruirao, i na taj način sam dobio celi dokument u sadašnjem obliku.

PITANjE:

            Pre nego što pogledamo dokument rekli ste da ste ga našli na kontrolnom punktu ili nečem sličnom. Gde tačno ste ga pronašli.

ODGOVOR:

            U četvrti Markaje, ime vlasnika kuće ne znam to se ne mogu setiti bilo je to u selu Koštava.

PITANjE:

            Jeste li ga našli u kući, ili van na zemlji gde.

ODGOVOR:

            Dokument je bio izvan kuće na zemlji i ja sam prikupio sve komadiće i onda ih sastavio zajedno u sadašnji oblik.

PITANjE:

            Jeste li fotografirali mesto gde ste pronašli dokument.

ODGOVOR:

            Ne. Tada nisam imao fotoaparat 20. juna.

PITANjE:

            Časni sude svedok je rekonstuirao dokument i on je ovde dostupan, ja ga sada držim u ruci to je taj komad papira. Svako ga može pogledati ako hoće molim da se to uvrsti u spis zajedno sa engleskim prevodom. Pitanje: Imate li original.

OPTUŽBA:

            Imam ovde original koji je kao što je svedok rekao rekonstruiran. To smo fotokopirali, tako da vidite da ovo što .. spis nije ovo što je pronađeno nego ono što je rekonstuirano.

SUDIJA MEJ:

            Trebaju nam obe stvari. Original, fotokopija orginala i prevod. Mislim da se radi o radnoj verziji prevoda.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 25 original, 26 fotokopija.

 

 

 

TUŽBA:

            Molim da se svedoku da kopija ovog dokumenta. A on to ima u redu. Dobro. Pogledajte molim vas sada fotokopiju originala. Molim vas samo da mi date na trenutak original. Dakle, u originalu treba pogledati dokument koji počinje sa brojem 0608

            Zadnja strana dokumenta nije u redu baš sve u redu ...

            Molim svedoka da pogleda stranu 0608.

            Da li se ta oznaka nalazila na orginalnom dokumentu koji ste vi našli ili je to neko dodao otkako je dokument došao u vaš posed.

ODGOVOR:

            Ja sam to stavio zajedno. Dokument je bio pocepan u delovima.

PITANjE:

            Da, ali recite ovo što počinje sa 0608 i ova imena da li je to bilo ranije na dokumentu, ili je to neko kasnije dopisao.

ODGOVOR:

            To je jedan drugi deo to je pronađeno u selu Žabo, gde je bila stacionirana srpska policija.

PITANjE:

            Idemo sada na sledeću stranicu originala. Ovde vidimo popis imena koji ide čini mi se do 7, a zatim na sledećem listu brojke 18, počinje imenom Miletić i to pod naslovom peti vod.

            Mogu vam to pokazati ako ne možete pronaći. Zanima nas onaj deo gde stoji peti vod broj 1 Miletić Milovan Dejan. Tu je 18 imena sa adresama odnosno imenima sela. Recite ta imena da li poznajete neka od njih ili ne.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Zatim se popis nastavlja drugim vodom, počinje imenom Matković Dragan selo Vuča i popis zatim ide do broja 17. Milisavljević Dragoljub i tu je telefonski broj i adresa Kralja Petra, ... tih 18 imena da li vam je neko od njih poznato ili nije.

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            Zatim idemo dalje sledeća grupa imena počinje sa Radović, završava se sa Stanić.

ODGOVOR:

            Vidim.

PITANjE:

            Da li su vam neka imena poznata.

ODGOVOR:

            Ne, nijedno.

PITANjE:

            Zatim treći vod, popis vojnika i adresa vidimo da među tih 17 imena neki od njih dolaze iz Mitrovice mislim da su broj 5,7,10 broj 13, i 14, da li su vam neka od tih imena poznata.

ODGOVOR:

            Ne. nijedno.

PITANjE:

            Možete li nam na osnovu prezimena reći koje su nacionalnosti ti ljudi.

