aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 

SEDMI DAN SUĐENjA - 20.02.2002.

STENOGRAM

 

            ...vi na redu za unakrsna ispitivanje svedoka ako želite to da učinite.

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas odgovarajte  na pitanja samo sa da ili ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste bili profesor sociologije na Univerzitetu....

 

                                   :

            ...snimak iz Haške sudnice. Dakle, sa 30 minuta zakašnjenja u narednim danima to će biti tako. Nastavljamo uglavnom proces suđenja Slobodanu Miloševiću.

 

                                   :

            Gospodine Najs, samo trenutak molim vas.  Prvo mi ćemo se pozabaviti pravnim argumentima. Ukoliko imate nešto drugo onda ćemo se time baviti nakon što završimo pravnu raspravu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, ali ovo je hitno.

 

SUDAC:

            Što je to hitno?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Radi se o sasvim osobnoj stvari.

 

SUDAC:

            U redu. Što?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam juče tražio od vas da ne promenite program rada zbog toga što mi je Uprava zatvora odborila posetu od sutra posle podne i vi ste to prihvatili. Međutim, juče kasno popodne upravnik zatvora me je obavestio da holandsko ministarstvo spoljnih poslova neće ovoga puta da izda vizu mojoj supruzi što inače ono redovno čini na pismeni zahtev vašeg registra i na pismeni zahtev Uprave zatvora. I ovoga puta su i Uprava i Registar zatvora podneli blagovremeno taj zahtev na uobičajeni način i ja molim da intervenišete da se ta poseta omogući jer je to ponovo jedno maltretiranje s obzirom da se na taj način potpuno izoliram. Inače se ni jedna poseta ne odobrava, a evo ovoga puta čak ni poseta moje supruge, a to je inače jedini petak koji je prazan, odnosno jedini vikend koji ima prazan petak da bi se mogla poseta održati.

            Hoću da  vas podsetim da drugi zatvorenici imaju posete i po dve nedelje bez ikakvih prekida, da se meni odobravaju posete najduže tri dana, a jedna je jedina bila odobrena 5 dana. Ovoga  puta iz potpuno nerazumljivih razloga ja to smatram fizičkim maltretiranjem. Molim da intervenišete da se to omogući i mislim da ako je holandska vlada prihvatila da pruži gostoprimstvo vašoj instituciji da nema pravo da uskrati posetu koja se tiče aktivnosti koje se ovde vodi. Molim da interveništete da bi ta poseta mogla da se sutra obavi. Sve drugo je aranžirano znači dozvola zatvora, avionske karte, rezervacija hotela, sve drugo osim vize koja se iz nerazumljivih razloga ovoga puta  uskraćuje. To je sve.

 

                                   :

            Gospodine Miloševiću mi nažalost nemamo nikakve olakšice sa time. Međutim, čuli smo to ste rekli i mi ćemo preneti to što ste rekli na odgovarajuće  mesto. Mi ćemo odmah to preneti Sekretarijatu.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Najs izvolite.

 

NAJS:

            Optužba: jutros želimo pozvati Kevina K. Juče su Amikosi sugerirali ili je to možda  došlo čak i od samog suda nešto na što sad moram odgovoriti. Ja moram reći zašto ja mislim na optužbi da se to svedočenje mora uvrstiti i to u potpunosti. Taj svedok je glavni istražitelj za istrage na Kosovu u vezi ovoga predmeta. Iskaz koji od njega želimo dobiti je opći istorijat istrage. Isto tako on bi trebao dati i jednu općenitu analizu učinaka, odnosno posledica koje ti dokazi mogu imati u vezi sa lokalitetima ubijanja. Vjeće je jučer reklo da se ovde radi o iskazu iz druge ruke.

 

                                   :

            Naravno, njegov će iskaz biti te prirode.

 

NAJS:

            Da to možda neće biti od vrednosti za vijeće. Naravno tu vrstu iskaza Pravilnik ovog suda po sebi ne zabranjuje. Pravilo Pravilnika kaže da su iskazi iz druge ruke dozvoljeni. Ovaj iskaz kao što sam ja informiran je upravo one vrste koji su prihvaćeni u drugim predmetima. Mislim da je u predmetu Krstić, istražitelj Ruez svedočio o upravo istim stvarima. Dakle, govoriću generalno o tome što otkrivaju izjave svedoka u okolnostima koje su slične okolnostima koje vrede ovde. Kad optužba dovodi žive svedoke koji svedoče o konkretnim delovima te opće priče koje na početku daje istražitelj. Dakle, to se do sada nije izuzimalo iz spisa, uvek je bilo na Vijeću da kad za to dođe vreme odluči koju težinu, koju dokaznu težinu treba pridodati takom iskazu koji bi u nekim pravnim sistemima bio katevariziran kao iskaz iz druge ruke. Po našem mišljenju postoje dva zahtevna razloga zašto taj iskaz treba prihvatiti. Jedan je možda više ...a drugi je supstativni. Idemo redom.

            Ako pogledamo ovo suđenje općenito gledano sa proceduralnog stanovišta, kao što znate mi nužno moramo pokupati postići ekonomičnost suđenja zbog razmera ovog suđenja i zbog neizbežnih ograničenja koje nameće vreme. Vijeće već zna da pokušavamo učiniti više stvari kako bismo uštedeli vreme. Između toga, pokušavamo sudu prezentirati dosije materijala koji se tiču specifičnih lokaliteta. To je bio i zahtev vjeća, a sada je to suspendirao na trenutak i čekamo da se razreši pitanje prihvatljivosti. Međutim, to je jedan od načina ...ekonomije suđenja. Isto tako kao što smo već više meseci govorili nameravamo koristiti pravilo 92. bez Pravilnika i to u velikoj meri. To pravilo omogućava da se pristojni iskazi svedoka uvrste u spis naravno ovisno o specifičnim zahtevima koji se postavljaju na takve izjave i ovisno o tome što optuženi želi reći o tome. Ja ću se još na to  vratiti još koji trenutak. Međutim, to su stvari koje poduzimamo kako bismo povećali, poboljšali ekonomičnost suđenja.

            Dozvolite mi sada da vam nešto kažem o globalnoj statistici ovog predmeta. Uzeto je više od 1300 izjava svedoka na Kosovu, odnosno u vezi sa onim što se dogodilo na Kosovu i to o bazi zločina.

 

SUDIJA MEJ:

            Naravno. Bilo bi sasvim nemoguće da svi ti svedoci ovde svedoče uživo. Čak i ako uzmemo u obzir i da obično iskaz tzv. svedoka na bazi zločina obično uzima samo sat i pol, dva sata, međutim to bio još uvek trajalo dugo.

 

NAJS:

            Veće naravno zna da je optužba napravila izbor događaja koji se ovde mogu na normalan način obraditi u jednom normalnom razumnom vremenskom periodu. Imajući u vidu da je dužnost optužbe da pokaže da su događaji koji se tamo odigravali bili rasprostranjeni sistematski. Mislim da je od 24 lokaliteta koji se pominju u optužnici uzeto više od 20 izjava po lokalitetu, 20 izjava svedoka po lokalitetu. Ista ta stvar koju optužba uvek  ima na umu, proizvodi efekt da bi bilo sasvim nemoguće da dovodimo 20 ili više živih svedoka za svaki lokalitet ovde da svedoče uživo.

            Naravno to su protične figure ali vidimo da to ne bi bilo fizički moguće. Zbog toga smo smanjili broj svedoka koji će optužba nastaviti prezentirati pred ovim sudom. Prvo smo to smanjili na 10 po lokalitetu, a zatim upravo negde u vreme kada sam ja preuzeo ovaj predmet došlo je do daljnjeg smanjenja, tako da za svaki incident, odnosno svaki lokalitet već kako gledamo na stvari mi nameravamo pozvati otprilike 5 živih svedoka. Zato je u ovom trenutku namera optužbe da se za svaki lokalitet dovedu 1 do 2 živa svedoka, a ostalih 3 ili 4 da uđu putem pravila 92. bejs. Nadamo se da ukoliko na taj način budemo izvodili dokaze da ćemo izvesti dovoljno dokaza da se dokažu supstativna krivična dela i njihova rasprostranjenost i sistematska priroda. Međutim, to naravno nužno za svaki lokalitet neće biti onoliko celovito, onoliko kompletno kao što bi bilo da imamo 10 svedoka po lokalitetu ili kad bi smo doveli i ostatak od onih 1300 svedoka koje smo morali isključiti. I zato ako ovaj svedok bude svedočio kao što optužba smatra da bi bilo potrebno onda će Vijeće prvo imati više materijala koji će Vijeću dati jedan kompletni i detaljniji pregled događaja kako pojedinačni, tako i njihove celine. I Vijeće će verovatno trebati, verovatno treba pogledati tek jedan ili dva primera iz izjave ovog svedoka, na primer ako pogledate Belu Crkvu strana 6. Dakle, ako to pogledate razumećete na koji način incident koji se tamo opisuje, na koji dakle način će taj incident biti opisan na jedan zapravo ograničen način ukoliko se ograničimo samo na dovođenje svedoka koji u ovom trenutku nameravamo dobiti bilo uživo bilo putem 92. bejs.

            Optužba tvrdi da bi dokazi tada bili dovoljni ali Vijeću ne bi dali celovitu sliku koja proizlazi iz izjave ovog svedoka. Prema tome, naš stav je prvo prikladno uvrstiti taj iskaz za spis i da se zatim kada za to dođe vreme treba odlučiti koja će biti dokazna težina tog iskaza. Međutim, mi smatramo da trebamo taj iskaz uzeti i da trebamo imai na umu u kojem kontekstu on dolazi. To je važno. Po našem  mišljenju to je važno i za Veće i za optuženog.

Prvo, Vijeće može po vlastitom nahođenju, odnosno Sudu i u svetlu pristupa optuženog koji sada očito sudeluje u procesu suđenja, a na to ću se još vratiti, Veće dakle onda može po vlastitom osećaju odlučiti da o nekim temama ili o nekim područjima želi imati više dokaza. Kao što sam ja shvatio u ovom trenutku nema nameru da gleda same izjave svedoka, prema tome ono ne može u ovom trenutku znati šta se nalazi u preostalom materijalu. A ukoliko Veće bude na raspolaganju ovaj sažetak, iskaz ovog istražitelja onda će ono znati da ukoliko postoji više materijala onda veće može zatražiti bilo od optužbe da iznese taj materijal ili sama pozove svedoke koji će izneti ovaj materijal. Zato mi mislimo da je važno imati taj sažetak. Kad je ipak reč o optuženom koji kao što sam rekao  sad aktivno sudeluje u suđenju, a to je od velike pomoći za proceduru ovog suđenja i za sve nas ovde. Optuženi međutim iz razloga koji je rekao on ne gleda i ne razmatra pismeni materijal koji mu je dostavljen. Znači sve izjave koje je pregledao ovaj svedok već su njemu dostavljene. Međutim, izgleda on to nije pregledao, da ih oni nije pročitao, mislim da je to neko drugi učinio za njega. A veoma je važno da optuženi zna kakva je ukupnost materijala optužbe kako bi  bio bolje informiran kad dođe do unakrsnog ispitivanja ili kad bude iznosio argumente Veću o dovoljnosti ili nedovoljnosti, relevantnosti ili irelevantnosti ili o tome ko je bi svedoke trebalo pozvati ili kad za to dođe vreme sam bude nastojao izvoditi dokaze iz tog istog pula, iskaza.

Prema tome, ukoliko taj istražitelj dođe ovamo i svedoči, a to neće dugo trajati imaćemo ukupnu sliku o ukupnom materijalu koji stoji na raspolaganje optužbi i to će pomoći i optuženom da obavi svoju funkciju na ovom suđenju na bolji i efikasniji način. To su znači proceduralni razlozi. Proceduralni i slični razlozi zbog kojih po našem mišljenju taj materijal Veće mora imati na raspolaganju.

A sada prelazim na supstativni razlog. Radi se o sledećem. Iz uvodne reči optuženog čini se da možda postoji jedno odbacivanje verodostojnosti i osporavanje svedoka koji će ovde uživo svedočiti o bazi zločina ukoliko budu svedočili o onome što njihovi iskazi već sadrže. Zao bi moglo biti veoma važno da od ovog istražitelja saznamo da postoje pismene izjave, da su one konzistentne i da se radi o većem broju svedoka, a koje on može opisati. Prema tome, to su ta dva sasvim zasebna razloga zašto po našem mišljenju iskaz ovog svedoka mora biti  na raspolaganju Veću. Dozvolite mi da spomenem još dve stvari, jednu koju sam već pomenuo, a drugu koju nisam. Kad je reč o pravu 92. bejs mogu vam dati jedan nagoveštaj o tome u kojem će smeru ovo suđenje uskoro krenuti. Veće je sigurno već videlo na zadnjoj varijanti popisa svedoka koje čini mi se datira 7. februara. To je znači jedna ažurirana verzija, a još ću ažurirati,

 

 

SUDAC:

            Mi imamo 8. februar ovde.

 

OPTUŽBA:

            Dobro mislim da se tu ne radi o nekoj velikoj razlici. Ako pogledate prvu stranicu videćete da ćemo se baviti deportiranjima, o tome će govoriti drugi predloženi svedok Stiv Spargo, međutim, ostatak iskaza bi trebalo biti isti. Znači Veće vidi da ako uzmemo u obzir predviđene brojeve svedoka, s leve strane brojeve 4 i 5, da će ti svedoci svedočiti o jednom konkretnom lokalitetu. Zatim je naša namera da veću podstremo iskazu po pravilu 92. bis od tri dodatna svedoka, da zatim pređemo na svedoka broj 6, živog svedoka za sledeći lokalitet i da nakon toga imamo na svedoke 92. biskrojs koji se tiče sledećeg lokaliteta itd., obrazac je isti.

            Moram spomenuti da je ovaj popis pomalo nesređen, redosled nije pravilan u vezi kada je reč o svedocima po pravilu 92. bis živim svedocima ali to ćemo srediti u sledećih nekoliko dana. Dakle, to je pristup koji mi nameravamo osvojiti. Kako bismo stvari vama izložili na što je moguće obuhvatniji način. A kad dođemo do lokaliteta ubistava, mi ćemo taj dio svedočenja otvoriti ako to bude prihvatljivo dosijeom koji se odnosi na lokalitete da vidimo koja se količina tog materijala može prihvatiti u sporazumu, a nakon toga će uslediti živi svedoci, a nakon njih svedoci po pravilu 92. bejs. Dakle, to je naš plan za izvođenje dokaza. Optuženi već dugo vremena zna budući da je dobio popis svedoka o tome koje svedoke nameravamo uvrstiti po pravilu 92. bejs i ja pretpostavljam da će nam on reći da on nije pročitao te popise i da nije razmotrio sadržaj tih izjava. Možda bi bilo prikladno kad bismo danas možda nakon neke pauze razmislili o tome na koji je način na koji se njegovi interesi najbolje mogu zaštiti. Jedan način da se to učini možda bi moglo biti, naravno možda ćemo trebati malo skratiti malo vreme za to ali dakle možda bi u javnost trebalo dati obavest pre nego što se neki svedoci pozovu uživo o tome ko je pismene izjave nakon tih živih svedoka koje mi nameravamo  uvrstiti tih po pravilu svedoka po pravilu 92. bejs. Možda bi trebalo i ukratko sumazirti što stoji u tim izjavama. Ukoliko on ne bude znao iz bilo kojeg razloga ko je izjave po pravilu 92. bejs moramo uvrstiti njegovo unakrsno ispitivanje neće biti odgovarajućeg kvaliteta i to ne bi bilo dobro. To je dakle takođe jedan od problema s kojima smo suočeni i možda ću se još vratiti na to kasnije kad Veće bude imalo više vremena i zadnja stvar koju sam želio spomenuti je sledeća.

            Dakle, više od 1300 izjava koje su uzete u vezi sa bazom zločina  na Kosovu veći broj je već  uručen  optuženom i amikusima bilo kao orginalni propratni materijal ili kao ostale izjave. Preostali deo izjava još uvek pregledavamo u svrhupravila 68. pogotovu u svetlu onoga što je optuženi u uvodnoj reči najavio kao svoju liniju odbrane. Na taj način će njegov interes biti i dalje zaštićen, bolje zaštićen ukoliko mu predamo izjave koji izgleda da podpadaju pod odredbe pravila 68.

 

SUDAC:

            Gospodine Najs spomenuli ste opću analizu i pregled dokaza. Da li se to mora nu.no napraviti u obliku živog svedočenja svedoka. Da li bi se to možda moglo napraviti u vidu uvodne reči ili predrasrpavnog podneska ili podneska tokom ovog suđenja. U čemu je razlika između vaših argumenata.

 

NAJS:

            Naravno, ovaj svedoči ...svedočiti o čemu zna, međutim, kad je reč o drugom delu njegove izjave ja sam podrobno pročitao taj drugi deo o toj ukupnoj analizi. Mislim da se tu radi o nečem što je stvarno u potpusnoti iskaz iz druge ruke i da ima malu dokaznu vrednost. Što vi kažete  u čemu je ovde razlika između argumenata i dokaza?

 

OPTUŽBA:

            Vi kažete da budući da je to iskaz iz druge ruke  da ima malu dokaznu vrednost, međutim, ja bih uz dužno poštovanje sugerirao da na osudu naravno dokazne vrednosti materijala se ocenjuje kad za to dođe vreme, može biti malena, može biti niptavna, može biti velika. Međutim, upravo zato što taj materijal može imati neku dokaznu vrednost upravo zato mi to želimo uvesti kroz svedoka, ane putem nekog pismenog dokumenta. Prema tome, ako dođe kao iskaz imaće neku dokaznu vrednost. E sad kakva će to biti dokazna vrednost to će ovisiti o više faktora uključujući i unakrsno ispitivanje o tom iskazu i o povezanim dokazima od strane optuženog i od strane amikusa. Tu se također radi o stupnju konzistentnosti onoga što ovaj svedok kaže prilikom unakrsnog ispitivanja i inače i zato  po našem mišljenju iz očitih  razloga i zbog toga što mi dolazimo iz sistema koji ponekad zabranjuju uzimanje iskaza iz druge ruke, mi naravno moramo tome pristupiti dužnu pažnju. Međutim, mi smatramo da to ima neku vrednost i tu će vrednost trebati oceniti kad zato dođe vreme. Zato to želimo uvrstiti.

 

SUDAC:

            Ono što bih vam želio predložiti je to da se ta opća analiza može napraviti u okviru pisanog dokumenta, a ukoliko budete želili uvrstiti jedan ili dva svedoka više po pravilu 92. bis sud će to dozvoliti kad za to dođe vreme.

 

OPTUŽBA:

            Kad je reč o ovom zadnjem što ste rekli naravno i te kako  imamo na umu vremenski raspored koji stoji pred  nama i mi nikako nismo sigurni, pa uostalom imajući u vidu unakrsno ispitivanje da neće biti poteškoća u ispunjavanju tog vremenskog plana. Naravno mi ćemo biti optimistični da ćete vi onda prihvatiti naše zahteve za dodatne svedoke, međutim, u ovom trenutku moramo raditi pred pretpostavkom  da radimo samo sa ovom listom svedoka koju sada imamo. Kad je ipak reč o analizi vratiću se na primer koji sam vam dao Bela Crkva primer i izjave ovog svedoka. Dakle, radi se jednostavnom tako primeru, ja to neću sada pročitati iz očitih razloga ali molim vas lepo da vi to sami pročitate i da vidite o kakvoj se tu vrsti detalja radi. Tu je reč o velikom metrijalu koji je pokriven. U ovom slučaju je reč o tri svedoka koji su identifikovali i tuje zaista reč o jednoj velikoj priči. Mislim da ako pogledate na svom spisku od 8. februara naći ćete  na stranici 15. tog spiska  svedok pod brojem 51 i 52 i svedoci po pravilu 92. bis  svedoci pod brojem 83, 84, 85 znači ovo je izuzetak jer se ovde planira da se ovde pozovu tri svedoka, a ne dva ili jedan . Čak i kad tokažem teško je verovati da će se cela priča dobiti preko tih svedoka i ukupna analiza na koju bih izneo istražitelj bi omogućila da se dobije jedan kompletni prikaz i omogućilo bi i Veću i optuženom da sazna više o događajima i   pitanjima koja bi onda omogućila i Veću da donese na bolji način bavi takvim pitanjima.

           

SUDIJA MEJ:

            Hvala  gospodine Najs. Gospodine Kej izvolite.

 

KEJ:

            Časni sude ovde je reč o zaključcima ovog istražitelja ovog policajca koji je obavljao istragu i pročitao veliki broj izjava svedoka i onda prezentira svoje vlastite zajključke u vezi sa sadržajem tog pisanog maetrijala. Nemamo prigovore na to da on svedoči o načinima na koji je obavljena istraga i onome što je on organizovao tokom te istrage jer je to deo njegove istrage tako da bi Veće saznalo o pitanjima geografije stanovniptva druge relevantne detalje. međutim, prigovor se odnosi na to da on obavlja u stvari ulogu na kojoj je sasvim ispravno ukazao uvaženi sudac, obavlja nešto što je trebalo da bude u uvodnoj reči tužilašptva gde su naznačene optužbe ono za šta se tereti optuženi i on govori   o događajima koji su desili, iznosi zaključke, onome što se nalazi u optužnici. Ovaj svedok upravo radi to, on ponavlja optužbe koje je iznelo tužilaštvo na osnovu materijala koje je on pročitao. I po našpoj proceni to ne pomaže pitanjima kojima se bavimo u ovom suđenju niti pomaže pretresnom veću da donese adekvatnu odluku o optužbama koje se tereti ovaj optuženi. Analiza velikog broja lokacija  prilikom koje se on poziva na događaje kojima nije bio očevidac opisuje ubistva i druge događaje a to je nešto za šta je odgovorna druga strana i po našem mišljenju on nije zadovoljio test da se takvo svedočenje može adekvatno razmatrati tokom suđenja. Na ovom međunarodnom sudu u skladu sa pravilima istražitelj može da svedoči o određenim pitanjima i događajima međutim, Veće mora da bude oprzno prilikom prihvatanja ovakvih dokaza jer sudije su svesne problema koji mogu proizaći iz toga i kada je reč o svedočenju na osnovu informacije druge ruke ovo je zaista ekstreman čovek  gde je svedok pročitao izjave velikog broja ljudi i onda na osnovu toga prezentira i zaista odgovornost da se izvuku takvi zaključci je na sudijama koji se bave tim pitanjima. Dakle, to je odgovornost sudija u ovoj sudnici i mi zbog oga kažemo da ovo svedočenje u takvom obliku nosi za sobom veliku opasnost. Ja ne znam da li sam time pomogao Veću.

 

SUDIJA MEJ:

            Ako imate izjavu gospodine Ke...pred sobom...Veće je imalo priluku da pogleda izjavu i ako poglčedate stranicu 4 tu je  opis onoga što je radilo tužilaštvo, kako su išli tamo, kako su obavljali istragu, mi nemamo nikakve prigovore na to kako je pravljena istraga.

            Dakle, stranica 4. stranica 5. i  predpostavljam takođe opis gde se nalaze sela to bi takođe bilo od pomoći sve dok može da svedoči o tome.

 

GOSPODIN KEJ:

            Geografska pitanja, orijentacija, raspored, karte koje će se uvoditi. Mi zaista nemamo prigovora na to, jer mislimo da bi to bilo korisno za veće.

           

SUDIJA MEJN:

            Da hvala vam.

 

SUDIJA:

            Gospodin optuženi bi želeo nešto da kaže.

 

SUDIJA MEJN:

            Da, ali za trenutak.

            Gospodine Milošević, mi ćemo  isključiti ovo svedočenje. Osim onog dela svedočenja koje se odnosi na geografska pitanja. Da li Vi želite još nešto da kažete u vezi sa ovim vrlo uskim rasponom svedočenja.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim da kažem nešto u vezi sa onim što sam malopre čuo jer se ovde radi o sugeriranju jedne kompletne zloupotrebe postupka i produžavanju vremena ponavljanja optužbi i posla koji radi tužilac. Slušali smo tužioca, pa smo slušali tužiočeve pomoćnike, pa sada treba da slušamo tužiočeve činovnike znači sve što je u korpusu aktivnosti tužioca što bi po vašem postupku moralo sve da bude sadržano u uvodnom izlaganju tužioca.

            Ovde se na jedan potpuno nelegalan način produžava vreme ponavljanja tužiočevih optužbi samo iz razloga da se javnost zatrpa tim neistinama koje je tužioc pokušao da nametne pred ovim sudom. Znači idemo sve dalje i dalje, prvo tužilac, pa pomoćnici, pa činovnici na kraju ćemo da saslušamo i tužiočevog šofera i frizera i neznam koga drugog, ali u svakom slučaju sve ono što tužilac treba da radi.

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću mi se slažemo sa vama, mi ćemo to isključiti, tako da nema potrebe da na to ponovo ukazujete.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čuo sam ime sada. Radi se o Kerinu Kurtisu, ako sam dobro razumeo. To je osoba koja je izvršila krivično delo mog nelegalnog hapšenja u Beogradu.

 

SUDIJA MEJN:

            To nije relevantno pitanje. Sada ćemo da donesemo svoju odluku. Gospodine Milošević, molim vas trenutak, tišina. Mi ćemo razmotriti ovo svedočenje. Imali smo mogućnost da razmotrimo tokom pauze ovo svedočenje i razlog zašto ćemo mi isključiti je sledeći. To je svedočenje istražitelja koji je pročitao mnogo izjava i došao do različitih zaključaka o tome. Ti zaključci koje on želi da saopšti sudu i prvi prigovor na to je da je to čisto svedočenje iz druge ruke koje daje svedok koji nije bio prisutan i koji nije ni video ni čuo događaje o kojima želi da govori. Činjenica da su to informacije iz druge ruke, nesprečava da se svedoči na ovom sudu. Mi prihvatamo informacije iz druge ruke, ali s druge strane mi ne prihvatamo svedočenje koje bi imalo ograničenu dokaznu vrednost ili možda ne bi uopšte imalo dokaznu vrednost. Po našoj proceni da bismo saslušali zaključke stražitelja, to ne bi za nas imalo nikakvu dokaznu vrednost, kao što je to sudija Kon već rekao. U takvim okolnostima ono što bismo čuli bi ustvari bilo ponavljanje izvođenja dokaza tužilaštva o tim različitim lokalitetima. I kao takvo ne bi nam pomoglo po našem mišljenju.  Zbog toga ćemo saslušati svedočenja svedoka, čućemo argumente zastupnika i time ćemo se informisati prije svega o dokazima, a i  zatim o ukupnom izvođenju dokaza tužilaštva. Zato mi smatramo da takvo svedočenje ne treba prihvatiti, ja želim da naglasim da smo nas dvojica ovde danas, a ne trojica, tako da ako tužilaštvo želi da pokuša da se ti dokazi uvedu kada su prisutna sva trojica sudaca, može to da uradi.

            To je na vama gospodine Najs. Želite da pozovete svedoka u vezi sa onim pitanjima koja su identifikovana tokom ove rasprave kao pitanja koja će se prihvatiti, a to je način na koji je obavljena istraga, geografske karakteristike i slično. Neznam da li će nam to biti od ikakve koristi. Na Vama je da odlučite da li ćete ga pozvati. Imamo karte, a o ekshumacijama ćemo čuti kada budemo došli do pojedinačnih lokaliteta.

 

GOSPODIN NAJS:

            Ja mislim da je najbolje da ne pozivamo istražitelja u ovoj fazi, možda ćemo ga pozvati kasnije, ali bih hteo da ako je moguće da o tome za trenutak raspravljamo, ja svakako nemam nameru da obaram Vašu odluku s time što ću tražiti prisustvo sudije Robinsona. Možda ćemo se vratiti ovom pitanju, ili nekim pitanjima kasnije, neznam, ali to je drugi razlog zašto bismo ponovo vratili ovog svedoka, i možda ga uopšte nećemo zvati. Jer bi to pomoglo u svakom slučaju da ograničimo broj svedoka o čemu smo inače razgovarali. Prije nego što se vratim na to, tražio bih kratak prekid da bi mogli da donesemo odluku da li ćemo uopšte da pozovemo gospodina Kertisa i gospodina Sparga, ali prije toga bih hteo da se vratim na problem pravila 92B.

 

SUDIJA MEJN:

            Pre nego što pređete na to, kada je reč  o gospidinu Spargu, ... jer tu se pokreću potpuno druge stvari.

            Mi smo imali pred sobom tu izjavu, pogledali smo je, on uvodi karte i čini mi se da su te karte prihvatljive kao sredstvo, kao nešto što možemo da koristimo tokom suđenja, sasvim je jasno da svedok ne može da svedoči i onome što se dešavalo na različitim lokalitetima, ali neznam da li vam je taj svedok neophodan da bi se uvele karte, to je nešto što bi trebalo da se razmotri, ali čini mi se da više merituma ima u tom konkretnom argumentu.

 

GOSPODIN NAJS:

            Mogu li samo na trenutak da se konsultujem sa gospodinom Rajneveldom o tome, a dok to radim, molio bih veće da razmotri sledeće. Mi bismo na jedan ili drugi način hteli da se pozabavimo prvim mestom zločina. Ako Veće pogleda spisak svedoka od 8. februara, tu su dva svedoka, a pod brojem 4 i 5. i ja predlažem tri svedoka na osnovu pravila 92B, kao što sam rekao optuženi je obavešten već dosta dugo vremena o našoj nemeri da uvodimo te svedoke putem pravila 92B i hteo bih da kažem par reči o postupku, tako da bi Veće znalo šta se dešava, to što se odnosi na pravilo 92B je ustvari reč o nečemu što se dešavalo na tom mestu i reč je o uzimanju izjava na albanskom jeziku.

 

SUDIJA MEJ:

            Možda bi dobro bilo kada biste nam ukratko rekli o kakvom je pravilu reč i postupku.

 

GOSPODIN NAJS:

            Tu je reč o pravilu prema kojem veće može da odluči da li će da prihvati izjave svedoka u pisanom obliku ili usmene izjave svedoka koji su dokaz o ponašanju i delima optuženim, za koji se optuženi tereti i to zavisi od čitavog niza faktora na osnovu kojih se odlučuje da li će se prihvatiti izjava u pisanom obliku. Predlažem da se  optuženom da kopija pravilnika o postupku i dokazima, to bi možda bilo od koristi.

 

SUDIJA MEJN:

            On ima kopiju pravilnika, ja sam to proverio sa sekretarijatom.

            Gospodin Milošević, mi ćemo Vam dati kopiju postupka, Pravilnika o postupku i dokazima, tako da možete imati tokom nastavka ovog postupka. (mikrofon za gospodina Miloševića).

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ja mogu nešto da kažem u vezi sa ovim što je rekao tužilac?

           

SUDIJA:

            Dozvolite mu da završi, a onda ćemo Vas salušati.

            U pravilu se nabrajaju faktori u prilog pismene izjave i protiv da ne bi navodio sve, navešću samo one koji su protiv prihvatanja te pisane izjave, a to su da postoje neki važniji javni interesi, zatim da strana koja se protivi može dokazati da je svedočenje nepouzdano zbog karaktera izvora,  ili da se njegov štetni učinak nadmašuje njegovu dokaznu vrednost, ili da postoji bilo koji drugi faktor zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka, čija bi se izjava uvela putem pravila 92B, sledi unakrsno ispitivanje.

            Zatim, dalje se govori da te predložene izjave treba da budu rezultat odlaska misije na tu teritoriju uz pomoć sekretarijata kao što Veće zna, zatim to je zahtev da svedok mora da verifikuje takvu izjavu, zatim sledeća mera kaže da treba uzeti u obzir da li je reč o svedocima koji su umrli nakon davanja takve izjave i zatim pod pravilom E se govori zavisno osim na osnovu pravila 127 ili nekim drugim nalogom ne naloži se drugačije. Strana koja želi i uvesti pismenu izjavu jer je transkript o tome mora obavestiti suprotnu stranu, najmanje 14 dana ranije, a suprotna strane se može usprotiviti u roku od 7 dana. Ovo pravilo dozvoljava varijacije kada je reč o vremenskim rokovima. Sa tim kratkim pregledom pravila i vodeći računa o tome da je tužilaštvo izmenilo redosled svojih svedoka u odnosu na spisak do 8. februara, ja predlažem da Veće na neki način osigura da optuženi bude unapred svestan svedočenja koje će se izvoditi, svedočenja svedoka 4 i 5, ne samo zbog toga što mi imamo nameru da se oslanjamo na svedoke na osnovu pravila 92B, nego da bi on takođe morao da pogleda rezime izjava tih svedoka, odnosno mogućnost da pogleda izjave tih svedoka, jer

 

SUDIJA MEJN:

Mi nismo dobili te izjave.

 

GOSPODIN NAJS:

            U tom slučaju to se može obezbediti Veće i to vrlo brzo.

 

SUDIJA MEJN:

            Da,  ali bi možda bilo zgodnije kada bismo se sada pozabavili gospodinom Spargom i onda posle da se vratimo na ovo.

 

GOSPODIN NAJS:       

            Ja bih želeo da to pitanje rešimo pre nego što pozovemo sledećeg svedoka.

 

SUDIJA MEJN:

            Da naravno.

 

GOSPODIN SPARGO:

            Gospodine ..... da uvaženi sudac je tačno identifikovao pitanje o kojem smo raspravljali, gospodin Rajneveld i ja jer je tu reč o jednom daljem pitanju, a to je pitanje video materijala koji smo trebali da pomenemo, to je dokazni predmet u okviru njegovog svedočenja. To je reč o pet video traka, i mi smo se obojica složili da izveštavanje novinara i ono što se smatra privatnim video snimcima je prihvatljivo kao dokazni predmet u okviru izvođenja dokaza, ali bez tona. Tako da ako uvaženi sudci pogledaju te video trake, shvatiće da se mora ukloniti ton, jer inače dolazimo ponovo do pitanja do kojih smo došli sa gospodinom Kertisom, jer je tu reč o komentarima, o mišljenjima novinara, o izboru novinara, ali sam video snimak se može videti. Mislim da uvaženi suci znaju o čemu ja govorim, jer to je emitovano širom sveta i teško da je to neko mogao da propusti, ali da bismo osigurali integritet, ovog suđenja, obe strane su se složile da bi bilo pogrešno da se pusti ton, kada se gledaju ovi video snimci.

           

SUDIJA MEJN:

            Gospodine Rajneveld šta je vaš predlog?

 

GOSPODIN RAJNEVELD:

            Da, ako vas interesuje samo kada je u pitanju video snimak, ili vas zanima njegovo ukupno svedočenje.

 

SUDIJA MEJN:

            Njegovo ukupno svedočenje.

 

GOSPODIN RAJNEVELD:

            Ja sam pripremio rezime, nadam se da je Veće imalo priliku da ga vidi, sudija Mejn, mi ga nismo videli.

 

SUDIJA MEJN:

            Mi smo videli izjave, ali nismo videli rezime, možemo li sada da dobijemo rezime.

 

GOSPODIN RAJNEVELD:

            Ja sam pripremio rezime, gde se pominje koje dokazne predmete predlažemo da uvedemo u određenom trenutku. U suštini reč je o tri kategorije svedočenja koje mi predlažemo, prva kategorija je jednostavno to da ovaj svedok uvodi karte koje su napravljene kompjuterski i bazirane na informacijama koje su dobijene od svedoka putem njihovih izjava tako da bi se pomoglo Veću. Tako da kada svedoci budu svedočili, Veće će moći da vidi kojim putem su išle ove izbeglice, do različitih prelaza na granici, tako da ćete vi to, vi ste neke od tih karata videli tokom naše uvodne reči, to je bila karta u boji, koju je takođe napravio gospodin Špargo i ja, ne predlažem da obrazlaže naširoko ono što su mu rekli svedoci, ali rezultat toga što su mu rekli svedoci su ove karte, i možete da vidite u paragrafu tri imamo mapu koja je pregled svega, a to je reč o rutama deportacije. Dakle tu će biti reč samo o lokalitetima deportacije, a ne lokalitetima ubistava.

            On je tu uključio i neke karte gradova, i imamo način na koji možemo to da uvedemo kao dokazne predmete, onda recimo ako pogledate paragraf 11, gde se govori o Đakovici primetićete da pod predloženim dokazima K7, K16, reč je o takođe video snimku koji pokazuje razaranje kuća, i tu je reč o jednom vrlo kratkom video snimku, ja predlažem jednostavno uvedemo kao dokazni predmet, a da ga ne emitujem, ja sam dao kopiju toga, ...... dao sam kopiju toga optuženom Veću, tako da se može jednostavno obeležiti kao dokazni predmet, i  onda veće može da to u svoje vreme pogleda, a ne tokom samog suđenja. Ja sam o tome već razgovarao sa gospodinom Kejom, da nema nikakvog tona na tim video snimcima, jer bitan je vizuelni dojam a ne komentar novinara ili osobe koja je napravila taj video snimak. Zatim ako pogledamo paragraf 17 videćete da u paragrafu 17 pod podnaslovom dodatni dokazi u skladu sa odlukom Veća danas, smatram da sve što se nalazi pod paragrafom 17 bi bilo ustvari osnosilo bi se na zaključke do kojih je došao svedok, i to je ono što smo mi prvobitno predlagali Veću, misleći da će to biti od koristi kada smo hteli da uvedemo svedoka Kevina Kertisa tako da ja predlažem da uopšte ne uvodimo ništa što se odnosi na paragraf 17 i konačno na stranici 5 pod brojem 18 tu je spisak 3 potencijalne video trake BBS-a novinske, informacija vesti BBS, mi predlažemo da se uvedu te video trake a ne da se ne emituju jer je to u interesu uštede vremena, ponovo kopije smo dali svim stranama, a ako Veće u jednom trenutku želi da se pozovu svedoci, da se pogleda taj video snimak, taj svedok nam je na raspolaganju, i na raspolaganju i za unakrsno ispitivanje i dodatno ispitivanje bilo koje strane, ako se odluči da se to učini.

            To je pitanje diskrecionog prava Veća, da li želi da se takav video snimak gleda ili ne, ali ne, deo tog snimka je pokazan prilikom uvodne reči i to je moj predlog nakon razgovora sa amikusima kada je reč  o gospodinu Spargu, mislim da se oni slažu, da se paragraf 17 ne uvodi, a kada je reč u uvođenju video snimaka bez tona mislim da amikusi nemaju nikakvih prigovora na to.

 

SUDIJA MEJN:

            Hvala. Da li je to tačno gospodine Kej?

 

GOSPODIN KEJ:

            Da, gospodin Rajneveld je izneo stavove do kojih smo došli koje smo mi izložili.

 

SUDIJA MEJN:

            Da gospodine Milošević, dakle predloženo je da se pozove gospodin Špargo, čuli ste raspravu o njemu. Da li želite da kažete nešto u vezi s tim?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Želim i u vezi s tim i u vezi sa onim što je rekao tužilac. I smatram da je to moje pravo da reagujem.

            Tužilac je ovde rekao da ja učestvujem u postupku što nije tačno, jer u postupku ne učestvujem, jer ovaj sud ne priznajem, ali sam ovde rekao javno da ću koristiti svaku mogućnost da se obratim javnosti, dakle svaku priliku, a dobio sam samo jednu za ovih 7 meseci da govorim istinu. I to što govorim kada god imam mogućnost da se obratim javnosti smatram svojom obavezom da bi se istina čula. Pa čak i takve mogućnost kao što su i ona koju smo juče ovde videli.

Drugo, pismene izjave svedoka potpuno uskraćuju pravo da oni budu ispitani. Ovde mora da dođe svaki svedok i mora da se pruži prilika da mu se postave pitanja, ako taj svedok uopšte ima veze sa bilo kakvom optužbom koja se meni upućuje. Kaže se imaju 1.300 izjava pismenih, ja ću onda vama da dostavim 130.000 pismenih izjava ili milion i 300 hiljada pismenih izjava žrtava, zločina koje su izvršili teroristi i NATO. Ne može se na takav način zloupotrebljavati postupak.

I treće, koje se odnosi na ova vaša pitanja o mestu tzv. zločina. Vi ste dužni da rasčistite, čak i u ovakvom jednom nelegalnom postupku da se može govoriti o mestu zločina, ako se ima bar ikakav dokaz da sam ja bio na mestu takvih zločina i izvršio te zločine, ili ako su ti zločini zaista izvršeni ušta ja sumnjam u najvećem delu primera, da imate neke dokaze da sam ja tima koji su te zločine izvršili naložio da te zločine izvrše. Inače kakve veze onda imaju mesta događaja, pogibija, itd., sa optužbama upućenim meni. Ako ne postoji prethodni dokaz da to ima bilo kakve veze samnom. A samnom nema nikakve veze, ali ima veze sa taktikom tužilaštva koje želi da ovde zasipa javnost bezbrojnim primerima stradanja ljudi u ratu, da se ne bi raspravljalo pitanje, a otkud rat, a zašto rat, a zašto zločin nad Jugoslavijom. Pa te zločine izvolite pošaljite Klintonu, pa njemu objasnite da ih je izvršio, a ne meni koji ih nisam izvršio i koji sam svoju zemlju branio. Ne možete vi o mestima zločina koje nemaju veze samnom da ovde zasipate javnost nekakvim navodnim činjenicama. Mislim da je to suštinsko pitanje, ako nemate nikakav dokaz da sam ja bio na mestu tog zločina ili da sam tima koji su bili na mestu zločina, ako je uopšte zločin izvršen, ja naložio da ga izvrše. A ja sam vam ovde izneo dokaze, potpuno suprotno.

Dakle, o tome da su se zločini sprečavali, hapsili, kažnjavali ....

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, ovo nije dobar trenutak za govore. Mi se ovde sada bavimo jednim

vrlo uzanim pitanjima. Sada što se tiče relevantnosti dokaznih predmeta, o tome će suditi Veće. To je sve.

            Sada možemo pozvati svedoka.

 

TUŽILAŠTVO:

            Časni sude, neznamo tačno gde se nalazi gospodin Spargo, ja sam siguran da neću pokušati sada da uvedem nikakve dokazne predmete kod gospodina Kurtisa, to ću uraditi u dogledno vreme i u međuvremenu bih pokušao da nađem gospodina Sparga. Da li mi možete dati samo nekoliko trenutaka molim vas da se reogranizujemo.

 

SUDIJA MEJN:

            Onda u redu. Prekidamo raspravu. Molim vas ustanite.

 

PAUZA

 

POSLE PAUZE

 

SUDIJA: MEJL:  Moram da kažem da malo menjam raspored i radićemo do 11,15

            Sudija Mejl neka svedok sada pročita svečanu izjavu.

SVEDOK:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu. Samo istinu i ništa osim istine.

SUDIJA MEJL:

            Izvolite sesti.

TUŽILAŠTVO:

            Gospodine svedoče, možete li nam reći vaše ime.

SVEDOK:

            Ja se zovem Džon Stiven Spargo.

TUŽILAC:

            Molim vas da govorite malo glasnije.

            Koliko je meni poznato gospodine vi ste policajac i radili ste u tom svojstvu u Australiji, od 77. godine. Jeli to tako.

ODGOVOR:

            Jeste.

PITANjE:

            Vi ste počeli da radite sa međunarodnim krivičnim sudom koje godine.

ODGOVOR:

            U junu 2000. godine.

PITANjE:

            I bili ste dodeljeni istrazi na Kosovu u to vreme.

ODGOVOR:

            Tačno.

PITANjE:

            I pre toga dok ste radili kao policajac, gospodine da li ste imali neku posebnu obuku, da biste naučili da radite u svojstvu analitičara za obaveštajne podatke?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I tokom te vaše obuke da li ste upoznali sa tehnikom pravljenja kompjuterskih mapa.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Gospodine u okviru vaših dužnosti, u okviru istraga koje vodi Međunarodni krivični sud da li ste vi bili zaduženi u jednom trenutku da izvršite analizu praznih izjava pojedinaca koje su prikupljene tokom istrage na Kosovu i da na osnovu njih napravite karte, koje bi prikazivale maršute kojima su se oni kretali.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Možete li molim vas ukratko opisati Veću kako ste vi izvršili taj zadatak kreiranja mapa da bi veće razumelo taj deo vašeg posla?

 

ODGOVOR:

            Karte su bile kreirane korišćenem kompjuterskog programa koji se zove ... i on koristi geografsku bazu podataka i dozvoljava nam da elektronski pravimo maršute na elektronskoj karti Kosova.

PITANjE:

            Izjave koje ste vi analizirali gospodine kolko ja znam radi se o neki 1300 izjava koje su čuvaju u arhivu za ovaj konkrektan predmet. Koje ste vi izjave koristili da biste odredili ove maršute koje ste uneli na karte. Da li ste analizirali svih 1300 izjava svedoka, ili neki manji broj?

ODGOVOR:

            Karte su bile kreirane na osnovu izjava svedoka koji će ovde svedočiti uživo, ili će biti uvedeni po pravilu 92. ...

PITANjE:

            Znači ove karte su kreirane na osnovu izjava svedoka koje je Tužilaštvo predalo Sudu.

ODGOVOR:

            Tačno je.

PITANjE:

            Pre nego što pređemo na ove karte gospodine, kolko je meni poznato postoji Tajmsov atlas balkanskog poluostrva koji može Veću da prikaže kako izgleda u opštim crtama Balkansko poluostrvo?

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Časni sude mi smo planirali da uvedemo ovu konkretnu kartu preko jednog drugog svedoka, ali možda bi bilo od koristi Veću ukoliko sada predložemo za usvajanje Tajmsovu kartu. Tajmsov atlas koji imamo ovde sada u obliku kopije i možemo sada da podelimo svim stranama u sudnici. Molim da se jedan primerak da i svedoku gospodine poslužitelju. Dok se ne uhodamo časni sude možda će nam trebati malo više vremena za prvih nekoliko dokaznih predmeta za njihovo uvođenje.

            Sekretarijat. Ovo je dokazni predmet tužilaštva broj 1. Tužilaštvo ja ovde imam original ove karte i isto tako treba i njega označiti a treba ga pokazati i optuženom svedoku da bi on mogo da uporedi sa kopijom.

PITANjE:

            Gospodine ovo što smo sad označili kao dokazni predmet broj 1. Da li je to Tajmsov atlas balkanskog polustrva.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li biste nam molim vas pokazali gde se nalazi Kosovo i pokazali sa ovim štapićem obrise Kosova?

ODGOVOR:

            Evo nalazi se ovde.

PITANjE:

            U redu. Sada vi znači pokazujete obrise Kosova a to se nalazi pri dnu našeg ekrana sa desne strane.

 

 

ODGOVOR:

            Evo ovo je makedonska granica. Ovo je albanska granica sa Albanaijom. Ovo je granica sa Srbijom.

PITANjE:

            Hvala vam. Ovaj dokazni predmet broj 1 je ranije bio označen u toku pred raspadnog postupka kao K-5. Gospodine vi ste nam rekli da ste imali zadatak da pregledate ove izjave i na osnovu tih izjava, a molim vas da nam ne dajete nikakve zaključke. Da li ste vi napravili jednu sveukupnu kartu maršuta koje su opisane u tim izjavama od strane raznih svedoka. Mislim ovde na maršute kojima su oni napuštali Kosovo.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Molim da se sada svedoku pokaže predmet koji smo mi označili kao K-6.

            Na grafoskopu sada gospodine,  ono što je do sada bilo označeno kao dokument K-6 i to je nama se bar čini jedan dijagram u više broja. Možete li nam reći šta je to?

ODGOVOR:

            To je karta Pokrajina Kosovo.

PITANjE:

            Možete li nam molim vas pokazati gde se nalaze granice Kosova na ovoj umanjenoj karti.

ODGOVOR:

            Evo. U redu. Granica sa Makedonijom naslazi se ovde, granica sa Albanijom je ovde. Granica sa Crnom Gorom je tu i granica sa Srbijom.

PITANjE:

            I da bi ušlo u zapisnik Vi ste sada vašim pokazivačem pokazali obrise Kosova i išli ste u pravcu kretanja kazaljke na satu. Krenuli ste od donjeg desnog ugla gde se nalaze granice sa Makedonijom.

ODGOVOR: 

            Tako je.

PITANjE:

            Gospodine kako je sačinjena ova mapa. Kako je ona postala. Molim vas da nam objasnite.

ODGOVOR:

            Osnovna mapa je kreirana putem komercijalnog softvera koji sam spomenuo koji se zove arkv....a zatim sam ja na tu mapu uneo linije u bojama za koje se odnose na sva ona mesta koja su spominjana u optužnici, a tiču se mesta deportacije sa druge izmenjene optužnice. Svaka linija je označena drugom bojom da bismo označili različita mesta deportacije.

PITANjE:

            U redu. Sada da krenemo od zelene boje. Možete li nam reći šta ona označava.

ODGOVOR:

            Zelena linija ovde počinje od Vučitrna i tiče se maršute deportacije za taj lokalitet i pokazuje kuda su se raseljena lica kretala u toku raznih vremenskih perioda prema graničnim prelazima.

PITANjE:

            I ovo što sada pokazujete znači to se odnosi na Vučitrn.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I nama se čini da ta linija ide prvo ka mestu koje ka oblasti koje je označeno kao Priština, a onda prema kojoj granici.

ODGOVOR:

            Ide preko Lipljana, Suve Reke, do granice gde se nalazi Morina, granični prelaz Morina.

PITANjE:

            U redu. A sada da vidimo ovu oranž liniju koja se nalazi oko Mitrovice.

ODGOVOR:

            Da. Vidi se maršuta kretanja raseljenih lica a tiče se tačke optužnice za deportaciju iz Mitrovice, i kreće se raznim maršutama do granice graničnog prelaza Morina, ili do granice sa Crnom Gorom.

PITANjE:

            Ja sam izvinjavam. Ja sam nešto preskočio. Da vas pitam pokazali ste nam samo jednu zelenu maršutu koja ide ka albanskoj granici. A izgleda da ima još jedna zelena crta koja ide ka Srbiji, ka Novom Pazaru. Možete li nam reći šta ona označava?

ODGOVOR:

            Ta maršuta označava kretanje jednog svedoka koji se kretao iz oblasti Vučitrna preko Mitrovice preko Leposavića do Novog Pazara.

PITANjE:

            Gospodine, sada nećemo da objašnjavamo svaku boju na ovoj karti, ali kolko sam ja shvatio vi ste ovo odabrali kao pojedinačne maršute.

ODGOVOR:

            Tačno je. Ja sam krenuo od toga da sam prvo napravio kartu za svaki pojedini lokalitet a onda sam ih spojio sve ove različite maršute na jednu zajedničku kartu koja je zapravo predstavlja ove dokument koji se nalazi pred nama.

PITANjE:

            U redu. Sada nećemo da objašnjavamo svaku liniju kretanja, svaku označenu različitim bojama, već samo predlažem da se ovaj dokument uvede kao dokazni predmet broj 2. Znači dokument koji je ranije bio označen u pred ... fazi sa K-6, sada postaje predmet tužilaštva broj 2.

PITANjE:

            Gospodine, samo da bismo bili sigurni da prevodioci mogu da završe prevod mog pitanja. Pre nego što vi počnete sa vašim odgovorom molim vas da napravite pauzu i da sačekate nekoliko tgrenutaka posle mog pitanja, pre nego što počnete da odgovarate da biste olakšali poso prevodiocima.

ODGOVOR:

            Svakako.

PITANjE:

            Gospodine, da li ste vi sačinili mapu za područje Orahovca.

ODGOVOR:

            Jesam.

PITANjE:

            Kolko ja razumem gospodine, vi ste napravili nekih 13 mapa koji predstavljaju zajednički dokazni predmet K-7, a tiču se različitih lokaliteta deportacija. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li imate molim vas taj set dokumenata tih mapa kojima sam govorio, evo nalaze se ovde.

Možda ćemo časni sude tokom pauze moći da pronađemo jedan efikasniji način da unapred podelimo sve ove predmete svima u sudnici tako da nemoramo da gubimo vreme tokom rasprave na to.

PITANjE:

            Molim vas ukratko gospodine, zapravo da sačekamo da se stavi ova karta na grafoskop. I sada da bi ušlo u zapisnik da kažemo da je područje kod Orahovca označeno zelenom bojom. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je. Tu je označen lokalitet deportacije u opštini u kojoj je došlo do deportacije.

PITANjE:

            Odmah ispod toga se ispod reči Orahovac je naveden naziv nekoliko opština. Možete li mi reći šta to označava?

ODGOVOR:

            Ovo su imena sela u tom predelu od kojih su neka sela bila mesta sa kojih je vršena deportacija a neka druga sela jednostavno služe kao oznake, kao putokazi za ono što je spominjano u optužnici.

PITANjE:

            U redu. Samo da ukratko opišemo. Vi ste sačinili ovu mapu da biste na njoj, u nju uneli mesta koja su spominjali svedoci koji će se pojavljivati u ovom predmetu, koji su davali izjave, a onda ste sve ove pojedinačne mape spojili u jednu mapu i mislim kao što ste već objasnili to je sveukupna mapa koja pokazuje maršute kuda su se oni kretali do albanske granice. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Molim sada da se ovaj set mapa označi kao predmet broj 3, ranije u toku pred ... faze bio označen kao dokument K-7. A sada pošto pratim redosled koji je naznačen u rezimeu koji je dostavljen Veću, preći ćemo na dokazni predmet K-7 kako je bio označen u ranijoj fazi i kolko ja razumem gospodine tu su označena pojedinačno sve opštine. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            A što se tiče nečeg drugog, ovo ste vi takođe sačinili na kompjuteru.

ODGOVOR:

            Ovo su karte koje smo mi dobili od UN-ovog tela na Kosovu koje je bilo zaduženo za kreiranje mapa ovog područja.

PITANjE:

            Da li ste vi nešto uneli u ovu mapu. Da li ste neke oznake uneli, ili ste na bilo koji način menjali ovu mapu.

 

 

ODGOVOR:

            Mi smo unosili neke beleške na neke mape, a te beleške se tiču pojedinih događaja.

PITANjE:

            Sada, da se ponovo osvrnemo na opštinu Orahovac. Gospodine, zamoliću vas da pogledate ovu kartu i da mi kažete ova karta koju ste vi dobili da li ste vi uneli bilo kakve izmene na ovu kartu?

ODGOVOR:

            Ne.

PITANjE:

            I ovde u legendi se navode granice sela zatim železnička pruga, urbana područja, granice opštine. Je li to tako. To je označeno oranž bojom.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            A opština granice opštine, putevi, i tako dalje su takođe uneti na ovu kartu.

ODGOVOR:

            Tako je. To je uneto debelom sivom bojom granice opštine.

PITANjE:

            I da li se na ovoj mapi nalaze i imena zaseoka u toj opštini.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Molim da mi kažete kako će biti označen ovaj predmet.

Sekretarijat. Biće označen kao dokazni predmet tužilaštva broj 4

Tužilaštvo: Hvala.

Molim da se podele ostali primerci.

PITANjE:

            Sada prelazimo na opštinu Prizren.

Da vas pitam sada gospodine, da li ste koristili istu metodologiju nemoram ulaziti u detalje, ali znači da to remiziramo vi ste analizirali izjave,  onda ste to uneli na kartu maršute i tako dalje, i to zapravo održava informaciju koju ste dobili putem ovih izjava. Je li to tako? 

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            U redu. Onda sada da pređemo na Prizren na područje Prizrena to isto tako deo predmeta koji je u pred raspravnoj fazi bio znači sa K-7. Možete li nam reći šta to sada označava?

ODGOVOR:

            Ova karta označava maršute koji su žitelji sela iz Pirana, ... i još nekih drugih mesta oko Prizrena, maršute kojima su se oni kretali do granice sa Albanijom.

PITANjE:

            Tu gde se zaustavlja ova roze linija sa strelicama. Ona se zaustavlja kod jedne linije koja je plava. Šta je to?

ODGOVOR:

            To je voda. Označava vodu.

 

PITANjE:

            Da li je to zapravo albanska granica.

ODGOVOR:

            Jeste.

 

PITANjE:

            Molim sada da mi se da dokazni predmet 5 časni sude. Sada i dalje da se zadržimo na Prizrenu.

SUDIJA Kvon:

Samo trenutak. Vi ste rekli predmet 5. Da li je to u redu.

Sekretarijat:

Časni sude ova karta je bila predata zajedno sa drugim kartama koje sve čine set karata označen kao dokazni predmet 3.

Tužilaštvo:

Ja sam zapravo imao jedan predlog , možda bi veće htelo da ove sve karte budu u jednom kompletu koji će onda imati samo jednu oznaku. A ne da budu označene pojednačno.

SUDIJA MEJL:

            Ja mislim da bi bilo prikladnije da one sve budu zajedno i da ih označimo kao predmet 2 ili 3,  a onda u okviru predmeta 2 i 3 imaćemo kartu jedan, dva, tri, četri i tako dalje.

Tužilaštvo:

            U redu. Hvala časni sude uradićemo to tako. Onda znači ovo što sam sada ja predložio koja karta Prizrena koja je nekad bila deo predmeta K-7 će sada biti dokazni predmet 2. ili 3.

Sekretarijat:

            Biće dokazni predmet 3. karta 2. u okviru tog predmeta.

Tužilaštvo:

            Čekam da se završi prevod.

Tužilaštvo:

            U redu sada prelazimo na dokument koji je nakad biko označen kao K- sa nekim brojem a sada je označen kao dokazni predmet 4. Mislim da je to ranije bilo K-8.

Sekretarijat:

            Ovo će sada biti karta broj 3 u okviru broj 3.

Tužilaštvo:

            Hvala.

            A sada gospodine možete li nam reći o kakvoj se karti radi.    

ODGOVOR:

            Na ovoj karti je prikazana opština Prizren.

PITANjE:

            Da li je ovo karta koju ste vi dobili od organizacije Ujedinjenih nacija i njihovog tela.

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Da li ste vi unosili ikakve izmene.

ODGOVOR:

            Na ovu kartu ne.

PITANjE:

            Hvala vam. Ja mislim da je predstavnik Sekretarijata označio ovu kartu o kojoj se karti radi.

 

Sudija Kvon:

            Oprostite samo da bi nešto pojasnio. Ova karta je zapravo deo dokaznog predmeta  4. a ne 3.

 

Tužilaštvo:

            Tako se i meni činilo časni sude. Zato što je ovo bio deo predmeta koji je nekad bio označen kao K-8 koji je sada postao predmet tužilaštva broj 4.

Sudija Kvon:

            Tako je.

 

Tužilaštvo:

            U redu. Sada se znači i dalje zadržavamo na opštini Prizren i ako pogledate tačku 24., pod oznakom 24. u vašim materijalima časni sude videćete ... nalazi karta Prizrena, grada Prizrena. Oprostite časni sude ne radi se o tački 24 već 11.

PITANjE TUŽILAŠTVA:

            Gospodine sada na grafoskopu se nalazi mapa karta Prizrena. Ko je sačinio ovu kartu.

ODGOVOR:

            Ovu kartu je sačinilo ono isto telo koje je kreiralo i karte opština.

PITANjE:

            Hvala. Možete li nam reći šta je prikazano na ovoj karti. Ja sam reko već da je to karta grada ali ovde imamo i neke strelice. Šta one označavaju?

ODGOVOR:

            Ove strelice označavaju konkretne maršute oko i kroz sam grad Prizren.

PITANjE:

            Vi sada mislite na zelene strelice koje sada pokazujete vašim pokazivačem iz gornjeg levog ugla na karti a onda se krećete na dole i ka drugoj strani. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            I to su znači maršute u samom gradu Prizrenu do kojih ste došli zahvaljujući izjavama iz ovog predmeta. Je li tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Hvala.

Sekretarijat: Ovo će biti označeno kao dokazni predmet.

Tužilaštvo: Broj 5.

Tužilaštvo:

            E sada,  molim da pređemo na opštinu Srbica.

            Ovo je opet deo kompleta karata koje su bile ranije označene kao predmet K-7 a iza nje je odma karta koja je ranije bila označena K-8. I da bismo bili sigurni o čemu se radi gospodine, ovde se radi zapravo o onoj žutoj maršuti sa sveukupne karte. Je li to tako?

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Možete li nam reći šta označava ova žuta linija.

ODGOVOR:

            Ona označava maršute raseljenih lica iz okoline ... i obeležava njihovo kretanje ka albanskoj granici do prelaza kod ... i do prelaza kod Morine.

PITANjE:

            I ovde na karti je označen čitav niz manjih sela oko ... Jeli to tako?

ODGOVOR:

            Tačno je.

Tužilaštvo Molim da nam Sekretarijat da oznaku za ovo.

SUDIJA Kvon: To će biti karta broj.4.

Tužilaštvo:

            U redu karta broj 4.

Sudija ... Gospodine ... napravićemo pauzu, i moram da vam kažem da moramo sve ove karte da stavimo u jedan komplet i da ih označimo da ne bi bilo nikakve zabune.

Tužilaštvo: U svakom slučaju časni sude mi ćemo dopremiti registratore i unećemo sve ovo u registratore.

Sudija: Hvala vam.

            Sada ćemo napraviti pauzu od pola sata.  Molim vas ustanite.

PAUZA

 

POSLE PAUZE

            ................

            Izvolite sesti. Izvolite gospodine Rajnefel.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Prvo, odgovorio bih na ono što ste vi rekli neposredno pre pauze. Mi smo na početku svim stranama, uključujući amnikuse i optuženog, dostavili registratore sa radionicima i nismo želeli da to bude predano i sudu. Međutim, zaustavili smo tu pripremu u trenutku kada smo shvatili da sud želi ići dokument po dokument, pa smo te registratore onda rasformirali. Sada ih ponovo formiramo i vi ćete to dobiti, ali moram se ispričati zbog tog nesporazuma. Ispričavam se i zbog problema koji su proistekli iz toga.

 

SUDAC:

            U redu, očito je došlo do nesporazuma.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Kao što sam već rekao, optuženi i moje uvažene kolege imaju to zajedno sa radionicima. Mislim da sam upravo bio završio točku šest u sažetku i sada smo, dakle, došli do .... Suva Reka, a to je točka 7 u našem sažetku. Nadam se da će sada raditi nešto brže budući da smo malo poboljšali proces kojim radimo. To je, ja mislim, karta broj 5. Molim svedoka da pogleda kartu broj 5 koja je ranije nosila oznaku K 7. Da li je to na grafoskopu? Jeste. U redu.

            Gospodine, vrlo kratko, recite nam što je to?

 

SVEDOK:

            To je rute deportacija i iz izvesnog broja centara u opštini Suva Reka. Iz Belanice u dva smera. Iz Suve Reke i iz sela Lesane.

 

PITANjE:

            Da li sve te rute prolaze kroz Prizren, drugim rečima dve rute sastaju se u Prizrenu i, zatim, kao jedna ruta nastavljaju do granice sa Albanijom.

 

ODOGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Hvala. To će onda verovatno biti karta broj 5. ...... od dokaznog predmeta broj 3, da li je to tačno?

 

SEKRETAR:

            Tačno je.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Ostanimo sada na toj opštini, a pređimo na kartu koja je ranije bila označena sa K 8. To je, dakle, opština Suva Reka. Opet vrlo kratko, budući da imamo legendu gore desno na kojoj se vide granice, železničke pruge.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

 

 

PITANjE:

            Jeste li vi uneli neke modifikacije u ovu kartu ili ste vi to primili u okviru materijala koji ste dobili?

 

ODGOVOR:

            Nije bilo nikakvih modifikacija na toj karti.

 

PITANjE:

            Šta tačno predstavlja ta karta, koja je svrha te karte?

 

ODGOVOR:

            To je karta opštine Suva Reka na kojoj se vide sva sela.

 

PITANjE:

            Znači, tu vidimo i zaseoke i mala sela koja će možda spominjati svedoci.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 4, karta 3.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Ostanimo na ovoj opštini. Oznaka broj 12 u fasciklu koju, nažalost, još nismo dali sucima. A pre je to nosilo oznako K 46, nalazi se plan grada Suva Reka. Imate li to?

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe broj 6.

            To je sada na grafoskopu. Ovo je znači plan grada Suva Reka. To je napravljeno na kompjuterima u tužilaštvu. Zar ne?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Vrlo kratko, recite nam šta predstavlja ta karta?

 

ODGOVOR:

            Osim dela opštine, osim samog grada, znači, vide se i posebno označene dve tačke. Tačka broj jedan predstavlja imanje obitelji Beriša, tačka broj dva predstavlja kafić.

 

PITANjE:

            A crvene linije su glavne ceste, zar ne? Ova crvena linija kao počinje pri gornjem desnom uglu i ide u troku blizu tačaka jedan i dva.

           

ODGOVOR:

            Tačno, to je glavna cesta između Prizrena i Štimlja. A ovo je glavna cesta koja ide, ja mislim da ide prema Studenčanima.

 

PITANjE:

            A pri samom dnu karte vidimo da voda, da cesta vodi za grad Prizren?

 

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Hvala. Mislim da je to već označeno kao dokazni predmet broj 6.

            Idemo onda dalje na opštinu Peć ili Peja. Molim kartu 6, dokaznog predmeta 3. Dakle, opet molim vas, da vrlo kratko kažete šta predstavlja ta karta?

 

ODGOVOR:

            Na karti se vide rute kojima su se kretale raseljene osobe iz grada Peć, kroz Dečane, Đakovicu, Prizren do granice Đafa i Morina.

 

PITANjE:

            To je, znači, pri dnu karte.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Vidimo tu i neke ceste koje idu gore od Peći prema Crnoj Gori, šta je to?

ODGOVOR:

            Ova strelica pokazuje rutu iz Peći prema Rožajama na glavnoj cesti. A druga strelica pokazuje jednu alternativnu rutu kroz planine.

 

PITANjE:

            Hvala. To je ranije bilo K 7, a sada nosi oznaku karta broj 6, dokaznog predmeta borj 3. Na K 8, takođe se vidi opština Peć odnosno Peja. Da razjasnimo, Peć i Peja to su dva imena, jedno srpsko, a jedno albansko za istu opštinu. Peć je srpsko, a Peja albansko, zar ne?

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            U redu, znači, na jednoj karti stoji Peć, na drugoj stoji Peja, ali radi se, zapravo, o istoj opštini.

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Znači, to je deo iste one karte koja pokazuje sva sela i zaseoke u opštini Peć?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Govorimo o ovom dokaznom predmetu koje je sada na grafoskopu.

ODGOVOR:

            Da.

PITANjE:

            Da li je to dokazni predmet 4.

 

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 4, karta 4.

 

OPTUŽBA:

            Molim vas sada da pogledate dokazni predmet K 55, odnosno ono što nosi našu oznaku K 55, to je oznaka 13 u fasciklu koji je ranije podeljen stranama.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe broj 7.

 

OPTUŽBA:

            Mislim da je to samo po sebi jasno. To je plan grada Peć. Da li crvene linije pokazuju cest?

 

ODGOVOR:

            Tako je. Crvene linije su glavne ceste.

 

PITANjE:

            A ove male crne oznake?

 

ODGOVOR:

            Pa, to označava železničku liniju.

 

PITANjE:

            Ako pogledamo ovu kartu, ako je postavimo vodoravno, vidimo da pri dnu stoji prema Dečanima iz Đakovice. Znači, ova cesta vodi prema Dečanima i Đakovici, a pri vrhu piše da vodi prema Mitrovici. Da li je to tačno?

 

 

ODGOVOR:

            Tačno je.

 

PITANjE:

            A sa leve strane vidim da stoji oznaka prema Crnoj Gori?

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            A sa desne strane prema Klini je Priština?

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Jeste li vi stavili još neke oznake na ovu kartu koju želite sada objasniti?

 

ODGOVOR:

            Ne.

 

PITANjE:

            Idemo onda dalje. Sada idemo na kartu broj 7. A to je Kosovska Mitrovica. Znači, prvo deo K 7 je sada karta broj 7. To je na grafoskopu. Molim vas da, vrlo kratko kažete šta je to?

 

ODGOVOR:

            Ovde se vide rute kojima su išle raseljene osobe iz Kosovske Mitrovice kroz Klinu, Đakovicu, Peć, Istok do graničnih prelaza kod Đafa i Morine. I, takođe, granični prelaz Rožaje, prelaz prema Crnoj Gori.

 

 

 

PITANjE:

            Razjasnite mi to, molim vas, ponovo. Je li ove žute oznake pokazuju dve glavne rute, kuda se prelazilo preko granice, da li sam u pravu ako to kažem?

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

             Jedan je prelaz na granici sa Albanijom pri dnu, a drugi sa Crnom Gorom pri vrhu karte.

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            A žute linije su putevi kojima su ljudi dolazili do tih prelaza?

             

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Znači, išli bi kroz Prizren da bi došli do Albanije?

             

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            U redu, to je bila karta 7, dokaznog predmeta 3. Idemo sada na ono što je nosilo oznaku K 8. To je, takođe, nešto što se odnosi na istu opštinu, Mitrovicu. Vidite li to sada na mikroskopu?

            Recite nam nešto o tome, molim vas.

 

ODGOVOR:

            To je karta opštine Mitrovica, na kojoj je označen glavni populacijski centar negde pri levoj strani karte. A na karti unesena je oznaka zelenom zvezdom.

 

PITANjE:

            Šta to znači?

             

ODGOVOR:

            To je jedna tranzitna lokacija.

 

PITANjE:

            Da li ta zelena zvezda pokazuje neku lokaciju koja nosi neko konkretno ime, odnosno drugim rečima, da li će doći ....... tranzitna lokacija ili oni to obično zvou imenom nekog mesta.

             

ODGOVOR:

            Oni to zovu imenom sela, a selo se zove Zabare.

 

PITANjE:

            Donje Zabare.

             

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Da li se tu sastaju ceste, ova crvena linija koja prolazi kroz tu zelenu zvezdu, je li to glavna cesta?

                         

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            A ispresecana linija koja ide odozgo prema dole, da li je to železnička pruga?       

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            I ovde se, takođe, nalaze imena raznih sela i zaseoka u opštini Mitrovica?            

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Hvala.

 

SEKRETAR:

Dokazni predmet  4, karta 5.       

 

OPTUŽBA:

            K 62, plan grada Mitrovica, a u fasciklama to nosi oznaku 14.

SEKRETAR:    

            Dokazni predmet optužbe broj 8.

 

OPTUŽBA:

            Hvala. Molim da to pišete kada karta bude stavljena na grafoskop i da nam objasnite neke važnije oznake koje mogu biti od pomoći veću.

 

SVEDOK:

            Ovo je plan grada Mitrovice. Plava linija odnosno linije označavaju vodene tokove. Crvene linije označavaju glavne ceste kroz grad, a ovo je oznaka za železničku prugu.

 

PITANjE:

            Hvala. A sada idemo na opštinu Priština. Karta 8, ranija oznaka K 7. A to je sada dokazni predmet 3, karta 8. Jeste li vi nacrtali ovu kartu? Pretpostavljam, dakle, opet da su ceste označene crvenom bojom? 

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Da li ovde postoji više od jedne rute prema granici ili samo jedna ruta?

 

ODGOVOR:

            Postoje dva smera koja se vide na ovoj karti. Jedan pokazuje glavnu cestu i železničku prugu koja iz Prištine kroz Kosovo Polje ide prema graničnom prelazu sa Makedonijom kod Đeneral Jankovića.

 

PITANjE:

            To je, znači, dole desno na karti.

 

ODGOVOR:

            Tako je. A druga ruta ide kroz Štimlje,i Suvu Reku, i Prizren do albanske granice. Opet do Đafe i Morine?

 

PITANjE:

            Zadržimo se na toj opštini. Uzmite, molim vas, ono što je označeno sa K 8.

 

ODGOVOR:

            Na ovoj karti vidi se opština Priština i sam grad Priština, na levoj strani. I odmah van karte nalazi se Kosovo Polje.

 

 

PITANjE:

            Znači sa leve strane ........ ?      

 

            Priština je jedan od većih gradova, ako ne i najveći na Kosovu, zar ne?

 

ODGOVOR:

            Pa, Priština je, moglo bi se reći glavni grad na Kosovu.

 

PITANjE:

            I tu se sastaje, vidimo ceste i železničke pruge.

             

ODGOVOR:

            Tako je. Ovde se vidi železnička pruga.

 

PITANjE:

            A na karti su, naravno, opet i mnoga sela i zaseoci. ........

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Hvala.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 4, karta 6.

             

OPTUŽBA:

            K 62. Pogledajte sada, molim vas, plan grada Mitrovice, a to je oznaka 14 u fasciklama. Ispričavam se, K 69. To je karta Prištine.

 

PITANjE:

            Ovo je nešto veća karta, budući da se radi o nešto većem gradu?

ODGOVOR:

            Tako je.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe broj 9.

 

OPTUŽBA:

            Na karti vidimo legendu koja označava deset tačaka od interesa. Neću od vas tražiti da pogledate o tome, ali to se vidi na toj karti.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Inače, to je plan grada na kojem se vide ceste, železničke pruge i, takođe, tačke od interesa koje će biti važne prilikom slušanja iskaza svedoka?

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Hvala, u redu, idemo dalje, osim ukoliko sud ne želi dobiti neko razjašnjenje?

           

OPTUŽBA:

            Da li to ima broj?

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe 9.

 

OPTUŽBA:

            Idemo sada na opštinu Đakovica. To je ranije bilo K 7, a sada to karta 9 u dokaznom predmetu tri. Imate li to sada na grafoskopu, vidimo neke plave linije, šta su plave linije?

 

ODGOVOR:

            Plave linije pokazuju rute kojima su se kretale osobe iz Đakovice, kroz Prizren do Đafa i Morine. To su putevi kojima su se kretala raseljena lica iz grada Đakovice, ovuda do Đafaeprušita.

 

PITANjE:

            To je još jedno mesto na albanskoj granici?

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Da li se ovde vide i rute kojima su neki pojedinci došli do Đakovice pre nego što su se zaputili prema ta dva albanska granična prelaza?

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            To su, znači, sela sa leve strane na karti. Levo od Đakovice.

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

OPTUŽBA:

            Kartu 9, dokaznog predmeta 3, molim.

            Idemo sada na K 8.

PITANjE:

To znači opština Đakovica, iliti Đakove, naravno zavisno od toga da li koristimo srpska ili albanska imena, zar ne?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Ovo, znači, pokazuje tu opštinu i glavni grad u toj opštini?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Kao i zaseoke iz sela u blizini, da li se i ovde sastaju neke ceste? Imamo li tu neka križenja. Vidimo ove crvene i crne linije?

 

ODGOVOR:

            Ovo je glavna cesta koja ide iz Peći kroz Dečane, i Đakovicu do Prizrena, a vidimo tu i neke druge ceste koje idu iz Kline i drugih lokacija do grada. Kao iz okolnih područja, iz okolnih sela u opštini Đakovica. Sve te ceste idu prema gradu.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe broj 4, karta 7.

 

OPTUŽBA:

            Idemo sada dalje. Na ono što je ranije bilo K 79, a nosi oznaku 16, to je plan grada Đakovice.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet optužbe broj 10.

 

OPTUŽBA:

            Hvala.

            Znači ovo što je sada na grafoskopu to je plan grada Đakovice.

 

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Tu se vide ceste, a i lokaliteti zgrade MUP-a, s desne strane karte. Negde dve trećine prema dole.

             

ODGOVOR:

            Tako je. Ovde je i kasarna.

 

PITANjE:

            Gde je?

             

ODGOVOR:

            Ovde.

 

PITANjE:

            Znači, pokazujete sada otprilike trećinu od vrha karte pri centru karte?

             

ODGOVOR:

            Da.

           

PITANjE:

            A ovde levo dole, takođe se nalazi kasarna Vojske Jugoslavije?

             Znači, još jedna kasarna Vojske Jugoslavije dole levo?

 

ODGOVOR:

            Tako je.

PITANjE:

            Ima li još nešto što bi moglo biti od pomoći sudu?

 

ODGOVOR:

            Ovde je most, most Tabak preko reke.

 

PITANjE:

            Dole levo vidimo i jednu strelicu koja pokazuje smer prema ......... Šta je to?

             

ODGOVOR:

            To je ruta prema Đafaeprušitu.

 

PITANjE:

            A šta je to? Da li je to jedan albanski pogranični grad?

 

ODGOVOR:

            To je jedan od graničnih prelaza prema Albaniji. Ovde je glavna cesta koja ide prema Prizrenu.

 

PITANjE:

            Za potrebe zapisnika vi sada pokazujete crvenu liniju koja ide prema desnoj strani karte.

             

ODGOVOR:

            Tako je.

 

PITANjE:

            Ovo je MUP?

             

ODGOVOR:

            Tako je. A, ako sledite ovu liniju do gornjeg levog ugla ove karte, videćete da je t cesta koja ide prema Dečanima i Peći.

PITANjE:

            Hvala. Mislim da je to već dobilo broj.

            A, sada časni sude, sledeći dokazni predmet, ja ne predlažem da ga pokažemo ovom svedoku. To je ranije nosilo broj K 560. Gospodine, koliko sam ja shvatio, vi znate da se ovde radi o jednoj video traci o trajanju otprilike sat i pola. Da li znate šta je na toj video traci i da li nam možete reći šta ona pokazuje?

                         

ODGOVOR:

            Snimke na toj video traci pokazuju štetu na većem broju stambenih objekata u Đakovici. Takođe, na traci se vidi šteta na jednom velikom delu pijace u Đakovici, a zatim pri kraju vidi se i groblje u Đakovici i na samom završetku su snimci grafita ispisani na zidovima.

 

PITANjE:

            Da li je deo te video trake pokazan prilikom moje uvodne reči?

             

ODGOVOR:

            Da. Časni sude, kopije ovog video snimka su dostavljene i optuženom i amikusima i predlažemo da se to obeleži kao dokazni predmet, a da nema potrebe da se to sada emituje.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu, neka se obeleži.

 

SEKRETAR:

            To je dokazni predmet tužilaštva broj 11.

 

GOSPODIN RAJNERVALD:

            Onda sada mogu da pređem na drugu opštinu, to su Gnjilani. To je deo K 7, ta karta. Tu su ponovo crvene linije, mislim različite boje crvene, različite nijanse crvene.

 

 

ODGOVOR:

            Da, one na grafoskopu izgledaju slično ali su ustvari različite.

 

GOSPODIN RAJNERVALD:

            Vi ustvari pravite razliku između različitih maršuta na osnovu tih različitih boja?

 

ODGOVOR:

            Da.

 

PITANjE:

            Ovo je možda malo komplikovanije. Da li nam možete reći šta pokazuju ove linije?

             

ODGOVOR:

            Ove linije pokazuju maršute kojima su išla raseljena lica sa različitih lokacija u opštini Gnjilani i to su išli i na Zapad, odnosno levo, prema Uroševcu, ido granice Đeneral Janković.

 

PITANjE:

            To je granica prema Makedoniji?

             

ODGOVOR:

            Da, tačno. Zatim do drugog prelaza, graničnog prelaza Globočica, prema Makedoniji. Takođe pokazuju maršute kojima su išli na desno, odnosno na Istok, do doline Preševo i na jug do granice prema Makedoniji. Pored toga, pokazao sam maršute kojima su išli kroz planinsko područje u Makedoniju.

 

 

PITANjE:

Dakle, to je bio deo dokaza K 8, karta opštine. Ponovo imamo legendu i imena sela i puteve koji se sastaju u Gnjilanima, je li to tačno?

 

ODGOVOR:

            Da, to je tačno.

 

PITANjE:

            Hvala vam. Molim da se to obeleži.

 

SEKRETAR:

            To je dokazni predmet 4, karta 8.

             

GOSPODIN RAJNERVALD:      

            A sada prelazimo na paragraf 13, Uroševac, i opet se pozivamo na predmet K 7, prvobitno obeležen kao K 7. Možete li nam samo opisati šta je prikazano na opoj karti?

 

ODGOVOR:

            Na ovoj karti su prikazani putevi kojima se išlo iz nekoliko sela i iz grada Uroševac. Sela oko Uroševca. Iz njih se išlo na jug prema graničnom prelazu prema Makedoniji, Đeneral Janković.

 

PITANjE:

            Vidim da od Uroševca do Đeneral Jankovića ide i pruga. Da li je to tačno?

             

ODGOVOR:

            Da, to je tačno. Glavni auto-put između Skoplja, Makedonije i Prištine ide kroz grad Uroševac. I železnička pruga, i put prolaze kroz grad i prikazane su na karti.

 

PITANjE:

            A sela istočno od Uroševca, putevi su išli od tih sela prema Uroševcu, a zatim idu prema prelazu Đeneral Janković?

             

ODGOVOR:

            Da.

GOSPODIN RAJNERVALD:

            Mislim da je ovo karta 11, a molim sada gradsku kartu Uroševca. To je prvobitno predmet K 17. Nemamo kartu iz setaka 8 za ovaj lokalitet.

 

SEKRETAR:

            Dokazni predmet 12.

 

GOSPODIN RAJNERVALD:

            Hvala. Dok se ta karta nalazi na grafoskopu, recite nam šta je to i pokažite nam mesta koja bi mogla da budu korisna veću kada bude pratilo svedočenje svedoka.

 

ODGOVOR:

            Ovo je gradska karta Ferizaja ili Uroševca koja pokazuje glavni auto-put iz Prištine na vrhu, zatim put od Lipljana i put koji vodi od Lipljana prema Kačaniku do graničnog prelaza Đeneral Janković, s desne strane. Zatim, pokazuje železničku prugu koja ide kroz grad i takođe, pokazuje gde se nalazi železnička stanica.

 

 

GOSPODIN RAJNERVALD:

            Hvala. A sada idemo na opštinu Kačanik. Imam samo jednu kartu da vam pokažem u vezi sa tom opštinom i to je deo dokaza koji je prvobitno obeležen sa K 7 a to je mapa broj 12 koja se sada nalazi na grafoskopu, tu ima nekoliko plavih linija i molim vas da nam ih objasnite.

 

odgovor:

To su maršute kojima su išla raseljena lica na granični prelaz Globočica i granični prelaz General Janoković.

 

pitanje:

            A Globočica za zapisnik je granični prelaz sa kojoj državom ili kojom pokrajinom kojom zemljom

 

odgovor:

Sa Makedonijom, hvala vam.

 

svedok:

            takođe se prikazuju maršute kojima se išlo kroz planinsko područje na istok prema graničnom prelazu General Janković i takođe se prikazuju maršute kojima su išla raseljena lica unutar ovog područja koja su ostala raseljena unutar ovog područja.

 

pitanje:

            I da bude jasno, general Janković je takođe na graničnom prelazu prema Makedoniji.

 

odgovor:

            Tačno.

 

............:

A sada idemo na Dečane, imamo dve karte, jedna je deo dokaznog predmeta K7 i to je karta broj 13, dakle karta 13, dok prvobitno obeleženo sa K7 a sada dokazni predmet 3, dakle imate pred sobom šta ona pokazuje.

 

odgovor:

            ona pokazuje maršute iz nekoliko centara oko Dečana i rute kojima su išla raseljena lica kroz Đakovicu do Prizrena i do graničnog prelaza Džafe Morina.

 

pitanje:

            Da potvrdimo na granični prelaz prema Albaniji.

 

odgovor:

            To je tačno.

 

pitanje:

            Dakle išli su od Dečana kroz Đakovicu, Prizren do granice.

 

odgovor:

            Tačno.

 

Gospodin Rajnevald:

            Hvala vam. A sada iz kompleta K8 za tu opštinu. Da li ima nešto značajno, od posebnog značaja što želite da objasnite veću na ovoj karti.

 

odgovor:

            Opština Dečani je u centru iznad na vrhu strane je opština Peć ili Peja u donjem desnom uglu ove karte je opštinsko područje Đakovice.

 

pitanje:

            To je zajednica koju smo videli na prethodnoj karti.

 

odgovor:

            Tačno. I tu su mnoga mala naselja i sela.

 

Gospodin Rajneval:

            Da hvala vam. I na kraju Vučitrn.

 

Sudija Mej:

            Molim broj za dokazni predmet.

 

Sekretar:

            To je dokazni predmet 4, karta 9.

 

Gospodine Rajneval:

            A sada molim kartu 14, iz dokaznog predmeta broj 3, to je Vučitrn, šta pokazuju zelene rute.

 

odgovor:

            Pokazuju maršute kojima su se kretala raseljena lica iz grada Vučitrn, i ne, jedan broj sela u tom području istočno odnosno severo-istočno od grada. I zatim različite maršute od kojih jedna ide kroz Prištinu, Lipljan, Štimlje, Suvu Reku, Prizren do graničnog prelaza Džafe Morina.

 

pitanje:

            I tu je jedna strelica na sever takođe.

 

odgovor:

            To je tačno. To je maršuta koja ide od Vučitrna kroz Mitrovicu do Leposavića i sve do grada Novi Pazar u Srbiji.

 

Gospodin Rajnavel:

            Kada kažete Vuštri, mislite na Vučitrn.

 

Svedok:

            Da.

 

pitanje:

            Sada molim kartu iz kompleta K8, koja se odnosi na tu opštinu. Šta prikazuje ova karta?

 

odgovor:

            Ona pokazuje opštinu Vuštri ili Vučitrn sa gradom u samom centru karte, na u gornjem levom uglu je grad Mitrovica, glavni put između Mitrovice i Prištine i takođe, železnička pruga između Mitrovice i Kosovo Polja.

 

Gospodin Rajneval:

            Molim broj, gospođo sekratar.

 

 

Sekretar:

            To je dokazni predmet 4, karta 10.

 

Gospodin Rajenval:

            Hvala.

I časni sude ponovo, tu je video snimak koji je prethodno obeležen kao K131 da li vam je poznat taj video snimak gospodin  Parko.

 

odgovor:

            Da.

 

pitanje:

            Možete li nam ukratko reći šta se nalazi na tom konkretnom video snimku?

 

odgovor:

            Ta video traka pokazuje snimak velikog broja raseljenih lica, koja se kreću kroz sela u području Štimlja, i takođe pokazuje jedan broj preminulih osoba i pokazuje druge događaje.

 

Gospodine Rajeneval:

            Da bi veću bilo jasno, ovaj video snimak nije napravio novinar. Da li znate odakle je ovaj video snimak? Ko ga je napravio, najveći deo ovog snimka?

 

odgovor:

            Snimak je napravio jedan lokalni meštanin.

 

pitanje:

            Dakle, to je napravio meštanin sa Kosova, to je bila neka vrsta privatnog snimka.

 

odgovor:

            Tačno.

 

Gospodin Rajneval:

            Mi predlažemo da se to uvede kao dokazni predmet a da se sada ne emituje, svi su dobili kopije tog video snimka uključujući i optuženog. Gospodin Pej i ja smo se složili da se nećemo uopšte oslanjati na nekakav zvuk. Mislim da na ovom video snimku i nema zvuka, nema tona ali smo se dogovorili da to on ne bude nikada deo dokaznog predmeta već samo video snimci.

 

Sudija Mej:

            Molim broj.

 

Sekretar:

            To je dokazni broj tužilaštva broj 13ž

 

Gospodin Rajneval:

            Časni sude želim da preskočimo celi paragraf i sve podparagrafe u paragrafu 17 razumeu, i sada dolazimo do poslednjeg paragrafa 18 jer se govori o predlogu da se uvedu tri video snimka koji su u našem spisku dokaza navedeni kao K1, K2 i K3. Mi ponovo predlažemo da ih uvedemo kao i poslednja dva video snimka. možda bi mogli sada da se pozabavimo prvim video snimkom K1. Gospodin Spargo će ukratko reći veću šta se nalazi na tom video snimku?

 

 

 

 

odgovor:

            Video obeležen sa K1, je BBC video snimak koji se sastajo od nekoliko emisija vesti i pokazuje raseljena lica kako prelaze granicu u različitim vremenskim periodima početkom sukoba.

 

pitanje:

            kada kažete u različitim periodima na početku sukoba. Da li je to ustvari period od 26.marta do 30.marta 1999.godine?

 

odgovor:

            Tačno.

 

Gospodin Rajnevald:

            Ako nema prigovora, da li se to može obeležiti kao dokazni predmet?

 

Sekretar:

            to je dokazni predmet broj 14. Dokazni predmet tužilaštva.

 

Gospodin Rajenvald:

            Hvala. Video snimak koji je na spisku naših dokaza obeležen sa K2, da li vam je gospodine poznat taj snimak.

 

odgovor:

            Jeste.

 

pitanje:

            Možete li nam ukratko opisati šta možemo očekivati da nađemo na tom video snimku? Odnosno recite nam da li je to snimak odnsono video traka BBC?

 

odgovor:

            Sva tri dokaza su video snimci BBC i BBC vesti. To su prilozi koji su emitovani u o0kviru emisija vesti. Ovaj dokaz dalje pokazuje raseljena lica kako stižu na granične prelaze. Na ovom video snimku se vide i osobe koje pešače duž željezničke pruge. Zatim takođe snimci osoba koje su bile u vozu ili vozovima. Tu je i dodatni snimak raseljenih lica u izbegličkim logorima u Makedoniji i Albaniji.

 

Gospodin Rajenevald:

            Hvala. Ukoliko nema prigovora mislim da smo došli do dokaznog predmeta broj 15.

 

Sekretar:

            Ovo je dokazni predmet tužilaštva broj 15.

 

pitanje:

            I na kraju svedoče treća video traka prethodnom obeležena sa K3 na našem spisku dokaza, šta je prikazano na toj video traci?

 

odgovor:

            To je ponovo kompilacija emisije Vjesti priloga o emisijama Vjesti, na kojoj se vidi grad Priština. Vide se raseljena lica, kako prelaze granicu i takođe izbegličke lokacije. Zatim, vidi se, to je ne jedan od nekoliko snimaka napravljen unutar Kosova tokom raseljavanja kosovskih albanaca. Takođe nastavlja sa dodatnim snimkom dolaska KFOR-a u grad Prizren.

 

 

pitanje:

            Da li na tom video snimku ima bilo šta o oštećenjima do kojih je došlo do vazdušnih napada NATO-a?

 

odgovor:

            Segment kojim se počinje je prilog u okviru emisije Vjesti koji je napravljen u Prištini i prikazuje oštećenje na zgradi Pošte. U Prištini i u drugim područjima.

 

Gospodin Rajnevald:

            Ukoliko nema prigovora, mislim da će ovo postati dokazni predmet 16.

 

Sekretar:

            Ovo je dokazni predmet tužilaštva, broj 16.

 

Gospodin Rajnevald:

To su bila sva moja pitanja za ovog svedoka u ovom trenutku.

 

Sudija Mej:

            Mi ćemo u dogledno vreme morati pogledati ove video snimke i bilo bi korisno kada bismo znali koliko dugo oni traju.

 

Gospodin Rajnevald:

            Da možda nam tu može pomoći svedok. Ja sam rekao za prvi video snimak da traje sat i po mislim. Propustio sam da označim koliko traju video snimci K1,2 i 3.

 

Sudija Mej:

            Da li je to označeno na samim video snimcima.

 

Gospodin Rajnevald:

            Jeste, mi možemo da vam dostavimo a mislim da se to već nalazi u registratorima pod delovima obeleženim oznakom 1,2 i 3, . Tu se mislim posebno pod oznakom 2 nalazi očitavanje same trake ali ne mogu da nađem dužinu trake. Samo očitavanje trake i kratki opisu.

 

Sudija Mej:

            Gde možemo to naći.

 

Gopodin Kej:

Mogu li ja pomoći sudu jer sam i ja to znači pogledao, traju 3 sata i 20 minuta.

 

Sudija Mej:

            Sve tri.

 

Gosodini Kej:

            Da sve tri trake.

 

Sudija Mej:

            Hvala vam.

 

Gospodin Rajnevald:

            Mi imamo ova obeležja sa očitavanjem i mogli bismo to da dostavimo veću jer bi se tu našao naši relevantni delovi na traci.

 

 

Sudija Mej:

            To bi nam bilo od koristi.

 

Gospodin Rajnevald:

            Hvala. Dakle ovo su oznake za video snimak K1. Da li treba da obezbedim kopije za veće i za uvažene kolege tokom pauze?

 

Sudija Mej:

            Da tokom pauze.

 

Gospodin Rajnevald:

            Hvala vam lepo.

 

To su bila sva moja pitanja za gospodina Spaga.

 

Sudija Mej:

            Gopodine Miloševiću da li vi imate pitanja za ovog svedoka?

 

MILOŠEVIĆ:

            Svakako. Izjasnili ste na početku da maršute koje crtate se odnose na pojedinačne osobe, koje ste ispitivali. Jeli tako?

 

................:

            Tako je.

 

MILOŠEVIĆ:

            Koliko je tim mašrutama prema vašim procenama izašlo albanskih izbeglica?

 

.........:

            Na osnovu podataka koje smo mi dobili od UNHCR-a, postotatak raseljenih lica je išao preko graničnih prelaza u Crnu Goru preko Rožaja zatim u Albaniju preko Džafe ... i Džafe e Morina i preko makedonskih graničnih prelaza Globočica i General Janković.

 

MILOŠEVIĆ:

            Koliki je to otprilike broj?

........:

            Broj je dobijen od UNHCR-a i reč je o oko 800.000.

 

MILOŠEVIĆ:

            800.000 . Rekli ste da se to desilo u periodu od posle 26.marta pa na dalje. Da li je tako?

 

...........:

            Deportacije odnosno kretanja ljudi su počela u velikom broju već 24. marta.

 

MILOŠEVIĆ:

            Počela su 26.marta a dokle su trajala ta kretanja?

 

...........:

            Do dan ili dva pre nego što je NATO sklopio vojno-tehnički sporazum.

 

MILOŠEVIĆ:

            To znači, sva kretanja vremenski situirate između 26.marta i kraja bombardovanja. jeli to tačno?

 

.............:

            Da to su granice.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, konstatovali smo ovde da su sve izbeglice bežale za vreme bombardovanja. Da li znate koliko je Srba

 

Sudija Mej:

            Samo trenutak. Ovaj svedok je samo uveo karte. To je sve što je on uradio. Uveden je niz karata. On ne može da odgovara na pitanja kako su se kretale izbeglice, kako je došlo do toga ili bilo šta slično tome. Koliko sam shvatio to je pitanje koje ćemo mi morati da odlučimo. Sve što je on uradio da se uvedu karte, on je napravio karte, pročitavši niz izjava. Da li možete da ograničite svoja pitanja na to?

 

MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, sam svedok je navodio datume i malo čas je sam svedok izrekao datume. Idem na sledeće pitanje. Pošto je on kao što je svedočio ovde pratio kretanje izbeglica sa područja Kosova i Metohije. Da li ste pratili koliko je srpskih izbeglica u to vreme napustilo Kosovo?

 

.............:

            To nije bio deo moje istrage. To nije bio deo mog mandata.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat podatak Džunacr pošto ste malo pre pomenuli podatak JUENEJSIAR da je 100 000 Srba napustilo Kosovo u istom periodu. Da li vam je poznat taj podatak?

 

................:

            Na čemu je to zasnovano?

 

MILOŠEVIĆ:

            Na podacima relevantnih organa koji su pratili izbeglice, i podatke o izbeglicama, ja vas pitam da li vam je poznat taj podatak?

 

Sudija Mej:

            Gopodine Spago, ako ne znate, samo recite ne znam. Nema sumnje da ćemo mi čuti i druga svedočenja o tome, nema potrebe da se raspravljate sa svedokom odnosno sa optuženim. Dakle ne znate.

 

svedok:

            Ne nije mi poznato.

 

Sudija MeJ:

            Hvala.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznat podatak o broju stanovništva srpskog i albanskog na Kosovu?

 

............:

            Mislim da nakon bojkota kosovskih albanaca, bojkota popisa iz 1991.godine, taj podatak nije precizan. Tako da ne znam tačan sastav niti ukupan broj stanovnika.

 

 

MILOŠEVIĆ:

            A da li vam je poznata makar približno proporcija između srpskog i albanskog stanovništva?

 

.......:

            Koliko sam ja shvatio procena je da su kosovski albanci činili 90% stanovniptva a ostalo Srbi i druge etničke grupe.

 

Sudija Mej:

            Da li ćemo mi da imamo svedoka koji će se baviti stanovništvom i sastavom stanovništva,

gospodin Rajan .....uključuje mikrofon

 

Tužilac:

            Da mi imamo nameru da pozovemo svedoke u uvedemo izveštaje koji će se baviti upravo tim pitanjem recimo izveštaje doktora Petra Bosa i gospođe Blajo. Oni su demografi i njih ćemo pozvati da bismo uveli konkretne dokaze takve prirode. To nije tema svedočenja ovog svedoka niti sam ja se time bavio uglavnom ispitivanje, ukoliko sam shvatio, unakrsno ispitivanje se uglavnom ograničava na području pokrivenom glavnim ispitivanjem. Međutim ako ovaj svedok može da odgovori na to ja ne ulažem prigovor.

 

Sudija Mej:

            Vi možda ne ulažete prigovor, ali to je pitanje vremena. Gospodine Milošević, vi možete da postavljate pitanja o stanovništvu, svedocima kojima ćemo se baviti. To su eksperti upravo u tom području. A sada molim da idemo dalje.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja odgovore na ta pitanja znam. Samo sam se oslonio u postavljanju pitanja na izjavu svedoka koji je ovde maločas rekao da nije bio njegov posao da ustanovljava koliko je srpskih izbeglica izašlo sa Kosova, pa sam želeo da čujem da li zna proporciju stanovništva i da li zna da ako je po njegovoj tvrdnji izašlo 800 000 a po zvaničnim podacima kojima se on nije bavio izašlo 100 000 srpskih izbeglica da je proporcionalno više Srba napustilo Kosovo zbog bombardovanja nego što je to bilo sa albancima.

 

Sudac:

            Gospodine Miloševiću, saslušaćemo argumente o tome kad za to dođe vreme. A sada molim vas prelazimo na sledeću temu koja se odnosi na svedočenje ovog svedoka.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja samo se i bavim svedočenjem ovog svedoka i ničim više. Jer ovim svedočenjem nesumnjivo tužilaštvo kretanje izbeglica i to samo jednonacionalno kretanje izbeglica koje nesumnjivo beže od bombardovanja proizvoljno i zlonamerno kvalifikuje kao deportaciju.

 

..................:

            Koje je vaše pitanje? Ne treba nam vaši komentari, vi komentare možete dati kad za to dođe vreme. Koje je pitanje za ovog svedoka?

 

MILOŠEVIĆ:

            Videli smo da se sve vreme govori o izbeglicama dakle. Pa uključujući i lica raseljena u okviru područja unutar Kosova. I videli smo mnoge karte na kojima svedok potvrdno odgovara da li se koji grad kako zove, da li se i gde nalazi put, pruga, reka, itd. pošto tužba ovog svedoka izvodi u funkciji dokazivanja deportacije pitam svedoka, da li negde na ovim vašim kartama koje smo videli je postojao bilo kakav koncentracioni sabirni centar, kamp za deportaciju. Ja ga nisam video ni na jednoj od karata koje ste prikazali. Da li je postojao da ili ne?

 

svedok:

            Bilo je tačaka koncentracije. Svedoci koji će verovatno ovde svedočiti uživo ili putem ....92 ... će to i opisati.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je bilo, pitao sam, kakvog koncentracionog kampa?

 

svedok:

            Pa ako

 

Sudija:

            Ako ne znate recite da ne znate.

 

svedok:

            Ne razumem tačno značenje tog izraza.

 

MILOŠEVIĆ:

            Tačka koncentracije kad neko putuje može da bude železnička stanica. Može da bude autobuska stanica. Može da bude, glavni magistralni put, vi ste opisivali te elemente na mapi.
            Ali govorim dakle o bilo kakvom postojanju bilo kakvog organizovanog mesta koncentracije ograđenog pod stražarima ili bilo šta drugog što ste vi mogli uneti u kartu i pošto niste uneli u kartu, da li to znači da toga nije bilo ili da vi to namerno niste uneli u kartu? Da li je toga bilo ili ne, molim da ili ne?

 

svedok:

            Bilo je mesta o kome će govoriti svedoci, i svedoci će upotrebiti izraz područja koncentracije. Imajući u vidu vrstu karte koju smo mi pokušavali napraviti dakle, nešto što treba biti jednostavno i što treba prvenstveno pružiti pomoć .... prilikom sagledavanja smera u kojem su se ljudi kretali, mi takve vrste informacija nismo uključili u tu kartu.

 

Sudija:

            Vama je sugerirano da ste vi to namerno izbacili sa karte. Da li je to tačno ili ne?

 

odgovor:

            Nikada nismo niti imali nameru da takvu vrstu informacije uvrstimo u kartu. Svedoci će ovde doći i svedoci će tačno pisati što im se sve dešavalo.


MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači da svedocima nadoknađujete nedostatak materijalnih činjenica?

 

............:

            Svedok je jednostavno rekao da je nacrtao kartu, što je vaše pitanje koje proizlazi iz toga?

 

MILOŠEVIĆ:

            Iz toga je da na kartama svedoka, nema ničega osim puteva, pruga, reka i gradova.

            Te karte ste mogli da uzmete i pre 10 godina i na njima bi bili isti putevi pruge, reke i gradovi. A kad ljudi beže od bombardovanja oni se kreću putevima i prugama. Kreću se komunikacijama.

 

........:

            Osim ako nemate više pitanja za ovog svedoka, možemo ga pustiti.

 

MILOŠEVIĆ:

            Imam, imam još pitanja. Rekli ste da ste radili kao policajac. Kako ste obezbeđivali prisustvo lica koje ste ispitivali?

 

Svedok:

            Bilo tako da smo ih uhapsili u trenutku počinjenja krivičnog dela ili da smo im poslali poziv.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ili tako, nisam čuo drugi deo rečenice.

 

Svedok:

            Ili pozivom. Dakle uputio bi im se zahtev da se pojave u policijskoj stanici na ispitivanju.

 

MILOŠEVIĆ:

            Na osnovu čega ste vršili selekciju lica koja ste pozivali u policijsku stanicu na istpitivanje radi uzimanja iskaza.

 

Optužba:

            Časni sude, ispričavam se.

 

Sudija:

            Znam, to nije relevantno znam.

 

Optužba:

Međutim trebamo nešto razjasniti, da li se ovde radi o njegovom prethodnom životu policajca .....ili sada.

 

Sudija:

            Mene to u ovaj čas ne brine. Izvolite.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je jasno moje pitanje. Kako je obezbeđivao prisustvo lica koje je ispitivao na Kosovu i Metohiji i na osnovu čijih je iskaza ustanovljavao. Govorim o tim licima, ne govorim o tome kako je obezbeđivao prisustvo lica koje je ispitivao u njegovoj prethodnoj karijeri. I vrlo sam to jasno rekao, tako da je vaš prigovor potpuno neosnovan.

            Dakle, kako su obezbeđivali prisustvo.....

 

..........:

            Samo trenutak gospodine Miloševiću, dozvolite svedoku da odgovori na pitanje.

 

...........:

            Jeste li vi razgovarali sa bilo kojim od tih svedoka, jeste li vi sami razgovarali sa njima.

 

odgovor:

            Ne.

 

 

Sudija:

            Dakle, on ne može odgovoriti na to.

 

MILOŠEVIĆ:

            Na osnovu čega je onda napravljena sva ova dokumentacija, ko je razgovarao sa tim svedocima?

            Vi ste doveli svedoka koji nije razgovarao sa licima na čijim je iskazima ovo nacrtao. Na osnovu čijih je iskaza nastalo sve ovo što je izložio?

 

Svedok:

            Istražitelji međunarodnog suda otišli su na teren, razgovarali sa svedocima i drugim osobama i od njih pribavili pismene izjave.

 

Sudija:

            Gospodine Spargo, sekretar, ovo je dokazni predmet 3 karta 1. Možete li to molim vas staviti na grafoskop.

 

.......:

            Ovo je jedan primer. Primetili ste da tu sa donje desne strane stoje neke primedbe. Evo tu piše sors što znači izvor a tu su neka imena. Recite sudu šta ta imena znače.

 

odgovor:

            Beriša, Elšani, Hoti i Salihi. to su svedoci koji su odabrani zato jer su dali najbolji iskaz o događajima i koji će onda ovde svedočiti bilo uživo bilo putem 92...

 

Sudija:

            Jeste li vi sa njima posebno razgovarali*

 

odgovor:

            ne.

 

Sudija:

            Vi ste znači, samo pročitali njihove izjave.

 

odgovor:

            Tako.

 

Sudija:

            I vi ste onda nacrtali ovu kartu na osnovu njihovih pismenih izjava.

 

odgovor:

            Tako je.

 

Sudija:

            Hvala.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, svedok tvrdi da je karte napravio na osnovu navoda koje su izneli činovnici tužilaštva. Da ili ne?

 

svedok:

            Ijave je uzelo osoblje tužilaštva. Međutim sadržaj tih izjava koje ćete verovatno i ččuti to dolazi od samih svedoka.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato ko je prisustvovao prilikom uzimanja izjava od tih svedoka koje pominjete?

 

Svedok:

            Pa trebalo bi pogledati svaku od izjava da se vidi tačno ko je bio istražitelj tužilaštva i ko su bili prevodioci.

 

Sudija:

            Gospodine Spaho kao što vam je rekao sudija Mej ako ne znate recite da ne znate.

 

Svedok:

            Da ne znam. To ne znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Prema tome proizilazi da ste vi nacrtali samo karte u skladu sa uputstvima činovnika tužilaštva. Da ili ne?

 

odgovor:

            Zasnovano na svedočenjima i iskazima svedoka. Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Nemam više pitanja.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Ima li dodatnih pitanja, optižba

 

.......:

            Ne.

 

Sudija Kvon:

            Gospodine Spargo, jeste li vi rekli da ste vi sami nacrtali sve te karte.

 

odgovor:

            Da.

 

pitanje:

            Imam tu.

 

Svedok:

            Mislite na dokazni predmet 4?

 

Sudija:

            Vidim tu na jednom mestu piše analist Aleks Narata. Ko je to?

 

odgovor:

            To je jedan od naših analitičira u timu u kojem sa radio. Možda to nismo dovoljno jasno rekli, on je napravio karte opština i gradova, to su ovi druti dokazni predmeti a karte koje pokazuju maršrute raseljenih lica to su karte koje sam ja nacrtao.

 

Sudija:

            A ........ je neki drugi program od ovog programa koji ste vi koristili a koji se zove akvil.

 

odgovor:

            Da, to je jedan drugi program i on je najbolji za preuzimanje takvih karata iz drugih agencija ujedinjenih naroda i manipuliranje kartama.

 

Sudija:

            Hvala.

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDIJA:

            Hvala vam gospodine Spargo što ste došli svedočiti. Sada možete ići.

 

..........:

            A sada je i vreme za ručak. Rasprava se nastavlja u 14.30h. Molim ustanite.

 

PAUZA

 

                                   :

            ...kad je reč o deportacijama i lokalitetima obijanja, fascikle koje sadrže i izjave po pravilu 92. bejs. Možda on to nije pročitao ali on je to dobio. Možda do sada dva ili tri puta, zadnje što je dobio jeste kritično bilo u vezi sa deportacijom - pitanjem sa kojim ćemo se sada baviti. Kao što sam već jutros objašnjavao jedna me stvar brine kad budemo razmatrali pitanje da li se ta, da li se te izjave mogu uvrstiti u ...92. bis ili ne, mislim da ne bi trebali imati teškičkih teškoća u vezi sa time da li ih je optuženi pročitao ili ne. Mislim da on bi smeo tada reći da ih nije imao prilike pročitati. Ne znam da li je Veće imalo prilike o tome razmisliti i da li je možda došlo do nekog rešenja.

 

SUDAC:

            Da. Mi smo od amikusa dobili dokument o tom pitanju i taj dokument moramo razmotriti. Mislim da se  zapravo ovog tjedna ne možemo baviti niti jednom izjavom po pravilu 92. bis. Meni se čini da bi logična stvar bila to da napravimo početkom sledećeg tjedna ili kad za to dođe povoljan trenutak, sledećeg tjedna.

            Naime, ovde ima i nekih principijelnih pitanja. Naravno, vrlo je važno da mi te stvari vrlo dobro razmotrimo jer možda će u nekim aspektima ovo biti prvi put da ovaj Sud na jedan ekstenzivan opširan način razmotri primenu pravila 92. bis i zato bi bilo od pomoći ukoliko bi  o tome održati celovitu raspravu i onda nakon toga  doći do neke smernice za ostatak suđenja.

 

OPTUŽBA:

            U redu. Mi ćemo se onda o tome obratiti Sudu sledećeg tjedna. Ja bih zamolio da se to ne dogodi u ponedeljak iz razloga jer neću biti ovde u ponedeljak ali se vraćam u utorak. Mislim isto tako da imamo i neka druga administrativna pitanja koja treba rešiti pogotovu kada je reč o optužnici za Bosnu i Hrvatsku i zato bismo mogli pronaći neko vreme kada ćemo govoriti o tome.

 

SUDAC:

            U redu. Biće to onda u neko doba sledećeg tjedna. Izvolite pozovite svedoka:

 

OPTUŽBA:

            Optužba poziva  Agima Zećirija.

            Molim svedoka da pročita svečanu izjavu.

            Molim da ustanete.

 

 

AGIM ZEĆIRI:

            Svečano izjavljujem da ću govoriti istinu, celu istinu  i nipta osim istine.

 

OPTUŽBA:

            Gospodine Zećiri recite molim vas vaše puno ime i prezime.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Agim Zećiri.

 

OPTUŽBA:

            Recite nam kad ste rođeni.

 

AGIM ZEĆIRI:

            9. juna 1952. godine.

 

OPTUŽBA:

            Gde ste rođeni.

 

AGIM ZEĆIRI:

            U Celini.

 

OPTUŽBA:

            Šta ste po zanimanju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Poljoprivrednik.

 

OPTUŽBA:

            Imate li nekog vojnog iskustva? Da li ste prošli vojnu obuku?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li celog života živeli u selu Celina.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Možete li nam reći gde se nalazi to selo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Celine se nalazi između Orahovca, Prizrena i Đakovice.

 

OPTUŽBA:

            Koliko blizu je to selo Prizrenu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            17 km od Prizrena.

 

OPTUŽBA:

            A koliko je daleko od Đakovice?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Đakovica je 16 km daleko.

 

OPTUŽBA:

            Ima li i drugih sela u blizini Celina?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Tamo je Rahovec, otprilike 10 km.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li vi Musliman?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Koliko Muslimana je živelo u vašem selu pre rata?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Oko 7.000.

 

OPTUŽBA:

            Jesu li sve to bili Muslimani?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Gotovo svi. Tamo je bilo 5 kućanstava koja su pripadala romanima, ciganima.

 

OPTUŽBA:

            Gospodine Zećiri želio bih sada da se usredotočimo na period      pre bombarodvanja NATO pakta. Dakle, godina 1998. godine i početak 99. Želim vam o tome postaviti neka pitanja.

            Da li se sećate da li ste pre marta 99. ikada videli vojsku u vašem selu.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mislite na srpsku vojsku.

 

OPTUŽBA:

            Bilo koju vojsku.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa srpska vojska bila je prisutna.

 

OPTUŽBA:

            Gde su oni bili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Bili su stacionirani na glavnoj asfaltnoj cesti od početka marta 98., došli bi i tamo proveli 2 sata ujutru, 2 sata posle podne.

 

OPTUŽBA:

            Kad kažete da bi tamo bili 2 sata ujutru i 2 sata posle podne šta  tačno mislite pod rečju bili. Jesu li se oni nalazili u Celinu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ne. Bili su dole na glavnoj cesti. Tamo su imali vežbe i to u smeru prema Đakovici.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li ih mogli videti iz sela?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, naravno.

 

OPTUŽBA:

            Jesu li nosili uniforme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Bile su to vojne uniforme, imali su tenkove i sve, bila je to vojska.

 

OPTUŽBA:

            Možete li mi reći koje su boje bile te uniforme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa bila je to  boja trave.

 

OPTUŽBA:

            Kakvu su opremu imali sa sobom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Imali su municiju, mašinske puške, sve.

 

OPTUŽBA:

            Jesu li imali vozila?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Tenkove, naoružana vozila, džipove, oklopna vozila, pink dovere.

 

OPTUŽBA:

            Prije marta 99. godine, odnosno bombardovanja NATO pakta jeste li videli policiju u vašem selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, dolazili bi s vremena na vreme da naprave provere.

 

OPTUŽBA:

            Kakve je to vrsta provera?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Tražili bi oružje. To bi proveravali.

 

OPTUŽBA:

            Da li je bilo uobičejno da policija dolazi u Celine?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa oni bi dolazili, dolazili.

 

 

OPTUŽBA:

            I što bi radili kad bi došli u Celine?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ulazili bi u kuće i govorili bi donesite nam vaše oružje bez ozira da li bi ljudi imali ili ne, bili bi prisiljeni  ići u policijsku stanicu u Orahovcu.

 

OPTUŽBA:

            I šta bi se onda dogodilo u policijskoj stanici?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa njihov glavni cilj je da od vas izvuku novac. Tako da smo morali imati novca i dati im taj novac. Onda nije bilo problema.

 

OPTUŽBA:

            Da li se to i vama dogodilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, meni se to nije dogodilo nikada.

 

OPTUŽBA:

            Ali to se dogodilo drugim ljudima iz vašeg sela?

           

AGIM ZEĆIRI:

            Da, da.

 

OPTUŽBA:       

            Gospodine Zećiri jeste li ikada videli barikade na cesti u Celinu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, naravno. Bilo je barikada. Od početka 99. godine. Trebalo je proći kroz kontrolni punkt da se uđe u Đakovicu ili Prizren, pa i u Orahovac, u svim gradovima postojali su vojni centri, centri vojne baze.

 

OPTUŽBA:       

            Zašto su postavljene te barikade, odnosno kontrolni punkovi?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa zbog nas. Ne znam kako da vam to kažem. Kad bismo želeli ići u grad nismo se usudili ići u grad jer binas kontrolisali, proveravali, sve bi ljude proveravali i tamo bi ih zlostavljali.

 

OPTUŽBA:

            Ko je to kontrolisao, odnosno proveravao ljude?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Policija.

 

OPTUŽBA:       

            Jesu li oni nosili uniforme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

OPTUŽBA:       

            Možete li nam opisati?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Imali su bele rukavice i oni bi vršili provere.

 

OPTUŽBA:

            Pre početka bombardovanja NATO-a, godine 98. i u martu 99. jeste liikada videli pripadnike OVK u selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa s vremena na vreme neko bi prošao cestom s vremena na vreme. Nije ih zapravo bilo.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li vi bili pripadnik OVK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja sam bio seoski vjećnik i ja sam im pomogao nekim manjim uslugama, to je sve.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate da ste videli neke borbe u to isto vreme između OVK i vojske ili policije?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nisam video ništa tako.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate dana kada je počelo bombardovanje NATO pakta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Kad je to bilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            24. marta.

 

OPTUŽBA:       

            Gde ste vi bili u to vreme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kod kuće sa porodicom. Čuli smo navečer 24. marta za bombardovanje ali smo celo vreme bili kod kuće.

 

OPTUŽBA:       

            Ko je sve bio u vašoj kući tada?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa bilo je odprilike 18 nas članova moje obitelji sve ukupno.

 

 

OPTUŽBA:

            A koliko je bilo članova vaše uže obitelji?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mislite na celu obitelj.

 

OPTUŽBA:

            Ne mislim samo na užu obitelj.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ima nas ukupno 26. Ja sam bio 7.

 

OPTUŽBA:

            Da li je vaša supruga bila sa vama?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da i ona je bila sa mnom. Celu smo noć proveli svi zajedno. Tamo su bila i deca, a mi smo bili sa decom, tamo je bilča obitelj i mog strica imoja obitelj.

 

OPTUŽBA:

            Da li se išta dogodilo te noći u selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ništa se nije dogodilo te noći.

 

OPTUŽBA:

            Kakva je bila vaša reakcija na bombardovanje NATO-a?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa šta da vam kažem, bili smo zadovoljni, bilo nam je drago ali Srbi su rekli da će nas napasti.

 

OPTUŽBA:

            Gospodine Zećiri sledećeg dana po početku bombardovanja NATO-a jeste li također bili  kod kuće?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Sledećeg dana 25. marta došla je vojska dokraja sela. Oni su se tamo stacionirali. Proveli su tamo nekih 5 ili 10 minuta.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li vi bili kod kuće?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da bio sam kod kuće.

 

OPTUŽBA:       

            Kad kažete da je vojska došla do sela recite odakle ste to videli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mi smo bili u dvorištu naše kuće, tamo sam bio sa svojim stricem i odatle smo mogli videti.

 

OPTUŽBA:

            Koliko su se daleko oni nalazili od vaše kuće?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa oni su bili na jednom kraju sela, mi smo bili na drugom kraju sela. Znači bilo je to možda kilometar.

 

OPTUŽBA:

            Jesu li oni bilo šta tada učinili, jesu li pucali?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, jesu. Počeli su paliti kuće u tom delu sela. Sa njima je bil a pešadija.

 

OPTUŽBA:

            Kažete da je tamo bila pešadija, da li to znači da je vojska ušla u vaše selo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da u poslepodnevnim satima oni su u potpunosti opkolili negde oko 3 sata posle podne.

 

OPTUŽBA:

            A vi ste tada bili kod kuće?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, otišao sam sa svojom porodicom i sa jednom ciganskom porodicom, naši susedi - njih 8 živeli su odmah do nas i otišli smo nekih 20 metara prema jednom potoku zajedno sa mojim stricem i celom tom ciganskom familijom.

 

OPTUŽBA:

            Zašto ste napustili vašu kuću? Da li tamo više nije bilo sigurno?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. Nismo bili sigurni niti na tom potoku ali mislili smo da ako krenu prema nama, ako ta pešadija dođe do nas oni će ići glavnom cestom i tamo spaliti sve kuće, možda će nastaviti ići tim smerom. Zato smo otišli prema tom potoku.

 

OPTUŽBA:

            Kad kažete oni, dali možete opisati tačno o kome se radi, kave su to bile uniforme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa da, video sam uniforme. To su bile vojne uniforme i policijske uniforme.

 

OPTUŽBA:

            Znači obe, i vojne ipolicijske.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, da.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što ste vi i vaša porodica otišli do potoka, šta se zatim dogodilo?

 

 

 

 

AGIM ZEĆIRI:

            Jedan od seljana nam je rekao da svi muškarci trebaju ostaviti žene i pomaknuti se još 20 metara dalje kako bismo ili odvojeni od žene i dece. Zato smo mi otišli gore i odatle smo mogli videti bombarodvanje. dakle, to je ono što smo mi  tamo mogli videti.

 

OPTUŽBA:

            Koliko je još muškaraca bilo sa vama?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Bilo nas je 7 ili 8 muškaraca ukupno.

 

OPTUŽBA:       

            A zašto ste se skrivali na tom mestu? Da li ste odatle mogli videti i policiju i vojsku?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. tamo ih nismo mogli videti. Otišli smo jer smo se bojali da će oni ući u kuće, popeti se na krov i pucati na nas. Mi smo bili u jednoj udolini. Tamo se krila moja porodica.

 

OPTUŽBA:

            Da li se neko vratio da proveri kako su žene i deca?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Moj stric se vratio, sišao dole. Neki od nas otišli su do kućena periferiji i rekao sam mom stricu da ode i provri šta je sa ženom i decom i da ću se onda vratiti.

 

OPTUŽBA:

            Šta se dogodilo toj dvojici ljudi?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Njegov sin Bajram je sišao zajedno sa njim i ja ih od tada nikada više nisam video. Otišli su još neki drugi ljudi, a ja sam ostao sam sa ciganima. Taj je čovek otišao još nekih 5 metara, a druga grupa je otišla na kuću u periferiji. Ja sam rekao nemoj ići tamo, ubiće te. To je zadnje što sam rekao a nakon smo začuli pucnjavu.

 

OPTUŽBA:

            Šta ste začuli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Čuli smo  pucnjavu i video sam kako je tog čoveka pogodio metak. On se pokušao vratiti u mom smeru ali onda su oni na njega ponovo pucali i on je pao u jedan jarak i ja sam tada otišao i krio sam se sve do 12 sati u tom potoku.

 

OPTUŽBA:

            Koliko ste vi daleko bili od tog čoveka dok je on pogođen?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mislite na mog strica ili na onog ciganina.

 

OPTUŽBA:

            Na ciganina.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nekih 5-6 metara.

 

OPTUŽBA:

            Jeste li videli ko ga je ustrelio?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa samo sam video kako je pao pred mojim očima.

 

OPTUŽBA:

            A da li ste videli ko je pucao?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nisam to mogao videti. Ja sam samo video njega kako pada pred mojim očima kao što sam već rekao ali nisam video ko ga je pogodio.

 

OPTUŽBA:

            A vaš stric koji je otišao prema ženama i deci, jeste li njega ikada videli.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nisam video ni njega ni svoju porodicu ni njegovu porodicu.

 

OPTUŽBA:

            Gde ste proveli noć 25. marta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kao što sam već rekao noć 25. marta proveo sam sa još trojicom prijatelja u jednom potoku. Oni su bili iz Planipta, to je jednomesto poviše a mi smo bili na jednom nižem mestu i čuo sam stalno pucnjavu. Nakon ponoći pucnjava je prestala i ja sam rekao svojim prijateljima hajde da se uklonimo odavde. Uspeli smo se uz jedno drvo i došli do jedne livade na vrhu. Ja sam želio otići videti neke moje rođake koje nisam video 20 godina, hteo sam ih posetiti. Videli su me kad sam se penjao uz brdo i počeli su pucati. Ja sam potrčao iotišao sam do jednog mesta gde sam ostao sve dok moja tri druga, prijatelja nisu došli i pridružili mi se.

 

OPTUŽBA:

            To je mesto  gde ste proveli noć?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kao što sam već rekao, nakon ponoći otišao sam  svojim rođacima, negde oko 5 sati sam došao do njih i onda te dvije obitelji sa kojima sam ja išao su ostale zajedno sve negde do 5 sati posle podne. Pronašli smo jedno utočište na planini zvanoj Pisjak.

 

OPTUŽBA:

            Kada ste vi stigli na to mesto Pisjak da li ste bili sami ili je tu bilo još ljudi?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Bilo je više od 5.000 skoro 6.000 ljudi iz 5 ili 6 sela.

 

OPTUŽBA:

            Gde se nalazi Pisjak?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nalazi se oko 3 km izvan sela.

 

 

OPTUŽBA:

            Šta se desilo dok ste bili tamo? Ali prvo želim da skrenem vašu pažnju na 28. mart. Još uvek ste bili u Pisjaku u to vreme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, 27. sam bio tamo. Kao što sam vam rekao 26. sam se pridružio svojim rođacima, 27. sam bio u Pisjaku, 28. u 10 sati opkolili su nas sa svih strana. Vojska i policija.

 

OPTUŽBA:

            Da li su oni nosili iste uniforme koje ste ranije opisali?

 

SUDIJA MEJ:

            Nemojte da vodite svedoka pitanju gospođo Romano, molim vas nemojte da vodite svedoka u ovim ključnim pitanjima. Možete da ga pitate kakve su uniforme nosili.

 

OPTUŽBA:

            Da li su nosili uniforme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da nosili su vojne i policijske uniforme.

 

OPTUŽBA:

            Vojska - kakve je uniforme nosila, kakve boje? Da li se sećate?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nekakve zelene.

 

OPTUŽBA:

            Da li su imale neke oznake?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

OPTUŽBA:

            Da li možete da opišete njihove oznake?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da li mislite na oznake policije? Mislite na vojsku. Ne, oni nisu imali samo policija. Oni su nas isto opkolili i nosili su crne maske na licu.

 

OPTUŽBA:

            Doći ćemo dopolicije. Kakve su bile boje uniforme policije?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Policija je imala rukavice, beli opasač na ramenu, imali su crne oznake, imali su i bele poveze na rukavu.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate šta je pisalo na tom povezu na rukavu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Policija. Mogao sam pročitati policija.

 

OPTUŽBA:

            Šta se desilo nakon što vas je policija opkolila?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Opkolili su nas i onda su seljani uzeli neku belu odeću i mahali njome. Predali smo se, izvikivali smo da se predajemo.

 

OPTUŽBA:

            Šta su oni uradili nakon što ste vi to uradili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nakon što su ljudi došli tamo išli smo nekih 20 metara i onda su odvojili žene od muškaraca, ženu i decu od muškaraca.

 

OPTUŽBA:

            Kada kažete oni, na koga mislite?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Na vojsku i policiju, na jedni i na druge.

 

OPTUŽBA:

            Rekli ste da su odvojili žene i decu od muškaraca, možete li opisati kako su to uradili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nama muškarcima su rekli i to nam je rekao neko kome je lice bilo zamrljano crnom bojom, rekao nam je da legnemo na zemlju licem prema zemlji. Dakle, legli smo potrbuške.

 

OPTUŽBA:

            Kada kažete da suim lica bila crna na koga mislite?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Na vojsku.

 

OPTUŽBA:

            Da li su to bile maske ili su bili obojeni crnom bojom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne obojili su crnom bojom lica, nije bila maska.

 

OPTUŽBA:

            Da li su imali oružje sa sobom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da naravno da su imali oružje.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate kakvo oružje?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Puške, automatske puške sa municijom.

 

 

OPTUŽBA:       

            Nakon što su razdvojili muškarce od žena i dece šta se onda desilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kao što sam vam rekao prvo su nam rekli da legnemo na zemlju, onda su odveli jednog mladića i čuli smo pucnje, ubili su ga i onda smo mi ostali tu ležeći na zemlji, a taj čovek za koga sam već rekao čije je lice bilo obojeno crnom bojom došao je i kad mi je prišao zaustavio se na recimo 2 minuta i počeo je da me udara nogom u glavu.

 

OPTUŽBA:

            Ko vas je udarao nogom u glavu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Taj čovek koga sam vam već rekao čije lice je bilo crno.

 

OPTUŽBA:

            Kuda vas je udarao?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Udarao me je po potiljku.

 

OPTUŽBA:

            Šta je uradio nakon toga?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Onda je rekao ustani i vezao nam je ruke. Rekao nam je da stavimo ruke iza leđa.

 

OPTUŽBA:

            A posle toga?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Rekao nam je da držimo ruke iza leđa, onda je došao njegov prijatelj pred nas. On nije imao zamazano lice, njegovo lice je bilo normalno i onda smo nastavili tu da stojimo ionda je on rekao na srpskom da li da ih odvedemo u Beograd ili u Albaniju.

 

TUŽILAC:

            Samo trenutak.

 

OPTUŽBA:

            Da li je još nešpto rekao?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. Nije. Nastavili smo da idemo sa rukama na leđima. Oni su bili iza nas, kada bismo došli u selo tamo su bili svi ljudi i videli smo da selo gori.

 

OPTUŽBA:

            Moram vas prekinuti na trenutak. da se vratimo na Pisjak gde je bila policija i vojska. Možete li opisati kada su vas tukli da li su nastavili da vas tuku pre nego što su rekli da li da ih vodimo u Beograd ili u Albaniju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne nisu nas više tukli, samo su ubili tog našpeg prijatelja, mene su udarali nogom u glavu. Nisam video nikog drugog da tuku.

 

OPTUŽBA:

            A gde su vas udarali?

 

AGIM ZEĆIRI:  

            Udarali su me nogom, čizmom u glavu.

 

OPTUŽBA:

            Da li vi još osećate posledice tog premlaćivanja?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, imam problema, o tome ću vam pričati kasnije.

 

OPTUŽBA:

            Kada su završili sa tim da li su, odnosno gde su poslali žene i muškarce?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To sam već rekao, išli smo  prema selu, spuštali smo se prema selu i kada smo stigli u selo videli smo da kuće gore i videli smo kako policija i vojska dolazi iz raznih ulica u selu nakon što su zapalili kuće i nas su pretresli kada smo mi izašli na asfaltni put oni su nas pretresli.

 

OPTUŽBA:

            Da li su vam rekli zašto vi idete. Sve vreme dok ste išli vas je sprovodila vojska i policija. Da li su vam tada ikad išta rekli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Oni su bili s nama sve vreme.

 

OPTUŽBA:

            Da li su vam išta rekli, vama i ostalim seljanima?

 

AGIM ZEĆIRI:  

            Ne. Mi smo pre nego što smo stigli na asfaltni put pitali, međutim, oni sunam rekli da dignemo ruke u vazduh i pokažemo 3 prsta. Policija je bila sa obe strane, oni su nas sprovodili dok smo išli asfaltnim putem.

 

OPTUŽBA:

            Kuda su vas vodili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            U Albaniju.

 

OPTUŽBA:

            Ali pre nego što ste stigli u Albaniju pomenuli ste selo ukojem, ste se zaustavili. Koje je to selo bilo, gde se nalazilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To je selo Kruševa, na stanici su bila 2 policajca, na mostu i videli smo policajce sa automatskim puškama i oni su nas gurnuli u jedan rov gde smo upali do struka i morali smo to da uradimo, morali smo da poštujemo njihova naređenja.

 

OPTUŽBA:

            Dakle, oni su vas sproveli s brda dole prema asfaltnom putu i onda tim asfaltnim putem do sela. Da li je sve vreme vojska i policija bila sa vama?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, bili su s nama. Oni su nas sprovodili sve vreme.

 

OPTUŽBA:

            Koliko je ljudi bilo sa vama u to vreme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Naša prva grupa se sastojala od odeprilike 4.000 ljudi.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što ste stigli u Kruša Malu šta se tamo desilo, da li ste tamo ostali dugo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nakon što smo tamo stigli u Kruša Malu tamo su nas postrojili po tri i išli smo odprilike 20 metara i onda su jednom mladiću iz našeg sela, naime policajac ga je zgrabio i naredio mu da stane na belu liniju na sred puta i on je počeo kosom da seče njegovu kosu.

 

OPTUŽBA:

            Šta se onda desilo sa tim čovekom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ništa samo muje isekao kosu i pustio ga tog mladića, a taj mladić je plakao.

 

OPTUŽBA:

            Da li su uradili bilo pta drugo ostalim seljanima?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. Nastavili smo da pešačimo još nekih 50-60 metara. Jedan od naših seljana koji je bio nem koji nije mogao da govori, njemu se obratio policajac zašto ne vičeš kao tvoji prijatelji. Nije mogao nipta da uradi jer je bio nem, nije mogao da odgovori i onda ga je policajac udario kundakom automatske puške, bacio ga na zemlju, oborio ga na zemlju. Kada je ponovo ustao ostavili smo da leži tamo. Kada smo stigli u Krušaje .. tamo smo čekali oko 2 sata.

 

OPTUŽBA:

            Rekli ste da su povredili tog čoveka zato što nije mogao da viče Srbija. Zašto, da li su oni vama naređivali da nešto vičete?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.  Tražili su od tog čoveka za kojeg sam vam rekao da je gluhonem, tražili suod njega da viče kao i ostali jer nisu znali da je to njegovo stanje i zato su ga udarili.

 

OPTUŽBA:

            Da li ste sve vreme morali da hodate i pokazujete kao što ste nam pokazali sa tri prsta i da vičete Srbija?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, tačno.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što ste otišli iz Kruše Male kuda su vas odveli? Vas i ostale seljane.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ostali smo u Krušev fugel, Kruše Mala oko 2 sata, onda su doveli veliki kamion.

 

OPTUŽBA:

            Pre nego što pređemo na kamione gde ste boravili ta dva sata?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kada smo stigli iz Kruše Male u Krušen fogel tamo smo ostali oko 2 sata i čekali. Nismo znali šta čekamo, a onda smo videli veliki kamion i naterali su nas da se popnemo u taj kamion.

 

OPTUŽBA:

            Odakle je došao taj kamion?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Došao je iz pravca Đakovice i Prizrena. Kad smo videli kamion mi smo bili sretni.

 

OPTUŽBA:

            Možete li opisati kamion?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Šta da vam kažem, model 508, civilni kamion.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate koliko je bilo kamiona?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja sam  bio u oprvoj grupi, ne znam. Video sam kad je stigao prvi kamion i kao što sam rekao mi smo se popeli, a ostali kamioni su stigli kasnije. Ja ne znam, ja sam svojim očima video samo jedan.

 

OPTUŽBA:

            Bilo ih je više od jednog?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja nisam video ništa drugo.

 

OPTUŽBA:

            Da li se sećate ko je vozio?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. Ne znam.

 

OPTUŽBA:       

            Da li su vam policajci ili vojnici rekli da se popnete u kamion?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, policajci su bili tamo u blizini. Oni su nam rekli popnite se brzo na kamion i idite.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što ste bili u kamionu kuda su vas odvezli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Odveli su nas u Žur.

 

OPTUŽBA:

            Kuda su vas odveli iz Žura?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Iz Žura smo otišli u Kukos u Albaniji, a odatle smo pešačili u Albaniju.

 

OPTUŽBA:

            Dakle kada ste stigli u Žur izišli ste iz kamiona?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. A onda smo počeli da pešačimo.

 

OPTUŽBA:

            Da li se i u jednom trenutku od vas tražilo da pokažate ili da date nekakva dokumenta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Od mojih prijatelja su tražili da pokažu svoja dokumenta pasoše kad smo stigli na granicu, videli su da su krvavi. Od mene nisu ništa tražili, tamo su me pustili da prođem, a neke druge su pitali kuda idete i tražili su da pokažu lične karte  ili pasoše.

 

OPTUŽBA:

            Da li su bilo kome oduzeli ličnu kartu ili neki drugi dokument?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, svakako.

 

OPTUŽBA:

            Kada ste bili u Albaniji da li su vas lečili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da kada sam sstigao sa grupom bilo je veče i kao što sam rekao bio sam povređen, bilo je već jako kasno, prošla ponoć, odveli su nas u bolnicu nas koji se nismo dobro osećali i pružili su nam prvu pomoć. I tamo smo proveli noć.

 

OPTUŽBA:

            Da se vratimo na trenutak kada ste bili na granici sa ostalim seljanima? Da li su ti ljudi koji su bili na granici zadržali dokumenta tih seljana od kojih su uzeli dokumenta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Mom prvom rođaku su uzeli pasoš i nekim drugim seljanima takođe.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što su vas odvojili od vaše porodice tamo u potoku, da li ste ih ponovo videli i da li znate šta se desilo sa vašom porodicom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ništa nisam znao za svoju porodicu. Kada sam otišao u Albaniju kao što sam vam rekao sledećeg dana kada smo izašli iz bolnice u Kukosu strpali  su nas u kamione i odveli u Elbasan i tamo su nam dali stanove u kojima smo mogli da živimo i sledećeg dana sam otišao u bolnicu Elbasanu gde su me zadržali 12 dana, a posle toga su me odveli u Tiranu i tamo sam bio 12 ili 13 dana u bolnici.

 

OPTUŽBA:

            Kada ste ponovo čuli za svoju porodicu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Za svoju porodicu sam čuo tek kada sam izašao iz bolnice.

 

OPTUŽBA:

            Šta se desilo sa njima?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Prvo me je pozvao moj rođak iz Nemačke i rekao mi budi hrabar jer je i tvoja i moja porodica pobijena, svi su pobijeni. Pošto ja nisam nipta znao za njih dve ili tri sedmice, moji rođaci su znali, ali ja ništa nisam znao.

 

OPTUŽBA:

            Da li ste se vratili na Kosovo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Moji rođaci i ja, moj stric i njegove porodice su živeli u Nemačkoj 30 godina, čuli su za moju nesreću kad sam bio u Tirani i onda je moj rođak došao po mene u bolnicu i odveo me u Nemačkui tamo sam ostao u bolnici 12 dana. Ostao sam kod svojih rođaka do kraja 99. godine.

 

OPTUŽBA:

            Da li je razlog zbog kojeg ste bili u bolnici imao veze sa premlaćivanjem koje ste pretrpeli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, naravno. Rekao sam vam udarali su me u glavu. Kada nam je vojnik rekao da ustanemo i da stavimo ruke iza leđa onda su mene udarali nogama u bubrege, u leđa i napravili su od mene invalida, povredili su me.

 

OPTUŽBA:

            Šta mislite pod tim napravili su od vas invalida. Da li ste zadobili trajne ozlede tim premlaćivanjem?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, sada sam invalid.

 

OPTUŽBA:

            Nakon što ste se vratili na Kosovo, da li ste se vratili u svoje selo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, otišao sam pravo kući.

 

OPTUŽBA:

            U kakvom stanju ste našli kuću?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Zatekao sam kuću spaljenu, spalili su sve kuće sa izuzetkom nekoliko kuća. Sve dobre kuće su spaljene. Izvinjavam se moja kuća nije spaljena, ona je bila među onih nekoliko koje nisu spaljene, ali sve ostale dobre najbolje kuće u selu su spaljene. Ja sam imao 3 krave, 2 su ubili, 1 su uzeli, opljačkali su mi kuću. Ništa nisam našao kada sam se vratio iz Nemačke, sve je bilo prazno.

 

OPTUŽBA:

            Gospodine Zećiri u to vreme  da li ste želeli da napustite svoju kuću?

 

AGIM ZEĆIRI:  

            U vreme furije rata, odnosno tokom rata, ne nikada nisam nipomišljao ni ja ni moja porodica, ni moji stričevi niko nije želeo da napusti svoje selo, kuda bismo išli? To je bilo moje rodno mesto. Mesto gde su se rodili moji očevi i dedovi.

 

OPTUŽBA:

            Pa zašto ste onda otišli?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Otišli smo da spasimo decu. Kada smo videli da pale selo uplašili smo se i zato smo otišli. Nismo znali da će doći do toga, ko bi znao da će pobiti 75 osoba iz mog sela.

 

OPTUŽBA:

            Nemam više pitanja.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Zećiri koliko članova  vaše porodice je ubijeno. Rekli ste da ste čuli da su svi ubijeni. Koliko ih je bilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Iz moje porodice 16 članova porodice. Bilo nas je 18, od toga sam preživeo samo ja i nećak mog strica.

 

SUDIJA MEJ:

            Možete li nam reći uopšteno koje starosne dobi su bili ti ljudi koji su bili ubijeni?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mogu, svakako. Najstariji je imao 62 godine, a najmlađi godinu i po.

 

SUDIJA MEJ:

            Hvala vam. Izvolite gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je vaše selo bilo čisto albansko?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, svi smo bili Albanci, nije bilo Srba. Bilo je 5 ili 6 porodica romskih porodica, faškali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je vojna jedinica bila na asfaltnom putu iza sela 2 sata pre podne i 2 sata po podne. Da li je ona ulazila u selo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, naravno jesu. Kao što sam rekao ranije ušli su i počeli da pale selo, policija i vojska.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o onome što ste na početku rekli da je policija i vojska dežurala 2 sata pre podne i 2 sata posle podne izvan sela na asfaltnom putu.  Da li je tada ulazila u selo?

 

AGIM ZEĆIRI:  

            Ne, tada nisu ulazili u selo. Ostali bi na glavnoj cesti tokom ta 2 sata, ne bi ulazili u selo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta su radili na tom glavnom putu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ostali bi tamo, posmatrali bi seljane, sprovodili vojne vežbe.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači vojska je vežbala u blizini sela na putu pre podne 2 sata i po podne 2 sata?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, samo bi sprovodili te vojne vežbe, ništa drugo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste viđali pripadnike UČK u selu. Koliko ste ih videli u selu? Koliko ih je bilo u selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne znam tačan broj. Mi zapravo nismo imali UČK u selu, oni bi samo prolazili kroz selo. Godine 98. nismo se čak ni oni se nisu usudili sići dole do glavne ceste tako da bi samo starci i žene koristili glavnu cestu ali ne i oni.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A koliko je bilo UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne znam, ne znam tačno šta mislite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mislim da ste im pomogali pošto ste bili seoski većnik, da ste pomagali UČK?  Da li znate koliko je bilo UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To su bili samo oni koji su prolazili. Oni bi dolazili iz Kruševo, Krušemade i prošli bi kroz selo, kroz Celinu. Ja ih nisampoznavao niti sam ih trebao poznavati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali rekli ste da ste im pomagali.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa poslali bismo im hranu, njihovim oficirima onda kad bi prolazili.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A po kome ste im slali hranu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To bi bili neki ljudi iz sela koji bi slali tu hranu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da ste vi pomagali. Šta ste im vi pomagali?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa nismo im pomagali u nekom konkretnom smislu nego samo sa hranom i tim stvarima tako, odećom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste na osnovu te pomoći u hrani i odeći mogli da ipak procenite koliko ih je bilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa ne znam tačno šta da vam kažem. Možda 200, 300.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vaše selo je izdržavalo znači i pomagalo jedinicu od 200, 300 UČK. Nije sigurno bila veća, jeste sigurni da nije bila veća od 300?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nije bilo više njih.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači maksimalno 300 po vašem iskazu.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, mislim da je to bio minimum.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Minimum 300. Toga dana ste rekli da ste gledali bombardovanje, to je koliko se sećam sada vašeg iskaza rekli ste da ste gledali bombardovanje 25. marta.

 

AGIM ZEĆIRI:

            24. navečer.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta je bombardovano tada?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa ne znam tačno, ne znam šta je tačno bombardovano.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A u kom pravcu iz vašeg sela su padale bombe? Gledali ste u nekom pravcu, na istok, zapad, sever, jug.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa nismo ništa direktno videli. Mi sami nismo nipta direktno videli, videli smo tek bljeskove, svetlost, čuli smo buku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz kog pravca ste čuli buku?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Mislim iz smera Đakovice, iz tog smera.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko ima odande do albanske granice u pravoj liniji?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Što mislite tamo da se čuje taj zvuk, ta buka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, koliko ima do albanske granice u pravoj liniji?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Šta mislite peške?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne, ne peške nego koliko u letu kilometara ima ajde da kažemo i peške.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa ne mogu vam tačno reći koliko je to kilometara, mogu vam samo reći to što smo čuli pucnjavu pušaka, odnosno topova, ali ne znam koliko je to bilo daleko.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da ostavimo to sad po strani. Kada je počela pucnjava u vašem selu ko je prvi pucao. Da li vojska ili UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Vojska, vojska. Srpska vojska.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ona je  prva pucala? Sa koje strane je pucala UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja nisam video niti jednog pripadnika UČK u to vreme kad je vojska opkolila selo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             A gde je onda bila UČK, ta koja je bazirala kod vašeg sela?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne znam gde su bili u to vreme.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da UČK nije pucala?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja tada nisam video UČK. Oni nisu pucali. 25. marta tamo nije bilo UČK. Tada kada je naše selo opkoljeno, nisam ih video jer ih tamo nije bilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pre 25. marta rekli ste ta jednica od 300 pripadnika UČK. Čime je bila naoružana, šta su imali od oružja?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa imali su puške i automatske puške.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jesu li imali mitraljeze?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To ne znam. Nisam video nijedan mitraljez.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li videli da li su imali minobacače?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To zaista nisam video ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jesu li imali neko vozilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači samo su imali puške i automatske puške i ništa više?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nisam ništa drugo video tako da ništa drugo ne mogu reći.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači UČK kad je vojska pucala nije pucala u vašem selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nije. Nisam video ništa tako. Da vam istinu kažem ja uopšte nisam tamo ništza nisam video. Ja to nisam video.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A samo je taj jedan kako ste vi rekli ciganin, mislili ste na roma, poginuo što je mirno stajao na putu.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, ubijen je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pogodio ga je metak, videli ste ga i rekli ste na 5 metara od vas tog jednog u celoj toj borbi između vojske i UČK, samo tog ciganina.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I dobro kad ste se posle skupili vas 6.000 iz više sela gore u planini, koliko je onda među vama bilo UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Tamo nije bilo UČK, nisam video niti jednog. Nisam video nijednog.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se vratimo na ranije ono što ste rekli. Rekli ste da je pre bombardovanja, pre napada na selo ulazila policija. Je li tako?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Kao što sam već rekao oni su tamo bili stacionirani sa tenkovima, vojnim vozilima, pink doverima i to na cesti. I na cesti dole prema Morini ispod škole.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I dolazila je u vaše selo. Rekli ste da traži oružje?

 

AGIM ZEĆIRI:

            To je bilo 98. a sada govorimo o ratu. To je drugo. Ovo o čemu vi sada govorite je 98.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Drugo ...počeli da je policija ulazila u selo i tražila oružje? Da li je tako ili nije?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koliko je našla policija oružja u vašem selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pre rata?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, pre rata.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Oni bi došli do nekog seljana i rekli mu predaj oružje i pokušali bi to oružje oduzeti, a odveli bi i njega.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li su oduzimali oružje?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Tražili su oružje ali ne bi ga našli jer ono što su oni zapravo hteli je novac. Njihov cilj je bio novac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači nije bilo oružja u selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ako čovek ne bi imao oružja da preda policiji onda bi ga odveli u  policijsku stanicu i tamo bi ga držali sve dok im ne da novac i to je ono što su oni želeli, novac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Pođimood toga što vi kažete. Ako ne preda oružje vode ga u stanicu, a ako preda oružje da li ga i onda vode u stanicu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, to je druga stvar. Seoske starešine okupili bi se, pronašli bi 5 ili 6 pušaka i predali ih jer kao što sam već rekao vojnici su bili dole na cesti i oni bi preko megafona vikali predajte nam oružje ili ćemo pucati na selo. I zato smo jednostavno morali pronaći neke puške i dati im.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako ste našli puške i dali im ako niste imali puške?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa bilo je 5 ili 6 pušaka u selu. Morali smo ih pronaći u selu i morali smo ih predati jer  to su bili seoske starešine, stariji ljudi koji su se okupili i pokušali pronaći neke puške da celo selo ne bi bilo spaljeno jer to je bio njihov cilj. Oni su želeli spaliti celo selo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako znate da su želeli da spale selo ako ne predate oružje?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Vojnici koji su bili stacionirani tamo ujutru rekli bi preko megafona predajte nam oružje ilićemo vam spaliti selo. Onda  bi oni otišli u smeru Đakovice, a onda bi se posle podne oko 5 vratili. Kada bi se vrćali u smeru Prizrena i tamo bi opet ostali oko 2 sata i opet bi preko megafona vikali predajte oružje, ako ne predate oružje spalićemo vam selo. To je ono što su oni rekli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste imali lokalnog policajca u selu, vašeg?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nismo imali policajca u selu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste imali nekog vašeg Albanca policajca, vašeg internog u selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli u vezi sa ovim to sam vrlo pažljivo ovde zapisao šta su radili kad su tražili oružje i da su posle odvodili u policijsku stanicu da bi im dali novac. Ali ste rekli da se to vama nije dogodilo. Jel tako.   

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ne. Meni i mojoj porodici se to nije dogodilo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi svedočite o nečemu što ste čuli od drugih da im se dogodilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A kome se to dogodilo. Možete li da kažete ime i prezime vašeg sugrađanina iz sela kome se to dogodilo, koji vam je ispričao da se to dogodilo. Kako se zove taj koji vam je ispričao da se to dogodilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se zove taj od koga ste čuli da se to dogodilo što svedočite, što  kažete da se vama nije dogodilo?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. To se dogodilo Ljuzimu Zećiriju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se još nekom dogodilo osim  Ljuzimu Zećiriju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne. Ne znam za nikog drugog.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači samo se dogodilo Zećiriju? Samo su od njega tražili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Jel živ Zećiri?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam čuo odgovor izvinjavam se.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Živ je, dobro. Rekli ste na pitanje tužilaca da li ste videli barikade na putevima da su to bili kontrolni punktovi. To ste vi tako opisali.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da. Na ulazu u Prizren i na ulazu  u Đakovicu i na ulazu u Orahovac.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako su izgledale te barikade?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Tamo su bile vreće sa peskom i jedan mali prometni znak za policiju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači policija iza vreća sa peskom i saobraćajni znak da stoji policija.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Oko njih bile su vreće sa peskom na cesti, tamo je bio znak za policiju i nosili su duge bele rukavice sve do lakata.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A saobraćaj se kretao putem?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, ljudi su prolazili, da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači nisu bile barikade nego kontrolni punkt policije. Da ili ne?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa stariji ljudi su mogli proći. Da to su bili kontrolni punktovi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači nisu bile barikade?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ne to nisu bile zapravo barikade, to su bili kontrolni punktovi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A zašto su bile vreće sa peskom oko mesta gde je policija?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa policija ih je iskoristila da se njima okruži. Svaka policija je to imala.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A od čega se štitila policija vrećama sa peskom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Šta mislite branila?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa zašto je policija bila kad nije na drumu pa traži dokumenta od vozača, zašto je bila iza vreća sa peskom. Zašta su im služile vreće sa peskom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa ne znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A je li imala policija vreće sa peskom 97. godine?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Što je 98. godine stavila vreće sa peskom oko kontrolnog punkta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne znam. Ne znam koji im je bio cilj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za šta služe vreće sa peskom kad se stave oko kontrolnog punkta?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ne znam, nikada me to nije interesovalo. Nikada nisam nikakve veze sa time tako da ne znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li vreće s peskom mogu da štite od kuršuma?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa oni znaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ne znate zašto se stavljaju vreće sa peskom?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa ne znam. To je ono što imam za reći, nije me interesovalo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate da nije bilo vreća sa peskom 97. ali 98. su bile vreće sa peskom.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste videli kada UČK puca na policiju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nisam to nikada video.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli nekad da je UČK pucala na policiju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Osobno ne znam za takav slučaj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli kad je neko poginuo od policajaca od UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ne znam ništa o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nikad niste čuli da je ubijen policajac neki od UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ja osobno ne znam niti za jedan takav slučaj.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li u vašem selu imate televiziju?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Da, imamo televiziju ali najveći deo vremena nema struje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa dobro ali ipak u nekom delu dana ima struje.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Možda ne znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sad ne govorim nego pre rata jer je imalo struje.

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa s vremena na vreme da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije bilo struje znači ni pre rata u vašem selu?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Pa bilo je struje s vremena na vreme. Ali ne redovno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste gledali televizuju s vremena na vreme?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Nikada me nije interesovalo gledanje televizije, nikada me nisu interesovale vesti. Zanimala me samo moja porodica i nije me interesovalo ništa drugo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A jeste li vi lično u kućiimali televizor?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, nisam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A niste ni od koga čuli ni za kakvo ubistvo policajca od strane UČK?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ništa ne znam  o tome. Mogu samo da vam kažem ono što sam ja video.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A da li ste čuli za bilo kakvu aktivnost tih 300 UČK koji su bili uz vaše selo, kažete da nisu bili u samom selu, kojima ste vi davali hranu i odelo i tako. Da li ste čuli šta su oni radili tih 300 o kojima ste vi govorili?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ništa ne znate o njihovim aktivnostima?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ništa.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste ikada čuli da je nekada UČK ubila nekog Albanca?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne, ništa ne znam o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je ikada nekoga ubila UČK koliko vi znate?

 

AGIM ZEĆIRI:

            Ne znam ništa.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da se vratimo na punktove o kojima ste govorili.

 

SUDIJA MEJ:

            Pre nego što to uradite trebali bismo da ovo završimo za 5 minuta, da li ćete završiti sa unakrsnim ispitivanjem za 5 minuta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Mej da završim za 5 minuta, ja možda imam malo više da ga pitam pošto je ovo vrlo jedna očigledna stvar. Pogotovvo

 

SUDIJA MEJ:

            U redu, time ćemo se onda baviti sutra ujutru. Sutra počinjemo u 9.30 i radićemo i posle podne. dakle, radimo ceo dan.

            Ustanite molim vas.

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest