11. decembar 2001. godine
HAG

Predsednik Slobodan Milošević u Hagu, 11. decembra 2001. (stenogram)

ZASLUŽNI SMO ZA MIR, A NE ZA RAT!

A za rat su odgovorni oni koji su rasturali Jugoslaviju. Ovo je kazna za otpor najvećoj tiraniji koja je zapretila čovečanstvu. Lažnim optužbama žele da prikriju saradnju sa teroristima. Branili smo slobodu i ravnopravnost naroda i ljudi!

SRBIJOM ĆE USKORO PONOVO UPRAVLjATI PATRIOTE!

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

(posle čitanja "optužnice" za Bosnu i Hercegovinu):

Ovo što smo čuli ovde, ovaj žalosni tekst je vrhunac apsurda. Meni pripada zasluga za mir u Bosni, a ne za rat. Odgovornost za rat u Bosni snose sile koje su rasturale Jugoslaviju i njihovi satrapi u Jugoslaviji, a ne ni Srbija, ni srpski narod, ni srpska politika. Ovo je pokušaj... (isključen mikrofon) 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

(u raspravi o objedinjavanju "optužnica"):

Sve što smo danas čuli od tzv. tužbe samo potvrđuje da je celokupna zamisao potpuno promašena, ali da mi ne biste oduzeli reč, držaću se samo onih argumenata koji odgovaraju na vaše pitanje.

Za mene je potpuno jasno zašto ova lažna tužba insistira na spajanju. To je posledica 11. septembra. Oni žele da stave u drugi plan optužbe za Kosovo, jer optužbe za Kosovo neizbežno otvaraju pitanje saradnje Klintonove administracije sa teroristima na Kosovu, uključujući i organizaciju Bin Ladena.

Drugo, ono što smo mogli danas da čujemo - i oni su svesni toga da u tom slučaju ne mogu izbeći, bez obzira na ilegalnost ovog suda, da se ovde pojave glavni akteri zločina izvršenog protiv moje zemlje i mog naroda, počev od Klintona, Olbrajtove, Klarka i drugih, ali naravno, i mnogi mirovni posrednici čija aktivnost i saradnja na pronalaženju mira potpuno demantuje ove, rekao bih, monstruozne optužbe koje su ovde izrečene.

Dakle, njihovi su razlozi potpuno pragmatični i vezani za zaštitu onih koji su izvršili zločine nad mojom zemljom, a ne za bilo kakvo ekonomisanje vremenom, jer njih sigurno nije briga da li ću se ja umarati ili ne, a ja sam vam rekao šta o tome mislim i pre.

Što se tiče krunskog argumenta, o ideji o stvaranju "velike Srbije", taj argument se sasvim lako može demantovati i ja mislim da niko razuman ne bi smeo taj argument, koji su uzeli kao mit i osnovu za sve zločine da više pokušava da imputira, nameće ili na bilo kakav način zloupotrebi. Postoje činjenice koje su neoborive. 28. aprila 1992. godine formirana je Savezna Republika Jugoslavija. 28. aprila 1992. godine, dakle, pre nego što su počeli sukobi, pre nego što je počeo građanski rat. Ta ustavotvorna skupština je svojim zvaničnim dokumentom deklarisala našu poziciju u kojoj se kaže da Savezna Republika Jugoslavija nema teritorijalne pretenzije ni prema jednoj od bivših jugoslovenskih republika. To je apsolutno dovoljan dokaz da se ove besmislice koje pokušavaju da se imputiraju u potpunosti odbace. 

Podsetio bih vas i na to da je na samom početku, maja 1993. godine, uz naše maksimalno zalaganje, u Atini prihvaćen Vens-Ovenov plan koji su tada potpisali i srpski predstavnici. I da je to prihvatanje, takođe - smatrajući mir najvećim ciljem i najvećom vrednošću za sve jugoslovenske narode - do kraja demantovalo svaku takvu ideju.

Na kraju krajeva, sam život tih deset godina u nekadašnjoj Jugoslaviji najbolje demantuje ideje o nacionalnoj ili verskoj diskriminaciji, jer je Savezna Republika Jugoslavija ostala jedina država koja je sačuvala svoj višenacionalni karakter i u kojoj nije bilo nikakve diskriminacije na nacionalnoj ili verskoj osnovi. Deset godina to potvrđuje. Ista je stvar i sa Kosovom. Možda vi ne znate, ali je vlada AP Kosovo i Metohija i 1998. i 1999. - u toku rata (sve dok oni koji su izvršili agresiju nisu instalirali na vlast u Beogradu svoje najamnike) bila sastavljena od Srba, Albanaca, Muslimana, Turaka, Goranaca, Roma i Egipćana. Srbi su u toj vladi bili u manjini. Kako uopšte ideju o nekakvoj nacionalnoj diskriminaciji pomiriti sa tom činjenicom?! Naša delegacija u Rambujeu sastojala se, isto tako, od predstavnika svih tih nacionalnosti. Kako to pomiriti sa ovakvim monstruoznim imputiranjem nacionalne diskriminacije?! Da li znate da je 1998. godine, posle deset godina potpunog mira na Kosovu, (u deset godina u kojima niko nije ubijen, za tih deset godina niko nije uhapšen,  izlazilo je nekoliko desetina listova na albanskom jeziku koje ste mogli da kupite na svakom ćošku, školovanje je bilo na albanskom jeziku u svim osnovnim i srednjim školama) posle deset godina, kada je krenuo terorizam koji su organizovale strane službe od otpadaka albanske mafije po Evropi, mi smo formirali lokalnu policiju u albanskim selima tako što su sami građani birali svoje policajce koji su nosili oružje i svi su bili Albanci. Ti isti lokalni policajci kao i Albanci poštari, kao i Albanci šumari, kao i Albanci na drugim funkcijama u državnom aparatu, bili su predmet atentata, ubistava, klanja, pretnji, itd. od strane albanskih terorista. U toj 1998. godini više je ljudi albanske nacionalnosti ubijeno od strane albanskih terorista, nego što je Srba ubijeno od strane albanskih terorista. Posebno je ilustrativno to da u svim našim strukturama, pa i u ovoj našoj Socijalističkoj partiji, članstvo je bilo one strukture kakva je bila i među građanima - bilo je i Srba, i Albanaca, i Turaka, i Mađara, i Rusina, i Rumuna, i Bugara i svih drugih. Ko bi od njih uopšte išao uz program nacionalne, verske ili rasne diskriminacije koji se ovde imputira?

Ove dve optužnice za Hrvatsku i Bosnu, ekspresno su lansirane upravo da bi se utopila optužnica za Kosovo koja ukazuje na terorizam, iako je jasno da smo se i u Hrvatskoj i u Bosni bavili mirom, a ne ratom. Mi smo pomagali svoj narod da opstane, da ne postane, kao u Drugom svetskom ratu, žrtva genocida. Ali mnogo puta smo i javno rekli, i ja sam o tome govorio, mi želimo da on bude slobodan i ravnopravan na teritorijama na kojima vekovima živi. I da to ne bude na račun bilo kog drugog naroda. Primer Savezne Republike Jugoslavije i veoma dobrih međunacionalnih odnosa za sve vreme sukoba to najbolje pokazuje. Za vreme sukoba u Bosni nijedan musliman nije isteran iz Srbije, za vreme sukoba u Hrvatskoj nijedan Hrvat nije isteran iz Srbije. Čak, za vreme sukoba u Bosni - pogledajte evidenciju Međunarodnog komesarijata za izbeglice UN - preko 70 hiljada Muslimana izbeglica našlo je sklonište upravo u Srbiji. Pa koji bi to narod i koje desetine hiljada ljudi dolazile da se sklone kod onih koji su izvršili agresiju na njih. Pa znate li vi da u Srbiji živi više muslimana nego u Bosni i Hercegovini? Muslimani u Bosni i Hercegovini su gurnuti u tu nesreću, u taj rat, da bi kasnije mogla da im se daje podrška i da bi se time kupio alibi za ubijanje mnogostruko više - miliona Muslimana - u skladu sa interesima onih koji su to postavljali u funkciji novog porobljavanja sveta i novog kolonijalizma.

Posebno, ja ne mogu da razumem da neko može da se drzne da ovde govori o Kosovu implicite kao o nečemu što nije deo Srbije. Kosovo je Srbija i Kosovo će ostati Srbija i ova situacija trajaće tačno onoliko koliko bude trajala ova nelegalna okupacija Kosova i Metohije. Nelegalna zato što je do nje došlo zloupotrebom UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti koja predviđa prisustvo bezbednosnih snaga UN. Međutim, te su snage uzurpirale ovlašćenja UN, dozvolile dalje divljanje albanskih terorista, hiljade Srba i drugih nealbanskih stanovnika Kosova su ubijeni i oteti, desetine hiljada srpskih kuća je zapaljeno, više od stotinu crkava je srušeno i zapaljeno, sve pod okriljem međunarodnih snaga koje su bile došle da garantuju svima bezbednost. I danas, posle ovih karikaturalnih izbora, ti vajni srpski poslanici dolaze avionom iz Beograda da vrše svoju funkciju poslanika i pod vojnom pratnjom ulaze u taj tzv. parlament. To će stanje trajati koliko bude trajala okupacija. To je stanje trajalo i pod turskom okupacijom čitavih 500 godina. Ova neće moći toliko da traje, ali onog trenutka kada se ona završi Kosovo će opet biti potpuno pod srpskom kontrolom, a nije reč samo o Kosovu već i o Srbiji, jer će i Srbijom ponovo i uskoro upravljati patriote. Patriote će upravljati i drugim zemljama umesto ove šeme novog kolonijalizma i postavljanja raznih marionetskih vlada.

Ja mislim da je sve što smo čuli danas i što je u potpunoj svađi sa istinom pokazalo do koje su mere ove optužnice promašene. Ja jedino mogu da ih razumem kao izraz gneva i osvete za fijasko koji je NATO pretrpeo u pokušaju da izvrši vojnu okupaciju Jugoslavije. I mogu da vam kažem, ponosim se time što sam komandovao oružanim snagama Jugoslavije koje su zaustavile NATO, jer se pokazalo da zemlja, makar i mala, koja ima čvrstu volju da brani svoju slobodu i da brani ideju slobode i ravnopravnosti i naroda i ljudi, može da se odbrani. Ovo je kazna zato što smo se usprotivili opasnosti najveće tiranije koja je zapretila čovečanstvu.

I ono što može da se pogrebe po tim optužnicama je talog i mulj iz desetogodišnjeg medijskog rata koji je vođen sa ciljem satanizacije i Srbije i srpskog naroda, i srpskog rukovodstva, i moje lične, pa čak i moje porodice. Zato što je medijski rat prethodio pravom ratu i što je imao cilj da ubedi javno mnjenje na Zapadu da smo mi zlikovci iako za to nikada nismo dali povoda.

Vi ste danas pročitali ovde kako je 6. aprila 1992. godine Evropska Unija priznala Bosnu i Hercegovinu. To je učinjeno pod uticajem tadašnjeg ministra inostranih poslova Nemačke Hansa Ditriha Genšera, jer je 6. april dan kada je 1941. godine Hitler napao Beograd. To je bila želja da se simbolizuje promena rezultata Drugog svetskog rata. Nikada to ne bih pripisao nemačkom narodu, ali neki su političari zadržali isto ono zlo protiv koga smo se zajedno borili i postigli i više od osvete jer su uspeli da nas ubijaju rukama naših saveznika, Amerikanaca, Engleza, Francuza, sa kojima smo se u dva svetska rata borili protiv tog istog zla.

 

(.........)

 

Ja sam vam već rekao o svom odnosu prema ovom sudu, iako sudija Robinson kaže da taj moj odnos ne proizvodi za vas nikakve posledice. Prema tome šta ćete da uradite to je vaša stvar, a ja vam samo kažem da nijedan argument koji je ovde upotrebljen u prilog nekakvog spajanja nije istinit, ne stoji, nije tačan, i ne može se ni na kakav način pravdati. Prema tome, argumenti su lažni kao što je lažna i optužnica, a vi ćete uraditi kako vi želite, to je vaša stvar.

Ja mislim da su upravo dati argumenti koji su protiv ideje koju je iznela tužba, jer sve što oni iznose i koliko god dalje budu išli - pokazaće koliko je to sve na staklenim nogama, iskonstruisano i pokupljeno iz taloga tog medijskog rata a ne iz stvarnih činjenica, pogotovo činjenica koje bi mogle imati pravnu težinu. A to što je njihov rečnik i struktura onoga što izlažu u potpunosti podudarno sa onim što smo deset godina slušali u političkim pamfletima, po raznoj štampi samo pokazuje da im je poreklo iz iste kuhinje i ništa drugo.

Na vašem mestu ja bih lično, bez obzira na vaš status koji ja osporavam, što vam nije nepoznato, odbacio ovakve ideje. Oni hoće u drugi plan da stave Kosovo samo zato što ono otvara pitanje saradnje sa teroristima, što ne odgovara tekućoj politici. Oni u ovom trenutku falsifikuju istorijske činjenice u funkciji dnevne politike, a time ne bi smeo da se bavi čak ni ovaj ilegalni sud.

(............)

Ja sam u međuvremenu obavešten da ste, bez mog zahteva imenovali neke savetnike koje ja nisam tražio, tumačeći moju saglasnost da primim posete pojedinih ljudi kao zahtev da se imenuju pravni savetnici. Ja sam na to odgovorio Sekretarijatu da ne smatram da ko god me posećuje, a ima u džepu diplomu Pravnog fakulteta, da mora prvo sa moje strane da bude imenovan za pravnog savetnika. I mislim da ne bi bilo dopustivo da mi se dalje ograničavaju posete lica koja žele da me posete u skladu sa pravilima koja ste vi izgradili, i na bazi nediskriminacije, s obzirom da drugi koji se nalaze u tom zatvoru imaju mogućnost da budu posećivani. Drugo...

(.............)

Ja sam rekao da želim da mi se omogući da me posećuju ljudi koji žele da me posete i to je sve.

Drugo, čuo sam ovde da imate ovde infra-crvenu kameru u mojoj ćeliji. Mene je obavestila uprava zatvora da mi je sad svetlo isključeno jer su oni isključili svoju kameru, a nisam obavešten da je ta o kojoj je vaš predstavnik govorio za javnost isključena, pa molim da se i ona isključi.