ODGOVOR:

            Ne. Nitko od njih.

PITANjE:

            Idemo sada na prvi list koji ste pogledali a koji nismo stavili u pravilni redosled koji počinje sa brojem 0608 završava se brojem 0506 i piše da je Isad Branito dao savet. Da li vam to nešto kaže.

ODGOVOR:

            Ne. To je pronašao Ised Brani na mestu gde su ... srpski vojnici i tu se vidi vreme ko je svako od njih bio na dužnosti.

PITANjE:

            Da li ovo što piše da je to predano većeu odnosno savetu, da li se to odnosi na vaš savet.

ODGOVOR:

            Da.

 

 

PITANjE:

            Znači te su reči kasnije dodane na ovaj dokument od strane osobe koja vam je taj dokument dala.

ODGOVOR:

            Da.      

PITANjE:

            Dakle, sada smo na 9 pasusu sažetka. Period april-maj 1999.g. Opštenito gledajući šta se dogodilo sa stanovništvom opštine Mitrovica u tom vremenskom periodu.

ODGOVOR:

            14. aprila, 1999.g. u ... četvrti ... i u susednoj četvrti ... i u nekim drugim četvrtima na primer ... i bosanskoj četvrti zatim, u četvrti ..i u četvrti drugog jula  svi albanski stanovnici su prisilno isterani iz svojih kuća od strane vojske, policije i paravojnih formacija Srba, i rečeno im je da odma odu za Albaniju. Zatim su došli u četvrt ... koja se sada zove ... i rekli su mi što se dogodilo. OKko 11 sati vojska i policija su razdvojile 30 muškaraca ... i Bajir i oni su svi kasnije ustreljani. Nakon što su ustreljeni njihovi leševi su odvučeni i sve do septembra 99.g., njih je vodilo kao nestale.

PITANjE:

            Šta je otkriveno u septembru 99.g.

ODGOVOR:

            U septembru 99.g. jedan policajac koji je ranije napustio dužnost dezertirao musliman a sada se nalazi u Francuskoj, njegovo ime je ... Češko on je tamošnjim alabancima rekao da su 14. ubijeno 14. ... ubijena 31 osoba kosovski albanci i to na polju između sela ... i ... Zatim smo mi o tome izvestili OEBS i Savet za ljudska prava  i nakon sprovedene istrage francuski patolozi zajedno sa mnom a s njima je bio istržitelj Međunarodnog suda Bridžit izvršena je skumacija 31 leša, 5 još neidentificirano.

TUŽBA:

            Zaustavimo se ovde na trenutak. Svedok je ovde doneo više dokumenata i fotografija, koje mi ne nameravamo uvrstiti u spis bilo bi toga previše. Međutim, on ima te fotografije ukoliko ih neko želi videti ili pak osporiti događaje koje je on opisao. To su fotografije eskumacija.

PITANjE:

            Koliko je prema vašoj proceni ukupno ljudi raseljeno u Mitrovici u tom vremenskom periodu.

ODGOVOR:

            Između 14 i 17 aprila, 1999.g. proterano je otprilike 80 hiljada albanaca iz ... svima je rečeno da idu u Albaniju i svi su tamo otpraćeni pod pratnjom srpske vojske i policije.

            16. aprila u 10 sati i 30 minuta u četvrti ... đakut iz konvoja je izdvojeno 9 mladića albanaca oni su pozvani po imenu pozvao ih je Momčilo Koković pod imenom Moša i predao ih policajcima koji su bili tamo. Ratko Antonijević, Dejan Savić, .. lokalni policajac ...Ademi i oni su u njih uperili puške odveli ih u dvorište ... kuće ne sećam se njegovog rpezimena u ovom trenutku.

 

PITANjE:

            Koliko ste vi daleko bili tada.

ODGOVOR:

            Između 50 i 60 metara, daleko bio sam u spaljenoj kući Šabana Šaćirija iz sela ...

SUDIJA:

            Oprostite gospodine Najs, želim nešto razjasniti koliko je albanaca proterano u periodu između 14 i 17. aprila.

SVEDOK:

            Oko 80.000

SUDIJA:

            Hvala.

SVEDOK:

            I za ... 8 mladića albanaca ubijeno deveti je ranjen i uspeo je pobeći. No, kasnije su ga uhapsili i za njega se više nikad nije čulo, sad sam se setio kuća je pripadala Alićiju.      

PITANjE:

            Kakve su uniforme nosili počinitelji ovih događaja

ODGOVOR:

            Dve vrste uniforme, maskirna i obična plava uniforma.

PITANjE:

            I što to znači kojoj su grupi oni pripadali.

ODGOVOR:

            Pa mi smo  one u plavim uniformama zvali paravojska, a one u maskirnim uniformama policija.

PITANjE:

            Možete li nam reći ako znate imena odgovornih. Ako ih znate.

ODGOVOR:

            Iz konvoja su izveli .. Popović, tamo je bio prisutan i Oliver Ivanović kao pripadnik paravojnih informacija i ... Ademi, Ratko Antonijević i Dejan Savić. Tamo je bilo još mnogo drugih policajaca neki od njih bili su maskirani ali ja ih nisam poznavao. Kada su ih odveli u dvorište kuće koje sam spomenuo začuli su se rafali, ali ja nisam video ko je pucao.

PITANjE:

            Molim da se svedoku da niz fotografija koje prikazuju uniforme. To je dokazni predmet 18.

            Da li prepoznajete neke od uniformi kao uniforme koje ste videli na počiniteljima ovih događaja.

ODGOVOR:

            Uniforma broj 6 i uniforma broj 4.

PITANjE:

            Ko je sudelovao u sabiranju  leševa.

 

ODGOVOR:

            U sahrani. Pa četri pet dana kasnije neki pripadnici OVK uzeli su leševe i pokopali na groblju u selu ... blizu Mitrovice.

PITANjE:

            Pre nego što idemo dalje moramo nešto razjasniti dve stvari. Prvo da se nadovežemo na razjašnjenje koje ste dali o broju raseljenih lica 80000 da li je na početku tog vremenskog perioda već bilo rseljenih osoba koje su u Mitrovicu došle sa drugih lokacija.

ODGOVOR:

            Bilo je mnogo ljudi koji su potražili utočište u Mitrovici. Ljudi iz Drenice i posebno iz opštine ... zatim Skenderaj bilo je iz ... i svi stanovnici sela Šalje.

PITANjE:

            Da li možete proceniti koliki je bio broj raseljenih ljudi koji su se tada našli u Mitrovici.

ODGOVOR:

            Zadnjih dana 17. aprila, kada je i poslednji od njih proteran ukupan broj dosegao je otprilike 80.000

PITANjE:

            Dobro. Da to je broj onih koji su na kraju bili proterani. Međutim, mene zanima broj raseljenih osoba na početku tog perioda da li to možete proceniti.

ODGOVOR:

            Pa možda se radi otprilike 10.000 ljudi koji su potražili utočište u Mitrovici a koji su došli iz drugih opština.

PITANjE:

            I druga stvar koju bi želeo razjasniti. Da li se u dvorištu kuće nekoga po imenu Kotlovski nešto odigralo.

ODGOVOR:

            Prvo moram reći da je ime Kutolovski u dvorištu A.. Kutlovskog što je preko puta autobuske stanice tamo je negde krajem aprila tako mi je rečeno, a to su mi rekli trojica ljudi koji su ostali u toj četvrti tamo je u tom dvorištu bilo 24 mrtvih tela ljudi. Otišao sam tamo pre nego što je pao mrak prebrojao sam ih da vidim koje su starosti i pola. I zatim sam brzo i otišao.

PITANjE:

            I koje starosti i pola su bili.

ODGOVOR:

            To su uglavnom bili stariji ljudi i bilo je i muškaraca i žena.

PITANjE:

            Da li ste išta saznali o tome na koji način su ubijeni, na koji način su umrli.

ODGOVOR:

            Nisam saznao kako su umrli, ali onda u maju sam poslao dvoje ljudi da vide da li su leševi još uvek tamo. Nisu bili tamo i ne znamo šta se desilo s njima.

            Možda nebismo trebali zamarati veće sledećim dokaznim predmetom. Idemo dalje. Na sela ... i ... recite nam šta je tamo bilo.

ODGOVOR:

            Da. ... . i ... to su susedna sela policajci i vojnici srpski policajci i vojnici su bili stacionirani u crkvi u selu i iz ova dva sela su proterani svi albanci a neki od njihovih kuća su zapaljene. Ovde takođe u junu 99.g. nakon rata i nakon ulaska mirovnih snaga u Kosovo i u Mitrovicu našao sam .. na kojem je bilo 64 imena napisana ćirilicom na mestu gde su boravile ove trupe kao što sam već rekao.

PITANjE:

            Gde ste tačno našli taj spisak.

ODGOVOR:

            Našao sam ga unutar kontrolnog punkta pod mnogo drugi stvari dakle, bio je unutra ispod dasaka.

PITANjE:

            Molim da ovo postane dokazni predmet.

            Ovo je spisak rezervista koji ste našli.

ODGOVOR:

            Da. Tako piše na vrhu strane na vrhu spiska.

SUDIJA  MEJ:

            Na to ćemo se možda kasnije vratiti. Da li ste dobili još neki spisak u vezi sa ovim događajem dok ste bili tamo. Ovih 68 imena koji je bio ispisan ćirilicom su bili rezervisti. Da li ste dobili još neki spisak od nekog drugog u vezi sa ovim događajem paljenja kuća.

ODGOVOR:

            Tu je takođe bio jedan drugi spisak iz sela ... kojeg je doneo Ibiši u naš savet i tu je bio još jedan spisak naseljak ... na kojem su bila 34 imena Srba koji su počinili različite zločine u kućama u odnosu na albance i tu je takođe spisak sa 48 imena Albanaca koji su bili svedoci da su ovi Srbi čija su imena navedena počinili te zločine.

            Iz sela ... i spisak koji nam je dao .. Ibiši.

PITANjE:

            A to se odnosi?

ODGOVOR:

            Na štab na paljevinu ... proterivanje albanaca iz njihovih domova i drugi zločini počinjeni u odnosu na seljane sela Suhi dol i ... i delom naselja 7. septembar.

PITANjE:

            To je dakle, nije dokument koji su originalno ostavili vojnici iza sebe, već dokument koji su napravili drugi u odnosu na to što ste vi videli.

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs, mislim da nam to neće mnogo pomoći. Mislim da možete da povučete taj dokazni predmet.

NAJS:

            Povućemo ovaj dokazni predmet.

            Mogu li sada da idem dalje. Paragraf 11 na događaje 19. aprila u planini ... jeli to tačno.

ODGOVOR:

            Dre..

PITANjE:

            19. aprila 99.g., na planini koja se zove Dref u opštini Zubin Potok srpska vojska je uhapsila 23 albanca iz grupe u kojoj je bilo ukupno 25 albanaca. Danas ne znamo šta se s njima desilo. Da li su oni na neki način bili povezani da li su oni imali neku zajedničku karakteristiku ti muškarci koji su uhapšeni.

ODGOVOR:

            Među njima je bio moj brat i moj zet i gotovo svi osim četvorice su bili intelektualci iz Mitrovice i Skenderaja iz tih opština.

PITANjE:

            Da li se zna šta su oni radili zajedno na tom mestu sa kojeg su odvedeni i nikad više nisu viđeni.

ODGOVOR:

            Oni su otišli tamo da bi se spasili sigurne smrti koja ih je čekala u rukama srpskih delikvenata i oni su krenuli za Crnu Goru.

PITANjE:

            Jedan od preživelih da li je on izvor vaših informacija.

ODGOVOR:

            Da. Kao što sam ranije rekao bilo ih je 25, dvojica su preživeli i u trenutku kada su naišli na zasedu sudbina ove dvojice je bila takva da su uspeli da se sakriju u grmlju i tamo su ostali sve dok nije pala noć a onda su uspeli da pobegnu i nakon tri dana su stigli do sela Kotor a drugi ljudi su mi rekli da je grupa koja je krenula za Crnu Goru a njihova imena su navedena da ih je uhapsila srpska vojska. Onda sam dobio izjave ljudi koji su preživeli ovaj događaj ... iz Kotora u opštini Skenderaj, i on je objasnio detaljno šta se desilo onog tenutka kad su oni krenuli do trenutka kada je cela grupa naišla na zasedu.

PITANjE:

            Vi ste naveli imena ljudi koji su nesali u vašoj izjavi ja ću možda tu izjavu uvesti u odgovarajućem obliku kasnije, a ovde u izjavi se nalazi na stranicama 15 i 16. Sada želim da se pozabavimo jednim drugim spiskom i da vas pitam da li ste dobili dokument ... Keljmendija.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ko je on i kada ste dobili taj spisak:

ODGOVOR:

            Ramadan Keljmendi je bio zamenik Demokratske lige Kosova ogranak Mitrovica, i ja sam ovaj dokument dobio od njega krajem juna posle rata, i on je rekao da je to našao u zgradi opštine u Mitrovici a to uključuje imena 66 ljudi koji su prema Srbima trebali biti streljani.

 

Gospodin NAJS:

            Molim da sada uvedemo ovaj dokument u običajenom obliku a ja takođe da imam orginalni dokument koji je doneo ovaj svedok tako da može da se pogleda. Molim vas prvo da podelite dokument u ovom obliku.

            Molim da originalnu verziju stavite na grafoskop.

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 27.

            Molim da se na grafoskop stavi originalna verzija ćirilicom tako da možemo svi da vidimo kako izgleda u originalu. A sada molim da se engleska verzija stavi na grafoskop, a da se pred svedoka stavi verzija ćirilicom.

            Da li ste u ovom dokumentu u levom uglu pominje SP za specijalnu jedinicu, a na levoj strani piše 12/2-99 Kos.Mitrovica. Da li je to tačno?

 

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li u zaglavlju spiska piše, spisak šiptara koji treba po kratkom postupku likvidirati u Kosovskoj Mitrovici.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to zatim spisak na kojem se nalaze 66 imena, a pod brojem 21. je i vaše ime?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Ne vidimo da je datum na ovom spisku februar 99., ali da li se na ovom spisku nalaze imena osoba koje su u to vreme već bile mrtve, koje su umrle ranije.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Pod kojim brojem, ili brojevima su te osobe?

ODGOVOR:

            Broj 44, Ender Haljidin iz sela  Lidarec, opština Kenderaj, od 22. do 29. septembra ubijen u Nuštri, opštine, on je bio nastavnik albanskog jezika ...

PITANjE:

            Koji datum je bio?

ODGOVOR:

            Od 17. do 29. kada je došlo do napada koji je organizovan u septembru 99. godine na planini Savica.

PITANjE:

            Vidimo da je na ovom dokumentu zaokružen broj 44. Da li znate ko je stavio ovaj kružić?

 

ODGOVOR:

            Ja sam to uradio.

PITANjE:

            Takođe brojeve 1. i 2.

            Zašto ste zaokružili brojeve 1. i 2. Zašto je to značajno?

ODGOVOR:

            Zato što su oni 24. marta 99. godine već bili ubijeni.

PITANjE:

            Dakle, osoba pod brojem 44. je ubijena prije datuma koji se pojavljuje na dokumentu, a osoba 1 i 2 nakon tog datuma. Pitanje. Ako pogledamo originalnu verziju ovog dokumenta i onda pogledamo drugu stranicu prevoda vidimo da se dokument završava rečima realizacija Dejan zona 1, Ratko zona 3, Kasalović zona 4, i Ajeti zona 5. Komandant specijalne jedinice, pukovnik Marinković i onda potpis, a zatim se pominju ostali podaci i dopune kod komandanta MM. I zaista možemo da vidimo na originalu i zvanični pečat na dnu dokumenta. Da li možete da prepoznate taj originalni pečat?

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Čiji je to pečat?

ODGOVOR:

            To je pečat neke srpske organizacije, ja vam ne mogu reći koji.

PITANjE:

            Mislim da je sada dobar trenutak da se vratimo na onaj spisak koji je ostavljen nakon paljenja sela, a to je spisak na kojem su 68 imena. Molim da date svedoku jedan od ovih spiskova, a onda ćemo podeliti kopije svima. Pre nego što krenemo sa podelom ovog dokumenta recite nam kakav je ovo dokument.

ODGOVOR:

            To je dokument sa imenima, prezimenima, datumima rođenja i mestima gde su radili, sve osobe koje su ovde navedene to je nađeno na kontrolnom punktu policije u opštini Mitrovica u mestu Kraše Emade.

NAJS:

            Možda sada možemo da podelimo ovaj dokument.

            Pored imena su datumi rođenja, i takođe vidi se gde su radili, recimo Duvanska stanica, prva bolnica, SDK i slične stvari. Vi ste rekli da je ovaj dokument ostavljen na mestu gde je došlo do tog razaranja o kojem ste nam pričali.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet tužilaštva 28.

 

NAJS:

            Hvala lepo.

 

SUDIJA KVON:

            Gospodine Najs imate li kopiju originala ovog dokumenta?

NAJS:

            Nisam siguran da imam original ovog dokumenta, ali ako ga imam ovde u zgradi, nabavićemo vam ga do sutra.

SUDIJA KVON:

            U redu.

            Možete li nam sada pomoći u vezi sa nekim demografskim pitanjima uopšteno govoreći iz koliko sela se sastoji opština Mitrovica.

ODGOVOR:

            Opština Mitrovica se sastoji iz 52 sela.

PITANjE:

            Na osnovu popisa koliko je bilo ukupno stanovnika u opštini u vreme kojim se bavimo, a naravno prije proterivanja?

ODGOVOR:

            Nije mi jasno vaše pitanje? Izvinjavam se.

PITANjE:

            Koliko je ukupno bilo stanovnika u opštini pre nego što su ljudi proterani?

ODGOVOR:

            Oko 120 hiljada stanovnika. Ne mogu vam dati precizan broj, od prilike toliko. 85 odsto su bili albanci, dok su preostalih 15 odsto bili ostali.

PITANjE:

            Tih 15 odsto ostalih, koliko je među njima bilo srba u odnosu na druge etničke grupe?

ODGOVOR:

            Bilo je oko 5 hiljada Srba, ali to je sve od prilike, ne mogu vam dati precizne brojke.

PITANjE:

            Među tima koji su proterani iz područja Mitrovice u kojim pravcima su oni pošli?

ODGOVOR:

            Prisilno raseljeni albanci iz opštine Mitrovica, njima je srpska policija, paravojska i civili koji su sprovodili, reli da idu u Albaniju i Crnu Goru i Makedoniju.

PITANjE:

            Kako su ljudi putovali, pešice ili u vozilima?

ODGOVOR:

            Veliki broj je putovao pešice, ali neki su koristili svoje automobile i druga vozila i slično.

PITANjE:

            To je bila maršuta do Albanije, da li su postojale i maršute i do drugih destinacija;

ODGOVOR:

            Već sam rekao da su dobili naređenja da idu u pravcu Albanije, Crne Gore i Makedonije.

PITANjE:

            Kako su išli do Makedonije i Crne Gore?

ODGOVOR:

            U Makedoniju i Crnu Goru su išli autobusima i drugim prevoznim sredstvima.

PITANjE:

            Vi ste nam već govorili o autobusima. Sa vaše pozicije da li ste mogli da procenite ukupan broj albanaca koji su ubijeni u opštini Mitrovica između 13. marta 99. i 17. juna 99. godine?

ODGOVOR:

            Od 13. marta 99. do 17. juna 99. godine u opštini Mitrovica ubijeno je ukupno 650 albanaca, oba pola i svih starosnih grupa.

PITANjE:

            Vi ste nam već rekli da je od prilike oko 80 hiljada proterano. Možete nam reći koliko ih je ranjenih i povređenih?

ODGOVOR:

            429 je ranjeno vatrenim oružjem, 279 se vodi kao nestali. 5842 su uhapšeni, držani su u zatvoru u  ... u opštini .... a onda posle toga prisiljeni da idu u Albaniju. Kada su pušteni iz zatvora svi identifikacioni dokumenti su im spaljeni, lične karte, pasoši, i drugi identifikacioni dokumenti. 300 ... broja uhapšenih su zatvoreni u zatvorima u Srbiji i to od godine do 20 godina zatvora, a onda kada je proglašena amnestija velika većina je puštena na slobodu.

PITANjE:

            Možete li nam reći koliko je kuća, radnji i drugih objekata kosovskih albanaca spaljeno ili uništeno?

SUDIJA ROBINSON:

Gospodin Najs:

Mi bismo voleli da ... da nam kaže odakle mu sve te informacije, možda vi dolazite do tog pitanja. Gospodine da, samo da završimo sa svim ovim.

            Dakle, gospodin svedok je pre nego što pređemo na pitanje sudije Robinsona, možete li nam izneti podatak koliko je kuća, radnji, drugih objekata, kosovskih albanaca spaljeno i uništeno?

ODGOVOR:

            Broj, kuća, radnji i drugih objekata koji su uništeni je 9.540.

PITANjE:

            A sada da se vratimo na metod prikupljanja ovih informacija. Rekli ste da ste ostali u tom području, da je to bila vaša dužnost i opisali ste kako ste se krili od Srba na ulici. Koji su bili vaši izvori informacija, tako da biste mogli da nam date ove podatke poginulih, ranjenih, nestalih i uništenih objekata?

ODGOVOR:

            Odbor za odbranu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici imao je ljude koji su sarađivali sa Odborom u svakom selu u svakom naselju i svoje aktiviste koji su ga informisali o svakom slučaju korišćenja nasilja, dostavljali su informacije o ovoj kancelariji u Mitrovici i to se dešavalo čak i u vreme rata. Većinu slučajeva sam ja lično identifikovao, ali druge slučajeve su mi referisali, bilo usmeno ili pismeno drugi aktivisti i na taj način informisali. Albanci koji nisu bili aktivisti, ali su bili svedoci, očevidci tih događaja kako sam već ranije rekao su informisali ovaj odbor. O zatvorenicima posle rata svi oni su došli u kancelariju Odbora za odbranu od ljudskih prava i sloboda u Mitrovici i dali su izjave o tome šta im se desilo.

PITANjE:

            Vi ste onda skupili različite informacije koje ste dobili od različitih izvora i došli do ovih statističkih podataka.

ODGOVOR:

            Ja sam i prije rata prikupljao te informacije, a to sam nastavio da radim i tokom rata i to ne u svrhu da dođem pred ovo uvaženo veće, jer mi smo znali da će do toga doći već smo hteli da vodimo statistiku o tome šta se desilo sa albancima u našoj opštini.

            Za većinu slučajeva do kojih je došlo u opštini Mitrovica ja sam imao originalne informacije koje sam dobio ili tog dana ili narednog dana i dobijao sam ih od različitih sredstava informisanja takođe.

PITANjE:

Imam još nekoliko kratkih pitanja.

NAJS:

            Ovo je zgodan trenutak da završimo. Mi ćemo sada završiti sa današnjim delom vašeg svedočenja gospodine Barani, a molimo vas da dođete sutra u 9,30 da nastavite sa svojim svedočenjem.

SVEDOK BARANI:

            Da, časni sude.

 

SUDIJA:

            Ustanite, molim


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest