aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 ŠESTI DAN  U HAGU - 19.2.2002.
STENOGRAM

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, sada ste vi na redu za unakrsna ispitivanja svedoka ako to želite da učinite. Pošto je ovo prvi svedok i pošto vi zastupate sami sebe moramo da vam kažemo o svrsi i ograničenjima unakrsnog ispitivanja. Svrha unakrsnog ispitivanja je da se postavljaju pitanja, da se testira svedočenje svedoka i njegov kredibilitet, tj. da li njemu ili njoj treba verovati ili ne. Prema pravilniku međunarodnog suda ograničeno je na temu kojom se bavilo glavno svedočenje, dakle svedočenje koje je teklo na pitanja tužilaštva. I takođe se ograničeva na ispitivanje kredibiliteta svedoka. To je takođe prilika da se postavljaju pitanja koja se odnose na vaše dokaze, odnosno na dokaze koje vi želite da izvedete tokom svoje odbrane. Pretresno veće može da dozvoli postavljanje drugih pitanja. Unakrsno ispitivanje je pod kontrolom pretresnog veća da bi bilo efikasno, da bi se njime došlo do istine i da bi se izbeglo nepotrebno trošenje vremena. Ono jeste ograničeno na pitanja koja su relevantna za teme kojima se bavimo u ovom suđenju i ne može se koristiti za uznemiravanje i zastrašivanje svedoka. Bilo koje pitanje koje bi otkrilo identitet zaštićenog svedoka mora da se postavlja na zatvorenoj sednici. Ovu ćete izjavu dobiti napismeno.

            A sada gospodine Milošević da li imate pitanja za ovog svedoka?

 

MILOŠEVIĆ:

            Koliko sam ja shvatio gospodin Bakali je  zaštićeni svedok.

 

SUDIJA:

            Dozvolite da vidim da li je to prevedeno. On nije zaštićeni svedok, on je gospodin Bakali. Dakle možete da postavljate kakva god želite pitanja u vezi s njegovim identitetom.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pročitao u novinama da je zaštićeni svedok, pa su onda objavili da je to Bakali. Ali hvala na obaveštenju.

            Ako se vi potrudite da mi svedok odgovara sa da ili ne na pitanja onda će svakako biti kraće.

            Rekli ste gospodine Bakali da su na Kosovu formirane privatne paralelne škole zbog aparthejda. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. Ali to nisu privatne, već javne državne škole. To nisu bile državne škole Srbije.

 

MILOŠEVIĆ:

            A koje su države to bile škole?

 

 

BAKALI:

            To su bile osnovne škole, srednje škole, univerzitet, sve su potpadale pod srpsko ministarstvo obrazovanja, finansirane su od strane Srbije, imale su srpski nastavni program, dakle u okviru sistema koji ste vi organizovali.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja govorim o paralelnim školama. Vi ste rekli da ste organizovali paralelne privatne škole zbog aparthejda. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. Osim što mi njih nismo nazivali privatnim školama. To nisu bile privatne škole, to su bile javne škole. Ljudi su skupljali novac, dakle stanovništvo je skupljalo koliko je moglo novac.

 

MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da ste bili profesor sociologije na Univerzitetu u Prištini.

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da svaki vaš student sociologije treba da zna da objasni šta je aparthejd.

 

BAKALI:

            Mislim. Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Molim vas objasnite šta je aparthejd.

 

BAKALI:

            Sa da ili ne, ili hoćete da dam mišljenje profesora.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da objasnite šta je aparthejd.

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas ukratko objašnjenje gospodine Bakali.

 

BAKALI:

            Ako grupa jedna nacionalna ili ratna grupa je stavljena u poziciju da je izvan vlasti, izvan ekonomije, izvan obrazovanja, izvan kulture i to im čini vlada onda je to aparthejd.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li se program škola za Kosovo razlikovao od programa škola za decu u celoj Srbiji?

 

BAKALI:

            Da. Da li želite primer?

 

SUDIJA MEJ:

            Molim vas dajte nam primer.

 

BAKALI:

            Npr. istorija albanskog naroda koja se razvijala u okviru autonomnog sistema eliminisana je u srpskom nastavno-naučnom programu ali ima drugih primera toga.

 

MILOŠEVIĆ:

            Nismo se razumeli očigledno. Ja vas ne pitam kakav je bio program vaših privatnih škola nego pitam o programu državnih škola na celoj teritoriji Srbije koji je bio isti za sve škole i za svu decu u Srbiji. Da li se po tom državnom programu Srbije razlikovao program za albansku decu. Da li su po državnom programu Srbije za državne škole na celoj teritoriji albanska deca imala različit program nego sva druga deca u Srbiji?

 

 

BAKALI:

            Koliko je meni poznato nije bilo razlike u nastavnom programu za obrazovanje na albanskom jeziku. Dakle to je bio unificirani program za celu Srbiju i za Albance i za Srbe na Kosovu.

 

MILOŠEVIĆ:

            Znači sva deca u Srbiji su učila isti školski program.

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je u državnim školama nastava za albansku decu bila na albanskom jeziku?

 

BAKALI:

            Mogla je da bude. Ali oni nisu prihvatili takve škole, nisu prihvatili da idu u te škole, jer ste im nametnuli nastavni program. Vaši ljudi su nametnuli vođe u školama, dakle šefove, direktore škola, nastavne programe, principe i slično.

 

MILOŠEVIĆ:

            Molim vas, malopre ste se složili da je nastavni program bio isti za svu decu u Srbiji, a sad kažete na moje pitanje da li je za albansku decu nastava bila na albanskom, da je bila za one koji su išli u državne škole, a da oni nisu hteli da idu jer smo im nametnuli program. Molim vas, ja tvrdim dakle da je za svu albansku decu nastava u državnim školama bila na albanskom, je li to tačno ili nije?

 

BAKALI:

            Nije bila na albanskom, odnosno to nisu bile škole na albanskom jeziku na Kosovu jer se obrazovni sistem radikalno promenio i albansko stanovništvo je odbilo da učestvuje u tome.

 

MILOŠEVIĆ:

            Jer vi tvrdite da albanska deca nisu uopšte išla u državne škole.

 

BAKALI:

            Rekao bih da gotovo niko nije išao u te škole, osim možda nekoliko manjih izuzetaka. Ne znam ni jednog učenika koji je išao u takve škole.

 

MILOŠEVIĆ:

            Šta milite koliko je bilo tih izuzetaka Albanaca koji su išli u državne škole?

            Koliko je moglo biti tih izuzetaka?

 

BAKALI:

            Ne znam. Zaista ne mislim da je bilo izuzetaka, ali moguće da ih je bilo. Ne znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro za te koji eto kao vi ne znate koliko je bilo, jer za njih je bila nastava na albanskom jeziku?

 

BAKALI:

            Ne znam. Zaista ne znam ni za jednog učenika ili studenta koji je pohađao školu u tom školskom sistemu kada je on stavljen u sistem aparthejda.

 

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi tvrdite nešto što sada kažete da ne znate.

 

BAKALI:

            Ne. Rekao sam da sam znao da su Albanci učestvovali u srpskom obrazovnom sistemu, ali ono što ne znam je ne znam da li su Albanci učestvovali u vašem obrazovnom sistemu. To je ono što ne znam. Mislim da nisu. Ali nisam siguran, moguće da jesu.

 

MILOŠEVIĆ:

            Zašto kažete naš obrazovni sistem. Da li ste smatrali da su Albanci građani Srbije ili ne?

 

BAKALI:

            Od trenutka kada je Skupština Kosova odobrila Ustav Kosova više se nisu osećali građanima Srbije.

 

MILOŠEVIĆ:

            Na to ćemo doći kasnije. A malopre ste opet upotrebili reč aparthejd. Ja vam savetujem da pročitate definiciju Ujedinjenih nacija o aparthejdu.

            Da li su mađarska deca učila na istom programu kao i sva druga deca u Srbiji?

 

BAKALI:

            To je bilo ranije regulisano nastavnim programom u okviru autonomnog položaja Vojvodine. Dakle, to je regulisano takođe za mađarske učenike i studente. Šta je se desilo kasnije kada ste vi došli na vlast, ja ne znam šta se desilo sa Mađarima u Vojvodini.

 

MILOŠEVIĆ:

            Pa, vi ste sami rekli da ste intelektualac koji se bavio pisanjem od 1981. do sada i ne znate šta se događalo u vašoj zemlji. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Nemate pravo, jer ja sam posmatrao šta se događa ali ne mogu da vam kažem detaljno šta se dešavalo sa nastavnim programom u državi Srbiji. Ne mogu da kažem da li su Mađari u Vojvodini to prihvatili ili nisu.

 

MILOŠEVIĆ:

            Mi smo konstatovali da je u celoj Srbiji za svu decu bio isti program škola. Pa sam vas pitao pošto ne znate koliko su albanska deca učila školu na albanskom jeziku, da li znate da li su mađarska deca učila školu na mađarskom, bugarska na bugarskom itd. Da li to znate? Ni to ne znate.

            Odgovorite sa da ili ne, nije potrebno veliko objašnjenje. Ne znate.

 

BAKALI:

            Ne. Ne znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Znači, ne znate da li u Srbiji pripadnici bugarske manjine uče škole na bugarskom, i to ne znate.

 

BAKALI:

            Ne. Ne znam.

 

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da školski program, koji dakle važi za svu decu u Srbiji, ne može da važi i za albansku decu.

 

BAKALI:

            Školski programi mogu da budu univerzalni za sve i moraju da imaju konkretne specifične elemente, posebno nacionalne elemente. Od 1974. na dalje mi smo imali nastavni program koji je odobrila Skupština Kosova i Srbija nije imala pravo uplitanja prema Ustavu uplitanja u takav nastavni program.

 

MILOŠEVIĆ:

            Pošto nije sporno da nacionalne manjine u Srbiji uče škole na svom jeziku i pošto albanska deca uče albanski jezik i književnost i uče sve druge predmete na albanskom jeziku da li smatrate da postoje posebna albanska matematika, fizika, biologija, hemija ili da ne idemo u egzaktne nauke - filozofija, da li je neki posebni albanski Platon, Aristotel, Džon Mor ili Đordano Bruno, Galileo Galilej itd. u čemu po vašem mišljenju osim u pogledu jezika što je svima bilo garantovano, treba da se razlikuje program za albansku decu od sve druge dece u Jugoslaviji?

           

BAKALI:

            Ne samo za albansku decu već za decu svih naroda u Jugoslaviji. Nacionalnih manjina sa izuzetkom matematike, Đordana Bruna naravno, to je zajedničko za sve nacionalne manjine ali svako ima svoj nastavni program - ne za prirodne nauke. Ali za istoriju i kulturu i jezik.

 

MILOŠEVIĆ:

            Pa valjda nije sporno da je što se tiče kulture, jezika i celokupne nastave svaka nacionalna manjina u mogućnosti da uči na svom jeziku u svakoj državnoj školi.

            Da li je albanski jezik bio službeni jezik na Kosovu - evo do ovog rata.

 

BAKALI:

            Jeste na osnovu Ustava iz 1974. godine.

 

MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da nije bio na osnovu promena Ustava,  da nije službeni jezik bio.

            Vi ste pod zakletvom gospodine Bakali!

 

BAKALI:

            Nije potrebno da me podsećate na to. Jezik uprave administracije u vreme Miloševića je bio takav da se mogao koristiti albanski za neka dokumenta.

 

MILOŠEVIĆ:

            Za koja dokumenta nije mogao da se koristi albanski?

 

BAKALI:

            Izvinjavam se to je tema za koju ja nisam ekspert, javna pitanja nisu područje moje ekspertize, tako da nisam u poziciji da odgovaram na ta pitanja.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ako Albanac izađe pred sud da li se smatralo da on može sa sudom da opšti samo na albanskom?

 

 

 

BAKALI:

            Da. Mnogi zatvorenici, mnogi ljudi koje ste zatvorili za vreme svoje vladavine su formalno dobijali pravo da odgovaraju na albanskom. Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Šta znači formalno. Da li to znači da im je inače to pravo bilo uskraćeno. Da ili ne.

 

BAKALI:

            Nije im bilo zabranjeno da koriste svoj jezik u sudnici. Pitanje pre svega zašto su bili na sudu.

 

MILOŠEVIĆ:

            Zašto su bili?

 

SUDIJA MEJ:

            Pitanje je bilo da li im je bilo dozvoljeno, koji jezik im je bio dozvoljen da ga koriste i odgovor je bilo je dozvoljeno da koriste albanski. Hvala vam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da srpska vlada nije htela da realizuje dogovor o školstvu koji smo potpisali Rugova i ja.

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je grupa 3+3+3 poznata. Govorim o grupi koju je u ime vlade Srbije vodio ministar Ratomir Vico, u ime albanske strane prof. Fehmi Agani i u ime Sent Adžidija Vićenco Palja. Da li vam je poznata ta grupa?

            Da ili ne?

 

BAKALI:

            Znam za to jer sam radio za njih, doneo sam dokumenta koja ste vi lično potpisali ali ja nisam radio u toj grupi - da budem precizan.

 

MILOŠEVIĆ:

            Govorili ste o toj temi, prema tome ja pretpostavljam da temu o kojoj ste govorili poznajete.

            Rekli ste da nisu postignuti nikakvi rezultati. Zašto? Rekli ste da ništa nije realizovano. Da li se sećate, odgovorite sa da ili ne.

            Do septembra te godine albanska strana preuzela je Tehnički fakultet od 20.000 kvadratnih metara i Ekonomsko-pravni fakultet od 16.000 kvadratnih metara, da li se sećate - da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. Proces je na neki način počeo ali je sabotiran i nije ostvaren uspeh, nikad nije sproveden taj dokument.

 

MILOŠEVIĆ:

            Kako smatrate da je sabotiran ako albanska strana materijalno preuzela zgrade od 20.000 kvadrata, od 16.000 kvadrata. Kako smatrate da je to sabotirano. Uzela u svoj posed da organizuje svoju nastavu na fakultetima. Da li smatrate da je to sabotiranje ili ne. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ja sam uveren da na osnovu onog što sam čuo od Fehmi Aganija, a Fehmi Agani vam je i na tom sastanku u maju rekao da su potpuno nezadovoljni reakcijom srpske strane i kontaktima između albanske i srpske strane. I takođe .... od strane poslanika ...

 

MILOŠEVIĆ:

            To u maju je to što ste ispričali o tom sastanku, to stavite na stranu - to ćemo posle. Ja vas pitam da li je, po vašem mišljenju, moguće kvalifikovati kako ste rekli kao sabotažu sprovođenje programa kada je materijalna činjenica da su čak na Univerzitetu preuzeli zgrade od 20.000 kvadrata, od 16.000 kvadrata itd. i da se to smatra nikakvom realizacijom - da ili ne?

           

BAKALI:

            Mislim da to nije bila realizacija.

 

MILOŠEVIĆ:

            A za one koji slušaju ja bih dodao ovo je bio vrh a što se tiče osnovnih i srednjih škola tu su svi problemi već bili rešeni,  da ili ne?

 

BAKALI:

            To se nije primenjivalo na osnovne i srednje škole sve vreme, a oni su radili u podrumima privatnih kuća.

 

MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite dakle da Albanci nisu išli u osnovne i srednje škole državne.

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, rekli ste da je jedina mogućnost za školovanje Albanaca bio paralelni sistem škola.

 

BAKALI:

            Da. To je tačno.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li su ukinuta prava albanske dece da se školuju na albanskom jeziku na Kosovu? Da ili ne?

 

BAKALI:

             Da. Jer im je ukinuto pravo da imaju vlastiti nastavni program.

 

MILOŠEVIĆ:

            A ko donosi nastavni program u nekoj zemlji?

            Kod nas je donosilo Ministarstvo prosvete za svu decu u Srbiji.

 

BAKALI:

            Na Kosovu smo imali pedagoški savet Kosova koji je prema Ustavu iz 1974. godine donosio nastavni program.

 

 

 

 

MILOŠEVIĆ:

            Doći ćemo mi i na taj ustav. Ja sam vas pitao da li je neko ukinuo pravo albanske dece da se školuju na albanskom jeziku. Odgovorite mi sa da ili ne.

            Vi tvrdite da albanska deca nisu mogla da se školuju na albanskom jeziku.

 

BAKALI:                                  

            Samo u jednom ilegalnom sistemu. Samo u podrumima. U državnim školama ne.

MILOŠEVIĆ:

            Dakle, tvrdite da u državnim školama albanska deca nisu školovana na albanskom jeziku.

            U državnim školama albanska deca nisu školovana na albanskom jeziku, to vi tvrdite. Odgovorite sa da ili ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Odlično.

            Rekli ste juče da je moj govor na Gazimestanu imao za direktknu posledicu promenu Ustava. Da ili ne?

 

BAKALI:

            To nije tačno tako. Rekao sam da je nakon toga došlo do donošenja amandmana na Ustav. Međutim, vaš govor na Gazimestanu je po mom mišljenju bio govor koji je predstavljao program za rat.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, ostavimo sad to na stranu. Znači, rekli ste i sad ponovili da je nakon mog govora na Gazimestanu promenjen ustav.

 

BAKALI:

            Tako je.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate datuma Kosovske bitke, da li znate da je to bilo 28. juna 1389. godine?

            Da li  znate da je šestogodina  obeleženo  na isti dan 28. juna 1989. godine?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste juče da je moj govor na Gazimestanu imao za direktnu posledicu promenu Ustava.

 

MAHMUD BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je Skupština Srbije proglasila promene Ustava 28. marta 1989. godine. Dakle, tri meseca pre govora kome Vi za posledicu prepisujete promenu Ustava. Maločas ste rekli da je nakon mog govora došlo do promene, a ovo su datumi upisani veoma čvrsto, 28. mart 1989. godine je tri meseca posle datuma, nakon koga vi tvrdite da je promenjen Ustav. U čemu je stvar gospodine Bakali. Da ili ne?

 

SUDIJA:

            Samo trenutak. Samo trenutak. Dozvolite svedoku da odgovori na pitanje. Izvolite. Znači rečeno je da je do promene Ustava došlo tri meseca pre govora. Gospodine Bakali šta je vaš odgovor na to.

 

MAHMUD BAKALI:

             Inicijativa je preduzeta ranije, ali to se ne odnosi na ono što govorim. Ja juče uopšte to nisam rekao. Ja nisam rekao da je njegov govor toga dana odmah doveo do ustavnih promena. Ja sam to spomenuo pred ovim sudom zato jer sam mislio da je to bio program za rat. Poziv na rat. A pravna inicijativa da dođe do ustavnih amandmana zaista je preduzeta nekoliko meseci ranije. Međutim, kao što sam juče već rekao Ustav je promenjen na protivpravni način uz korištenje sile. Ja nisam povezao njegov govor sa promenama Ustava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, maločas ste tu, pre dva minuta, rekli da je do promena Ustava došlo nakon mog govora na Gazimestanu. Da ili ne? Uostalom to su svi čuli.

 

MAHMUD BAKALI:

            Mislim da je suština ustavnih promena povezana sa vašim govorom na Gazimestanu. Nakon vašeg govora došlo je do promena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možete li da mi citirate iz mog govora to što tvrdite.

 

BAKALI:

            Ono što je na mene ostavilo veliki utisak, a sada nemam ovde taj dokumenat sa sobom. Ono što je na mene zaista ostavilo utisak u to vreme bio je način na koji ste vi to rekli. Rekli ste da mi danas u Jugoslaviji vodimo političke bitke a da ta bitka takođe može poprimiti i oblik oružanog rata. Sve što sam ja dobio od vašeg govora u Gazimestanu bila je impresija da ste vi tamo razvili program vojne akcije, odnosno krize u Jugoslaviji. To je utisak koji je ostao u meni. To je ono o čemu sam pisao i to je ono što sada ovde kažem ovom časnom sudu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro to što ste rekli naravno nisam rekao, ali ste rekli ono što je reklo tužilaštvo a ja sam to ovde demantovao čitajući govor, a da li ste u stanju da mi pružite na uvid to što ste vi tada pisali. Ja sam u stanju da vam dam govor i da vam dam novine od 1989. u kojima je taj govor. Da li ste vi u stanju da meni date te vaše novine. Nabrojali ste ovde "Vreme",  "Našu Borbu", i nekoliko drugih listova i već ste vi pisali o mom govoru ocenjujući ga tako kako sad kažete. Da li možemo da vidimo te vaše članke. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne. Jer u to vrieme nisam još pisao u "Našoj Borbi" i u "Vremenu". Tada sam pisao na albanskom u novinama na albanskom i u jednom pismu koje sam poslao Iglbergeru, a koje sam objavio u "Vjesniku" u Zagrebu, i u jednom albanskom listu u Prištini. Međutim, to sada ovde nemam sa sobom  da bih to mogao citirati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sve te na albanskom, na srpskom, na hrvatskom u "Vjesniku" i tako dalje, znači to možete. Da ili ne. Da li bi ste objasnili kako sam ja pozvo u rat na Gazimestanu. Je li to piše u tim vašim tekstovima. Da li tvrdite da to piše u vašim tekstovima. 

 

 

 

BAKALI:

            Ja sam tamo napisao da ste vi tamo razvili jedan militantni program. Nisam reko da ste objavili rat. Nego da ste tamo objavili, kao što sam već rekao jedan militantni, militaristički program.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Šta ste rekli  sve je u zapisniku, pa ćemo moći da uporedimo da li to ovde što ste rekli piše ili ste rekli neistinu pod zakletvom. Ali to ćemo ostaviti na stranu. Malopre ste pomenuli, kad sam ja rekao 28. mart,  Vi ste rekli "pa da pokrenute su inicijative". 28. marta nisu pokrenute inicijative. 28. marta je izvršen završni čin, 28. marta 1989. je izvršen završni čin proglašenja Ustava na sednici Skupštine Srbije. Dakle, nikakve inicijative i počeci ranije. Tu je završni čin.

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, moramo doći  do pitanja. Koje je vaše pitanje. Da li je 28. marta, koji je dakle tri meseca pre 28. juna, održan završni čin proglašenja promena Ustava Srbije. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne sećam se tačnih datuma. Ne mogu o tome ništa govoriti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odgovor je bitan. Jer ste juče rekli, a i ovde ponovili, da je do promena došlo nakon Gazimestana.

 

SUDIJA:

            Gospodine Miloševiću, mislim da ste obradili ovu temu. Rekli ste što ste želeli reći. Svedok je rekao da se ne seća datuma, imamo iskaz i uzećemo ga u obzir kad zato dođe vreme. A sada molim vas da nastavite sa ispitivanjem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tačno da je Skupština Kosova prihvatila ustavne promene pre toga 28. marta. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne. Toga dana je Skupština Kosova bila opkoljena policijom i tenkovima.

 

SUDIJA:

            Ne bi trebalo nastavljati ovu raspravu. Mislim da smo se već dugo zadržali na 28. martu. Bolje bi bilo da pređemo na sledeću temu gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo nije ista tema gospodine Mej, jer postoje još neke stvari koje su zato vezane, a veoma su bitne.

 

SUDIJA:

            Idemo na sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da Skupština Srbije po Ustavu tadašnjem ne bi mogla da izvrši tu promenu bez prethodne odluke Skupštine Kosova.

 

 

 

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. Da li je Skupština Kosova donela tu odluku o usvajanju amandmana. Da ili ne?

BAKALI:

            Tu se ne radi o tome da li ja mogu reći da ili ne. Ja mogu reći da, ali to se odigralo pod pritiskom tenkova koji su se nalazili van Skupštine.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Te tenkove ste samo vi videli. A ja vas pitam da li je Skupština donela tu odluku o usvajanju ustavnih amandmana. Da ili ne?

BAKALI:

            Da, uz  upotrebu sile.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je na Skupštini Kosova samo 14 poslanika glasalo protiv.

BAKALI:

            Neki su bili hrabri i bez obzira na nasilje rekli su da se ne slažu sa promenama.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pitao da li je tačno da je samo 14 poslanika u Skupštini Kosova glasalo protiv. Da ili ne?

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim vas sadržite se na odgovoru. Da li je tačno da je član Ustavne komisije Srbije bio sa Kosova prof. Surija Pupovci, takođe Albanac, pošto javnosti ime ne znači za prepoznavanje kao što nama znači. Da li je, dakle, tačno da je član Ustavne komisije bio sa Kosova Albanac prof. Surija Pupovci?

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je prof. Pupovci istupao na televiziji pre Skupštine i objašnjavao i podržao amandmane. Da ili ne?

BAKALI:

            Da. Ali molim vas da mi postavite i pitanje zašto se on pojavio na televiziji. Dajte pitajte me to.

SUDAC:

            Pre svega prevodioci imaju molbu. Morate praviti pauzu i to obojica između pitanja i odgovora. Molim vas da to imate na umu. Gospodine Bakali, nakon što završimo unakrsno ispitivanje optužba će ponovo imati šansu da vam postavi dodatna pitanja, a to znači da ukoliko postoje neke relevantne stvari o kojima oni vas žele pitati ili koje vi želite objasniti,  vi to sada možete učiniti a do tada molim vas da se skoncentrišete na odgovaranje na pitanja. Izvolite.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate ko je Sinan Hasani.

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Sinan Hasani u vreme ustavnih promena u Srbiji bio predsednik Predsedništva Jugoslavije?

BAKALI:

            Da. Bio je. Bio je predsednik Predsedništva Jugoslavije i bio je na vašoj strani.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sinan Hasani, Albanac, predsednik Predsedništva Jugoslavije bio je prisutan i na sednici Skupštine Srbije na kojoj je proglašen Ustav 28. marta. Da li je to tačno?

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da su bili prisutni i svi drugi savezni i republički funkcioneri takođe albanske nacionalnosti. Da li je tačno ili nije?

BAKALI:

            Nije tačno. Ne Albanci, Sinani da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da je od Albanaca bio prisutan samo Sinan Hasani.

BAKALI:

            Pa verovatno je bio još i neko drugi toga se ne sećam.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je bio u to vreme predsednik Pokrajinskog komiteta partije odnosno ono što ste vi bili u svoje vreme. Da li je bio Albanac ili Srbin.

BAKALI:

            Albanac koga ste vi imenovali na taj položaj.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja sam pitao da li je bio Albanac ili Srbin i da li su i drugi Albanci koji su tamo prisustvovali došli zato što sam ih ja imenovao?

BAKALI:

            Gospodo molim vas, kada neko društvo lišite njegovog ustavnog položaja nemojte mislite da su oni srećni da dolaze na sastanak na kojem krše njihova ustavna prava. Ja ne znam zašto je on bio tamo, vi njega morate pitati zašto je on došao tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A ko je izabrao Sinana Hasania na položaj u Predsedništvo SFRJ.

BAKALI:

            Pa kratko rečeno Vi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sinan Hasani je bio izabran u Skupštini Kosova za člana Predsedništva SFRJ mnogo ranije. Da niste možda pogrešili. Razmislite malo.

BAKALI:

            Ne.Ne. Ja sam u pravu, vi ste u krivu. Sinan Hasani došao je u Predsedništvo Jugoslavije nakon što ste vi izabrani za predsednika Srbije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da sam ja postavio Sinana Hasania u Predsedništvo Jugoslavije. To vi tvrdite. Da ili ne?

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odlično.

BAKALI:

            Nema na čemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je neko od narodnih poslanika Albanaca na sednici Skupštine Srbije, na kojoj je proglašen Ustav, osporio donošenje ili glasao protiv. Da ili ne?

BAKALI:

              Ne sećam se. Mislite u srpskoj skupštini.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To nije srpska skupština.

 

BAKALI:

            Dobro.Dobro.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je Skupština Republike Srbije.

BAKALI:

            Tako je. Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate ko je Muharem Ismaili.

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je on vaš prijatelj. Direktor banke na Kosovu i Albanac, naravno.

BAKALI:

            On je kosovski albanac. Bio je direktor kosovske banke. To više nije, više nije  tamo i on je moj prijatelj. Ne znam zašto me to pitate.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zato što hoću da vam postavim još jedno pitanje.

            Da li ste od njega tražili da dođete na razgovor kod mene.

BAKALI:

            Nikada. Ne, to nije istina. Nikada sa njim nisam razgovarao o tome da želim razgovarati sa vama. Nikada. Ne. To nikad nisam učinio.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite da niste  preko Muharema Ismailia tražili da dođete kod mene.

BAKALI:

            Ja pod punom odgovornošću odgovaram ne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Objasnili ste juče kako vam je lokalni šef državne bezbednosti Gajić pod navodnicama otkrio tajnu da postoji nekakav plan spržene zemlje. Zar nije bilo logično da u razgovoru sa mnom postavite i pokrenete to pitanje. Da ili ne?

BAKALI: 

            To sam mogao učiniti, ali nisam. Nisam želeo prenositi poglede drugih. Možda sam to morao učiniti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. Dovoljno je za ocenu vašeg prosuđivanja o ozbiljnosti te informacije. Dovoljno je. Sami ste rekli da se naš razgovor odnosio na zakazivanje sastanka sa delegacijom na čelu sa Rugovom radi političkog rešenja. Da ili ne?

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste da je delegacija Vlade Srbije koju je predvodio potpredsednik Vlade Ratko Marković, bila samo jednom i održala jedan sastanak sa vašim predstavnicima na Kosovu.

BAKALI:

            Da.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno, dakle, da su sa dva sastanka delegacije Srbije i albanske strane izdata zajednička saopštenja, i da postoje zajednička saopštenja sa dva. Vi ste rekli da ni taj jedan nije bilo zajedničko saopštenje. Da li je tačno da postoje sa dva. Da ili ne?

BAKALI:

            Ne.Ne. Imali smo samo jedan sastanak dveju delegacija a izdali smo dva odvojena saopštenja. Nismo imali dva sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je delegacija Vlade Srbije, na čelu sa potpredsednikom prof.  Ratkom Markovićem, dolazila jedanaest puta u Prištinu na sastanke po unapred zakazanom programu i da se nije pojavila albanska strana. Svaki put smo to mogli da vidimo na televiziji, gospodine Bakali. Ne morate da budete posebno obavešteni. Da li je tačno, 11 puta dolaze u Prištinu i da se albanska strana ne pojavi.

 

BAKALI:

            Možda je delegacija na čelu sa prof. Markovićem došla. Mi smo  često viđali delegacije kad su dolazili iz Srbije u Prištinu. Ja sam pratio albansku stranu. Međutim, ti sastanci su bili rezultat arogancije i diktata.

SUDIJA:

            Hajde da pokušamo utvrditi o čemu se tu tačno radi. Znači nije se održao samo jedan sastanak. Nego je bilo još navrata kada je neka srpska delegacija dolazila na Kosovo da se tamo sastane, a albanski predstavnici ako sam ja dobro shvatio na te sastanke nisu došli. Da li je to tačan opis situacije.

BAKALI:

            Da. Međutim, ti sastanci nisu bili planirani unapred. Bilo je takvih slučajeva. Nisam to pratio ne znam tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ti slučajevi koje ne znate da su postojali nisu bili zakazani.

BAKALI:

            Da. Kao što sam već rekao ti sastanci nisu bili unapred pripremljeni, zakazani i nisu se mogli voditi stvarni pregovori.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste na pitanje tužioca odgovorili da na srpskoj strani nije bilo volje za razgovore. Odgovorili ste tako. Prelistajte pa ćete videti na srpskoj strani nije bilo volje za razgovore o političkom rešenju, a ovde vidimo da su jedanaest puta došli, a da sa vaše strane nije bilo volje za razgovore. Da li je to tačno ili ne?

BAKALI:

            To nije tačno. Nije tačno. Da je srpska strana bila posebno zainteresovana za ova politička pitanja koja su se odnosila na položaj Kosova. Albanska strana je bila zainteresovana za takva pitanja. Vaše delegacije su dolazile da bi uglavnom održale predavanja protiv terorizma da bi smirile situaciju. Da bi smirili građane. Da bi vam bilo lakše da nama upravljate. A ne da bi se rešilo pitanje statusa Kosova i to ne na osnovu izražene volje albanskog naroda.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ostavite vi na stranu te reči o izraženoj volji albanskog naroda. Ja sam vas pitao: Da li je tačno da je delegacija posle sastanka između mene i Rugove, kome ste i vi prisustvovali, jedanaest puta dolazila u Prištinu da te razgovore nastavlja. Da su sa dva sastanka samo objavljena saopštenja, da ste ostale pokušaje blokirali i da sada tvrdite da srpska strana koja je jedanaest puta dolazila u Prištinu, nije imala volju da pregovara. Da li je to tačno ili ne?

BAKALI:

            Nije tačno. Gospodine Miloševiću, vi mešate neke stvari. Nakon prvog i poslednjeg sastanka između dve delegacije, a ja sam bio član albanske delegacije mi nismo dobili nikakvu ponudu niti smo imali bilo kakav drugi sastanak.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite, dakle, da je ovo što sam ja vas pitao  da li je tačno odgovor  da nije tačno.

BAKALI:

            Nije tačno.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je tačno da je čak i nekadašnji savezni premijer, inače Amerikanac Milan Panić, negde 1993. godine, zajedno sa Vensom i Ovenom došo na Kosovo i da i onda niko nije hteo s njima da razgovara.

BAKALI:

            Koliko ja znam ne.  Pošto je premijer Jugoslavije se sastao sa Ibrahimom Rugovom ako se sjećate bila je fotografija gde oni drže ruke podignute u vazduh zajedno. Ali mislim da taj sastanak nije imao neku težinu za pitanje o kome mi govorimo.

SUDIJA MEJ:

            Da li je vaš odgovor, da vi ne znate.

BAKALI:

            Odgovor. Ne. Ne sećam se.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali. Vi ste bili savetnik Adema Demaćija. Da li je to tačno ili ne?

BAKALI:

            Da. Nekoliko meseci. Pre početka konferencije u Rambujeu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. Bili ste savetnik Adema Demaćija, dakle, i to ste sad potvrdili. Koliko se sećam juče ste rekli da niste imali veze sa OVK, a ako se ne sećam dobro, ako nisam dobro čuo, onda vas pitam da li ste imali veze sa OVK.

BAKALI:

            Sa vojnicima OVK Oslobodilačke vojske Kosova i  sa generalštabom nisam imao nikakvih veza. Kao što sam rekao imao sam kontakte kao savetnik koji je davao političke i diplomatske savete OVK-u, i to je bilo javno i legalno i to su bili kontakti sa Ademom Demaćijem u Prištini. Dva ili tri meseca pre konferencije u Rambujeu  došlo je do neslaganja između mene i gospodina Demaćija. I ja sam insistirao da OVK učestvuje u Rambujeu bez obzira na početnu platformu i politiku konferencije u Rambujeu. Oni nisu uzeli u obzir sve aspiracije albanskog naroda. Ali Rambuje je bio važan međunarodni faktor za rešavanje kosovskog pitanja na miran i politički način. U isto vreme pomogao je da se ostvari međunarodno prisustvo tako da sam ja insistirao da OVK učestvuje na Konferenciji u Rambujeu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste završili sa objašnjenjima za koje vas nisam pitao, moram da se vratim na pitanje. Vi ste potvrdili maločas da ste bili savetnik Adema Demaćija i potvrdili ste maločas  da niste imali veze sa UČK.  Juče ste odgovorili da niste imali veze sa UČK, a poznato je da je Adem Demaći, šef političkog krila UČK.

            Vi sad pokušavate da zaobiđete istinu, da tako kažem, jer kažete da niste imali kontakt sa trupama. Ja vas nisam pitao s kojim ste vojnikom i kojim teroristom imali veze. Pitanje je bilo da li ste imali veze sa UČK. Adem Demaći je bio šef političkog krila UČK, a vi ste bili njegov savetnik. Da li je to tačno?

 

 

BAKALI:

            Vi pokušavate da malo izmenite moj odgovor. Ja sam imao kontakte sa OVK ili UČK, kao politički savjetnik koji je davao formalne savete i sugestije. Ali, ja ne pokušavam da bilo šta sakrijem,  sam ponosan na to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas nisam pitao da li ste vi pucali, ili postavljali bombe. Pitao sam vas samo da li ste imali veze sa UČK.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Miloševiću, samo trenutak. Gospodine Miloševiću, on je dao objašnjenje o svojoj vezi sa OVK, mi smo to čuli. Možemo li sada ići dalje, na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možemo. Možemo.

            Vi ste gospodine Bakali poslanik u Skupštini Kosova iz Alijanse za budućnost Kosova. Da li ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi ste juče rekli da ste nezavisni intelektualac poslanik, a ne da ste poslanik Alijanse za budućnost  Kosova. Da li ne?

 

BAKALI:

            Vi ste promenili pitanje i tražite da odgovorim sa da ili ne. Dajte mi trenutak da objasnim. Ja sam poslanik na listu Alijanse za budućnost Kosova jer su izbori išli na proporcionalnoj osnovi i stranke su imale zatvorene liste. Od mene su kao nezavisnog intelektualca tražili da stavim svoje ime na tu listu, ali ja sam i dalje ostao nezavisan. Meni se sviđa Alijansa, ljudi koji su u njoj. Ja sam prihvatio da stave moje ime na njihovu listu. Oni su me pozvali i ja sam to uradio. Ali kao takav ja sam nezavisni poslanik u Skupštini Kosova. Sa liste Alijanse i ja sam član parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova. Ja ne vidim šta je tu kontradiktorno. Ja nisam član nijedne stranke, nisam ni član Alijanse.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste poslanik Alijanse. To je ono i što ste potvrdili i to svako zna ko zna šta su parlamentarni izbori. Na njihovoj listi poslanik ste Alijanse. Da li ne?

 

BAKALI:

            Da. Ja sam na listi Alijanse.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Da li ste sada saveznik Ramuša Haradinaja?

 

BAKALI:

            Ako su mu potrebni moji saveti ja mu ih dajem.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato  u vezi sa vašim predsednikom Alijanse da kako je napisao "Elefteros Tipos" prema izveštajima britanske službe,  da se on vodi pod nazivom mafijaš Ramuš, a Haradinaj je švercer i šef albanskog podzemlja poznat evropskim službama po prljavim aktivnostima na Balkanu i u čitavoj Evropi. Da li to znate?

 

BAKALI:

            Ne znam to i to je upravo suprotno mom mišljenju. Ja jako uvažavam Ramuša Haradinajija.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas samo pitam da li znate šta je o tome napisao "Elefteros Tipos" i citirao to što sam rekao.

 

 

BAKALI:

            Tipos. Šta to beše?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Novine.

 

BAKALI:

            Novine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate šta je u Đakovici za šverc duvana, goriva i oružja Ramuš Haridinaj, vaš predsednik? Da li vam je to poznato?

 

BAKALI:

            To ne znam. Znam da je on dobra osoba, on je dobar, mlad političar i dobar komandant.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            1986. služio vojsku u JNA, a posle toga više godina bio u francuskoj legiji stranaca. Da li  to znate?

 

BAKALI:

            Za JNA znam ali za legiju stranaca ne znam. Nikad ga nisam pitao i nikad mi on to nije rekao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je on organizator oružanih aktivnosti albanskih terorista u Makedoniji i na jugu Srbije u ovim poslednjim mesecima? Da li to znate?

 

BAKALI:

            Ne, naprotiv. Ja znam suprotno. Iz razgovora da smo morali da iskoristimo svoj uticaj u preševskoj dolini u Makedoniji da smirimo situaciju i da eliminišemo nasilje tamo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da se Haradinaj tereti za više ubistava Albanaca i Srba?

 

BAKALI:

            Ne. I mislim da uopšte ne mogu da budu dokazi za takve optužbe. Nikad nisam čuo za to u svakom slučaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da lije tačno da je Haradinaj bio ranjen kada je bacao bombu na kuću Sadiha Musaja, takođe Albanca. Da li vam je to poznato?

 

BAKALI:

            Informacije koje vi ovde iznosite pokazuju da ste jako loše informisani, molim vas budite oprezniji sa informacijama koje prezentirate.

 

SUDIJA:

            mislim da smo proveli na ovome dosta vremena, ulazimo previše u detalje svedočenja ovog svedoka. Dobili smo pitanja koja ste postavili O kredibilitetu ovog svedoka, mislim da sada možemo da pređemo na drugu temu.

 

 

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Govorili ste juče o ubistvu Jašarija u Donjoj Prekazi. Da li vam je poznato da je policija opkolila kuću da ih uhapsi i da nisu hteli da se predaju policiji i da su pucali na policiju?

 

BAKALI:          

            To je vaša interpretacija. Ja ne znam detalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli da im je policija dala dva sata da se predaju. Prema tome, znate detalje. Da li ste juče rekli da je policija  dala 2 sata vremena da se predaju kada ih je opkolila?

 

SUDIJA:

            Ono što je on rekao je da ste mu vi gospodine Milošević rekli, to je bilo njegovo svedočenje. Da ste mu vi to rekli.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da sam mu ja rekao da su imali 2 sata da se predaju?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da su za ta dva sata izašli uglavnom žene i deca napolje?

 

BAKALI:

            Ne znam ali znam da su žene i deca ubijeni u kući i oko kuće.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Oni koji su izašli napolje sigurno nisu ubijeni. A da li znate da je Jašari ubio čak i rođenog strica tada zato što je hteo da izađe da se preda ili rođenog ujaka, ja više ne znam tu više rodbinsku vezu, koji je hteo da izađe da se preda što ima u sudskim izveštajima i isleđivanju tog događaja?

 

BAKALI:

            Ne znam i ne verujem u to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da je vreme od 2 sata nedovoljno da teroristi odluče da li će se predati i da su po isteku ta dva sata ponovo otvorili vatru na policiju. Oni koji su smatrali da treba da izađu izašli su, a da li  smatrate da neka druga policija bilo gde u svetu pobegne kad se na nju puca iz zabarakadirane kuće u kojoj se nalaze ubice. Da li je to vaše mišljenje?

 

BAKALI:

            Ja nemam ništa sa policijskim operacijama tako da ne mogu da odgovorim na vaše pitanje. Ono što ja znam jeste da ste ubili civile, decu, 12.000 civila uključujući i ženu, decu, trudne žene, a sve vreme ste govorili da se borite protiv terorizma. ja to znam. A u slučaju porodice Jašari posle njih i oko njih ubijali ste i žene i decu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate za iskustvo policije sa istog tog mesta Donji Prekazi 13. maja 1981. godine kad su goneći zabarakadirane zločince poginula 4 policajca, a peti kasnije umro od teške rane. Pošto je sad nacionalnost bitna bila su tri Srbina, jedan Musliman i jedan Albanac, policajci koji su poginuli u sukobu sa tim zlikovcima. Pretpostavljam da mislite da je trebalo ponovo da pogine 5 policajaca od Jašarija koji je kao što znate ubijao i Srbe i Albance uglavnom da bih opljačkao i ubijao  je zbog novca, nije bio mnogo gadljiv ni kad Albanac ima novac da mu preseče grkljan.

 

SUDIJA MEJ:

            Pitanje molim vas. Postavite pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da je Jašari ubica?

 

BAKALI:

            Ne.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Bakali, mislim da smo se u celosti ovim pozabavili i vi ste svedočili o tome.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Mogu li da nastavim.

 

SUDIJA MEJ:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste juče da je bilo u moje  vreme ljudi koji su zatvarani, hapšeni iz političkih razloga, a ja tvrdim da niko nije smeo biti hapšen iz političkih razloga.

 

SUDIJA MEJ:

            Ne dobijamo prevod. Izvolite nastavite.

 

:SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da ponovim pitanje. Rekli ste juče da je bilo u moje vreme ljudi koji su zatvarani, hapšeni iz političkih razloga, a ja tvrdim da niko nije smeo biti uhapšen iz političkih razloga. Ako je tačno to što ste rekli, dakle ako je tačno to što ste rekli da je u zatvoru bio neki Albanac iz političkih razloga, da li ste pokrenuli to pitanje kod neke od zapadnih ambasada gde sami kažete da ste išli na prijeme, da li ste pokrenuli to pitanje kod Amensti internešenela, Helsinski Voča ili kod jugoslovenskih organa. Kako to da niste pokrenuli to pitanje a znate i sami da bi bar postalo javno da postoji neki čovek, neki paćenik koga je uhapsila vlast. Da li  ste pokrenuli ta pitanja?

 

BAKALI:

            Pokrenuo sam ih pred organima za zaštitu građanskih prava u Srbiji i u drugim državama, Sjedinjenim Američkim  državama, Evropi, pred Ujedinjenim nacijama smo govorili da zatvarate  ljude iz političkih razloga i da držite 2.000 Albanca zatvorenih iz političkih razloga. na primer u Đakovici, jednostavno su odvodili ljude iz kuća, sa ulica i slali ih u zatvore u Srbiji. Čak je postojala neka formalna kazna koja je izrečena bez normalnog pravnog  postupka i oni su osuđivani na drakonske kazne i odvođeni u zatvore. Ja to znam i želim da iznesem još jednu optužbu  ovde.

 

SUDIJA MEJ:

            Sačekajte sledeće pitanje molim vas.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li imate osim te propagande o tzv. hapšenjima ljudi, da li ste to pokretali sa imenima tih uhapšenih. Da li ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kome ste dali imena tih uhapšenih koji su po političkim razlozima uhapšeni?

 

BAKALI:

            Molim vas uvaženi sude morate znati da ima mnogo humanitarnih organizacija, čak i u Srbiji koji znaju bolje imena nego ja. Oni su izloženi pritisku i oni su samo hteli da se albanski zatvorenici oslobode iz srpskih zatvora. Ne govorim o normalnim osuđenicima, govorim o političkim osuđenicima, političkim zatvorenicima za vreme Miloševićeve vlasti.

 

SUDIJA MEJ:

            Postavljeno vam je pitanje da li možete navesti imena i kome ste naveli imena? Dakle, postavljeno je pitanje kome ste naveli imena?

 

BAKALI:

            Dva ili tri srpska veća koja su bila jako pozitivna, imala su jako pozitivne stavove. Jedna uvažena gospođa čijeg se imena ne sećam, zatim sve međunarodne organizacije koje su se bavile zaštitom ljudskih prava znale su ta imena, takođe i kosovsko veće za zaštitu ljudskih prava i sloboda, svi su znali tačno imena. I oni su ta imena prosledili relevantnim telima. Mnogi tužioci su odlazili Ministarstvu pravde Srbije i prezentirali imena tako da oni takođe znaju o kome govorim, oni znaju ko su ti politički zatvorenici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam za imena žrtava, navodnih o kojima govorite, a ne  za imena gospođe kako vi kažete kojoj ste se obratili. Dakle, imate li imena tih žrtava?

 

BAKALI:

            Imamo imena političkih zatvorenika i imena žrtava. U ovom trenutku ih nemam sa sobom ali  mogu vam reći da setio sam imena Ukšina Hotija kako je on izveden iz zatvora i nestao bez traga. Zatim tu su mnoga druga imena koja vam mogu dati u bilo kom drugom trenutku na osnovu dokaza svedoka. Mogu da ih dam Haškom sudu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, da razjasnimo. Vi tvrdite da je bilo političkih zatvorenika koji su osuđeni iz političkih razloga i za verbalni delikt?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da smo mi ukinuli verbalni delikt iz Krivičnog zakona.

 

BAKALI:

            Da, ali kasnije su to promenili. Na primer optužbe  koje su iznesene protiv  velikog broja ljudi koji su poslati u zatvor, bazirali su se na tome da je rečeno da su oni pozvali NATO da dođe i da su oni krilo OVK. Oni nisu imali na sebi nikakve uniforme, odvedeni su iz kuća, sa ulica pravo u zatvore.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A vi govorite o UČK, o uhapšenim teroristima govorite.

 

BAKALI:

            Ne. Ne govorim o tome, govorim o običnim građanima koje su odvodili iz njihovih kuća, na primer u Đakovici. Oni nisu imali nikakve veze sa OVK. Ali vi ste ih optužili da biste napunili srpske zatvore njima. Mislim da tih 2.000 ljudi koji su bili zatočeni u zatvorima u Srbiji nisu bili samo politički zatvorenici.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ostavite sada na stranu vreme rata molim vas. Pitam vas za vreme pred rat i sve vreme poslednjih 12 godina. Da li je  bilo političkih zatvorenika u zatvorima?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pre terorista. Bilo je?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate li ih ko su?

 

BAKALI:

            Ukšin Hoki jedan primer. On. Njemu je suđeno  pre 8 godina.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević, sada je 10.30. sada ćemo napraviti pauzu od 20 minuta. Koliko vam još vremena treba za unakrsno ispitivanje po vašoj proceni?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Zavisi od toga šta on još bude odgovarao. Ja imam i podpitanja gospodine Mej. Treba mi verovatno sat, dva, otkud znam. Odnosi se sve na ono što je juče govorio. Mislim toliko neistina zahteva mnogo pitanja.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu, nećemo slušati nikakve osobne komentare. Međutim, trebali bismo ako je to moguće danas završiti sa ovim svedokom. Da li Amikosi imaju pitanja? Amikus ne. Hvala.

            Molim ustanite.

 

 

 

posle pauze

 

SUDIJA MEJ:

 Izvolite gospodine Miloševiću.

 

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Rekli ste juče da su Albanci bili masovno otpuštani s posla iako znate da je bila direktiva albanskih separatističkih stranaka da se bojkotuje svaki posao. Da li vam je poznata iz tog vremena ta reč bojkot i ta pojava?

 

BAKALI:

            Koliko je meni poznato nezavisni sindikat Kosova je zaista upotrebio reč bojkot, tako da radnici na Kosovu ne potpišu deklaraciju o lojalnosti prema srpskoj državi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To je drugo pitanje, ali pošto ste ga otvorili moram i ja da napravim digresiju. O kakvoj deklaraciji lojalnosti srpskoj državi govorite. Da li je postojala Deklaracija o lojalnosti srpskoj državi? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da, postojala je. Deklaracija lojalnosti prema srpskoj državi na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je napisao tu deklaraciju?

 

BAKALI:

            Odgovorni organi  srpske države na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ja prvi put čujem za neku deklaraciju lojalnosti da li vi možete da mi prezentirate tekst te deklaracije i uopšte tu deklaraciju lojalnosti srpskoj državi koja je tražena navodno da Albanci potpišu.

 

BAKALI:

            Da, mogu vam to doneti, mogu doneti u sudnicu čim se vratim u Prištinu i nabavim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da niko u Srbiji ne zna za takvu dekllaraciju počev od mene na primer?

 

BAKALI:

            Ne, to mi nije bilo poznato.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali poznata vam je kako sam shvatio reč bojkot u vezi sa obavljanjem radnih dužnosti koju je proglasio Sindikat Kosova, taj tzv. nezavisni.

 

BAKALI:

            Da, zato jer su sindikati bili pod pritiskom članstva u vezi toga što da se radi ukoliko ljudi budu zamoljeni i zatraženi da potpišu takvu izjavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da je traženo od njih da potpišu izjavu da bi radili.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li možete da donesete jednu takvu potpisanu izjavu?

 

BAKALI:

            Da. Nažalost nemam to ovde sa sobom ovog trenutka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li pravite razliku između onoga ko je otpušten i onoga ko bojkotuje posao?

 

BAKALI:

            U ovom konkretnom slučaju nema nikakve razlike. Jer albanski radnici su kolektivno dovedeni u jedan nepodnošljiv položaj. Kolektivno, a takođe i osobno. Oni su bili bačeni na kolena. Bačeni na kolena. I iz tog razloga to isto kao kad vas otpuste s posla.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kakvim to aktom su bačeni na kolena?

 

BAKALI:

            Činjenicom da su bili prisiljavani da iskažu lojalnost srpskoj državi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto to nije tačno, da li možete da ukažete na bilo kakav akt vlasti Srbije kojim je tražena lojalnost Albanaca?

 

BAKALI:

            Žao mi je što nemam jedan od tih formulara ovde sa sobom. No, časni sud zna da ja to mogu poslati iz Prištine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Ko je doneo, pošto o tome govorite u strukturi vlasti u Srbiji takav akt ili takvu odluku da Albanci potpisuju deklaraciju. Da li je to učinila vlada, da li je to učinio parlament, da li sam to učinio ja kao predsednik Republike, da li je to učinilo neko ministarstvo. ko je dakle, u strukturi vlasti  po vašem mišljenju doneo tu fantomsku deklaraciju koja je trebalo da se potpisuje.

 

BAKALI:

            Ne mogu odgovoriti na to pitanje specifično.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je moguće da nešto što se čini javno i masovno kako vi tvrdite može da bude tajno doneto i distribuirano. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne mogu to komentirati.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja vas pitam da ili ne, vi ovde ne odgovarate na novinski intervju.

 

BAKALI:

            Ja znam da sam ovde pred sudom i sada vama optuženom kažem da ne želim odgovoriti.

 

SUDAC ROBINSON:

            Gospodine Bakali, jeste vi videli taj dokument?

BAKALI:

            Da.

SUDIJA ROBINSON:

            Da li znate ko ga je izdao, odakle taj dokument dolazi?

 

BAKALI:

            Taj dokument dolazi od direkcije vlasti koje je Beograd nametnuo tim kompanijama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to znači

 

SUDAC ROBINSON:

            Samo trenutak. Nisam čuo odgovor.

 

BAKALI:

            Dokumenti su raspodeljeni i njih su prisilno nametnuli, nametnule vlasti kosovskim preduzećima, a to je došlo iz Srbije.

 

SUDAC ROBINSON:

            Izvolite nastaviti gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sada mi postaje jasnija priča o deklaraciji. Dakle, koliko razumem, vi tvrdite da su organe upravljanja preduzeća na Kosovu postavile vlasti iz Beograda.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da su ti organi preduzeća tražili od radnika zaposlenih u tim preduzećima da potpišu nekakave deklaracije?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Onda, znači, zaključujete da su takav zadatak dobili od Vlade iz Srbije.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I to ste videli vi da se desilo  u nekom preduzeću.

 

BAKALI:

            Da. U preduzeću. U Trepči, termoelektrana Obilić, za ta dva slučaja znam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači u dva preduzeća  znate da je neko tražio da se samo Albanci deklarišu o nekoj lojalnosti.

 

BAKALI:

            Da.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            A šta treba da znači ta lojalnost? Oni su građani Srbije, o kakvoj lojalnosti se radi?

 

BAKALI:          

            A značenje je bilo to da su Albanci na Kosovu smatrali da nisu građani Srbije, oni su se na referendumu izjasnili za republiku Kosovo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A šta piše u toj deklaraciji koju oni treba da potpišu u preduzeću Trepča i preduzeću Termoelektrane?

 

BAKALI:

            Pa u slobodnom prevodu to bi glasilo: ja izjavljujem lojalnost srpskoj državi i srpskoj vladi i vođstvu Srbije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vođstvu Srbije ili vođstvu preduzeća?

 

BAKALI:

            Preduzeća.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li to možda znači da su radnici glasali o poverenju ili nepoverenju vođstvu preduzeća?

 

BAKALI:

            Ne, od njih se tražilo da iskažu svoju lojalnost ustavnim promenama u Srbiji prema kojima je autonomija Kosova uklonjena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da je ustavnim promenama uklonjena autonomija Kosova. Doći ćemo na to pitanje kasnije.

 

BAKALI:

            Da. To možemo nazvati autonomijom ali ne za vreme vaše vladavine. Međutim, sadržaj autonomije, suština autonomije to je ono što ste vi uništili.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi ste na moje pitanje da li pravite razliku između onoga ko je  otpušten i onoga ko bojkotuje posao odgovorili da nema razlike. Da li sam vas dobro razumeo?

 

BAKALI:

            Da. U ovom slučaju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Obrazložili političkim stavom oni koji su tražili nezavisno Kosovo. Da li politički stav o statusu ustavno-pravnom neke teritorije ima direktne veze sa pravom na rad i sa obavljanjem radnih zadataka na radnom mestu, eto Termoelektrani, u Trepči ili negde drugde. Da li ne?

 

BAKALI:          

            Da, postoji veza.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači oni koji traže da Kosovo bude republika bojkotuju posao u Trepči i Termoelektrani iz opravdanih razloga.

 

BAKALI:

            Da. Preduzeća su pretvorena u državna preduzeća Srbije i vođstvo, rukovodstvo preduzeća je bilo imenovano u Srbiji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Elektroprivreda Srbije je uvek bila državno preduzeće Srbije. Da li ne?

 

BAKALI:

            Elektroprivreda Srbije je uvek bila, uvek bila veliko srpsko preduzeće i nije imalo nikakve veze sa drugim sličnim preduzećima na Kosovu kao što je Elektrokosovo. Elektrokosovo nikad nije bilo pod Elektroprivredom Srbije. Do toga je došlo tek kada je stigao gospodin Milošević i kada su se dogodile ustavne promene.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znate da to nije tačno, jer elektrosistem je celovit. On ne može ni da funkcioniše ako nije povezan, nikakva Elektroprivreda Kosova nije bila samostalna. Tako je  bio samostalan i Elektroistok ili Elektrovojvodina ili Elektromorava ili delovi jednog preduzeća, a znate da je elektroprivredni sistem celovit. Dakle, da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. Sa tehničke strane gledišta kad je reč o čisto tehničkim vezama da. Međutim, tu se radilo o dva odvojena sasvim nezavisna preduzeća.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da ostavimo na stranu to vaše mišljenje. Vi ste dakle objasnili da s pravom  radnici na Kosovu bojkotuju rad iz političkih razloga da su se izjasnili za Kosovo republiku. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            To znači iz političkih razloga su bojkotovali rad, a nisu otpušteni. Ja sam vam i postavio pitanje da li pravite razliku između bojkota nekoga ko bojkotuje svoje radne obaveze i nekoga ko je otpušten. Ne postoji zemlja u kojoj neko iz političkih razloga može da ne radi svoj posao, pa da tvrdi da je zbog toga otpupten. Nigde na svetu. Idemo dalje. Ovo potpuno jasno. Rekli ste da Albanci nisu bili na Gazimestanu, na proslavi Kosovske bitke.

 

BAKALI:          

            Nisu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste sigurni da među 2 miliona ljudi na Gazimestanu nije bilo Albanaca?

 

BAKALI:

            Ne mogu biti suguran da nije bilo nijednog Albanca tamo. Možda je jednoga i bilo ali znam da su Albanci bojkotirali vaš govor na Gazimestanu.

 

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je na Gazimestanu bilo celo Predsedništvo SFRJ i predstavnici svih republika iz Jugoslavije. Da ili ne­?

 

BAKALI:

            Upravo obrtno. Niti jedan pripadnik vođstva, neki pripadnici vođstva su na vaše insistiranje došli, na primer Slovenci su došli ali ne i drugi. Nije bilo niti diplomatskih predstavnika. Niti jednog Albanca. Vi ste pokušali  stvoriti jednu masovnu atmosferu za vaše osobne političke svrhe.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, da li znate da postoje filmski i televizijski zapisi o prisustvu bez izuzetka svih republika na Gazimestanu i Predsedniptva SFRJ i bez izuzetka možda iz jednog ili dva celog diplomatskog kora. Da li znate to?

 

BAKALI:

            Ja to ne znam i ne verujem. Možda je neko i bio ali ne ovako kako to vi opisujete.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite dakle da to nije bilo tako?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Odlično. Na osnovu čega smatrate  da niko od Albanca nije trebalo da ide na Gazimestan?

 

BAKALI:

            Nisam rekao da nije trebalo da idu na Gazimestan, rekao sam da nisu išli Albanci. Jer oni su sami smatrali, oni su shvatili Miloševićeve motive, oni su shvatili koja je bila svrha održavanja velike proslave. To su bili samo nacionalistički razlozi. Tamo je bilo 2 miliona Srba koji su došli iz cele Srbije na Kosovo. Oni su znali kakvi će se govori tamo držati i kad su ti govori održani shvatili su da je  upravo tako.

 

SUDAC:

            Radićemo brže ukoliko pokušate svoje odgovore ograničiti.

            Gospodine Milošević mislim da smo iscrpli ovu temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kažete da je sve bilo u redu po Ustavu iz 1974. godine koji je promenjen 1989. Jel tako?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A znate koliko je bilo demonstracija pre 1989. dakle, od 74. do 79. kad je po vašoj tvrdnji sve bilo idealno, koliko je bilo  rušilačkih demonstracija sa istim zahtevom  Kosovo republika. Zašto, da li znate za te demonstracije?

 

BAKALI:

            Da, znam za te demonstracije. Ali nisam rekao da je Ustav iz 74. godine bio najbolje moguće rešenje. Ustav iz 74. bio je kompromis, kompromis između želje albanskog naroda koji nije želeo imati ništa zajedničko sa srpskom vladom i srpskom vladavinom i oni su dakle želeli biti republika i s druge strane situacija, odnosno ravnoteže snaga koja je vladala u to vreme u Jugoslaviji. Puna autonomija im je dodeljena u okviru federacije. Ali unutar ustavnog okvira Srbije. Čak i nakon što je donešen taj Ustav 81. i nakon 81. jer znate cilj Albanaca je bio da Kosovo postane republika. Poput Hrvatske ili Slovenije.

            Demonstracije iz 1981. vrlo precizno su izrazile taj cilj albanskog naroda. Oni su želeli da dođe do promena koje bi dovele do toga da Kosovo postane republika budući da sam ja bio predsednik Pokrajinskog komiteta, ja sam tada rekao a to kažem i sada da to nije bilo razumno. Ja se nisam tada solidarizirao s njima. Nisam se solidarizirao niti sa procenama Srbije i Jugoslavije. To je da su te demonstracije bile kontrarevolucija jer u komunističkom vokabularu to automatski znači korišćenje nasilja protiv ljudi. Zato sam i došao u sukob sa Savezom komunista kojem sam do tada pripadao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su promenama Ustava 89. Albancima ukinuta neka ljudska, građanska ili manjinska prava. Zna se šta se podrazumeva  pod ljudskim, građanskim i manjinskim pravima. To su univerzalna prava. Da li je promenama Ustava 89. Albancima ukinuto bilo koje iz kompleksa ljudskih, građanskih i manjinskih prava?

 

BAKALI:

            Da. Nakon promena koje ste vi napravili u Ustavu iz 1989. godine neka individualna prava, građanska prava i nacionalna prava Albanca bila su narušena.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Koja su prava ukinuta to je vrlo jasno ustanoviti. Dakle, imate Ustav iz 74. iimate promene 89, koja su ljudska, građanska i manjinska prava tim promenama ukinuta koja su postojala u Ustavu 74. godine. Šta je promenama ukinuto? Nabrojte jedno.

 

BAKALI:

            Pravo na samoorganiziranje, pravo na vlastitu samoupravu i na unapređivanje kulture, nauke, sve funkcije koje su ranije postojale unutar autonomije koje je predviđao Ustav iz 74. godine. To je sve oduzeto, to je bilo kršenje kolektivnih građanskih i ljudskih prava.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bakali ja vas pitam da li su ustavnim promenama oduzeta neka prava Albancima građanska, ljudska i manjinska?

 

BAKALI:

            Suštinski da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Moraćete da uporedite Ustav iz 74. i promene iz 89. i da ukažete kojom je promenom koje pravo ukinuto. Da li ste to sposobni da uradite?

 

BAKALI:

            Pokušavam to sada to usmeno ovde i napraviti. Vi ste oduzeli elementarno pravo samouprave koje je postojalo za vreme autonomije. Vi ste oduzeli naše pravo da imamo vlastitu policiju, oduzeli ste naše pravo da donosimo vlastite političke odluke, oduzeli ste nam pravo da imamo vlastito obrazovanje i da pripremamo vlastite školske programe. Ukoliko to časni sud to zanima ja kasnije mogu vama dodati dodatne detalje, objasniti kako i gde su narušena   naša osnovna prava, prava građana i prava Albanaca kao nacionalnosti. To su bili ti ustavni amandmani koje je diktirao Milošević.

 

SUDAC:

            Kad zato dođe vreme nama ćete dokumenti biti podastrti i mi ćemo tada moći doneti našu odluku o njima. Izvolite gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali da li Albanci imaju svoju nacionalnu državu?  Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Kako se zove ta država?

 

BAKALI:

            Republika Albanija.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Kosovo autonomna pokrajina u Srbiji?

 

BAKALI:

            Tako je nekada bilo. I to je bio kompromis. Jedno kompromisno rešenje koje je postignuto u jednom datom trenutku istorije. Govorim  o Ustavu nakon Drugog  svetskog rata. Mi smo uvek imali autonomni status unutar konteksta Srbije. Naravno to je činjenica. Međutim, želje albanskog naroda od 1912. na dalje su bile da se tu radi o jednom krivom rešenju za njih, da Kosovo bude deo srpske države. I to je uvek bio slučaj sa Albancima. Oni su uvek smatrali da Kosovo ne želi biti pod vladavinom Srbije. Prema tome, Albanci na Kosovu su proglasili svoju volju da uspostave vlastitu nezavisnu republiku Kosovo i van jurisdikcije vladavine Srbije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je Kosovo i Metohija, da li su bili autonomna pokrajina i prema ustavnim promenama iz 89. godine?

 

BAKALI:

            Formalno da, po imenu. Međutim, u suštini ne jer ništa više nisu mogle odlučivati kosovske institucije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li vi ta objašnjenja dajete sa stanovišta pozicije nezavisnog Kosova?

 

BAKALI:

            Nisam shvatio pitanje. Molim vas ponovite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li     vi ta objašnjenja dajete sa pozicije nezavisnog Kosova?

 

BAKALI:

            Ja u protivnom iznosim u smislu autonomije koju je Kosovo uživalo pre nego što ste vi došli na vlast i pre nego što ste promenili ustav i položaj Kosova.  Kad je reč o  ljudima na Kosovu oni nisu za vaš Ustav niti su bili za naš Ustav  iz 1974. Drugim rečima oni su odlučni da dobiju vlastitu republiku Kosovo u kojoj će svi građani biti jednaki: Srbi, Bošnjaci, Romi u kojoj će postojati međunacionalna tolerancija koja u ovom trenutku ne postoji, ali mi ćemo je izgraditi. Uspostaviti dobre odnose, dobre susedske odnose sa Srbijom i Crnom Gorom i Makedonijom i Albanijom i njihovim narodima. To je naš cilj. Da imamo nezavisno Kosovo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, vi se sad zalažete za nezavisno Kosovo.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Vam je poznato da su uslovi pod kojima je rat prekinut i koje su u ime G-8 doneli Černomirdin i Ahtisari takvi da se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i da je na bazi tako prihvaćenih uslova prekida rata doneta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojoj je sve to ponovljeno, garantovan suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije, omogućeno  i garantovana zaštita svih stanovnika Kosova i političko rešenje? Da li ste, dakle, Vi ovim što kažete protiv poštovanja uslova pod kojima je rat prekinut i protiv poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 koja je to opisala i utvrdila?

 

BAKALI:

            Ne, ja sam rekao da ono što je bio cilj i što su bile aspiracije albanskog naroda na Kosovu. Ali svi poštujemo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. I mislimo da je pred nama dugačak put na kojem će nam trebati međunarodna uprava na Kosovu, pre nego što počnemo sa procesom izgradnje naših politički demokratskih institucija na Kosovu.

            A odatle možemo da počnemo pregovore na kojima bismo odredili konačni status Kosova. Ali čak i kad to vreme dođe, želim da vam kažem kakva je orijentacija, inklinacija i odlučnost albanskog naroda na Kosovu. To ni na koji način nije protivno Rezoluciji 1244. Mi nikada nismo težili tome da promenimo postojeće granice tj. ni na koji način nismo hteli da ugrozimo teritorijalni integritet Jugoslavije. Mi želimo da je poštujemo, a kada je reč o suverenitetu Jugoslavije, Srbije i Kosova, suverenitet Kosova ne postoji već tri godine. Dakle, sada tamo ne postoji nikakav suverenitet.

 

SUDIJA MEJ:

            Mislim da se sada udaljavamo od teme ovog suđenja.

            Gospodine Milošević, molim Vas, možemo li preći na drugu temu sada?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možemo, samo moram da ukažem da je ova retorika o navodnom poštovanju uslova prekida rata i Rezolucije 1244 u potpunoj kontradikciji sa pre toga izrečenim odgovorom na pitanje da se zalaže za nezavisno Kosovo.

            Nastavljam. Rekli ste da se kosovski narod opredelio na referendumu za Kosovo Republiku?

 

BAKALI:

            Tako je.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se srpski narod na Kosovu opredelio za Kosovo Republiku?

 

BAKALI:

            Ne ili ne još. Ja se nadam da negde u budućnosti će srpski narod na Kosovu, kao građani Kosova, deliti svoju sudbinu sa većinom kosovskog stanovništva, dakle Albancima. I pomiriti sa činjenicom da oni više nisu građani, državljani Srbije, već Kosova. I to državljani koji imaju puna prava i njihov život i prava su garantovani na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, ja shvatam potrebu da svu tu retoriku izgovorite ovde, s obzirom da Vaše sad političke nove pozicije, ali ja Vas molim da odgovarate na moja pitanja sa DA i NE, pogotovo što su sva postavljena tako da se na njih može odgovoriti sa DA i NE.

            Pitao sam Vas, dakle, da li je srpski narod na Kosovu opredelio za Kosovo Republiku?

 

BAKALI:

            Ne još, rekao sam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Još nije?

 

BAKALI:

            Još nije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su se Turci opredelili na Kosovu za Kosovo Republiku? Ili da skratim, pa da ne pitam svakog posebno. Da li su se Goranci, Muslimani opredelili za Kosovo Republiku i da li vaš jednonacionalni referendum za Kosovo Republiku po teritoriji koja je deo Srbije i na kojoj živi sedam nacionalih zajednica vi identifikujete Albance sa albanskim narodom i deo teritorije suverene države sa statusom prava na otcepljenje, a maločas ste rekli da Albanci imaju svoju nacionalnu državu i da se zove Republika Albanija. Da li Vi, znači, smatrate da Albanci treba da imaju dve države, a Srbi ni jednu? Da ili ne?

 

SUDIJA MEJ:

            Samo trenutak, gospodine Milošević, udaljavamo se od prvobitnog pitanja. Prvobitno pitanje je bilo, gospodine Bakali slušajte, molim Vas, prvobitno pitanje je bilo: Da li su se Turci i još druge nacionalne grupe koje su pominjane, da li su oni glasali za Kosovo Republiku na referendumu ili nisu? Možda možete na to kratko odgovoriti?

 

BAKALI:

            Na osnovu volje i izbornih programa političkih stranaka Bošnjaka, Roma, Turaka, svi su izjavili da su za nezavisnu Republiku Kosovo. Srbi su rekli NE, još ne.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu. To je odgovor. Izvolite gospodine Miloševiću.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate  jednu državu u kojoj je nacionalna manjina proglasila svoju državu, s tim da ostale građane pobije i istera, a da je ta država na to pristala. Da li znate jedan primer u svetu?

 

BAKALI:

            Jasno mi je šta pitate. Ne mogu sada ovde navesti primere. Ali nemojte zaboraviti kada govorimo o Kosovu govorimo o tome da je 90 posto stanovništva albansko. I njihova prava se mogu garantovati samo ako su nezavisni u odnosu na Srbiju. Time što bi se uspostavila Republika Kosovo mi ne kažemo da mi uspostavljamo albansku Republiku Kosovo. Mi ćemo uspostaviti Republiku Kosovo koja će se sastojati iz svih nacionalnih grupa, nacionalnih manjina i svi će imati ista prava. Bilo bi apsurdno reći da postoje dve države - Republika Albanija i Kosovo. Kosovo je država kosovara, u kojoj živi 90 posto Albanaca.

 

SUDIJA MEJ:

            Sledeće pitanje, molim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim Vas, ja sam tražio da mi se odgovori na ovo pitanje, a ne da se drži govor o albanskom separatizmu. Pitao sam precizno: da li znate za jednu državu u kojoj je nacionalna manjina proglasila svoju državu, s tim da ostale građane pobije i istera, a da je ta država na to pristala? Da li znate ili ne znate? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Albanci nisu nacionalna manjina na Kosovu.

 

SUDIJA MEJ:

            Mislim da smo se tom temom pozabavili što smo više mogli. Molim Vas idite dalje gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Niste odgovorili na moje pitanje zašto su postojale demonstracije od 1974. pa do 1989. kad je sve bilo u redu. Ja bih Vas podsetio na neke događaje i zamolio da odgovorite na neka pitanja.

            Dakle, zašto su bile demonstracije 1981. kada je Ustav promenjen 8 godina kasnije, odnosno 1989. Zašto su bile demonstracije 1981?

 

BAKALI:

            Mislim da sam odgovorio na ovo pitanje. Ali ću ipak reći da su demonstracije tražile ubrzavanje procesa za izgradnju Kosova izvan državnih granica, odnosno van državnih veza sa Srbijom. Dakle, izgradnju Republike Kosovo.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste Vi bili predsednik Komiteta za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu u tom trenutku kad su bile demonstracije na Kosovu.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste Vi lično, Mahmut Bakali, u tom svojstvu predsednika Komiteta za opštenarodnu odbranu, 2. aprila na sednici tražili da Jugoslovenska narodna armija izvede tenkove na ulice?

 

BAKALI:

            O, mama mia.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, postoje zapisnici.

 

BAKALI:

            To uopšte nije tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro, Vaš je odgovor.

BAKALI:

            Ne sećam se datuma. Rekao sam da to nije tačno.

 

SUDIJA MEJ:

            Samo trenutak. Možete nam kratko to objasniti, gospodine Bakali.

 

BAKALI:

            Uvek sam mislio da ne treba da dramatizujemo demonstracije 1981, da ne treba vojska da učestvuje u tome. Jugoslovensko vođstvo, državno vođstvo, ne partijsko, bilo je osam osoba u tom vođstvu, su odlučili bez mog prisustva, ja sam tad bio u Prištini, oni su doneli odluku da mobilišu vojsku na Kosovu i ja sam izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga. I zaista sam se loše osećao kada sam video vojne komandante koje mi govore da imaju naredbe da dovedu vojsku na ulice. Ja sam smatrao to pogrešnim činom.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu. Objasnili ste nam. Izvolite gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nije sporno da vojskom komanduje federalni vrh. Prema tome, nije sporno da je Predsedništvo naredilo da tenkovi izađu, a sporno je ovo što sam Vas ja pitao da su oni to naredili na Vaš zahtev. Vi ste tražili JNA da izvede tenkove 2. aprila. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sledeće pitanje. Istog dana, u 17 časova, tražili ste i avione da izvedu. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste 17. aprila 1981. godine, znači posle toga nekoliko dana, kad su se stvari smirile, održali konferenciju za štampu sa stranim novinarima?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste stranim novinarima rekli, citiram Vas gospodine Bakali, iz novina: "Demonstracije za nas nisu bile iznenađenje, već brutalnost neprijatelja". Da li se sećate da ste to rekli?

 

BAKALI:

            Da, rekao sam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Molim?

 

BAKALI:

            Možda sam rekao to, možda i gore stvari. Moguće je. Možda sam koristio i oštrije reči. Ja se nisam solidarisao sa tim demonstrantima, ali takođe sam smatrao da ih ne treba zvati kontrarevolucionarnim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li se sećate da ste tada rekli, opet Vas doslovno citiram. Dakle, ne prepričavam, opet Vas citiram: "Albanski nacionalisti su pomagači i sluge okupatora, protiv stvarnih interesa albanskog naroda". Ja nemam ništa protiv toga, ja se s Vama slažem, samo da li ste tada to rekli?

 

BAKALI:

            Rekao sam tada i kažem i sada da imam rezervi u odnosu na albanski nacionalizam i moguće je da sam to rekao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Znači, potvrđujete?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste na pitanje stranog novinara da niste možda previše tvrdokorni prema demonstrantima rekli, opet Vas citiram: "Ne radi se o našoj tvrdokornosti, njihovi zahtevi su ne samo političke, već i neprijateljske prirode u odnosu na naš Ustav". Tačno?

 

BAKALI:

            Vi ste prikupili sve moje izjave koje su objavljene u štampi. Ja sam lično zaboravio ta vremena, ali je moguće gospodine Milošević. Ja sam tada, a mislim i sada, mišljenja da demonstracije 1981. godine nisu bile neophodne. Ali, kao što sam rekao, oni su hteli Republiku  Kosovo, a Ustav se ne može menjati demonstracijama koje se organizuju na ulici. Mislim da se Ustav može menjati normalnim demokratskim postupkom za koji treba da postoji mera u samom Ustavu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nisam prikupljao nikakve Vaše podatke, jer nisam ni znao da ćete biti svedok. Ja ne primam poštu tribunala, a pročitao sam u novinama da ćete biti svedok i pričitao Vaš demanti da nećete biti svedok, tako da zaista do juče nisam znao da ćete biti svedok. Ja imam u vidu ono što ste Vi juče govorili i ovo što sad govorite...

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Milošević, šta je pitanje?

            Gospodine Bakali, mislim da je Vama postavljeno pitanje o Vašim izjavama 1981. godine. Vi ste rekli da se ne sećate, ali da je moguće da ste to izjavili. Je li tako?

 

BAKALI:

            Da. Moguće je da sam to rekao. Ali to nema nikakve veze sa suđenjem Miloševiću. Ja ne vidim nikakvu vezu.

           

SUDIJA MEJ:

            Mi ćemo o tome da prosuđujemo. Gospodine Miloševiću, izvolite, Vaše sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja se slažem da sve ovo što se stavlja nema nikakve veze s mojim suđenjem, niti je ovo suđenje. Ali ću nastaviti.

            Da li je Vaša ocena tada bila, opet citiram: "Albanski nacionalizam i iredentizam je bio osnovni pojavni oblik neprijateljskih demonstracija čiji je krajnji cilj jasan - priključenje Kosova Albaniji". Opet se slažem s Vama da je to tačno da je to bio cilj. Da li je to bio Vaš stav? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne. Sumnjam da sam igde govorio o priključenju Albaniji.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. Odgovorili ste mi na pitanje. Ja ne očekujem od Vas ništa drugo nego da kažete DA ili NE.

            Juče ste rekli da je po Ustavu 1974. Kosovo imalo prava kao druge republike. To su Vaše reči koje sam zabeležio. Da li je Kosovo bilo republika po tom Ustavu?

 

BAKALI:

            Da. U normativnom delu Ustava bilo je identično u odnosu na sve ostale republike, uključujući i Republiku Srbiju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja Vas pitam, gospodine Bakali, s obzirom da ste rekli da je Kosovo po Ustavu 1974. imalo prava kao druge republike. Znači, na tom Vašem citatu zasnivam pitanje - da li je Kosovo bilo republika po Ustavu od 1974-te? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Ne. Nije bilo republika, ali je imalo suštinsku autonomiju.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hvala. I Vi tvrdite da je Autonomna pokrajina Kosovo ukinuta 1989. godine?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Od 1989. ne postoji Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija?

 

BAKALI:

            Ne. Prema Ustavu iz 1974-te, možda samo postoji formalnim imenom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ko je vršio pritisak na iseljavanja - Srbi ili albanski ekstremisti? Znači, 1981-va pa nadalje. Da li Vam je poznato da se pod pritiskom do 1988. još 40 hiljada Srba sa Kosova iselilo? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Čuo sam za tu brojku, takođe jednom drugom prilikom. Dozvolite, pošto je ovo jedno vrlo osetljivo pitanje, da kažem sledeće. Ako je 40 hiljada Srba proterano sa Kosova ili napustilo Kosovo u periodu 1981-1989. treba da znate da oni nisu bili prisiljeni da napuste, nisu na njih Albanci izvršili pritisak, jer su Srbi postepeno preuzimali vlast. Srbi i srpske oružane snage.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Gospodine Bakali, koliko je ukupno bilo Srba na Kosovu u to vreme?

 

 

 

BAKALI:

            U to vreme oko osam posto. Oko 150 hiljada do 200 hiljada. Međutim, interesantno je znati da su oni napuštali Kosovo u vreme kada je Srbija preuzimala vlast na Kosovu.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Ja sam samo hteo da saznam ukupan broj Srba na Kosovu. Rekli ste između 150 hiljada i 200 hiljada?

 

BAKALI:

            Da. Oko 200 hiljada.

 

SUDIJA ROBINSON:

            Hvala. Gospodine Milošević, izvolite nastavite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Taj podatak je netačan, ali biće vremena da se daju pravi podaci.

            Rekli ste juče da ste pisali članke od 1981. godine do danas.

 

BAKALI:

            Ne od 1981.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sve ovo vreme. U njima ste bili kritički usmereni prema političkom rukovodstvu, kažete prema meni itd. Pa Vas pitam, da li ste zbog toga imali neke sankcije ili neke neprijatnosti?

 

BAKALI:

            Lično ne, ali moji prijatelji da.

 

SUDIJA MEJ:

            Postavljeno Vam je pitanje o Vama.

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste u moje vreme, o kome govorite i koga tako nazivate, bili u bilo kakvom ili kućnom pritvoru, jer ste pominjali neki kućni pritvor.

 

BAKALI:

            Ranije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ranije znači. Znači, niste bili?

 

BAKALI:

            Nisam. Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Juče ste rekli, u sred nekih objašnjenja, pa ste se naknadno setili, kako ste mi navodno u razgovoru rekli, kad smo nas dvojica razgovarali, kako policija vrši zločine i da vodim računa da neće tako uvek biti odnos snaga, pa ispada da ste Vi meni tada pretili i da ste upotrebljavali izraz "zločini". Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. I upotrebio sam valjda reč "i nad popom ima pop".

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pošto ste govorili o aparthejdu, zašto meni niste pomenuli aparthejd, kad ste pre deset godina, kažete, pisali o njemu?

 

SUDIJA MEJ:

            Već ste ga to pitali i on je odgovorio. Rekao je ranije u odgovoru na Vaše pitanje, da je trebao to uraditi. Nema potrebe da odgovarate gospodine Bakali.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste bili u nekoj aktivnoj službi za vreme dok sam ja bio predsednik Srbije i Jugoslavije?

 

BAKALI:

            Ne. Nisam bio ni u kakvoj aktivnoj službi od 1981. godine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je u okviru prava i svih standarda, iznad svih svetskih i evropskih standarda na Kosovu postojala čak i Albanska akademija nauka, dok nije počeo ovaj bojkot? Odnosno Akademija nauka Kosova, naravno albanska? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Akademija nauka Kosova je postojala i postoji, ali se na zove Albanska akademija nauka.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da, da, zvala se Kosova.

            Da li znate primer još jedne zemlje u svetu gde su pripadnici nacionalne manjine imali prava kao Albanci? Da li znate primer još jedne zemlje u svetu?

 

BAKALI:

            Ne znam o kakvoj Jugoslaviji govorite. Ako govorite o svojoj vlastitoj Jugoslaviji, onda mislim da je primer očigledan za sve. Nije mogla da bude gora pozicija, gori položaj od Albanaca, nigde u svetu ga nije moglo biti. Ne treba da zaboravite da ste počinili ne samo zločine protiv Albanaca, nego ste hteli da ih proterate. Kako me onda možete pitati da li ima ijedna zemlja...

 

SUDIJA MEJ:

            Pitanje se odnosilo na Akademiju nauka. Gospodine Miloševiću izvolite, sledeće pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su Vam poznata nasilja albanskih ekstremista nad Srbima u vreme Vaše vlasti na Kosovu?

 

BAKALI:

            Nasilje na Kosovu, čak i kad sam ja bio na vlasti, naravno je postojalo. Ali nije bilo pritisaka na Srbe. Ako je bilo sukoba između Albanaca i Srba, na osnovu naših zakona, vrlo oštrih zakona, mi smo ih osuđivali. Želim da Vas podsetim na ubistvo koje je počinio Albanac u odnosu na Srbina u Peći i taj Albanac je osuđen na smrt i pogubljen. Dakle, i sudski i politički bili smo jako oštri kada je reč o bilo kakvom sukobu. Bili smo protiv bilo kakvih pritisaka i bilo kakvog međuetničkog sukoba. Ne treba da zaboravite da smo sledili jednu pozitivnu politiku prema Srbima na Kosovu. Uvek su radili, imali su radna mesta. Bili su na višim položajima nego lokalno stanovništvo. Neki od Srba su otišli sa Kosova iz društveno-ekonomskih razloga. Na primer, u moje vreme, 375.000 Albanaca je otišlo sa Kosova u zapadnu Evropu, Ameriku, Australiju, Novi Zeland, jer...

 

SUDIJA MEJ:

            To je dovoljno u odgovoru na ovo pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dakle, trebalo bi da razumem da je odgovor na moje pitanje: da li su Vam poznata nasilja albanskih ekstremista nad Srbima u vreme Vaše vlasti - DA?

 

BAKALI:

            Ne, nasilja nije bilo. U onom smislu u kome Vi mislite.

 

SLOBODAN  MILOŠEVIĆ:

            Onda ste sudili ljudima zato što ....

 

BAKALI:

            Ne ljudima, čoveku.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Vam je poznato i posle 1980. godine.

 

BAKALI:

            Posle 1981. Sličan slučaj, kada je još na primer u vojsci. Ako je neko ubio vojnika Srbina u vojsci i suci su onda u skladu sa zakonom njega osudili na pogubljenje. I bio je pogubljen u skladu sa zakonom. Ne mogu se zakleti da su Albanci anđeli i da oni ne znaju kako počiniti zločine, to ne kažem. Međutim, kada je reč o suštini, Albanci su bili podvrgnuti tome i organi su bili mobilizirani na takav način da ne dođe do sukoba između Srba i drugih nacionalnosti.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Između Srba i drugih nacionalnosti nije ni bilo sukoba, gospodine Bakali.

 

BAKALI:

            Prevod je pogrešan. Između Albanaca i Srba.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, pošto govorite stalno o drugim nacionalnostima, Vama je poznato da u Srbiji živi 27 nacionalnosti. Da li se pravni, društveni, građanski i svaki drugi položaj albanske nacionalnosti, što se države tiče, što se zakona tiče, što se odnosa tiče i svega što čini položaj, da li se, dakle, položaj Albanaca razlikuje od položaja Mađara, Bugara, Rumuna, Rusina, Slovaka itd, da ne nabrajam sve. Da li postoji bilo šta što čini razliku u položaju ustavno-pravnom, ljudsko-pravnom, građansko-pravnom, nacionalno-manjinskom i tako dalje, u odnosu u celom sistemu u odnosu između tih nacionalnosti. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Srpski nacionalizam? Za srpske nacionaliste Albanci su jednostavno predstavljali prepreku. U ovom trenutku tamo se nalazi dva miliona Albanaca. Ne možete to upoređivati sa okupacijom, na primer, 20 hiljada Bugara ili 30 hiljada Roma tamo. Na svojoj vlastitoj zemlji živi dva miliona Albanaca.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, da li znate da u Beogradu živi 70 hiljada Albanaca? I da li Vam je poznat i jedan slučaj diskriminacije prema nekom Albancu, a da dodam uz Bulevar Revolucije, kojim ste često verovatno šetali, možete da vidite bezbroj prodavnica, radnji sa albanskim imenima. Da li je ikad i jedan prozor razbijen, da li znate za bilo kakvo nasilje prema, eto, 70 hiljada Albanaca u Beogradu? Da li znate ili ne znate? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da. Bilo je i u Beogradu, i u Srbiji, odnos i prema Albancima koji žive tamo i prema njihovim radnjama, ali Vi se toga ne želite da sećate.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa, dobro, voleo bih da vidim to.

            Da li znate za ubistva, paljevine, silovanja, rušenja nadgrobnih spomenika, kuća, voćnjaka, polja pod zrelim žitom, kukuruzom i tako dalje, sve s čime su se albanski nacionalisti služili da isteraju Srbe i pod čijim je pritiskom za tih deset godina o kojima govorim, 40 hiljada Srba moralo da napusti Kosovo? Da li znate nešto o tome?

 

BAKALI:

            Mislim da preterujete. To je srpska propaganda. To ne prihvatam.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            I mrtvi ljudi su srpka propaganda?

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Bakali, ne morate odgovarati na to. Čućemo dalje iskaze o tome kad dođe vreme. Imate li još nešto gospodine Miloševiću?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, koliko je listova na albanskom jeziku izlazilo u pokrajini sve do rata, znači do 24. marta 1999?

 

BAKALI:

            Pa, ovisno o periodu o kojem govorimo. Nekad je izlazila "Rilindija", zatim je srpska vlada zabranila. Zatim je izlazio "Bujku", zatim su srpske vlasti dovele i taj list u ilegalu. I zatim bi opet došao neki novi list, tim bio zabranjen. Zatim, tu je "Koha ditore" koji je bio izložen raznim pritiscima. Zatim, "Zeri", "Zeri jagore", "Zeri ditore".

            Prema tome, mediji su postojali na Kosovu i u ovom trenutku ima puno medija. Međutim, pod Miloševićem u ono vreme, oni bi se rodili i zatim ugasili. Rodili bi se, a onda bi ih ubili. Bili bi zabranjeni. Bilo je jako mnogo pritisaka i Vi to jako dobro znate.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ja tvrdim, gospodine Bakali, da za sve vreme ni jedan list albanski na Kosovu nije zabranjen. Da li je to tačno ili nije?

 

BAKALI:

            To nije tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Čak su i strani diplomati, uključujući Amerikance, govorili, gospodine Bakali, da na svakom ćošku mogu da kupe svu albansku štampu, kosovsku. Vi tvrdite da nije bilo slobode štampe na Kosovu za Albance?

 

BAKALI:

            Vi govorite o slobodi štampe. Prvo ste bili da li je bilo listova, ja sam rekao DA, jesu, izlazili su listovi, ali su ih i zabranjivali. Izlazili su, pa su zabranjivani. Izlazili, zabranjivani. A sad ti Amerikanci, o kojima Vi govorite. Da, ti Amerikanci sigurno jesu videli novine. Međutim, kada je reč o povijesti novinarstva na Kosovu u poslednjih nekoliko godina, to je jedna poprilično iznenađujuća istorija. Listovi se rađaju, a zatim bivaju zabranjeni. Razni listovi. To je pitanje za vlasti. Nije se to radilo o finansijskim problemima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gospodine Bakali, ja ne govorim o internim problemima lista, kad izlazi, kad ne izlazi, nego govorim o tome da ni jedan nije bio zabranjen. Vi tvrdite da nije tako?

 

BAKALI:

            To nije tačno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čitali, pomenuli ste malopre "Koha ditore", da li ste čitali sporazum Rambujea koji je objavila "Koha ditore" u celini, na albanskom jeziku? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Znam da sam pročitao sve dokumente, da sam čuo za sve dokumente iz Rambujea. Ali, u to vreme sam bio u Švajcarskoj, radio sam na jednom švajcarsko-kosovskom projektu i ne sećam se tačnog teksta koji je objavljen u "Koha ditore". Međutim, znam za suštinu, suštinu predloga koji su izneseni u dokumentima iz Rambujea, a koje Vi niste potpisali zato jer to nije išlo vama u prilog. Nije vam išlo u prilog da započnete pregovore. Niste želeli izgubiti priliku da vladate nad Kosovom.

 

SUDIJA:

            Molim Vas, gospodine Bakali, da se držite zadatog Vam pitanja, svi ćemo brže raditi.

            Izvolite gospodine Milošević.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate, ako kažete da ste radili na švajcarskom projektu, pa niste bili...

 

BAKALI:

            U Prištini.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            U Prištini, da li znate da je ceo dokument Rambujea objavljen u "Koha ditore", u nastavka dva? Ili ne znam, možda i u jednom ili dva, ali ceo dokument.

 

BAKALI:

            Ne znam, ali verujem da je to objavljeno. Da u redu. Ne znam, ali Vam verujem. Verujem Vam da to jeste bilo objavljeno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate da je to bilo objavljeno pre nego što je i počeo sastanak u Rambujeu? Ne znate?

 

BAKALI:

            Ne, to ne znam. To zaista ne znam, tada nisam bio na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Vam je poznato, koliko su Albanaca ubili albanski teroristi 1998. i početkom 1999, koliko su Albanaca ubili albanski teroristi?

 

BAKALI:

            Ne, ne znam. Koristite reč terorizam, teroristi. Ako govorite o OVK, onda Vam mogu reći da oni nisu počinili niti jedno zločinačko ubistvo. A ako jesu, onda ih treba dovesti pred sud i suditi im. Kao i svakom građanu Kosova. Niko nije nad zakonom niti van zakona. Ali ja ne znam. Ako Vi imate argumente, u redu. Donesite ih na ovo suđenje ili na nacionalna suđenja, o nacionalnim sudovima Kosova.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Vama predstavlja akt terorizma kad neko podmetne bombu na pijacu, pa pogine i rani se mnogo ljudi?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li predstavlja akt terorizma kad neko izrešeta pun kafić mladića?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li Vama predstavlja akt terorizma kad neko sačeka šumara koji je Albanac, ali nosi uniformu "Srbijašume" i ubije ga, da li je to akt terorizma?

 

BAKALI:

            To je zločin. Ubistvo je zločin. I to se treba odvesti pred sud. Bacanje bombe, podmetanje bombe...

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je akt terorizma kada dođu na vrata lekara Albanca koji radi u državnoj bolnici, dobar lekar i pošten čovek, i dođu i ubiju ga tu na kućnom pragu, jel to nije akt terorizma?

 

BAKALI:

            Da. Međutim, OVK to nije radila. Ja to znam. A ako neko jeste počinio takav zločin, to je onda bila individualna inicijativa. Izvinjavam se časni sude, ali ja sam izrazio svoje rezerve o objavama Ministarstva pravde Srbije koji su tokom poslednja tri meseca stalno i iz nova objavljivali da mi trebamo slati ljude u Hag. A ako hoćete te ljude, onda ih trebate potražiti među pripadnicima OVK.

 

SUDIJA MEJ:

            Nikuda nećemo doći ukoliko budete davali ovakve dugačke odgovore. Biće mnogo bolje da se ograničete na odgovaranje na pitanja.

            A sada ćemo napraviti pauzu u trajanju od 20 minuta.

            Molim ustanite.

 

 

 

 

 

POSLE PAUZE

 

SUDIJA MEJ:

            Nastavićemo sa svedočenjem do pola dva, u pola dva moramo da prekinemo da bismo se pozabavili neki procedualnim pitanjima. Gospodine Miloševiću, ako biste mogli da završite sa unakrsnim ispitivanjima do tada, bili bismo vam veoma zahvalni.

 

MILOŠEVIĆ:

            Potrudiću se. Dakle, na moje pitanje da li vam je poznato koliko su Albanaca ubili albanski teroristi 98. i 99. god, a ubili su ih i oteli na stotine, ja mogu da shvatim da je vaš odgovor da vam to nije poznato.

 

BAKALI:

            Ne, nije mi poznato. Znao sam za zločin koji je počinjen odnosno za zločine koji su počinjeni od 88-89 protiv Srba na Kosovu. I to je počinio neko sa albanske strane. Neko iz OVK.

 

MILOŠEVIĆ:

            Upotrebili ste ako je neko počinio zločin, onda je to tako a ako kažete ako je neko počinio zločin onda pretpostavljam da smatrate da ne znate da li je neko počinio zločin. A pitanje se odnosilo i na Albance, policajce, šumare, poštare, lekare i sve druge. Ali idemo na dalja pitanja. Da li znate koliko je Albanaca bilo u policijskim snagama Ministarstva unutrašnjih poslova na Kosovu i Metohiji? Upravo tih godina 88 i 89?

 

BAKALI:

            Da li biste mogli da ponovite pitanje o policijskim snagama molim vas?

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate koliko je Albanaca bilo u policijskim snagama na Kosovu i Metohiji?

 

BAKALI:

            U moje vreme ili mislite 88-89?

 

MILOŠEVIĆ:

            Godine 98-99?

 

BAKALI:

            Koliko mi je poznato vi ste eliminisali sve Albance iz policijskih snaga na Kosovu kada ste vladali Kosovom. Sve ste eleminisali. I oni su formirali svoj vlastiti sindikat i onda ste rekli da oni organizuju sindikat za opstrukciju i mnoge policajce sa Kosova ste zatvorili, tako da mogu da kažem da nije bilo ili je bilo svega nekoliko Albanaca policajaca u tim godinama, 98-99.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi tvrdite da nije bilo Albanaca u policijskim snagama osim nekoliko. Jel tačno to? Dobro.

 

BAKALI:

            Tačno.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je u toku leta i jeseni 88.godine i pored ovih redovnih policijskih snaga, dakle, to sam sad ostavio kao pitanje koje ste odogovorili, imam novo pitanje. Da li vam je poznato da je do leta i jeseni 88.godine u stotinama albanskih sela formirana lokalna policija. Da li ste čuli za lokalnu policiju u albanskim selima?

 

BAKALI:

            Ne.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li ste čuli da su albanskim selima lokalne policajce birali stanovnici sela između sebe a da im je država davala uniforme, oružje da održavaju red i mir u tim selima? Ne znate to?

 

BAKALI:

            Znam da su mnogi Srbi dobili uniforme i bili su pripadnici srpskih paravojnih jedinica. To znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Na moje pitanje da li znate za Albance lokalne policajce vi znači odgovorate - ne znam?

 

BAKALI:

            To je tačno, zaista ništa ne znam o tome.

 

MILOŠEVIĆ:

            A da li znate da je jedan broj tih lokalnih policajaca Albanaca koje su birali sami stanovnici sela i koji su održavali red i mir u selu ubijeno od strane UČK?

 

BAKALI:

            Ne znam ništa o tome. Iskreno govoreći zaista ne znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Tvrdite  da su bile srpske paravojne snage. Da li vam je poznato da je postojala naredba za sve jedinice vojske i policijske snage da u zoni odgovornosti svojoj uhapse i razoružaju svaku paravojnu grupu?

 

BAKALI:

            Ne, ne znam ništa o  razoružavanju. Ali znam da je počinjeno mnogo zločina u odnosu na albansko stanovništvo. 

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je počinjeno mnogo zločina od strane Albanaca u odnosu na albansko stanovništvo?

 

BAKALI:

            Ne bih rekao, ali ako je bilo takvih slučajeva mogu se izvesti dokazi i te ljude treba izvesti na suđenje.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je počinjeno mnogo zločina od strane NATO u odnosu na albansko stanovništvo?

 

BAKALI:

            Ne, bilo je kolateralne štete za koji znam ali NATO  je to javno objavio, u suštini narod Kosova se nije plašio uopšte se nije plašio NATO bombardovanja niti se plašio pripadnika OVK. Jer ljude su srpske snage, srpska vojska, policija i paravojne snage prisilno deportovali u Makedoniju.

 

MILOŠEVIĆ:

            To znači da kad NATO bombarduje stotine albanskih izbeglica u koloni ja sam ovde pokazao i slike ugljenisanih leševa, razbacanih leševa, dece,  bombardovanja koje oni nisu porekli, vi to zovete kolateralna šteta.

 

BAKALI:

            Znam da NATO nije bombardovao, odnosno nije bila svrha NATO bombardovanja da se učini bilo šta nažalost civilnom stanovništvu. To je bilo bombardovanje usmereno na sistem.

 

MILOŠEVIĆ:

            Kad se bombarduje porodilište, da li je to demonstracije namere da se ništa ne učini civilnom stanovništvu?

 

SUDIJA MEJ:

            To je komentar gospodine Miloševiću, ne to nije pitanje.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li vam je poznato kako je bilo sastavljeno Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije 98-99godine? Koje je imenovala Skupština Srbije.

 

BAKALI:

            Ne sećam se toga ali treba da znate da ga je imenovala srpska skupština, drugo većina članova su bili Srbi i treće bilo je i nešto Albanaca i Goranaca i drugih predstavnika drugih nacionalnih manjina koje ste vi privukli na svoju stranu. To je bila srpska vlada a ne vlada kosovskog naroda.

 

MILOŠEVIĆ:

            Vi pod kosovskim narodom podrazumevate isključivo Albance?

 

BAKALI:

            Ne. Ne. Mislim na Albance na Kosovu, na stanovništvo Kosova. A ovo je imenovala srpska vlada a ne kosovski albanci i drugi na Kosovu.

MILOŠEVIĆ:

            Nije vlada nego skupština. A vi smatrate da Kosovo nije Srbija?

 

SUDIJA MEJ:

            Ne treba da odgovarate na ovo. Ovo je iznošenje argumenta.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da je to Privremeno izvršno veće bilo sastavljeno od Srba, Albanaca, Turaka, Muslimana, Goranaca, Roma i Egipćana? Znači svih nacionalnosti koje žive na Kosovu. Da li vam je to poznato?

 

BAKALI:

            Da, znam, ali takođe znam da je to bilo oružje u rukama srpske skupštine i srpske vlasti na Kosovu. Bilo je članova koji su bili predstavnici nacionalnih manjina koje ste pomenuli ali Srbi su bili u najvećem broju i oni su delovali na osnovu naredbi srpske skupštine.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su u toj Privremenoj vladi Kosova Srbi bili u manjini u odnosu na ostale?

 

BAKALI:

            Ne sećam se i ne mislim da je bilo tako.

 

MILOŠEVIĆ:

            Pa to su živi ljudi doduše ne svi, npr. Albanca Džafera Đuku koji je bio ministar za socijalna pitanja zaklali su iz UČK iz Peći neposredno posle rata pod zaštitom Ujedinjenih nacija a pod kuću predsednika Demokratske partije Egipćana podmetnuli minu da bi ga isterali sa Kosova. Ali uglavnom su ostali živi. Prema tome, ja sam vas pitao da li vam je poznato da su Srbi bili u manjini u tom Izvršnom veću. Da ili ne?

 

SUDIJA MEJ:

            Već  je odgovorio na to, on je rekao da se ne seća i ne misli da je bilo tako.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da su u delegaciji sa strane Srbije u Rambujeu i Kleberu bili zastupljeni predstavnici svih nacionalnosti sa Kosova?

 

BAKALI:

            Da, formalno su bili, ali ustvari sve su to bili ljudi koji nisu predstavljali volju stanovništva Kosova. Oni su bili instrumenti u rukama srpske Miloševićeve vlade i kao takvi su izabrani.

 

MILOŠEVIĆ:

            A koga su predstavljali jednonacionalna delegacija Albanaca sa Kosova?

 

BAKALI:

            Delegacija se sastojala od predstavnika glavnih političkih stranaka legalnih političkih stranaka Kosova i prestavnika OVK.

MILOŠEVIĆ:

            Da li poznajete Hašima Tačija?

 

BAKALI:

            Da, poznajem.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate njegov nadimak?

 

BAKALI:

            Ne, ne znam.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ne znate da ima nadimak zmija?

 

BAKALI:

            Ne znam nikakve nadimke.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ne znate da ga je dobio tako što je trovao svoje policijske protivnike?

 

BAKALI:

            Mislim da to nije uradio i ne znam.

 

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je bilo logično da šefa albanske delegacije u Rambujeu bude Tači a ne Rugova? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Da.

 

MILOŠEVIĆ:

            Logično je bilo.

 

BAKALI:

            Logično, u tom trenutku trebale su da se okupe prave političke snage i da se pripreme za dijalog sa Jugoslavijom i Međunarodnom zajednicom i za postizanje sporazuma. Stvarnost do koje je došlo, je da je OVK imala dominantnu poziciju. Vi pitate zašto? Zato što gospodin Milošević nije bio spreman da se održavaju politički pregovori u dogledno vreme tako da je ovo bilo jedno nametnuto rešenje u tim novim okolnostima na Kosovu.

 

MILOŠEVIĆ:

            Neću da se vraćam na onih 11 dolazaka delegacije Vlade Srbije na Kosovo. Da li vam je poznato koliko je Rugovinih saradnika policijskih aktivista njegove partije ubijeno od strane Tačijevih terorista.

 

BAKALI:

            Ne nije mi poznato. Nisam pratio te događaje. Znam da su počinjena neka ubistva na Kosovu koja još nisu razjašnjena ali mi ćemo to učiniti u dogledno vreme i videti ko stoji iza toga.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate ta ubistva političkim ubistvima? Pošto su političke ličnosti u pitanju.

 

BAKALI:

            Za većinu tih ubistava izdata su saopštenja odgovarajućih političkih stranaka i policije, odnosno policije Ujedinjenih nacija na Kosovu i nisu mogli da zaključe da je reč o politički motivisanim ubistvima.

 

MILOŠEVIĆ:

            Znači kad pogine Rugovin predsednik opštinskog odbora njegove partije u nekom mestu, to nije političko ubistvo? Da ili ne?

 

BAKALI:

            Može da bude a može i da ne bude. Ne treba da donosimo odluke apriori ili presude pre nego što se prezentiraju dokazi i ne donese presuda u pravnom postupku.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate koliko je Srba, Crnogoraca, Muslimana, Hrvata, Goranaca, Roma, Egipćana i drugog nealbanskog stanovništva isterano sa Kosova i Metohije posle dolaska KFOR-a od strane albanskih ekstremista?

 

BAKALI:

            Spomenuli ste da su bili proterani. Moram da kažem da je nažalost broj nacionalnih manjina posebno Srba bio veliki i to oni koji su otišli nakon dolaska KFOR-a. Možda je dolazilo do zaplašivanja ili činova osvete ili su se plašili posledica  situacije koja je u to vreme kreirana na Kosovu. Albanske političke stranke i mislim parlament buduća skupština, vlada i UNMNIK su imali plan da obezbede organizovani povratak na Kosovo provatak na vlastitu zemlju, vlastite domove.

 

MILOŠEVIĆ:

            O kakvim vlastitim domovima govorite kad su teroristi posle dolaska KFOR-a zapalili nekoliko desetina hiljada srpskih kuća. Da li vam je to poznato?

 

BAKALI:

            Ako je bilo takvih slučajeva onda ćemo raditi da im pomognemo da izgrade nove domove ako su njihovi domovi uništeni.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li je moguće da kada je reč o desetinama hiljada kuća vi upotrebljavate "ako je to moguće", da li vi zaista ništa ne znate šta se događa na Kosovu?

 

BAKALI:

            Mislim da me pogrešno tumačite. Rekao sam nažalost, ti su ljudi otišli, Srbi i pripadnici drugih nacionalnih manjina su otišli sa Kosova nakon rata. Nisam rekao ako su otišli sa Kosova, ja sam siguran da ćemo im mi pomoći da se vrate jer i oni će postati državljani Kosova, građani Kosova kao i albanci i treba da im obezbedimo siguran život, ali nam je potreban jedan period tranzicije da bi se to uradilo.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dakle vi verujete, molim vas odgovorite mi sa da i ne, jer gospodine Mej vi mene upozoravate da žurim ali više vremena uzimaju odgovori koji mogu biti da i ne. A ja ih ne kontrolišem nego vi. Da li verujete da KFOR nije mogao da zaštiti Srbe i drugo nealbansko stanovništvo koje je isterano sa Kosova?

 

BAKALI:

            Rekao sam da je većina njih napustila Kosovo ne pod direktnim pritiskom nego iz straha a to je pak zavladalo kao rezultat rata. I koliko je meni poznato KFOR i Međunarodna policija aktivno pomažu odnosno igraju aktivnu ulogu u pitanjima sigurnosti na Kosovu za Srbe koji tamo žive.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li vam je poznato da od 2 500 otetih Srba a o 1 300 se još ništa ne zna, i da li verujete da se na tako  maloj teritoriji kao što je Kosovo, to ne može ustanoviti u prisustvu ovolikih snaga? Molim vas da ili ne?

 

BAKALI:

            Ja ne znam tačne brojke kada je reč o ljudima koji su izgubili život, nestali ili bili kidnapovani kada je reč o Srbima, međutim ja znam da toga ima, da neka brojka to sigurno i objašnjava. I to treba razjasniti baš kao što treba razjasniti i pitanje 3 800 Albanaca koji su nestali i za koje isto više niko ne zna.

 

SUDIJA:

            Izvolite gospodine Miloševiću.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li smatrate da je neopravdana strah zbog koga se odlazi sa Kosova kada imate u vidu cifru od preko 3 000 ubijenih od kada je došao KFOR i UNMNIK?

 

BAKALI:

            Mislim da su nakon rata ljudi bili uplašeni i da su napustili svoje domove.

 

MILOŠEVIĆ:

            Razlozi dakle nisu povezani sa ovim paljenjem desetina hiljada kuća i ubijanjem hiljada ljudi i otimanjem hiljada ljudi. Već samo nekakav tako apstraktan strah. To je vaša ocena. Da ili ne?

 

BAKALI:

            Vi sada izvlačite vaše zaključke i to veoma brzo. Ja mislim da je strah bio prevladavajući faktor ali moguće je da u nekim konkretnim slučajevima došlo do toga da su porodice izbačene iz svojih kuća nakon što su kuće spaljene i to treba istražiti i preduzeti odgovarajuće pravne mere.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam juče citirao, ne ovde nego u vreme kada sam ja imao reč, govor jednog od vaših lidera "Kosovo ćemo obezbediti samo za albance". To je citat, on je objavljen i na radiju i na televiziji. Šta vi mislite o izjavama kao što je ta toga lidera "Kosovo ćemo obezbediti samo za Albance". Da li vi podržavate to? Da li podržavate takvu, takvu izjavu?

 

BAKALI:

            Ne podržavam takvu izjavu. Takvu logiku ne. I mislim da niti jedan politički mudar čovek ne može reći nešto tako.

 

MILOŠEVIĆ:

            To znači da ima mnogo albanskih lidera i Albanaca koji ne podržavaju takvu izjavu?

 

BAKALI:

            Da, mislim da većina ili čak niko od njih ne podržava takvu vrstu izjava. Naravno, mi sada gradimo Kosovo za kosovare a ne samo za Albance.

 

MILOŠEVIĆ:

            Zašto stalno pravite grimase da ne čujete dobro i ne razumete prevod, kada ste studirali u Beogradu i kada razumete svaku reč koju kažem?

 

PREDSEDAVAJUĆI:

            Ne morate odgovoriti na to pitanje.

            Dobio sam zahtev od prevodioca koji vas od obojice traže da pričekate sa odgovorom dok se ne završi pitanje i prevod pitanja.

            Gospodine Miloševiću, moraćemo, kad zato dođe vreme, doneti odluku o tome da li su ova pitanja koja ste vi sada potakli, relevantna. Meni se čini da ste vi veoma iscrpno obradili ove teme. Naravno, mi ćemo takođe saslušati i sve dokaze koje ćete vi izvesti u ovom predmetu o toj konkretnoj temi ali mislim da smo sada tu temu istrgli da bi smo mogli ići dalje.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro, da li znate gospodine Rugova kada je postojala velika Albanija.

 

BAKALI:

            Pitajte Rugovu. 

 

MILOŠEVIĆ:

            Izvinite, gospodine Bakali.

 

BAKALI:

            Možemo li molim vas ponoviti pitanje.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate kada je postojala velika Albanija?

 

BAKALI:

            Koliko ja znam ona nikad nije postojala, velika Albanija kao takva. Niti danas kao koncept, možda koncept velike albanije postoji u nekim političkim platformama a međutim to nije ni u Tirani ni u Prištini. Koncept Velike Albanije je nustprodukt srpske političke propagande, kojoj je cilj bio da predstavi Albance kao ljude koji drugima ulivaju strah.

 

MILOŠEVIĆ:

            Pitanje je bilo da li znate kada je postojala, vi kažete da nije postojala, ne morate da objašnjavate zašto, ali da li znate ko je uspostavio veliku Albaniju odnosno da li znate da je za vreme drugog svetskog rata Musolini i Hitler uspostavili veliku Albaniju i koji su krajevi Kosova tada i koji krajevi Makedonije uključeni u Albaniju. To su istorijske činjenice a vi ste bili profesor. Da li znate za taj istorijski podatak?

 

BAKALI:

            Znam i to veoma dobro. Međutim, to se smatra fašističkom, nacističkom tvorevinom ta Albanija, to nije velika Albanija. Sami Albanci u Albaniji, u Makedoniji i na Kosovu sudelovali su u antifašističkom ratu borili se protiv fašizma i protiv rasizma italijanskog i nemačkog. Time što su uzeli aktivnog učešća u Drugom svetskom ratu na strani saveznika i boreći se kao partizani. Oni su jasno rekli da je to fašistička, odnsno nacistička tvorevina. Prema tome, nemojte kriviti Albance za tu fašističku tvorevinu jer mi smo se sami borili protiv toga.

 

MILOŠEVIĆ:

            Ja sam samo pitao da li znate za tu tvorevinu. Vi ste prvo rekli da ne znate a sada kažete da je to bila nacističko fašistička tvorevina. To smo znači raščistili.

            Da li je sada prisutan projekat velike Albanije na Kosovu?

 

BAKALI:

            U svim političkim strankama Kosova albanskim političkim strankama na Kosovu a i u Albaniji i Makedoniji, nema niti jednog takvog projekta za stvaranje nekakve velike Albanije i to pod navodnicima. Ali postoji projekt slobode, mira, demokratije, prosperiteta i evropske integracije. I projekt da Kosovo postane nezavisna država.

 

MILOŠEVIĆ:

            Dobro dakle, vi tvrdite da na Kosovu ne postoji politička snaga koja podržava projekat velike Albanije?

 

BAKALI:

            Tako je.

 

MILOŠEVIĆ:

            Da li znate o terorističkim napadima na stanovništvo i objekte na jugu Srbije od strane UČK?

 

BAKALI:

            UČK je bila narodno oslobodilačka vojska Medveđe, Preševa, Bujanoca. To nije delo OVK odnsno UČK, to što se dešavalo u Preševu. Ti sukobi. Gospodin Milošević to zna bolje od mene, jer to se dogodilo u južnom delu Srbije, a nakon angažmana međunarodne zajednice pitanje je rešeno i ja mislim da sada stvari idu u pravom smeru i to prema miroljubivom rešenju.

 

SUDIJA:

            Gospodine Bakali, da li vi posebno znate nešto o tome?

 

BAKALI:

            Mislite o Preševu?

 

SUDIJA:

            Da, to je bilo pitanje, ako ne znate o tome ništa osobno onda to recite.

 

BAKALI:

            Ja znam, međutim to nema nikakve veze sa velikom Albanijom. To se tiče Preševa.

 

SUDIJA:

            Jedino pitanje koje je ovde važno je da li vi nešto osobno znate o tome, ako ne znate recite, možemo ići dalje na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možemo dalje?

 

SUDIJA:          

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je UČK razoružana po dolasku KFOR-a?

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Iz čega onda pucaju?

 

BAKALI:

            Vi znate da se oružje može kupiti i prodati, da se to može dogoditi i u Srbiji, Makedoniji i bilo gde, prema tome to su individualna pitanja, posedovanja individualnog posedovanja oružja. OVK više nije naoružana.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Osim individualna?

 

BAKALI:

            Individualni pojedinci mogu posedovati oružje, jer sada na Kosovu sprovodimo akciju predaje oružja i to čak i na individualnoj osnovi.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li UČK puca na jugu Srbije i u Makedoniji?

 

 

 

 

PREDSEDAVAJUĆI :

            Gospodine Miloševiću, moram vas sada na trenutak zaustaviti. Želim da nam objasnite sledeće. U čemu je relevantnost onoga što se danas dešava za optužnicu kojom se mi ovde bavimo. Optužnica pokriva vremenski period u godini 1999. ja razumem vaše argumente OVK, pre toga, pre tog vremenskog perioda, ali kako to može biti, kako ovo što se sada dešava može biti relevantno sa optužnicom ovde kojom se mi bavimo u ovom predmetu, a koja pokriva događaje do pre gotovo tri godine.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            može da bude relevantno zbog toga što kao što sam ovde i tvrdio, da se radi o produženom zločinu koji zajedno čine okupacione snage na Kosovu i Metohiji i kosovska teroristička organizacija, odnosno teroristička organizacija kosovskih Albanaca UČK i da taj produženi zločin koji je nastao udruživanjem radi izvršAvanja zločina O funkcija o kojima sam dao obrazloženja koja se tiču političkih, istorijskih i strateških razloga nastavljali da se obavljaju, zato je relevantno. I vezano je za ovo što vi govorite. Dalje, da li smatrate gospodine Bakali da je na Kosovu i Metohiji bezbedno?

 

BALAČO:

            Prema procenama UNMIK-a i njegovih institucija koje su odgovorne za održavanje sigurnosti na Kosovu u ovom trenutku zajedno sa delom lokalne policije mislim da je situacija sada na Kosovu relativno mirna i stabilna. Ja osobno, nisam zadovoljan sa sadašnjom situacijom, zato jer mislim da moramo ukloniti sve manifestacije netolerantnosti i netrpeljivosti prema drugim nacionalnostima, a pogotovo prema Srbima, a za to mislim da nam treba nešto više vremena. Međutim, uopšteno govoreći, situacija je prema njihovim procenama sigurna i stabilna, kao što sam rekao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Maločas ste rekli, da još nisu izgrađene nikakve institucije, zato sam i postavio pitanje, da li smatrate da je bezbedno jer mi se nije činilo da bude bezbedno, ako nisu nikakve institucije izgrađene po vašem sopstvenom tvrđenju. Ali vi tvrdite da je bezbedno, pa vas pitam, da li ste vi lično bezbedni?

 

BAKALI:

            Kao što vi verovatno vrlo dobro znate mene nikada u životu nisu pratili telohranitelji, niti policija. Ja sam uvek smatrao i kad sam bio pripadnik rukovodstva i sada da sam na Kosovu siguran. Ništa mi se nije dogodilo, nikada mi niko nije zapretio, nikada me niko nije napao. Međutim, ima drugih ljudi koji se žale da im se preti da ih napadaju. Institucije koje ste vi spomenuli, a to se odnosi i na skupštinu i na vladu, te se dve stvari ne bave previše sa situacijom, jer kao što sam već rekao, to spada u zaduženje međunarodnih snaga, KFOR-a i međunarodne policije UNMIK-a. Zajedno sa lokalnom policijom. Institucije su i tamo, sigurnosne institucije.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

Dakle, za vas je bezbedno, a za druge niste sigurni da je bezbedno. Rekli ste da ste.

 

BAKALI:

            Ja mislim da se svi osećaju sigurnim na Kosovu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Osim Srba.

 

 

 

BAKALI:

            To nije tačno. Ja sam u kontaktu sa Srbima Kosova i situacija nije onako tragična kao što je vi sada pokušavate prikazati. Naravno, nije niti veoma dobra.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa pošto je 360.000 stanovnika isterano, onda se manje njih verovatno sada oseća kao problem. Rekli ste da ste za vreme Rambujea bili u Švajcarskoj. I pred Rambuje, šta ste radili u Švajcarskoj?

 

BAKALI:

            Sada menjate vaša pitanja, rekao sam da sam tamo otišao na poziv dve šiptarske institucije, za jedan njihov projekt, kojima je cilj bila izgradnja institucija i bavljenje vanrednom situacijom na Kosovu. Međutim, ja mislim da vi preterujete sa brojkama kad kažete 360. 000 Srba.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ne nisam rekao.

 

SUDIJA:

            Samo trenutak, samo trenutak. Ako to možete veoma kratko ispričati gospodine Bakali, biće bolje za sve nas. Ima li još pitanja u Rambujeu?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Preskočiću ostala. Da li znate, samo moram da vas ispravim nisam rekao 360.000 Srba, nego 360 000 stanovnika Kosova, pretežno Srba, ali i Hrvata i Muslimana i Goranaca i Roma i Egipćana, dakle svih. To je cifra kojom ja raspolažem. Da li znate za trgovinu droge preko Kosova i Metohije? Odgovorite sa da ili sa ne, ne morate mnogo.

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            A za trgovinu oružja.

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Malo pre ste rekli da svako može da kupi oružje. Pa ja o oružju kao oružju govorim.

 

BAKALI:

            Sada govorimo o organizovanom, ilegalnom krijumčarenju oružja, ako me to pitate koliko ja znam, ne postoji. Međutim, to su pitanja o kojima se trebaju baviti institucije UNMIK-a, a ja sam voljan verovati njihovim informacijama koje one imaju o tome. Ponekad se uhvati neko oružje koje dolazi preko granice, ponekad postoji neka vrsta trgovina oružjem, međutim to može postojati  i u Srbiji i u drugim državama na Balkanu. Moguće je da takva aktivnost postoji, ali ovde sada ne govorimo sada o organizovanom krijumčarenju droga i oružja u kojem bi Kosovo bilo jedno od lokaliteta. Na kojem se to dešava. Kosovo sigurno nije jedan od izvora za nešto takvo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite, dakle, nije, iako svi podaci tvrde suprotno, ali ostavićemo to kao vaš odgovor. Da li postoji neka partija na Kosovu i Metohiji koju ne kontroliše UČK?

 

BAKALI:

            Niti jedna politička stranka na Kosovu nije pod kontrolom OVK, jer OVK više ne postoji kao takva. Kao vojna organizacija, prema tome, niti jedna stranka nije pod uticajem OVK. Bivši pripadnici OVK su članovi ili simpatizeri raznih političkih stranaka, međutim nije tačno da jedna od tih stranaka može reći da ima monopol nad članstvom, bivšim članstvom u OVK, jer bivši članovi OVK pridružili su se različitim strankama, demokratskoj stranki, ali jedini cilj, alijansi za budućnost Kosova demokratskoj ligi Kosova, Rugove, a ima i drugih stranaka, liberalnih stranaka itd. Prema tome, u odgovoru na vaše pitanje, moram reći ne, nema stranaka pod uticajem OVK, jer se transformiralo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi ste rekli da OVK više ne postoji. Ko sastavlja kosovski zaštitni korups, od čega se sastoji kosovski zaštitni korpus?

 

BAKALI:

            Većina su pripadnici, bivši pripadnici OVK, ali ne svi, jer kosovski zaštitnik korpus obuhvata i Srbe, Gorance, Turke i Rome, međutim, većina su bivši pripadnici OVK. Ali ne svi, i to je sada jedna sasvim druga formacija. Ona je organizovana i prihaćena od strane međunarodne zajednice. I ona ima podršku kosovskog naroda.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Vi tvrdite da Kosovski  zaštitni korpus sačinjava i stanovništvo srpsko i romsko i goransko.

 

BAKALI:

            Da. Da, da. Siguran sam u to.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ali ne znate ko puca u Makedoniji i na jugu Srbije?

 

BAKALI:

            Na jugu Srbije. Na jugu Srbije došlo je do sukoba između narodno-oslobodilačke vojske Preševa.

 

SUDIJA:          

            Ako znate ko puca recite, ako ne znate, ili ne znate da je uopšte bilo pucnjave, recite da ne znate, da toga nema i tada ćemo brže raditi. Gospodine Milošević, mislim da sada možemo preći na sledeću temu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

-           Da li su vam poznate veze Hašima Tačija i Bin Ladena?

 

BAKALI:

            Ne znam za takve veze i siguran sam da takvih veza nema  niti  može biti veza između Bin Ladena i Hašima Tačija.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li vam je poznato formiranje mudžahedinske brigade Abu Bakijev Sadik na Kosovu?

 

BAKALI:          

            Ne, nikada nisam čuo za postojanje takvih stvari, niti za to da je ona bilo gde delovala.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Gde ste bili za vreme NATO agresije?

 

BAKALI:

            Već sam vam rekao, bio sam u Švajcarskoj. Međutim, moja porodica isterana je iz Prištine, deportirana i moja kuća, vojska je sve u potpunosti  uništila. Moja porodica je deportirana u Makedoniju. I odmah nakon što je NATO ušao na Kosovo, dva dana kasnije, stigao sam u Prištinu i od tada se od tamo nisam micao.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Jel niste bili u Prištini kada je bombardovan centar Prištine?

 

PREDSEDAVAJUĆI SUDA:

            Samo trenutak, samo trenutak, rekao je da je bio u Švajcarskoj. Idemo dalje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Pomenuli ste deportaciju, da li vam je poznat lažni izbeglički kamp Stankovci, lažni izbeglički kamp Stankovci na granici Makedonije koji je trajao samo jedan dan i u koga su smeštene nekoliko desetina hiljada Albanaca iz Makedonije da bi se prikazali pred medijima, da li vam je poznato nešto o tom kampu?

 

BAKALI:

            Mislim da sada izmišljate. To je bio logor u kome su bili Albanci sa Kosova.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li znate Albance koji su poginuli u bombardovanju?

 

BAKALI:

            Video sam to na televiziji, pogotovo onaj traktor na cesti između Prizrena i Krušaja na putu za Đakovicu, onaj traktor koji je pogođen greškom. To je opšte poznata stvar, ali ja ne znam za druge slučajeve.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li je mnogo Albanaca piginulo od bombardovanja?

           

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste znali decu koja su poginula od bombardovanja?

 

BAKALI:

            Ne.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li su ginula deca od bombardovanja?

 

BAKALI:

            Mislim da ne, ne znam. Ne znam za takve slučajeve, ne znam, nemam informacije o tome.

 

 

 

SUDIJA:

            Gospodine Milošević, sada je već 1:30, poslednji deo vašeg unakrsnog ispitivanja išao je daleko izvan glavnog svedočenja ovog svedoka, možda će biti drugih svedoka kome ćete moći postavljati takva pitanja, sada ste unakrsno ispitivali ovog svedoka tri i po sata. Da li imate još pitanja za njega?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Imam. Da li ste, ako bude odgovarao sa da ili ne, mi ćemo proći za deset, za dva minuta pitanja.

 

BAKALI:

            U redu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li ste odobrili  NATO bombardovanja u Jugoslaviji.

 

BAKALI:

            Apsolutno sam odboravao intervenciju NATO-a.

 

SUDIJA:

            Da, to je dovoljno.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.         

            Pošto je Kosovo u ekonomskom smislu bilo toliko ispred Albanije, da li je to posledica bila ugnjetavanja Albanaca na Kosovu?

 

SUDIJA:

            Ako ne možete odgovoriti samo recite tako.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

            Da li su preduzeća iz Srbije doprinosila razvoju Kosova?

 

 

BAKALI:

            Zaboravljate da je razvoj Kosova, ekonomski razvoj Kosova bio finansiran iz federalnih fondova za nerazvijene krajeve i Srbija je dobila veće učešće u tom fondu jer je imala veći prihod.  Jeste Srbija bila angažovana u razvoju Kosova, molim.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Dobro. Da li smatrate da je ispravno što su teroristi koji su ubijali žene i decu i Srbe i Albance amnestirani?

 

BAKALI:

            Ne znam za takve slučajeve.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Ne znate za takve slučajeve. Pa pošto sada ubijaju, da li ubijaju što im je prešlo u naviku?

 

SUDIJA MEJ:

            Ovo nije pitanje za ovog svedoka.

 

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Bili ste visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije? Kada ste promenili svoja uverenja?

 

BAKALI:

            Zavisi koje uverenje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pa možda vam je odgovor da vi niste promenili uverenje, znači. Da li ste promenili svoja uverenja?

 

BAKALI:

            Jedno uverenje jesam promenio. Govoriću na srpskom sa vašom dozvolom. Da ste vi gospodine Miloševiću, ratom razrušili jednu Jugoslaviju, u čemu su vam pomagali i doprinosili.

 

SUDIJA MEJ:

            To je dovoljno, to nije bilo pitanje. Gospodine Milošević, da li imate još nešto?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.         

            Dobro, imam pitanja, da li to znači da vi niste bili komunista iz uverenja?

 

BAKALI:

            Ja ne želim da odgovorim na to pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:         

            Da ili ne.

 

BAKALI:

            Ne želim da odgovorim na to pitanje, vi ste komunista mlađi od mene, ja sam bio stariji od vas, ja sam stariji od vas i ja više nemam iluzija o Jugoslaviji koju ste vi uništili, ne samo uništili, već ste uništili i svaku ideju za takvu budućnost  Jugoslavije.

 

SUDIJA MEJ:

            Udaljavamo se od suštine. Da li imate još nešto gospodine Miloševiću?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

             Da, pitam da li znači da nije bio komunista iz uverenja? Da ili ne.

 

BAKALI:

            Ja sam uvek bio pragmatičar, pragmatičan komunist za kojeg ideologija nije bila ključna aktivnost. Bio sam više zainteresovan za praktičnu stranu politike kada sam radio, dobro sam se osećao, pokušavao sam da primenim politiku partije koju sam sam osnovao.

 

SUDIJA MEJ:

            Odgovorili ste na pitanje.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Koliko se Albanaca iz Albanije i Makedonije sada nalazi na Kosovu i Metohiji?

 

BAKALI:

            Ako ih ima, ima ih vrlo malo.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.

            Da li vam je išta poznato, o uništavanju srpskih crkava, bilo je 107, u subotu je zapaljen i Hram Svetog Save u Mitrovici, 10 000 ikona, 2 000 000 knjiga, da li vam je išta poznato od toga?

 

BAKALI:

            Čuo sam za to i oštro sam to osudio, ali ne treba da zaboravite da Albanci nisu napali glavne srpske spomenike, kao što je u Peći, manastiru Gračanici i druge.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Bakali, moram da vas zaustavim jer je u interesu vremena, moramo da pokušamo da završimo, nema sumnje da vi imate mnogo više o tome da kažete. Jel to sve?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Da li neko ko nije Albanac sada na Kosovu može da preživi, po vašem mišljenju, da ili ne.

 

BAKALI:

            Da.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ.         

            Hvala lepo, nemam  više pitanja.

 

 

SUDIJA:

            Da li ima dodatnih pitanja?

 

NAJS:

            ja imam samo par pitanja, možete li mi pomoći samo ukratko u odgovorima na ova pitanja da se pozabavimo problemima obrazovanja koje ste opisali. Kada je Albanski obrazovni sistem, neformalni sistem bio na snazi, da li znate da li su albanski nastavnici i dalje dobijali plate.

 

BAKALI:

            Izvinjavam se, ne dobijam prevod. Ne dobijam prevod na albanski. Ne, ne. Da. Da, sada čujem.

 

GOSPODIN NAJS:

            U redu. Pitanje je bilo, za vreme neformalnog albanskog obrazovnog sistema koji ste opisali, da li su albanski nastavnici i dalje dobijali plate? Da li znate odgovor za to? Nemojte nagađati molim.

 

BAKALI:

            Odgovor: Ne.

 

NAJS:

            Pitanje: Vama je postavljeno pitanje o posetama koje su kasnije usledile, posetama srpskih delegacija Kosovu, nakon vašeg prvog sastanka koji ste opisali, da li ste vi ili vaša delegacija ikada pozvani da prisustvujete susretima tokom tih narednih 11 poseta?

 

BAKALI:

            Ne, mi nismo bili pozvani. Televizija je možda rekla da jesmo, ali mi nismo dobili pozive.

 

NAJS:

            Hvala vam. Porodica Jašari, vi ste nam govorili o tome, bilo je postavljeno pitanje, ali niste nam rekli jedan detalj. Kojeg pola i dobi su bili ljudi koji su ubijeni u porodici Jašari, ako se sećate?

 

BAKALI:

            Mogu vam reći da je bilo dece, starijih i žena.

 

NAJS:

            Kada je reč o deportaciji vaše vlastite porodice u Skoplje, koliko članova vaše porodice je otišlo u Skoplje?

 

BAKALI:

             Šest članova porodice.

 

NAJS:

            Da li su to bili stariji, mlađi, vaši dobi?

 

BAKALI:

            Od mojih godina pa sve do starosti do 5 ili 6 godina, moj mali nećak.

 

NAJS:

            To je sve što sam hteo da pitam svedoka, još jedno pitanje za zapisnikom želim da se pozabavim. Gospodin Milošević je rekao da nije znao da će ovaj svedok biti svedok i kao što veće zna na osnovu papira koji su dostavljeni gospodinu Miloševiću, on je obavešten o dolasku ovog svedoka, dat mu je rezime ovog svedoka, 26. novembra i takođe, jedan duži intervju koji je dobilo i veće, je dobio 11. januara, a prevod na 1. februara. I on je takođe, dobio redosled svedoka od samog početka kada je dobio spisak svedoka.

 

SUDIJA MEJ:

            Hvala lepo. Sudija Kvon.

 

SUDIJA KVON:

            Dobar dan gospodine Bakali.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Miloševiću, vi možete pokrenuti pitanje kasnije, nemojte sada pokušavati.

 

SUDIJA KVON:

            Samo jedno pojašnjenje u vezi sa masakrom porodice Jašari u PrekaZu. Opštuženi je rekao da su iznutra pucali na policiju. Vi ste rekli da ne znate nikakve  detalje o tome, možete li reći veću da li je to tačno ili nije. Da li je pucano iz kuće, ili nije?

 

BAKALI:

            Ne znam.

 

KVON:

            Pozvani ste da se sastanete sa predsednikom države i trebali ste da mu kažete nešto o jednom masakru, a vi kažete da niste znali detalje o tome, ja vas ne shvatam, da li vi kažete da nije pucano iz kuće, ili da jednostavno to ne znate?

 

 

 

BAKALI:

            Ja jednostavno ne znam, ne kažem da to nije bilo tako, ne kažem da nisu pucali, jednostavno ne znam detalje, znam samo rezultate. Znam da je cela porodica masakrirana i da je kuća uništena.

 

SUDIJA KVON:

            Hvala vam.

 

SUDIJA MEJ:

            Gospodine Bakali, ovim je zaključeno vaše svedočenje, hvala vam što ste došli pred Međunarodni sud da svedočite, možete se povući.

 

BAKALI:

            Hvala vam.

 

MEJ:

            Imamo još četiri sata pre nego što počne sledeći predmet. Šta ste hteli da kažete gospodine Miloševiću?

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Hteo sam da kažem u vezi sa ovom primedbom, o dostavljanju, ima cela jedna soba u zatvoru puna neke hrpe papira koja je navodno meni dostavljena, koju ja neću da primam zbog toga što ja ne komuniciram sa onom stranom preko puta, prema tome, ja zaista nisam znao ko je svedok niti me je interesovalo niti me sad interesuje, ali ne želim da me demantuju na jedan ovakav način. To sam hteo da kažem. A inače, kad bih i kad bi hteo, trebalo bi mi verovatno dve godine da pročitam tu celu, celu sobu, kamion papira koju su oni do sada uputili na moju adresu. Što i nemam nameru, jer je cela ta optužnica lažna i objasnio sam zašto je lažna.

 

MEJ:

            U redu. A sada da se pozabavimo drugim pitanjima. Podsećam sve da će sudija Robinson sutra biti odsutan, naša namera je da sudija Kvon i ja i dalje zasedamo u skladu sa pravilom 15 bis dva dana, ali treba da znamo šta nas očekuje. Kakvo svedočenje ćemo čuti.

 

NAJS:

Prvi svedok je Kevin KErtis, on je vođa tima istražitelja i biće razgovor koji su podstakli Amici Kurije u vezi sa rasponom njegovog svedočenja. Dakle, ta rasprava i samo svedočenje će uzeti nešto vremena, posle njega, dolazi još jedan istražitelj koji će svedočiti, to je Spargo i kada taj svedok onda ćemo krenuti sa svedocima o samom mestu zločina. Mi se nadamo da ćemo doći do toga ubrzo, ali moguće je da će to biti tek prekosutra.

 

MEJ:

            Pa moglo bi možda kad bismo rekli da smo imali priliku da pročitamo rezime gospodina Kertisa i zahvalni smo vam za to, bilo bi nam korisnije da ste uneli stranice, brojeve stranica na to.

 

NAJS:

            Ja se izvinjavam što nema brojeva stranica, to je previd, ali ovo konkretnom slučaju bi možda bilo korisno, kada biste dobili dužu izjavu pored ovog rezimea. Znam da će gospodin Kej u ime Amice Kurije predložiti i nama će biti drago da ispoštujemo bilo kakvu sugestiju. Mi obično to ne radimo, jer ovo veće nije obično uzimalo izjave.

 

 

 

SUDIJA MEJ:

            S obzirom na vremensko ograničenje, možda je bolje da se time bavimo sutra ujutru, ali kada pogledam tu izjavu čini mi se da su to uglavnom informacije iz druge ruke i to takve vrste koje smo u ranijim slučajevima smatrali ne od velike pomoći, ali verovatno to je ono što vi želite da pokrenete gospodine Kej.

 

KEJ:

            Da, to je upravo ono što želimo da pokrenemo. Mi smatramo da je vrlo važno da veće vidi celi sadržaj izjave pre nego što donese odluku u vezi sa tim, jer sažetak je izvlačenje same suštine, ali bi bilo mnogo korisnije da pogledate celu tu izjavu.

 

SUDIJA MEJ:

            Mi ćemo razmotriti celu izjavu. I onda ćemo sutra o tome govoriti. Da li imate još argumenata.

 

KEJ:

             Drugi svedok je takođe predmet pravnog argumenta od prilike u istom kontekstru, ali se uglavnom odnosi i na dokazne predmete koje on uvodi, koji se sastoji iz nekoliko video snimaka uz komentar i tvrdnje komentatora i to čini deo trake koje će se uvesti kao dokazni materijal. Nama se čini da je vrlo važno da se donese odluka o kvalitetu svedočenja, odnosno dokaza koje će usvojiti pretresno veće. Tu je spisak dokaznih predmeta koji se može dostaviti da bi vam pomogao da donesete odluku u vezi sa ovim svedokom i mi nemamo nikakvih prigovora ako pogledate izjavu i tog svedoka da biste mogli da donesete adekvatnu odluku u vezi sa tim pitanjem.

 

SUDIJA MEJ:

            Da li možemo to da dobijemo?

 

NAJS:

            Svakako. A kada je reč o rezimeima, ja sada imam rezime na kom su im stranice koje ste pominjali i imam i cele izjave, takođe izjavu svedoka Spaga, naime, nju ćemo dostaviti redovnim kanalima, a tu je izjava gospodina Krtisa. Ovde imamo rezime gospodina Spaga i imamo takođe stranice, obeležen je stranicama iz izjave. Izjavu ćemo vam dostaviti kasnije.

 

SUDIJA MEJ:

            Hvala. Drugo pitanje, kojim treba da se pozabavimo je podnesak tužilaštva koji se odnosi na provizorni pretpretresni podmetutak u vezi sa optužnicom za Kosovo i Bosnu, za Hrvatsku i Bosnu. Stav koji smo ranije izneli je da smo mi imali priliku da razmotrimo raspored i prilično je nemoguće napraviti čvrst raspored. Pošto smo uzeli u obzir vrijeme koje je potrebno za to ali moguće da se stvari tako odvijati brže. Međutim, kao što sam ranije reko trebamo imati na umu da pokušamo da završimo sa svjedočenjem u vezi sa ovom optužnicom početkom, do početka jula tako da imamo dovoljno vremena za pripremu druge dve optužnice.

            Gospodine Najs, ja znam da je tužilaštvo trebalo da odgovori do danas na pitanje koje ste vi postavili u vezi s tim i možda time može da se pozabavi gospođa glavni tužilac.

 

KARLA DEL PONTE:

            Dozvolite da govorim francuski. Kao što znate mi smo objasnili koliko svedoka imamo i koliko dokumenata u vezi sa optužnicom za Kosovo, i vi ste nam rekli da ste imali na umu kraj jula za prezentiranje naših dokaza ... za .. dokaza u vezi s tim. Onda smo imali spajanje optužnica i zbog toga smo smatrali da treba da ubrzamo cjeli postupak. Mi se slažemo s tim. Ipak mora se reći da ono s čim smo se danas suočili ostavlja otvorena vrata kada je riječ o vremenskom periodu u kome smo mogli da završimo izvođenje dokaza tužilaštva, to zavisi i od unakrsnog ispitivanja.

            Dakle, kada mi počnemo da dovodimo svedoke o samom mjestu zločina i ako unakrsno ispitivanje bude dva puta duže od glavnog ispitivanja, onda je za nas jako teško da procjenimo koliko nam tačno vremena treba da izvođenje dokaza tužilaštva. Nema sumnje da ćemo se potruditi da ostvarimo svoj cilj, a ono što sam ja čula ovih dana naravno, ja neću biti u mogućnosti da budem u sudnici svaki dan ali ovo što sam čula ovih dana me navodi nato da ćemo možda morati da pozivamo i druge svjedoke. Čak i svjedoke koji se odnose na mjesto zločina. Jer to sve zavisi ... od argumenata koje iznosi optuženi tokom postupka i tokom svjedočenja. Mi moramo da uvedemo dokaze o zločinima za koje se tereti u optužnici i mi se nadamo da će to na isti način da tretira Vjeće kao i optuženi da bismo mi mogli da ispunimo svoje obaveze. što brže možemo i što bolje možemo.

            Zbog toga časni sude mi pokušavamo da djelujemo što je brže moguće ali ipak morate da uzmete u obzir činjenicu da je ovo vrlo važan zadatak, vrlo važna misija koju moramo da ostvarimo i da ona u velikom slučaju zavisi od argumenata koji iznosi optuženi kada saslušavamo svedoke. Dakle, ja moram da kažem da mi moramo da zadržimo određene rezerve, jer ćemo možda morati da  uvedemo nove svjedoke. Zahvaljujem se časni sude.

 

SUDIJA MEJ:

            Mi to svatamo. Naravno, mora da bude tešđko da se ubrza i vi ćete naravno morati da uvedete neke svjedoke, ali bićemo zahvalni ako budete u situaciji da završite što je moguće više oko početka jula. Takođe, tu i pitanje pred pretresnih podnesaka. Moram da kažem da nisam jako zadovoljan time. Tačno je da je to bilo u drugim predmetima, ali mislim da to ne mora da znači da je to bio dobar presedan. Ne postoji pravilo u Pravilniku o postupku i dokazima za nešto tako i ja mislim da bi mnogo bolji pravac bio da idete ka tome da se naprave predpretresni postupci a ako bude neophodno zbog vremenskog pritiska da se nešto tome doda. Vi onda možete da podnesete zahtev da to uradite. Mislim da bi bilo mnogo praktičnije da to radimo na taj način.

           

KARLA  DEL PONTE:

            Da, časni sude, ali ako se dobro sećam, donesen je amandman na jedno od pravila i na taj način ideja provizorni i pretpretesni postupak je uvedena. Ne mogu vam sada napamet reći koje je pravilo, ali znam da je uvedena izmena tog pravila i odatle proizilazi ta ideja provizornog pretpretesnog podneska iako to nije čvrsto ustanovljena institucija. Vi znate časni sude, da bez obzira da li to nazvali provizornim pretpretesnim podneskom ili dodatnim podneskom, to zaista nije bitno. Nije bitna forma kao što dobro znate. Problem sa kojim se mi suočavamo je sledeći. A, ako mi kažemo da do 12. aprila ili 2. aprila možemo da imamo spisak svedoka i dokaznih predmeta, dakle, 2. april to je skoro sutra, prekosutra. Mi moramo da uložimo dodatni podnesak ili konačni, kako god da ga nazovete, ono što je za nas važno je da smo mi pod istom obavezom da obavimo svoj posao što brže možemo, ali to se mora uraditi na adekvatan način.

 

SUDIJA MEJ:

            U redu, rekli ste šta ste imali. Mi ćemo to imati na umu. Da li još neko želi nešto da pokrene. Gospodin Kej.

 

KEJ:

            Samo jedna stvar. Pomenut je treći svedok. Mi smo dobili njegovu izjavu.

 

SUDIJA MEJ:

            Nisam siguran da mi imamo.

           

KEJ:

            Ako bi to pomoglo veću, ako ja mogu da kontaktiram sa gospodinom Rajneveldom onda mogu da se dogovorim šta treba poslati vama da razmotrite ako se to pitanje pokrene sutra.

 

SUDIJA MEJ:

            Da, molim vas uradite to. Sutra nastavljamo u 9.30. Da, gospodine Miloševiću, izvolite.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Sasvim tehničko pitanje gospodine Mej. Ja sam dobio ovaj vremenski program rada i u njemu je pisalo da u četvrtak završavate u 1. I ja sam prema tome planirao posetu moje porodice. Maločas sam dobio papir na kome se vidi da se u četvrtak celo popodne ponovo radi. Ja mislim da neki minimum korektnosti, s obzirom na ovako kratka vremena koja ja mogu da iskoristim da bi bio u kontaktu sa svojom porodicom, ne možete da menjate

 

SUDIJA MEJ:

            Samo trenutak, molim vas. Ne znam kako je do toga došlo. Očigledno je došlo do neke zabune u danima, ali ako ste vi već napravili sve aranžmane da biste se videli sa svojom porodicom to poslepodne, onda nećemo zasedati to poslepodne.

            Nastavljamo sutra ujutru u 9.30.          


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest